KRETANJE MORSKE VODE

Jovana
Djulvezan
 Morski
talasi
 Predstavljaju
kruzno
kretanje
cestica vode.
Vidljivi su I
vrlo je buran
vid kretanja
morske vode.
Uglavnom
nastaju pod
uticajem vetra.
 Na velicinu talasa
deluje brzina,
smer, snaga
trajanja vetra.
Najveci talasi
olujnih vetrova
dostizu do 25
metara. U
Jadranskom moru
najvisi talasi
izmereni su za
vreme duvanja
juga, 10 metara.
 Talase mogu
izazvati I
podmorski
zemljotresi.
Takvi talasi se
zovu cunami.
Oni su daleko
visi I jaci od
onih koje
izaziva vetar,
razaraju obale,
luke I nanose
ogromne stete.
 Morske
struje
 Morske struje su
spora kretanja
morske vode.
Nastaju pod
uticajem stalnih
vetrova I te struje
nazivamo
stalnim strujama,
dok periodicnim
strujama
nazivamo struje
pod uticajem
periodicnih
vetrova.
 Prema temperaturi
morske struje mogu
biti tople I hladne.
Tople struje nastaju
u oblastima oko
ekvatora I krecu se
prema polovima, te
zbog toga je klima
na severozapadnim
obalama Evrope
vrlo ugodna za
zivot. Hladne struje
imaju suprotan
pravac kretanja.
 Golfska struja
je najbolje
proucena.
Krece se
brzinom od
oko 30 m u
sekundi.
Zahvaljujuci
ovoj struji
obale severne
Evrope nisu
zaledjene.
 Plima I oseka
 Plima je izdizanje,
a oseka je
spustanje nivoa
morske vode.
Plima I oseka
nastaju pod
uticajem prirodne
sile Sunca I
Meseca. Izmedju
visokog I niskog
stanja nivoa vode
prodje nesto vise
od 6 sati. U periodu
od 24 do 50 minuta
javljaju se dve
plime I dve oseke.
 Lucko doba- Kasnjenje plime u
odnosu na kulminaciju Meseca. To
ima veliki znacaj, jer se u mnoge luke
moze uploviti samo u vreme plime.
KRAJ 