Razvoj Geodezije - Oblik I Veličina Zemlje

УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА“ У БЕОГРАДУ
Факултет за градитељски менаџмент

Студијски програм : Архитектура и урбанизам
Студијски програм : Грађевинарство
Наставни предмет: Геодезија
TEME (испитна питања)

•Историјски развој геодезије, облик и димензије Земље,
задатак и подела геодезије
•Координатни системи, мерне јединице, геодетске мреже
(тригонометријска и полигонска мрежа)
•Геодетски инструменти
•Мерење хоризонталних и вертикалних углова,
мерење дужина
• Одређивање висинских разлика
• Методе снимања детаља
• Снимање водова и подземних објеката
• Картографија
• ГПС, Фотограметрија и даљинска
детекција
• Катастар
• Национална инфраструктура
геопросторних података
Литература:
Геодезија I- Kрунислав Михајловић, Крста Врачарић
Геодетски инструменти- Душан Бенчић
Картографија- М. Петерца, Н. Радошевић, С. Милосавлјевић,
Ф. Рацетин
https://geosrbija.rs
https://www.beoland.com
http://egeo.grf.bg.ac.rs/gig/fidd.html
https://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0350-26190503011B
Два колоквијума (2x20 бодова)
Испит (60 бодова)

ISTORIJSKI RAZVOJ GEODEZIJE
Prof. dr Aleksandar Ilić

e-mail: nepokretnostialeksandar@gmail.com
Pitagora (grč. Πυθαγόρας, oko 580. pne. – oko 497. pne.)

antički grčki matematičar, naučnik, astrononom i filozof,
Prvi pretpostavio da je Zemlja loptastog oblika, posmatrajući
pojavu i nestanak brodova na horizontu.
Aristotel (grč. Ἀριστοτέλης) (384. pne.-322. .) najsvestraniji i

najučeniji grčki filozof koji se smatra jednim od najuticajnijih
ličnosti antike, potvrđuje pretpostavke Pitagore
Oko 240. pne. Eratosten (276. pne. - 194. pne. grčki

matematičar, geograf i astronom) je izračunao veličinu
(obim) Zemlje koristeći se trigonometrijom i
poznavanjem ugla visine Sunca u podne u Aleksandriji i Sieni
(danas Asuan, Egipat).
Račun je izveo pod pretpostavkom da je Zemlja okrugla i da

je Sunce toliko udaljeno da se njegovi zraci mogu uzeti kao
paralelni pravci.
Sve do 17. veka smatralo se da je Zemlja loptastog
oblika.
Isak Njutn (1643.-1727.), engleski fizičar, matematičar,

astronom, alhemičar i filozof prirode, koji je danas za većinu
ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke (koristeći teoriju
o privlačnosti tela izneo pretpostavku da Zemlja ima oblik
obrtnog elipsoida)
Francuska akademija nauka upućuje dve

ekspedicije (Peru i Laplandiju) da izmere dužinu luka
meridijana.
Utvrđeno da 1 stepenu geografske širine u blizini pola odgovara

veća dužina luka meridijana nego u blizini ekvatora (Zemlja
spljoštena na polovima, a razvučena na Ekvatoru – obrtni
elipsoid)
OBLIK I DIMENZIJE ZEMLJE
U to vreme dužinom luka meridijana bavilo se više država
Ruđer Bošković (Dubrovnik, 18. maj 1711. – Milano,

13. februar 1787.)dubrovački matematičar, astronom
, geodeta,
fizičar, filozof se među prvima bavio problemom izravnanja
merenja i predložio da suma popravaka vrednosti merenja
bude minimalna.
1741. Ruđer Bošković je izneo ideju o geoidu kao obliku Zemlje,

prvi obraća pažnju na skretanja vertikala, što je, po njemu,
posljedica nejednake raspodjele masa na površini Zemlje. U tu je
svrhu 1750. izveo mjerenje meridijanskog luka između Rima i
Riminija
Johann Carl Friedrich Gauß, (30. april 1777. – 23. februar

1855) 1809. postavlja osnovu teorije izravnanja
rezultata merenja uz uslov da suma kvadrata
popravaka vrednosti merenih veličina bude minimum.
“Teorija najmanjih kvadrata” se i danas koristi u

Geodeziji za obradu rezultata merenih veličina.
GEODEZIJA U SRBIJI
 Geodetska delatnost na tlu Srbije datira sa početka 19. veka
Radovi Bečkog vojnogeografskog instituta na tlu

Vojvodine u cilju melioracije i oporezivanja
1878. Geografsko odeljenje srpskog Generalštaba

započinje premer Srbije
GEODEZIJA U SRBIJI
Između dva svetska rata izvršen je detaljni premer velikih delova
Srbije. Osnovna namena ovog premera bila je da se dobije osnova
za oporezivanje posednika i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.
Posle Drugog svetskog rata nastavljeno je sa detaljnim premerom

nesnimljenih teritorija i do sada su prikupljeni podaci o svim
parcelama i objektima u Srbiji.
Razvoj fotogrametrije i kartografije, snimanja iz vazduha,

pogušćavanje trigonometrijske mreže, gravimetrijska merenja,...
Naročito je posvećena pažnja gradskim geodetskim radovima.

U drugoj polovini XX veku, pojava računara i
savremenih tehnologija menjaju merne tehnike i način
obrade rezultata merenja:
• Elektronsko merenje dužina - revolucionarna

promena u terenskim geodetskim merenjima.
• Lansiranjem satelita omogućeno pozicioniranje

tačaka bez njihovog međusobnog dogledanja - GPS.
• Primena i razvoj mikroelektronike unapredila sve

vrste geodetskih merenja.
• AGROS
GEODEZIJA U SRBIJI
U poslednje vreme, u oblasti savremene geodezije

obilato se koriste mogućnosti računara, GPS
(globalni satelitski sistem za pozicioniranje) i GIS-a
(geografski informacioni sistem).
Uspostavljena i NIGP.
3-5% ljudi i dalje veruju da je
Zemlja ravna ploča
DIMENZIJE ZEMLJE
OBLIK I KLIMA
Zemlja se okreće oko svoje ose, ali i oko Sunca.
Drugi pojam koji je važan da bismo saznali odgovor na pitanje

koliko iznosi prečnik i obim zemlje na ekvatoru u kilometrima
jeste, naravno ekvator.
Pod pojmom polutar ili ekvator se smatra: ” Zamišljena kružnica

koja opasuje Zemlju na podjednakoj udaljenosti od polova “.
Ekvator danas ” seče “, to jest prolazi kroz teritoriju 13 država.

Kako bi vam bilo jasnije znog čega se veličina obima Zemlje

izražava uvek uz dodatak ” oko “, trebalo bi da znate da je nesavršen
oblik zemljine lopte glavni ” krivac ” za to.
Naime, usled okretanja naše planete javlja se jaka sila, koja stvara
ispupčenja na njenoj površini.
Ta sila je poznata pod nazivom centrifugalna i ona polazi od središta

Zemlje., a kako je poznato da planeta Zemlja rotira, centrifugalna
sila je najjača upravo na ekvatoru.
Zato se često kaže da je obim Zemlje na ekvatoru, naravno u

kilometrima oko 40 hiljada.
Zemlja pri nastanku – usijana tečna masa (pre 4,5

milijardi godina)
Homogena tečna masa u stanju mirovanja uz

minimum utroška energije zauzima oblik lopte.
Usled rotacije na svaku materijalnu tačku usijane

tečne mase delovale su dve sile.
Centripetalna sila materijalne tačke privlači ka

centru Zemlje.
Centrifugalana sila na polovima je jednaka nuli, a

idući ka ekvatoru postaje sve veća, odvaja
materijalne tačke od ose rotacije.
Pod dejstvom centrifugalne i centripetalne sile, površ

homogene tečne mase zauzima takav položaj da će u
svakoj tački biti upravna na pravac njihove rezultante –
nivoska površ.
Tokom vremena hlađenje, vulkanske erupcije, zemljotresi

– formiranje Zemljine kore i fizičke površi Zemlje (biljni i
životinjski svet).
 Debljina Zemljine kore je heterogena.
Zemlja ima oblik geoida – blago zatalasana površ

elipsoida.
.
Ukoliko se neregularne mase Zemlje "otklone" (zanemare),
dobija se zakrivljena površ imaginarnog sferoida gde je svaki
njen elemenat upravan na gravitacionu silu (silu teže,
vertikalu).
Tako dobijena ekvipotencijalna površ naziva se nivoskom

površi. Ukoliko se takva površ poklapa sa srednjim
položajem mora, nazivamo je srednjim nivoem mora.
Kada se površ srednjeg nivoa mora svede na realnu figuru

Zemlje dobijamo površ geoida.
Kada bi se površ idealno mirnog mora prostirala ispod

kopna takva površ bi predstavljala geoid.
Geoid se definiše kao ekvipotencijalna površ čiji

je potencijal jednak potencijalu površi srednjeg
nivoa mora.
Površ geoida je blago zakrivljena tako da ona

seče, odnosno prolazi ispod ili iznad elipsoida.
Razlika položaja dve površi naziva se

undulacijom i rezultat je nehomogenog rasporeda
zemljinih masa.
Odnos geoida i elipsoida

Zemlja ima oblik geoida kao blago zatalasana površ elipsoida
Osim geometrijskog, geoid ima i fižičko
značenje, jer na njegov oblik utiču rotacija
Zemlje i nepravilan raspored masa u njenoj
unutrašnjosti.
Pravac sile teže uvek je upravan na geoid, a

potencijal sile teže na njemu je constantan
(ekvipotencijalna površ)
Za razliku od sfere koja se opisuje jednim parametrom (R) ili elipsoida koji se
opisuje sa dva parametra (a, b), geoid nije moguće opisati konačnim
brojem prametara.
Geoid se ne može matematički definisati i zato se za sva

računanja geoid zamenjuje geometrijski pravilnim telom –
obrtnim elipsoidom.
Obrtni elipsoid nastaje obrtanjem elipse oko svoje male

ose, pri čemu se mala osa poklapa sa obrtnom osom
Zemlje, a velika osa leži u ravni ekvatora.
Za rešavanje geodetskih zadataka potrebno je znati oblik i

dimenzije Zemlje.
Postoji opšti geoid koji najbolje odgovara geoidu (Zemlji) i

više referenc elipsoida koji najbolje odgovaraju određenim
područjima (teritorijama).
ELEMENTI ZEMLJINOG
OBRTNOG ELIPSOIDA
Prvi brojni ekscentricitet
a2  b2
e 
2
a2
Drugi brojni ekscentricitet
a2  b2
e' 
2
b2
Spljoštenost meridijanske
elipse - poluglavna osa
(ekvatorijalni radijus)
a b
 
a
a - Velika poluosa elipsoida (meridijanske elipse), Druga spljoštenost elipse
b - Mala poluosa elipsoida
ab
' 
b
Elipsoid Velika poluosa - a Mala poluosa - b

Clarke 6 378 206,0 m 6 356 584,0 m
(1866)
GRS80 6 378 137,0 m 6 356 752,314 m
Besel 1841 6 377 397,155 m 6 356 078,963 m
Na osnovu astrogeodetskih i gravimetrijskih merenja na

teritoriji čitave površi geoida mogla bi biti izmerena
odstupanja vertikale (red veličine nekoliko sekundi), na
osnovu kojih bi se sračunao opšti elipsoid.
NORMALA I VERTIKALA
Nivoska površ je uvek upravna na silu zemljine teže.
Vertikala je prava upravna na površ geoida.
Pravac vertikale se materijalizuje pomoću kanapa viska koji

slobodno visi pod uticajem zemljine teže.
Normala je prava upravna na površ elipsoida.
U tački gde se poklapa površ elipsoida i površ geoida,

poklapaju se normala i vertikala.
Odstupanja vertikale se mogu meriti i pružaju informaciju o

rastojanju elipsoida od geoida.
Linija preseka ravni koja prolazi kroz zemljine polove sa
zemljinom površi naziva se meridijanska linija ili meridijan.
Ako izdvojimo dve ravni koje prolaze kroz tačke A i B na površi Zemlje i
formiramo dve meridijanske linije, može se zaključiti da su u ravni ekvatora
meridijani međusobno paralelne linije, dok iznad i ispod ekvatora konvergiraju,
pri čemu se uglovi konvergencije povećavaju kako se meridijani
približavaju polovima.
Paralela ili uporednik je kružnica koja spaja sve tačke iste geografske širine na
površini Zemlje. Prema drugoj postojećoj definiciji, paralela je opseg kružnog preseka
Zemljine lopte s ravni koja se u prostoru nalazi ortogonalno prema Zemljinoj osi.
Preseci ellipsoida ravnima koje sadrže obrtnu osu

elipsoida daju elipse koje se nazivaju meridijani
(podnevci).
Preseci elipsoida ravnima upravnima na obrtnu osu su

krugovi koji se nazivaju paralele (uporednici).
Preseci elipsoida ravnima koje sadrže normalu neke tačke

elipsoida nazivaju se normalni preseci.
Računanja na elipsoidu su vrlo kopleksna, pa se za mala

područja, za praktične potrebe, elipsoid može zameniti
loptom, poluprečnika R:
Kriterijumi za određivanje poluprečnika Zemljine lopte:
• Lopta ima istu zapreminu kao i elipsoid;
• Lopta ima istu površinu kao elipsoid; Rs=(2a+b)/3

Normalni preseci na elipsoidu
- Presek po meridijanu
- Presek po prvom vertikalu
• M – poluprečnik krivine meridijana

• N – poluprečnik krivine prvog vertikala središne tačke
podruja
• Preseci koji sadrže normalu neke tačke – NORMALNI
PRESECI
• Normalni presek čija je ravan upravna na ravan
meridijana – PRVI VERTIKAL.
Računanja na lopti se izvode primenom sferne

trigonometrije, što je dosta komplikovanije od
računanja u ravni.
Za mala područja zemljine površi, geoid se može

projektovati na ravan i sva računanja se izvode u
toj ravni.
Kroz svaku tačku na fizičkoj površi Zemlje prolazi

odgovarajuća nivoska površ koja je upravna na pravac
sile zemljine teže.
Postoji neograničeno mnogo nivoskih površi, a samo

je jedna nulta nivoska površ (površ koja se poklapa sa
površi idealno mirnih mora i okeana).
Ova površ se definiše pomoću uređaja koji stalno

registruje nivo mora i okeana - mareograf.
Informacije o neravninama na fizičkoj površi Zemlje

pružaju apsolutne visine tačaka u kojima se teren lomi
u visinskom smislu.
Apsolutna visina neke tačke je rastojanje od nulte

nivoske površi do te tačke, mereno po vertikali. Ova
visina se još zove nadmorska visina, a u Višoj
geodeziji ortometrijska visina.
Po pravilu nadmorske visine su pozitivne, postoje

slučajevi i ngativne nadmorske visine (depresije).
Relativna visina ili visinska razlika između dve tačke je

rastojanje između njihovih nivoskih površi (razlika
njihovih nadmorkih (apsolutnih) visina.
Relativna visina pruža informaciju koliko je jedna

tačka viša ili niže od druge tačke (pozitivne i
negativne).
ZADATAK I PODELA GEODEZIJE
PODELA GEODEZIJE :
VIŠU GEODEZIJU (naučna geodezija)
NIŽU GEODEZIJU (praktična geodezija)
TEORIJSKE OSNOVE GEODEZIJE pre svega čine:
• Matematika - osnovni gradivni element geodezije koji

obezbeđuje metode za analizu i obradu rezultata merenja.
Geodezija je grana primenjene matematike i u suštini je
geometrija primenjena na zemljinoj površi.
• Fizika - merenja se izvode u fizičkom prostoru, te se

moraju poznavati zakonitosti unutar njega. To se odnosi, pre
svega, na gravitaciono polje, kretanje elektromagnetnih
talasa, optiku, mehaniku itd.
• Informatika - kompjuterske nauke neophodne za

računarsku obradu velike količine podataka pri rešavanju
mnogih geodetskih problema.
ZADATAK I PODELA GEODEZIJE
VIŠA GEODEZIJA: izučava oblik i dimenzije Zemlje i

uzima u obzir zakrivljenost Zemljine površi prilikom
izravnanja geodetskih mreža.
U današnjem vremenu, čitave države prekrivene su

geodetskim mrežama visoke tačnosti. Viša geodezija,
koristeći satelite, treba da uspostavi vezu između
geodetskih mreža raznih država, pa i kontinenata. Na
taj način doći će se do jedinstvene svetske geodetske
mreže.
NIŽA GEODEZIJA
NIŽA GEODEZIJA: ima veoma široku primenu u praksi,
osnovni zadatak je izrada planova i karata sa
horizontalnom i vertikalnom predstavom zemljišta.
Situacioni planovi, numerički i ostali podaci premera

zemljišta koriste se u razne svrhe privredne i društvene
delatnosti: u građevinarstvu, hidrotehnici, urbanizmu,
industriji, rudarstvu, poljoprivredi, šumarstvu,
finansijama i ekonomiji, statistici, u oblasti državne
uprave i pravosuđa itd.
Bogatstvo sadržaja geodetskih planova o prostoru i

objektima na fizičkoj površi zemlje i ispod nje, pružaju
razne, veoma korisne informacije, koje su od interesa za
skoro sve delatnosti.
Lako je zaključiti da se radovi iz oblasti niže
geodezije nadovezuju na radove više geodezije, čiji
podaci i računanja služe kao podloga za radove u
nižoj geodeziji.
Sva računanja i merenja pri kojima se ne vodi

računa o zakrivljenosti zemljine površi, spadaju u
domen niže geodezije.
PODELA GEODEZIJE
Podela i na:
-Kartografiju,
-Fotogrametriju i daljnsku detekciju
-Inženjersku geodeziju,
-Katastar
-Fizičku geodeziju (geodetska atronomija,
satelitska geodezija, gravimetriju)
-Metrologiju
...
PODELA GEODEZIJE
KARTOGRAFIJA proučava metode predstavljanja delova

Zemlje na ravan karte. Nastala od latinskih reči “carto” -
list i “grafein” – pisati. Sastoji se od:
• Matematičke kartografije – razmatra i proučava metode

preslikavanja zakrivljene zemljine površi na ravan.
Preslikavanje se vrši na osnovu matematičkih zakona, tj.
kartografskim projekcijama.
• Praktična kartografija - daje praktična rešenja zadataka

koji predstavljaju opštu kartografiju.
PODELA GEODEZIJE
FOTOGRAMETRIJA podrazumeva izradu

planova terena na osnovu fotografskih snimaka.
Deli se na:
• Aerofotogrametriju – izvodi se na taj način što se

fotokamera nalazi u avionu i vrši snimanje iz
vazduha.
• Terestričku fotogrametriju - fototeodolitom se

vrši snimanje sa Zemlje.
PODELA GEODEZIJE
INŽENJERSKA GEODEZIJA (primenjena

geodezija) se bavi specifičnim geodetskim radovima
prilikom izgradnje građevinskih objekata i
neophodna je za njihovo: projektovanje
(podrazumeva snimanje prethodnog stanja),
izgradnju (podrazumeva obeležavanje na terenu) i
eksploataciju (podrazumeva praćenje pomeranja
itd.).
PODELA GEODEZIJE
KATASTAR je metodološki organizovan javni

inventar podataka o nepokretnostima, u državi
ili oblasti, i baziran je na premeru granica
nepokretnosti.
PODELA GEODEZIJE
Geodetska astronomija se bavi određivanjem astronomskih

(prirodnih) koordinata tačaka na Zemlji (astronomske širine,
dužine i astronomskog azimuta) iz opažanja nebeskih tijela
(zvijezda i Sunca)
Satelitska geodezija se bavi proučavanjem koncepta i

komponenti GNSS (GPS) sistema, sve u cilju pozicioniranja u
okviru unaprijed definisanog referentnog sistema WGS84.
Zemljino gravitaciono polje se proučava kroz strukturu tijela
Zemlje, vremenske deformacije i atmosferu Zemlje u cilju
definisanja referentnih površi pozicioniranja.
PODELA GEODEZIJE
Metrologija je nauka o mjerenjima.
Obuhvata sve teorijske i praktične aspekte mjerenja nezavisno

od oblasti u kojoj se koriste.
OSTALE DISCIPLINE KOJE SE BAZIRAJU NA
GEODEZIJI:
• Urbanizam i prostorno planiranje
• Zaštita životne sredine i ekologija
• Geografija
• Hidrografija
• Planetologija
Vezu sa Geodezijom prvenstveno imaju:
• Geofizika - koristi položajne i geometrijske informacije

koje obezbeđuje geodezija, a gravimetrijska merenja su
neophodna za poznavanje rasporeda podzemnih masa.
• Astronomija - razvijala se zajedno sa geodezijom i

koristila je za određivanje početnih ili kontrolnih tačaka.
• Nauka o kosmičkom prostoru - geometrija spoljnjeg

Zemljinog gravitacionog polja značajna za kosmičke orbite,
a veštački sateliti omogućuju pozicioniranje. (Satelitska
geodezija - Metoda GPS).
• Atmosferske nauke - koriste geodetske podatke o
položajima i gravitaciji, a Geodeziji su potrebni što
tačniji modeli atmosferske refrakcije, kao i ostali
meteorološki podaci za korekciju merenih veličina
• Okeanografija - Zajedničko pozicioniranje i

određivanje pomeranja obalskih linija. Mareografi su
merni uređaji za određivanje relativnih visina priobalnog
nivoa mora.
• Geologija - koristi geodetske podatke za izradu

sopstvenih karata, a pruža informacije o stabilnosti terena
koje su neophodne za izbor mesta za postavljanje
geodetskih belega.

Razvoj Geodezije - Oblik I Veličina Zemlje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Razvoj Geodezije - Oblik I Veličina Zemlje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН-НИКОЛА ТЕСЛА“ У БЕОГРАДУ

Факултет за градитељски менаџмент

Наставни предмет: Геодезија

TEME (испитна питања)

Два колоквијума (2x20 бодова)

Испит (60 бодова)

Prof. dr Aleksandar Ilić

Pitagora (grč. Πυθαγόρας, oko 580. pne. – oko 497. pne.)

Aristotel (grč. Ἀριστοτέλης) (384. pne.-322. .) najsvestraniji i

Oko 240. pne. Eratosten (276. pne. - 194. pne. grčki

Račun je izveo pod pretpostavkom da je Zemlja okrugla i da

Isak Njutn (1643.-1727.), engleski fizičar, matematičar,

Francuska akademija nauka upućuje dve

Utvrđeno da 1 stepenu geografske širine u blizini pola odgovara

U to vreme dužinom luka meridijana bavilo se više država

Ruđer Bošković (Dubrovnik, 18. maj 1711. – Milano,

1741. Ruđer Bošković je izneo ideju o geoidu kao obliku Zemlje,

Johann Carl Friedrich Gauß, (30. april 1777. – 23. februar

“Teorija najmanjih kvadrata” se i danas koristi u

 Geodetska delatnost na tlu Srbije datira sa početka 19. veka

Radovi Bečkog vojnogeografskog instituta na tlu

1878. Geografsko odeljenje srpskog Generalštaba

Posle Drugog svetskog rata nastavljeno je sa detaljnim premerom

Razvoj fotogrametrije i kartografije, snimanja iz vazduha,

Naročito je posvećena pažnja gradskim geodetskim radovima.

• Elektronsko merenje dužina - revolucionarna

• Lansiranjem satelita omogućeno pozicioniranje

• Primena i razvoj mikroelektronike unapredila sve

U poslednje vreme, u oblasti savremene geodezije

Zemlja se okreće oko svoje ose, ali i oko Sunca.

Drugi pojam koji je važan da bismo saznali odgovor na pitanje

Pod pojmom polutar ili ekvator se smatra: ” Zamišljena kružnica

Ekvator danas ” seče “, to jest prolazi kroz teritoriju 13 država.

Kako bi vam bilo jasnije znog čega se veličina obima Zemlje

Ta sila je poznata pod nazivom centrifugalna i ona polazi od središta

Zato se često kaže da je obim Zemlje na ekvatoru, naravno u

Zemlja pri nastanku – usijana tečna masa (pre 4,5

Homogena tečna masa u stanju mirovanja uz

Usled rotacije na svaku materijalnu tačku usijane

Centripetalna sila materijalne tačke privlači ka

Centrifugalana sila na polovima je jednaka nuli, a

Pod dejstvom centrifugalne i centripetalne sile, površ

Tokom vremena hlađenje, vulkanske erupcije, zemljotresi

 Debljina Zemljine kore je heterogena.

Zemlja ima oblik geoida – blago zatalasana površ

Tako dobijena ekvipotencijalna površ naziva se nivoskom

Kada se površ srednjeg nivoa mora svede na realnu figuru

Kada bi se površ idealno mirnog mora prostirala ispod

Geoid se definiše kao ekvipotencijalna površ čiji

Površ geoida je blago zakrivljena tako da ona

Razlika položaja dve površi naziva se

Odnos geoida i elipsoida

Pravac sile teže uvek je upravan na geoid, a

Geoid se ne može matematički definisati i zato se za sva

Obrtni elipsoid nastaje obrtanjem elipse oko svoje male

Za rešavanje geodetskih zadataka potrebno je znati oblik i

Postoji opšti geoid koji najbolje odgovara geoidu (Zemlji) i

Elipsoid Velika poluosa - a Mala poluosa - b

Na osnovu astrogeodetskih i gravimetrijskih merenja na

Nivoska površ je uvek upravna na silu zemljine teže.

Vertikala je prava upravna na površ geoida.

Pravac vertikale se materijalizuje pomoću kanapa viska koji

Normala je prava upravna na površ elipsoida.