КЛАСИФИКАЦИЈА

РИЗИКА

Факултет заштите на раду

Ниш, 2022/2023
КЛАСИФИКАЦИЈА РИЗИКА

Постоје различите врсте ризика које се међусобно разликују по:

 месту и времену настанка,
 броју унутрашњих и спољашњих фактора који утичу на ниво ризика,
 карактеру последица,
 начину описивања, методима анализе и управљања

Постоје следеће класификације, према:

 чиниоцима, степену идентификације, динамици развоја, начину доношења
одлука, могућностима управљања, карактеру губитака, реакцији на
промене, пореклу и обиму последица, начину осигурања, нивоу
управљања, објекту...
РИЗИЦИ ПРЕМА ОБЈЕКТУ
ДЕЛОВАЊА
Према објекту деловања, постоје следећи ризици:

 индивидуални ризици, у којима је човек објекат ризика;

 социјални ризици, који се односе на социјалне групе,
 технички ризици, који се испољавају у техничким системима и објектима;
 еколошки ризици, чијом се материјализацијом нарушава еколошка
равнотежа;
 економски ризици, у којима се материјални ресурси јављају као објекат
ризика а који се непосредно испољавају као финансијски губитак.
ИНДИВИДУАЛНИ РИЗИК
 Индивидуални ризик представља учестаност са којом се може
очекивати да нека особа буде изложена некој штети, повреди или
смрти.

 У процесној индустрији овај ризик се, по правилу, одређује за ону

особу која му је максимално изложена.

 Индивидуални ризик може бити добровољно преузет (ако је

условљен делатношћу човека на добровољној основи) и наметнут
(ако се човек подвргава ризику у склопу дела друштва, нпр. живот у
еколошки неподобним регионима, у близини извора повећаних
опасности).
ИНДИВИДУАЛНИ РИЗИК
Индивидуални ризик се одређује према изразу :
NL
Ri 
L
где је:

• Ri – индивидуални ризик;

• NL– број погинулих, или повређених, или оболелих лица у

посматраном временском периоду због присуства одређеног
фактора ризика;

• L – број људи изложених одређеном фактору ризика у

посматраном временском периоду.
ИНДИВИДУАЛНИ РИЗИК
Индивидуални ризик од смрти
 Извори
индивидуалног Најраспрострањенији фактори индивидуалног ризика
ризика
Стање човековог
Наследна, генетска, психосоматска обољења; старење
организма
Укупност личних особина човека (одговорност, стрес,
Личне особине
мотивација, агресивност)
Навике Пушење; употреба алкохола или наркотика; лоша исхрана
Животна средина Неквалитетан ваздух, вода, храна, вирусне инфекције, пожари
Професионална
Опасни и штетни производни фактори
делатност
Судари, превртања, исклизнућа, падови транспортних
Транспорт
средстава
Непрофесионална
Опасности условљене аматерским спортом, туризмом и другим
делатност
Социјална средина Оружани конфликти, преступи, суицид, убиство
Земљотреси, ерупције вулкана, поплаве, одрони, урагани и
Природна средина
друге природне несреће
СОЦИЈАЛНИ РИЗИК
Социјални ризик карактерише обим и тежину негативних последица
ванредних ситуација, а такође и различитих појава које смањују
квалитет живота људи.
У суштини, то је ризик за групе или заједнице људи.
Могуће га је оценити према динамици ефеката на 1000 људи одговарајуће
групе.
СОЦИЈАЛНИ РИЗИК
Социјални ризик се одређује према изразу :
1000C1  C 2 
Rs 
L
где је:

• Rs – социјални ризик;

• C1– број умрлих, или траумираних, или оболелих, или

заражених лица у истраживаној групи на почетку периода
посматрања, нпр. на почетку развоја ванредног догађаја;

• C2 – број умрлих, или траумираних, или оболелих, или

заражених лица у истој групи на крају посматрања, нпр. на
почетку стадијума опоравка од предметног ванредног догађаја;

• L – укупна бројност истраживане групе.

 Извори социјалног Најраспрострањенији фактори социјалног
ризика ризика
Насељавање људи у зонама могућег
Урбанизација природно плављења, настанка клизишта, пожара,
опасних територија ерупција вулкана, повећане сеизмичности
региона...
Хаварије на нуклеарним централама, термо-
Индустријске централама, хемијским постројењима,
технологије и објекти производним инсталацијама и сл; саобраћајни
повећане опасности удеси; техногено загађивање животне
средине.
Социјални и војни Ратна дејства, примена оружја за масовно
конфликти уништење
Епидемије Ширење вирусних инфекција
Незапосленост, глад, сиромаштво; погоршање
Снижавање квалитета медицинских услуга; низак квалитет исхране и
живота намирница; неприкладни стамбени и животни
услови.
 ТЕХНИЧКИ РИЗИК
Технички ризик је комплексни показатељ безбедности
елемената техносфере.
Изражава вероватноћу хаварије или катастрофе:
 при експлоатацији машина и уређаја,
 при реализацији технолошких процеса,
 при коришћењу грађевинских објеката.

Технички ризик се одређује на основу израза: NT

Rt 
T
где је:
• Rt – технички ризик;
• NT – број хаварија, односно катастрофа у посматраном
периоду времена на идентичним техничким системима и
објектима изложеним истом фактору ризика;
• Т – број идентичних техничких система и објеката
изложених истом фактору ризика у току посматраног периода
времена.
 Извори техничког
Најраспрострањенији фактори техничког ризика
ризика
Ниво
Погрешан избор правца развоја технике и технологије по
научноистраживачко
критеријумима безбедности
г рада
Избор потенцијално опасних конструкција и принципа рада
техничких система; грешке у одређивању радног оптерећења;
Пројектовање
неправилан избор материјала; недовољна минимална чврстина;
одсуство техничких система заштите у пројектима.
Експериментална
Неквалитетна конструкција и/или технологија, са аспекта
производња нове
безбедности
технике
Одступање од задатог хемијског састава материјала; одступање
Серијска производња
од конструкцијских мера; одступање од режима техничке и
недовољно безбедних
хемијско-техничке обраде делова; непоштовање правила
производа
монтаже

Нарушавање правила Коришћење неадекватне технике; непоштовање пројектованих

безбедног рада режима рада; застарели методи превентивног одржавања и
техничких система ремонта; непоштовање захтева транспорта и складиштења

Недовољна обученост за реаговање у сложеним и стресним

Људске грешке ситуацијама; неадекватна процена информација о стању процеса;
недостатак знања о важности текућег процеса; недисциплина.
 ЕКОЛОШКИ РИЗИК
 Еколошки ризик изражава вероватноћу еколошке несреће, катастрофе,
нарушавања даљег нормалног функционисања и постојања еколошких
система и објеката, као резултат антропогеног утицаја на природну
средину или природних несрећа.
 Нежељена дејства еколошког ризика могу се јавити како у
непосредним зонама утицаја, тако и изван њихових граница.

NE
Еколошки ризик се одређује према изразу: Re 
E
где је:
• Re – еколошки ризик
• NE – број антропогених еколошких катастрофа и природних несрећа у
посматраном периоду времена
• Е – број потенцијалних извора еколошких катастрофа на посматраној
територији
 Извори еколошког
Најраспрострањенији фактори еколошког ризика
ризика
Земљотреси, ерупције вулкана, поплаве, одрони,
Природна средина
урагани и друге природне несреће
Удеси у транспорту, пожари, експлозије, хаварије у
Техносфера индустријским, електроенергетским и комуналним
системима

Небезбедне технологије (загађивање атмосфере,

Технологије
воде, земљишта), енергетски захтевне технологије

Деградација природних ресурса, климатске промене

(глобално загревање), киселе кише, оштећење
Антропогена делатност
озонског омотача, нестанак биљних и животињских
врста
Опасан отпад, неразградив отпад, неадекватно
Отпад одлагање и складиштење отпада, низак ниво
рециклирања отпада
ЕКОНОМСКИ РИЗИК
Економски ризик представља међусобни однос користи
и штете на нивоу организације или друштва у целини:

S
R E   100
K
где је:

• RE – економски ризик
• S – штета
• K – корист (добит)
 Извори економског Најраспрострањенији фактори економског
ризика ризика

Регулатива, промене на тржишту роба, услуга,

Привредно окружење
рада, промене валутних курсева, конкурентност
Застарела технологија, низак ниво аутоматизације,
Производња неадекватно одржавање средстава и опреме,
хаварије, катастрофе
Висок ниво потрошње енергије, губици енергије и
Материјални ресурси
материјала, висок ниво шкарта
Конзервативност правила и процедура, спора
Организација и промена навика и правила понашања, низак ниво
руковођење коришћења информационих технологија, губитак
конкурентске способности
Неадекватно образовање, недовољна обученост,
Запослени трауматизам, одсуство креативности,
иновативности, тимског рада