Медијска писменост

предавање 14.
Весна Балтезаревић
Нова писменост-дефиниција и типологија
вишеструких писмености
 Шта је медијска писменост и зашто је
она важна?
 Медијске поруке имају неку сврху и намеру, циљну публику и,
најзад, неку врсту користи за онога ко их испоручује. Медији су и
бизнис и индустрија, они су простор у којем могу постојати и
информативни и пропагандни и образовни и забавни програм.
Зато је важно да овлада њиховим језиком, описменити се и за
разумевање и за производњу медијских садржаја, јер само тако
можемо учествовати у расправама које нас интересују.
У зависности од тога ко их користи,
 медији могу бити, као и свака друга
 комуникациона технологија,
средство за емитовање и пласирање
 одређених вредности и погледа на свет.
Click icon to add picture

Да ли сте се некад осећали као

производ?
Вероватно о себи не размишљате на такав начин, а требало
би. „Производ је читалачка публика. Они не зарађују када ми
купимо новине. Чак су и сретни што их могу ставити бесплатно
на интернет.
Производ морате продати тржишту, а тржиште су,
наравно, оглашивачи (друге корпорације).
У овим оквирима би требало посматрати и потребу за медијским
описмењавањем јавности, односно код реципијента градити способност
„читања” медијске поруке, да не би били „уновчени на распродаји”.
Click icon to add picture

Права питања али и одговоре може добити само медијски

писмен човек.

Распознавање шта медијски упаковани и пласирани садржаји стварно значе, ко је извор

информација, како је и зашто порука тако конструисана, од кључне је важности за
квалитетно разумевање и препознавање медијски посредованих порука и њиховог
смисла.
Масовни медији представљају институцију која стоји између грађана и
њихових друштвених, политичких и економских институција.
Власници медија имају могућност да користе своју позицију и да посредством медија
формирају „своју послушну публику“ која гласа како њима одговара, купује оно што
они желе да продају или их тера да мисле и живе по шаблону који они креирају.
Врхунац медијске манипулације се остварује захваљујући
нераздвојивој повезаности технологије и друштва.
Они формирају информацију по својим правилима, дајући јој облик који одговара
њиховим интересима. Са развојем технологије, којој су се медији брзо прилагодили,
свет је суочен са опасношћу од још драстичнијих облика медијске манипулације.
Медијска публика забављена примамљивим медијским садржајем најчешће
се не упушта у анализу тих садржаја, а још мање је спремна да тражи
скривене поруке.
На тај начин се изједначава са масом којом се лако управља. Излазак из ове
друштвене летаргије и схватање потребе да се припадници масе супротставе
наметнутим ставовима могућ је активним учешћем у комуникационим процесима.
Само медијски образована публика може да се
одупре медијској манипулацији.
Мастерман, један од најпознатијих критичара образовања за медије, истиче
да медијски писмена особа не може бити лако изманипулисана и да се њено
мишљење у медијима уважава јер је у стању да доноси независне судове.