Предмет и задаци предшколске

педагогије као научне

дисциплине
Развој људског друштва и положај човека у њему
захтевају:
-

Након сагледавања, класификовања и

генерализације чињеница могуће је откривање
међусобне повезаности и законитости које
владају појавама и процесима, те се у складу са
тим делује и предвиђа последица тог деловања
Сагледавање и тумачење појава, процеса и веза између њих
условила је стварање система чињеница, знања и ставова о
појединим категоријама, односно наука диференцираних у
научне дисциплине.

Наука је систематизован и аргументован скуп сазнања о

објективној стварности у одређеном историјском периоду до
којих се дошло применом објективних метода истраживања.

Педагогија - наука која се бави проучавањем

васпитања.

Васпитање је процес (намерни) формирања личности са свим

физичким, интелектуалним, моралним, естетским и радним
квалитетима – СВЕСТРАНЕ СТВАРАЛАЧКЕ ЛИЧНОСТИ.
У оквиру педагогије временом су се развиле
посебне гране (дисциплине), из тежње да се
одређена подручја васпитне делатности дубље
проуче и схвате.

Свака дисциплина представља конкретизацију,

ближе и прецизније одређење оне делатности коју
обухвата та дисциплина,

- бављење одређеном научном дисциплином

значајно је да би се сагледали како путеви и
темпо досадашњег развитка тако и перспективе,
могућности и потребе даљег развијања.
Дисциплине су подељене према:
психофизичким способностима и узрасту
васпитаника (предшколска, школска,
високошколска педагогија и андрагогија)
месту васпитног рада (породична педагогија,
пед.предшколских установа, школска
педагогија, ваншколска или пед.слободног
времена, домска педагогија)
времену васпитања (историја педагогије,
савремена педагогија, педагошка
футурологија)
специфичним услови васпитања (војна,
религијска, индустријска, специјална
педагогија) и на
методике рада у појединим областима.
 Свака дисциплина има и своје
поддисциплине.
Предшколска педагогија

- допредшколска педагогија
- предшколска педагогија (припремни
предшколски програм).
 ПРЕДШКОЛСКА ПЕДАГОГИЈА

дисциплина педагогије која се бави

прикупљањем, описивањем, критичким
преиспитивањем и систематизовањем
чињеница о појавама у области
васпитања деце раног узраста и
факторима који посредно или
непосредно утичу на њихов развој од
рођења до поласка у школу
ФУНКЦИЈЕ ПРЕДШКОЛСКЕ ПЕДАГОГИЈЕ

у утврђивању правилности у поменутим појавама,

њиховом тумачењу,
 откривању објективних законитости и узрочно-
последичних односа који у њима владају, у њиховом
уопштавању у ставове и класификовању у теоријски
систем који омогућује да се ова научна дисциплина
даље не бави њима појединачно, већ њиховим
општијим категоријама;
 утврђивање веза и односа међу чињеницама,
 сагледавање процеса који се одвијају захваљујући
васпитном деловању, развојних процеса који из њега
следе, да би де боље они разумели и да би се могло
утицати на њих
 футуролошки аспект
предшколске педагогије

на основу утврђених законитости и

увида у општија кретања и
стремљења предвиђа будућност
васпитања деце предшколског
узраста
-сопствена истаживачка методологија –
-долази до специфичних сазнања о свом предмету;
-утврђује проблеме,
-формулише хипотезе и разрађује начине њиховог
објективног проверавања, са циљем доласка до научих
истина

-васпитање – намерна и сврсисходна делтаност

-предшколска педагогија – развојно-нормативна

научна дисциплина (осим дескрипције проучаване
појаве, бави се и сврхом, смислом проучаване појаве,
истражује начине на које се може на њих утицати –
плански и систематски утицај на васпитне појаве)
 Ова оперативност се постиже
поштовањем правила и принципа уз
конкретизацију специфичних циљева
васпитања деце раног узраста који
морају бити у складу са општим
циљевима постављеним у педагогији
и филозофији
Ради унапређивања васпитне праксе :

- проучавају се и уопштавају позитивна

искуства,
-уочавају проблеми и предлажу њихова
решења,
-разрађују стратегије деловања, системи
садржаја, метода и средстава за мењање
постојеће праксе у складу са дечијим
развојним потребама и друштвено-
културним контекстом.
Веома је важно и проучити норме, вредности и
традиције које делују у животу одређене средине
са социјалним, националним и културним
обележјима на чијој свеукупности треба да се
заснива васпитање.

-вредносно-оријентисана и критична
предшколска педагогија – према свом предмету
проучавања и према самој себи (основама од којих
полази)
-критички преиспитује своје основе и
проучава педагошку праксу, али
приликом трагања за новим решењима не
сме изгубити из вида: интересе деце и
утврђене општељудске вредности

- непрекидно проверавање вредносног

система и ефеката норми у васпитању као
и њихово усклађивање са поменутим
потребама
Иако самостална, развијајући се унутар матичне
науке, предшколска педагогија треба да улази у
интердисциплинарне односе са другим
педагошким дисциплинама и дисциплинама
других наука

- предшколска педагогија прати сазнања других

наука битних за васпитање и настоји да та сазнања
прати, прикупља, анализира, систематизује,
уопштава и интерпретира из свог угла
Конституисање предшколске педагогије
као научне дисциплине

Зачетке теорије о васпитању налазимо у

античкој Грчкој - Сократ
Платон (427-347 п.н.е)

 први пут су питања васпитања

разматрана систематски
 залагао се за васпитање деце
владајуће класе под надзором
државе, од 3. до 6.године
 поставке о садржају и методама
рада са најмлађима
 истакао васпитни значај игре и
литературе (бајке и приче)
 захтеви за особе које се брину о
деци: да упознају васпитанике,
да буду правичне и разборите
Аристотел (384 -322 п.н.е)

 у својим делима говори о хармоничном

развоју личности (физичко, морално и умно
васпитање)-калакогатија
 заступа идеју о усклађености васпитања са
природом
 направио је прву развојну периодизацију у
којој своје место има и предшколски узраст
 рано детињство сматра веома важним, као и
то да је у надлежности породичног
васпитања
 истиче две етапе предшколског васпитања:
 1. до 5. године препоручивао је да се малој
деци обезбеди адекватна храна, игре и
играчке, да им се причају приче,
 обезбеди довољно кретања,
 2. од 5.године када децу треба
припремати за школу
Квинтилијан Марк Фабије (42-118)

 У расправи О васпитању говорника

говорећи о васпитању до поласка у
школу обраћа се неговатељици,
родитељима од којих захтева поред
физичког здравља и правилан језик и
висок ниво моралности, а избор
педагога је веома деликатан јер
посредством њега деца стичу знања о
свету и представе о моралу
 истиче значај игре и организованих
активности за систематско стицање
знања о свету
 методе рада треба да пробуде
интересовање деце и изазову радосне
доживљаје
Јан Амос Коменски (1592-1670)

 саставио прву сликовницу

 написао целовито дело посвећено
предшколском васпитању
Информаториј за материнску школу
 Систематски је разрадио питања
задатака, садржаја и метода васпитања
предшколске деце
 од рођења до 6. године васпитање
припада породици-материнска школа
која одговара пролећу
 васпитање треба да потпомогне
физичком, интелектуалном и моралном
развитку детета (период физичког
раста и развитка чула)
 материнска школа треба да припреми
дете за школу, има задатак да омогући
деци стицање елементарних знања и
представа о средини у којој живе
 Џон Лок (1632-1704)
 Мисли о васпитању - писма пријатељу
са упутствима како да васпитава свог
сина
 tabulla rassa
 у центру интересовања ставља
породично васпитање
 интересују га проблеми виших
сталежа и индивидуално васпитање
 заговорник доброг физичког
васпитања, интелектуалног и
моралног
 задатак васпитача није да децу научи
свему што вреди да знају, него да
подстакне љубав према науци и
поштовање, да учини његову душу
осетљивом за похвалу и стид
Жан Жак Русо (1712-1778)

 Емил или о васпитању

 човек је у основи, по својој
природи добар, што се може даље
развијати природношћу
васпитања, поштовањем дечје
личности
 до 12.године дете треба да буде
ван институција у којима се
систематски стичу знања
 истиче игру, посматрање,
експеримент и закључивање, а
против је вербализма
 друштво квари појединца, па
васпитање треба да се одвија у
природи
Јохан Хајнрих Песталоци (1746-1827)

 Лингард и Гертруда
 руководио се принципом усклађивања
васпитања с узрасним могућностима деце,
 велики значај придаје васпитању у раном
узрасту који треба да се остварује у породици
(Књига за мајке - како могу да науче децу да
опажају и говоре)
 предлагао је и отварање специјалног разреда
(Kinderklassen) у коме би се деца припремала за
школу
 Припрема треба да буде у физичком,
интелектуалном, радном и моралном
васпитању ( васпитање главе, срца и руке)
 примењивати методе које ће помагати
природном процесу саморазвоја
 васпитање производним радом ( врт, воћњак)
 истицао је васпитање највећих вредности:
- љубав према људима,
- доброту, поверење и послушност
Роберт Овен (1771-1858)

 први је реализовао идеју институционалног

предшколског васпитања
 истиче улогу друштва у васпитању
 ствара Нови Институт за образовање карактера
који обухвата:
 Јасле- од рођења до 3.године,
 Школу за малу децу - од 3 до 5године
 Основну школу за децу - од 5 до 10 године.
 деца највише времена проводе у игри на
отвореном простору, васпитачи су са децом
водили слободне разговоре објашњавајући појаве
које су деца опажала у околини
 васпитачи су морали да показују љубав према
деци, доброту и честитост
 Функције предшколских установа:
- да ослободе мајку обавеза према деци, док ради,
- да се деца што раније заштите од штетних утицаја
средине
Фридрих Фребел (1782-1852)
 први оригиналан систем предшколског васпитања-
дечји вртићи(Kindergardens)
 васпитање почиње од рођења и период пре поласка у
школу сматра веома важним за развој и формирање
човека
 први учитељ треба да буде природа јер васпитање само
развија оно што даје природа
 са 3.године, када дете осећа потребу за дружењем
омогућити му васпитање у групи вршњака- у
предшколским установама
 дете сматра слично биљци-дечји вртић
 у вртићима им треба омогућити физички развој,
вежбати им чула, развијати дух у складу са природом,
 основа рада: игре и разна занимања уз дидактички
материјал (од специјално одабраних играчака)
 Фребелови дарови - лопте од вуне и дрвета, коцке
издељене на делове, разни материјали: хартија, дрво,
тканине, перле, вуна,
 у вртићима су организоване разне игре, мануелна
занимања и активности (рецитовање, певање) у
циљу развијања речника, мануелних и духовних
способности,
 инсистирао је на реду, активности и педантизму
Значајно је обогатио методику
васпитног рада у предшколским
установама, међутим сувише
изражен педантизам који је
одређивао дечје активности и
спречавао самосталност био је
предмет оштрих критика
 Овид Декроли (1874-1932)

 Центри интересовања
 све теме наставног програма
концентрисати око детета, дете пре
свега треба да упознаје себе: каква је
његова грађа, како раде његови
органи, какво им је значење, како
једе, дише, ради, игра се, зашто осећа
глад, жеђ, хладноћу, зашто се боји и
љути, какви су му недостаци…
 средиштем дечјих активности сматра
интерес за занимања и дели их у три
групе: 1. посматрање, 2. асоцијација
и 3. истраживање.
 Недостатак - уважавајући само
интересовања деце, одвлачи их од
стварног живота
К. Д. Ушински(1824-1870)

 критиковао је Фребелову
педагогију због потискивања
самосталности и активности
 залаже се за породично васпитање
у предшколском периоду
 Као главно средство васпитања
предлаже: народно књижевно
стваралаштво, посебне бајке и игру.
 Човек као предмет васпитања-
васпитни значај игре.
Марија Монтесори (1870-1952)

Специјална метода
васпитања коју је
примењивала у
Casa dei Bambini.
 Принципи:
1. вежбање чула помоћу материјала (штапићи, геометријска
тела, звончићи). Детету у соби са материјалом није давала
потпуну слободу, али није деловала ни на развој
стваралачких способности, материјал је био апстрактан и
неподесан за игру
2. васпитање треба да буде инспирисано природом и законима
развоја детета, залаже се за слободу детета која има своје
границе, слободу посматра само као слободу избора међу
понуђеним могућностима и средствима која су плански и
организовано структуирана за ослобађање индивидуалне
енергије, све је структуирано тако да дете може ићи напред
само ако прати предвиђени редослед (програмирано учење)
3. истиче значај осетљивих периода и васпитања до 7 година,
када се догађају велике промене на физичком,
интелектуалном и моралном плану, а период адолесценције
схвата као ново рођење и увертиру за друштвени живот
4. принцип рада или активности усмерити према потребама и
развитку, али уз озбиљну припрему и одговарајући
материјал
Монтесори није веровала у креативне
способности детета. По њеном мишљењу, дете је
ограничено биће које пре свега треба да усвоји
културне вредности.

Треба да учи помоћу дидактичког материјала да

уочава сличности и разлике међу предметима,
класификује их према боји, облику, величини,
звуку, стичу координацију покрета, говорну
културу и друге технике потребне за практичан
живот.
Васпитач треба да:

организовано интервенише и прати развитак

детета али тако да оно то не осети
ствара повољну средину за развој детета у
складу са његовим индивидуалним
могућностима
буде интерпретатор детета и заштитник
дечје спонтаности, помажући тако његово
самоваспитање
Замерке: претерана слобода, методизам,
изолованост од друштва, подржавајући
природност детета
Направила је динамичну равнотежу између
традиционалног и новог васпитања
У нашој земљи, погледи Васе Пелагића
(1833-1899) били су први весници
друштвено организованог предшколског
васпитања.

дуго је било актуелно схватање дечијег

вртића као „чувалишта“ у којем нема
правог учења
На конституисање предшколске педагогије,
као посебне научне дисциплине утицали су:

 веће интересовање за дете, његово сазревање, раст,

развој
 откривање значаја раног детињства на каснији
развој
 интензиван развој мреже предшколских установа
 измењена улога породице (запошљавање мајке)
 утицај социо-културне средине на даљи развој
 повећана потреба за образовањем – обухват све
деце
 ранијих узраста системом васпитања и образовања
 традиционалне методе школске наставе не
одговарају раду са децом предшколског узраста
Предшколска педагогија бави се овом
проблематиком у предшколским
установама, проучавајући развојне
особености деце и сарађујући са осталим
институцијама система васпитања и
образовања (вертикални континуитет)
и факторима који учествују у деловању на
дечији развој у предшколском узрасту
(хоризонатални континуитет)
Предшколска педагогија у систему
педагошких дисциплина
 критеријумиподеле система педагошких
дисциплина: узраст, место где се обавља васпитно-
образовни рад, време, према васпитним факторима
или комбиновано
 узрасникритеријум: педагошке диспилине чији су
предмет изучавања васпитање и образовање у
разним периодима живота

-предшколска педагогија – дисциплина која се бави

васпитањем у периоду раног детињства до поласка
у школу
Значајна је повезаност предшколске
педагогије са породичном педагогијом
– као проучавање институционалног и
породичног васпитања предшколске
деце и као проучавање сарадње између
установе и породице
Однос предшколске педагогије и других наука

У 20. веку детињство је истраживано из

различитих перспектива и прикупљене су многе
чињенице значајне за предшколску педагогију
 Ове чињенице треба систематизовати и уобличити
тако да могу послужити за боље разумевање и
деловање на процес усмерен да изазива развојне
промене, какав је васпитање
 науке (психологија, социологија, антропологија...)
има смисла третирати као фунадаменталне или
помоћне науке педагогије само ако представљају
извор сазнања који се може прерадити са
педагошког становишта и тако уградити у
педагогију
психологија
 наука која проучава појаве у психичком животу ,
утврђује природу ових појава, њихове карактеристике и
трансформације
 захваљујући разултатима психологије могуће је
испитивати стратегије успостављања тих промена, а то је
задатак педагогије
 при коришћењу психолошких чињеница у предшколској
педагогији треба бити опрезан, јер се мора узимати у
обзир дескриптивни каракер психологије и нормативни
(развојни) карактер педагогије
 психолошким проучавањима сазнајемо шта се може, а
шта не радити са децом на одређеном ступњу развоја, а
одлучивање о томе шта и како треба чинити, чему треба
тежити је пре свега у домену предшколске педагогије
 Пијажеово учење је незаобилазно полазиште при
развијању предшколске педагогије!
 гранична дисциплина – педагошка психологија
социологија
 наука која тежи да утврди законитости у друштвеним
системима и организацији, законитости у вези са
положајем човека у друштву, у групној динамици,
друштвеним улогама и статусима...
 друштвени феномен васпитања не може се изучавати
изван друштва и успостављених друштвених односа!
 социолошки подаци који се односе на друштвену бригу
о деци, третман деце од рођења до зрелости и сл.
значајни су за утврђивање законитости којима се бави
предшколска педагогија и за разрађивање поступака
којима ће се допринети њиховом успешнијем
укључивању у друштвену заједницу
 педагошка социологија (социологија васпитања)
гранична дисциплина између социологије и
педагогије која се бави односима између
васпитања и других социјалних структура
антропологија
 наука о човеку, бави се физичким и расним карактеристикама
људске врсте, њеним културно-историјски, географским
односима, срединским особинама и односима, развојем људског
друштва...
 посебно је повезана са педагогијом у смислу поштовања човека
као инидвидуе и стављања човека у центар педагошких
делатности
 антрополошка истраживања – како средина утиче на развој, да
ли га подстиче или ограничава
 етологија – проучава људско понашање које зависи од утицаја
средине
 етнологија – дескриптивна и компарартивна проучавања људске
културе
 културна антропологија – како култура одређује човека и његов
развој, колико се васпитање може посматрати као преношење и
асимилација културе, акултурација
 педагошка антропологија (антропологија васпитања) –
могућности развоја деце раног узраста и оформљивање њихове
личности, фактори тог развоја, однос детета и културе, улога
институција предшколског васпитања у преношењу културе
деци, функција васпитача...
филозофија (и теологија)

- бави се схватањем човека, смислом живљења,

положајем човека у свету, етичким, естетским
категоријама...
- значајна за педагогију при формулисању циља
васпитања, вредносних ставова и норми којима
порцењује оно чему тежи и шта постиже
предшколска педагогија и ове науке
интердисциплинарно су повезане –
сазнања у једној области могу утицати и
на остале, али се морају применити у
контексу конкретне науке
ПРЕДШКОЛСКА ПЕДАГОГИЈА КАО НАСТАВНА
ДИСЦИПЛИНА
 кључна наставна дисциплина за припрему
предшколских педагога и васпитача
 оспособити будуће предшколске педагоге и
васпитаче за стваралачко промишљање свог рада,
примену општијих ставова и начела, изграђивање
сопственог стила професионалног деловања (уместо
сталног понављања добрих примера из праксе)
 настава предшколске педагогије разликује се на
филозофским факултетима (за педагоге) али за
школе за васпитаче важи јединствен програм
 предшколска педагогија као предмет треба да
пружи одређена сазнања, али и да подстиче
развој мишљења, расуђивања,
стваралаштва, моралних уверења, вредносних
ставова...
Задаци предшколске педагогије као наставне
дисциплине:
 да се студенти упознају са филозофско-теоријским
гледиштима и основним научним сазнањима
потребним за разумевање процеса од којих се састоји
васпитање деце раних узраста
 да стекну трајан увид у значење васпитних поступака
које ће примењивати, оспособе се да самосатално
оцењују вредност идеја о васпитању, програма,
метода, садржаја...
 да буду у стању да своја сазнања операционализују,
уносе у васпитну праксу организују је у складу са тим
сазнањима
 да стваралачки уносе промене у васпитни процес,
проналазе нове поступке у васпитању
 да се оспособе да самостално прате стручну
литературу и да се усавршавају
Однос предшколске педагогије као
научно-наставне дисциплине и других педагошких дисциплина
које се баве васпитањем деце раног узраста
 заслуга за конституисање предшколске педагогије као научне
дисциплине код нас припада др Александри Марјановић

 предшколска педагогија одређује се као теоријска основа и

систем научних чињеница о васпитању предшколске деце
 методика васпитно-образовног рада предшколска
дидактика, практична теорија васпитања (тумачење
импликација предшколске педагије за непосредну праксу)
 опште и посебне методике васпитно-образовног рада
 Основе програма васпитно-образовног рада са
предшколском децом

 методике помажу у остваривању циљева заснованост

вапитних поступака на научним основама
Методологија истраживања проблема
предшколске педагогије
Проблеми предшколске педагогије
произилазе из:

из логике развитка ове дисциплине

из захтева друштва за остваривање
задатака
из потреба породице и пред.установе
из неиспитаних области теорије и
историје предшколске педагогије
Истраживање у овој области подразумева познавање
методологије истраживања и употребуодређених метода,
техника и инструмената.

Методе

историјска
дескриптивно-аналитичка
експериментална

Технике

посматрање
интервјуисање
анкетирање