ЕКОНОМИЈА У XX ВЕКУ

Америка постаје највећа светска

сила
 Последице Првог светског рата
 Раст индустријске производње у САД од 20
% током 1916-1917.
 Поново раст: 30% (1919-1923.)
 За рат (1917-1920.) САД дају 32 милијарде
долара. Трећина су били зајмови.
 Трећина новца прикупљена је повећањем
пореза а остало је био национални дуг.
 “Враћање у нормалност”

 Ворен Хардинг
 Економска политика Ендрјуа Мелона 1921-1931.
 Администрација Келвина Кулиџа 1923-1928.
 Изолационизам, либерализам, корупција

Луде двадесете

 Патриотска ксенофобија
 Племенити експеримент –прохибиција
 Гангстери – Ал Капоне
 Појава џеза – Џорџ Гершвин
“Култура похлепе”

 Просперитет
 Кредитна експанзија (укупан дуг достигао
200 милијарди долара)
 Експанзија новчане масе
 Бенџамин Стронг и Монтегју Норман
 1928- почетак спекулативне економије
Маржа (Margin Call)

 Економија фиктивног новца

 Републиканци и криза – Херберт Хувер
 Корпоративизам и конзервативизам
 Велике наде и борба против сиромаштва
 Јун 1929. престанак привредне експанзије
 19. окт. почетак пада вредности акција
 29. окт. слом берзе
 Велика економска криза 1929.

 Први талас кризе 1929-1931.

 Пад производње 28 %
 Пад инвестиција 35 % годишње
 Раст незапослености (3, 9, 16 %)
 Федералне резерве смањују количину новца у
оптицају
 Нагло смањење државних инвестиција (са 16 на 1
милијарду долара)
 Слом Банке Сједињених држава – 12. дец. 1930.
Глобална катастрофа

 Политика осиромашења суседа

 Прекид златног стандарда, Банка
Енглеске, 20. септ. 1931.
 Пропаст банкарских система (преко 5 000
банака пропало између 1931. и 1932.)
 Банкрот америчког банкарског система
1933.
Републикански модел државног
интервенционизма
 Смањење пореза и раст буџетског дефицита
 Политика јавних радова
 Покушај уравнотежења буџета и повећање
пореза
 Закон о пољопривреди
 Пораст незапослености (24,5% - 1933; 26,7% -
1934.)
 Пад националног дохотка (82 на 40 милијарди
долара у периоду 1929-1932.)
 Пад извоза (5,2 на 1,6 милиј.) и увоза (4,4 на 1,3)
Реформизам Френклина Д. Рузвелта

 Хари Хопкинс и Федерална управа за хитну

помоћ угроженима
 Труст мозгова – Рејмонд Молеј
 New Deal
 Ванредни закон о банкама
 Федерална корпорација за осигурање
депозита
 Закон и комисија за хартије од вредности
 Закон о регулисању пољопривреде
 Управа за јавне радове
 Управа за долину Тенеси
 Њу дил је потрошио преко 13 милиј.
долара, запослио 8,5 милиона људи
Џон Мајнард Кејнз

 Економске последице мира 1919.

 Теорија вероватноће 1921.
 Против златног стандарда
 Економске последице г. Черчила
 Расправа о новцу 1930:
“Ако је штедња већа од инвестиција
незапосленост расте”
 Буџетски дефицит
 “Средства просперитета” и мултипликатор
ефекат - 1933.
 Општа теорија запослености, интереса и
новца – 1936.
 Изазов неокласичној економији и отворено
запагање за државни интервенционизам
 Ценовна крутост и агрегатна тражња
 Бретон Вудс систем
Кејнзијанска економија
1939-1979.
 Кејнз и модерни либерализам (социјални)
 Неокејнзијанска економија
 Наивни кејнзијанизам Милтона Фридмана
“Сви смо ми сада кејнзијанци “ – 1965.
 Поново Кејнз 2008. -
 Пол Кругман
Аустријска економска школа

 Методолошки индивидуализам
 Карл Менгер, Принципи економије -1871.
 Methodenstreit – теорија и пракса
 Први талас – Еуген Бем Баверк и
Фридрих фон Визер
Јозеф Шумпетер

 Теорија економског развоја

 Иновација и креативна деструкција
 Теорија лидерства – елите (предузетници и
имитатори)
 “Капитализам, социјализам и демократија”
Лудвиг фон Мизес

 Праксеологија
 Појам априорног у економији
 Конјуктура
 Узор либертаријанским и анархо-
капиталистичким покретима
 Слобода
Фридрих Август фон Хајек

 Аустријска теорија бизнис кругова

 Критика инфлаторне кредитне експанзије
централних банака
 Антиколективизам
 Социјална и политичка филозофија
 Доминација неолибералне економије 1979-
2007.
Чикашка економска школа

 Милтон Фридман
 Неокласична економска теорија