Doze i

doziranje
Milutinov Dunja I6
Doza
Doza je ona količina lekovite materije koja unesena u organizam jednokratno ili višekratno dovodi do terapijskog (efekat
lečenja) ili toksičnog delovanja na organizam (efekat trovanja). Najvažnije vrste doza su:

-Pojedinačna terapijska doza. Ponekad se naziva I srednja pojedinačna doza.Predstavlja onu količinu materije koja jednokratno
unesena ispoljava povoljan terapijski efekat.

-n.p.d. - Maksimalna (najveca) pojedinačna doza. To je ona količina materije koja se sme uzeti odjednom bez štetnih efekata na
organizam.

-n.d.d. – Najveca (maksimalna) dnevna doza. To je ona količina lekovite materije koja se sme uneti u organizam u toku 24h
podeljena na više pojedinačnih doza pri čemu količina unesena pojedinačnom dozom ne sme preskočiti maksimalnu
pojedinačnu dozu.

-Toksična doza. To je ona količina materije koja unesena u organizam izaziva simptome trovanja

-Smrtna doza. To je ona količina materije koja unesena u organizam dovodi do smrti. Može se reći da predstavlja jednu vrstu
toksične doze, koja je jako visoka.
Doze se najčešće izražavaju u gramima (g) ako nije drugačije naznačeno. Doze se mogu izraziti
i u miligramima (mg), mikrogramima, ili internacionalnim jedinicama. To praktično znači
ako u literaturnim podacima za pojedinačnu terapijsku dozu za neku supstancu stoji npr.
0,1 to znači da je pojedinačna terapijska doza 0.1g (jer nije drugačije naznačeno). Ukoliko
se lekovita supstanca upotrebljava u nekom leku za upotrebu spolja, onda se u farmakopeji
umesto doze nalazi srednja koncentracija koja označava maksimalno dozvoljeni
procentualni udeo te supstance u ukupnoj masi leka (npr. Procentualni udeo lekovite
materije u ukupnoj masi neke lekovite masti za lečenje oboljenja kože).
Doze se uvek odnose samo na glavnodelujuće komponente leka.
Farmakopeje, po pravilu, u monografijama lekovitih supstanci daju srednje
pojedinačne, maksimalne pojedinačne i maksimalne dnevne doze.Ove doze su doze
za enteralnu i parenteralnu primenu, određene kliničkim ispitivanjima i važi za
odraslu osobu,normalne konstitucije.Ukoliko se doze za enteralnu i parenteralnu
primenu razlikuju,to je u monografiji naglašeno.
U odnosu na doze koje su predviđene za odraslog čoveka,
vrši se prilagođavanje doza za decu.Neke farmakopeje
imaju tablicu terapijskih doza koje se odnose na normalno
razvijenu decu.Ukoliko se u farmakopejskim tablicama ne
može naći podatak za dečiju dozu neke supstance, koriste
se različite formule za preračunavanje dečijih doza.
Neke od tih formula za preračunavanje dečijih doza su:
● Doze prema godinama deteta. Prema ovom načinu preračunavanja, detetu se daje onoliko dvadesetih
delova doze odraslog čoveka,koliko dete ima godina
Dečija doza=(godine deteta/20)*doza za odraslog
● Doze prema telesnoj težini deteta. Daje se deo doze odraslog čoveka koji odgovara delu težine deteta
s obzirom na težinu odraslog čoveka (70kg)
Dečija doza=(težina deteta/70)*doza za odraslog

Maksimalne dečije doze se u praksi često određuju u Jungovim ili Bolonjinijevim formulama.
 Jungova formula Bolonjinijeva formula:

d=godine deteta/(godine deteta+12) d=1/(20-m)

To praktično znači, Primenjuje se za preračunavanje doza

da je za dete od 2 god. za decu mlađu od 1 godine
d=2/2+12=1/7 pri čemu je m starost deteta u
Što znači da se detetu od mesecima. Na osnovu toga se dpbija
2 godine sme dati najviše da dete staro 2 meseca sme da dobije
1/17 maksimalne doze za odraslog najviše 1/20-2=1/18 doze za odraslog
čoveka.
Hvala na pažnji!