Nukleinske kiseline

DNK i RNK
 DNK
• Kiselina koja sadrži uputstva za razvoj i pravilno
funkcionisanje svih živih organizama
• Jedan od tri glavna tipa makromolekula koji su esencijalni
za sve poznate forme života
• Sadrži i uputstva za građenje neophodnih ćelijskih
organela, proteina i RNK molekula
• DNK segment koji prenosi ova važna uputstva se naziva
gen
• Ćelije sadrže DNK organizovan u
duge strukture - hromozome
• Tokom pripreme za ćelijsku deobu
hromozomi se dupliraju procesom
replikacije DNK
• Zbog toga svaka od novonastalih
ćelija ima kompletan set
hromozoma
 Građa
• DNK je dugačak polimer, sastavljen od
manjih jedinica koje se nazivaju
nukleotidi
• Sastoji od dva polimerna lanca koji
imaju antiparalelnu orijentaciju
• Međusobno povezani nukleotidi čine
skelet DNK molekula formiran od
šećera dezoksiriboze i fosfatnih grupa
• Ovaj skelet takođe sadrži četiri
različite nukleobaze, vezane za
dezoksiribozu
Replikacija
• Odvija se pre svake ćelijske deobe i omogućava
kasniju podelu svakog hromozoma na dve hromatide
• Započinje odmotavanjem lanaca DNK i njihovim
razdvajanjem
• Za oslobođene baze u svakom od lanaca vežu se
komplementarne baze koje međusobno poveže DNK
polimeraza
• Tako na svakom lancu nastane jedan novi lanac i cela
se DNK udvostruči
Denaturacija DNK
 RNK
Sastoji se od:
1. Šećera(riboze)
2. Baza: adenina, guanina, uracila i citozina
3. Ostataka fosforne kiseline
• Sve RNK su jednolančani molekuli
• U nekim delovima polinukleotidnog lanca može
obrazovati dvostruki heliks, tako što se međusobno
povezuju delovi lanca vodoničnim vezama između
komplementarnih baza, a zatim uvijaju u heliks
Građa RNK
Vrste RNK
1. Ribozomalne RNK su glavne komponente ribozoma. Njihova uloga
nije sasvim razjašnjena, ali se pretpostavlja da učestvuju u procesu
kretanja ribozoma za vreme sinteze proteina
2. Informacione RNK se u ćelijama javljaju u velikom broju, a u
strukturi, odnosno sekvenci nukleotida, nose informaciju za
sintezu različitih proteina
3. Transportne RNK su relativno mali molekuli koji u molekulu sadrže
od 75-90 nukleotidnih ostataka. Ove nukleinske kiseline učestvuju
u procesu aktivacije i prenošenja aminokiselina pri biosintezi
proteina. One imaju karakterističnu trodimenzionalnu strukturu u
kojoj je oko 70% u obliku heliksa
 Transkripcija
• Proces koji podrazumeva prepisivanje određenog segmenta DNK
• Dvostruka spirala DNK se mora na određenom mestu odviti i delimično
razdvojiti
• Na razdvojenom delu započinje sinteza poliribonukleotidnog lanca, pri čemu
se ribonukleotidi ređaju na kalupu po poznatom principu sparivanja baza
• Poređani nukleotidi se povezuju fosfodiestarskim mostovima, zahvaljujući
delovanju enzima RNK-polimeraze
 Translacija
• Proces koji predstavlja biosintezu proteina
• Odvija se u ribozomima i jedan je od
najslozenijih biosintetickih procesa
• U ćeliji se sintetišu hiljade proteina u sekundi
• Četiri osnovne faze translacije:
1. Aktivacija aminokiselina
2. Inicijacija polipeptidnog lanca
3. Elongacija
4. Terminacija
Inhibitori proteinske sinteze

• Supstanca koja usporava ili zaustavlja rast ili proliferaciju ćelija

• Postiže to ometanjem procesa koji dovode do generisanja novih
proteina
• Toksini kao što je ricin takođe funkcionišu putem inhibicije sinteze
proteina
• Ricin deluje na eukariotski 60S
• Primeri: neomicin i geneticin
Luka Budanović
Veljko Buzić
Sergej Mitić
Bogdan Trumpić
IV/1