РАДИОАКТИВНОСТ,

РАДИЈАЦИЈА, НУКЛЕАРНЕ
РЕАКЦИЈЕ,
НЕКОНТРОЛИСАНА
НУКЛЕАРНА ЕКСПЛОЗИЈА –
ПОСЛЕДИЦЕ И ЗАШТИТА
Професор Студенти
Проф. Струк. Студ. Др Тошић Јован 5076
Александар Алексић Јовановић Лазар 5077
Малишић Анђелина 5151
 Увод
® Радиоактивност или радијација представља спонтану емисију алфа,
бета, гама и других зрака из радиоактивних материјала, који су
праћени емисијом електромагнетних таласа, при чему се приликом
преласка елемената из једног облика у други ослобађа одређена
количина кинетичке енергије емитованих честица или енергије
електромагнетних таласа.

® Свако од атомских језгара има одређено време полураспада.

® Неконтролисана нуклеарна експлозија или нуклеарна несрећа је

последица веома брзог ослобађања енергије услед нуклеарне
реакције и она може бити нуклеарна физија, фузија или
комбинација ова два облика. Најпознатија нуклеарна несрећа је
Чернобиљска катастрофа из 1986.
 Излагање јонизујућем зрачењу

• Излагање јонизујућем зрачењу представља веома велики и значајан проблем

свима онима који раде у зонама зрачења и који су му изложени својевољно или
акцидентно.

• Неке од последица излагања великим дозама зрачења су тровање радијацијом,

радијационе болести, нуспојаве радијације, мутације ДНК, дегенеративне болести
и многе друге.

• Златна правила заштите од ЈЗ су време експозиције, просторна заштита,

удаљеност од извора зрачења, правило 10 дана за пацијенте, заштитна опрема за
медицинско особље и пацијенте, прање одеће из зоне зрачења, проветравање
просторија и друге.
 Радиоактивност и радијација

• Радиоактивност атомских језгара представља способност преласка из једног

језгра атома у друго језгро, спонтано и карактеристично је за нестабилна језгра.

• Сам појам стабилности односи се на стање у ком се језгро налази у нормалним

условима.

• У природи има око 300 врста стабилних и неколико хиљада нестабилних односно
радиоактивних, која су подложна некој врсти спонтаног распада.

• Радиоактивни атоми су свуда у околини, а неки су настали као производ

активности човека.
 Радиоактивност
• Када дође до распада радиоактивног језгра, долази до
емисије зрачења и електромагнетних таласа.

• Простирање зрачења доводи до проласка кроз материју, а

приликом проласка долази до ексцитације тј. побуђвања, а и
јонизације молекула.

• У јонизујуће зрачење спадају гама тј. Х-зраци, алфа, бета,

као и зрачење радиоактвним честицама – протони,електрони
или јони тежих елемената.
 • Излагање природним изворима
зрачења је наизбежно за човека и
свакодневно се дешава.
• Радиоактивне супстанце могу
озрачивати споља(екстерна
радијација) и изнутра(интерно
озрачивање).
Природни извори
јонизујућег зрачења
• Што се тиче земаљских извора,
потиче од радиоактивних материјала
попут калијума-40, рубидијума-87 и
породице уранијума који настају
распадом радиоактивних језгара.
• Екстерна радијација потиче од
космичких зрака углавном, а нешто
мање из земаљских извора.
Космички зраци потичу из
међузвезданих простора и
експозиција Сунца.
Интерна радијација потиче од
радиоактивних материјала у
елементима око човека – вода, ваздух,
храна и течности и готово сво
озрачивање потиче од земаљских
извора.

• Медицински извори се користе у
дијагностици и терапији, користећи
се радиоизотопима.
Вештачки извори
јонизујућег зрачења
• Нуклеарна енергетика представља
коришћење радионуклида у сврхе
електричне енергије и у веома
ниском степену доводи до
озрачивања људи.
• Нуклеарне експлозије
представљају изложеност
радиоактивним падавинама након
нуклеарног оружја, а све падавине
су последица нуклеарних
екслозија у атмосфери.
Други извори зрачења су материје које
излажу људе радијацији и нешто од тога
су светлећи ручни сатови и будилници
итд.
 Детекција јонизујућег зрачења
• У зонама у којима се ради са јонизујућим
зрачењем(истраживачке лабораторије,
индустријска постројења, нуклеарне електране,
здравствене установе за радиолошку дијагностику,
радиотерапију и нуклеарну медицину), неопходна је
константна контрола нивоа озрачености
простора(колективна дозиметрија) и особља(лична
дозиметрија).

• Колективна дозиметрија представља примену

система за одређивање нивоа зрачења у простору,
при чему сваки уређај има детектор радијације и
показивач нивоа исте.

• Вредност може бити приказана скаларно, у виду

дисплеја, светлосних и акустичних сигнала.

• Најчешће коришћени је Гајгер-Милеров бројач.

 Дозиметрија

• Лична дозиметрија подразумева обавезно коришћење у склопу опреме сваког

радника који је у зонама зрачења.

• У те сврхе се користе дозиметри, а разликујемо филм, термолуминисцентне,

пенкало и др.

• За утврђивање и мерење присутности и доза радијације контруисани су посебни

уређаји – детектрори зрачења.

• Постоји 4 типа детектора ЈЗ, који су подељени на основу функционисању:

инструменти засновани на јонизацији гаса, сцинтилациони детектори,
полупроводнички детектори и лични дозиметри.
Дозиметрија
 Нуклеарно – радијациони
акциденти
Радијациони акциденти представљају непланирано,
нежељено излагање људи и околине зрачењу, које
су последица грешке и/или незнања, непоштовања
правила при руковању радиоактивним материјалом
и при многим другим околностима.
 Врсте контаминације

Приликом радијационог акцидента човек може бити изложен на 4 начина:

1. Интерна контаминација
2. Спољашња контаминација
3. Спољашње излагање
4. Контаминација повреда

Према начину настанка радијациони акциденти се деле на:

5. Критични радијациони акциденти
6. Радијациони акциденти са радијационим материјалом
7. Радијациони акциденти са радијационим уређајима
8. Војни радијациони акциденти
9. Радијациони акциденти у току транспорта радиоактивног материјала.
Експлозија на Бикини острвима 1954.
 Ескплозија на Бикини острвима 1954.
• Када се врше припреме за нуклеарну експлозију у циљу тестирања бомбе,
врше са највећом пажњом.

• Детаљно су проучени правци ветрова пре тестирања. Када је извршено

тестирање, висина печурке је износила 40км, а обим 150км.

• Зона загађења је износила 350км, а честице су биле средње величине.

• Непредвиђени ветрови однели су контаминирани отпад у другом смеру, ван

граница предвиђене зоне сигурности.

• Обзиром на контаминацију атмосфере, радионуклидне падавине загадиле су

земљишта ван прорачунатих зона сигурности.

• Ова појава довела је до озрачивања високим дозама посаду јапанског

рибарског брода, на удаљености од 150км, а осим тога и становнике
Маршалских острва-домородаца и неколицине Американаца.

• Озрачен је и живи морски свет у околини острва Бикини и даље.

Хаварија нуклеарне
електране у
Чернобиљу 1986.
године
 Чернобиљ 1986.
• 1986. године 26. априла у 01:23 часова, дошло је до наглог пораста температуре
у језгру реактора у блоку 4, једном 100, а затим 500 пута више него нормалне
вредности.

• Високе абнормалне температуре довеле су до паљења графитних шипки и

последично до експлозије.
•
Након експлозије дошло је до рушења зона заштите, расхерметизације тела
реактора, померања капка тежине од око 1.000 тона и потпуног откривања
активне зоне.

• . У току саме експлозије било је 444 на дужности, од којих је 203 испољило

озбиљне симптоме убрзо након тога, а умрло 29. Озрачивање више милиона
људи у тим подручјима биће уочљиве кроз 2-3 генерације.
 Последице радијације

Разликујемо
1. радиосензитивна(црвена костна срж, епител желуца и црева, тимус, лимфни
чворови, гонаде).

2. релативно радиосензитивна(епител коже, корен косе, длака, знојне и лојне

жлезде, жлездани епител, кости, очно сочиво, коњуктиве, еластично ткиво).

3. радиорезистентна(мишићи, мозак, нервно ткиво, зрела кост, хрскавица,

панкреас, хипофиза, надбубрежне жлезде).
 Последице радијације

• Ефекти који се јављају су

1. стохастични – карциноми, леукемије, генетски фактори и они се дешавају без
прага дозе, односно вероватноћа настанка не зависи од величине апсорбоване
дозе. Јављају се и после неколико година од излагања.

2. Детерминистички ефекти и они зависе од минималне одређене дозе, односно

ефекти се повећавају са повећањем дозе. Изазивају симптоме попут катаракте,
немалигне лезије, хематопоетски синдром, поремећај фертилитета и др.

3. Соматска оштећења представљају појаву оштећења на појединим органима

озрачене особе. Могу бити акутног и хроничног карактера. У групу соматских
оштећења спадају општи поремећаји, оштећења коже и њених аднекса, костне
сржи, леукемије и карциноми, ефекти зрачења на гонадама, очима и
професионално оштећење капилара.
 Заштита радника

1. Удаљавање од извора зрачења(интензитет зрачења са смањује са квадратом

растојања)

2. Време експозиције(скраћује се брзом манипулацијом са изворима зрачења)

3. Примена апсорбера за смањење интензитета(зависно од намене и врсте

зрачења, служи за редукцију интензитета до дозвољене границе)

4. Одговарајућа вентилација просторија.

 Заштита пацијената

1. Заштита за гонаде

2. Заштитита за
штитасту жлезду

3. Оловна сукњица и
кецеља

4. Заштита за очи
 Општи принципи заштите од радијације

1. Грађевинско просторни фактори заштите – величина и број просторија,

дебљина зидова и подова, један рендген апарат на квадратуру од 20м2, врата
између просторија обложена лимом и оловом и др.

2. Технички елементи заштите на рендген апаратима и помоћна средства –

оловни лимови дебљине 2-3мм, уградња филтера и бленди, заштитни
параавани, касете и др.

3. Заштитна средства за пацијенте – заштитне кецеље, средства за гонаде и

средства за стварање сенке на телу пацијента.

4. Заштитна средства за особље – заштитне кецеље и сукњице, рукавице,

штитници за штитасту жлезду, заштитне наочаре и др.
 Закључак

• Јонизујуће зрачење представља врсте зрака који имају способност да мењају

структуру материје при проласку кроз њу на нивоу атома и електрона.

• Када се прича о врстама јонизујућег зрачења, подела се заснива на врсти

извора. Постоје природни и вештачки, а по типу отворени и затворени извори
зрачења.

• Нуклеарни акциденти представљају најчешће нежељене, спонтане и

неконтролисане реакције језгара које имају фаталне последице по човека и
његову околину.

• Најзначајније појаве овог типа су се десиле у другој половини прошлог века,

попут нуклеарног акцидента на Бикини острвима и нуклеарна експлозија у
Чернобиљу.
 • Последице експлозија имају трајне последице које се могу увидети на људској
врсти након 2-3 генерације након експозиције зрачењу.

• Последице изагању ЈЗ јавља се у виду промена на кожи и слузници,

унутрашним органима дигестивног тракта, репродуктивних органа, очима и
њима сличних ткива и др.

• Промене се јављају у виду катаракте, стерилитета, тумора и малигних лезија,

леукемија и радијационих болести акутног и хроничног карактера.

• Заштита од јонизујућег зрачења се спроводи индивидуално, а контрола се врши

на нивоу државе.

• У зонама зрачења могу радити особе које су професионално обучене да раде на

тим местима и помоћно особље које испуњава услове за рад.
 Литература
•  Никчевић, М., Анђелић, Т.(2011). Упутство за детекцију и поступање са изворима
зрачења и за провјеру функционисања дозиметријске опреме. Прелом брошуре, Подгорица.
Очитано 17.04.2023.
Доступно на http://www.fizika5.net/files/IX/Radioaktivnost.pdf

•  Павелић, Ђ.(2018). Радиоактивност и радиоактивни материјал. Загреб. Очитано

17.04.2023.
Доступно на https://hrcak.srce.hr/file/306827

•  Аничин, И., Драганић, И., Јовановић, М., Јокић, С., Радојичић, М.(1998). Радиоактивност,
научна књига. Институт за нуклеарне науке “Винча”. Очитано 17.04.2023.
Доступно на https://books.google.rs/books?
hl=sr&lr=&id=QJnSBgAAQBAJ&oi=fnd&pg=PA5&dq=radioaktivnost&ots=5K4LuzHSJ2&sig=dDp4azgjxt
FNUzECWSlZsmn40ug&redir_esc=y#v=onepage&q=radioaktivnost&f=false

•  Видергар-Краљ, Б.(2004) Нуклеарна медицина, докторска дисертација, Онколошки

институт, Љубљана. Очитано 17.04.2023.
Доступно на https://core.ac.uk/download/pdf/231817765.pdf

•  Јерин, Л., Примц, К.(2007). Нуклеарна медицина, Гласник пулске болнице. Очитано
17.04.2023.
Доступно на https://hrcak.srce.hr/file/37628