ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

УВОД У ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

ПОЈАМ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА
ЈАВНИ СЕКТОР (ЈС)
ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА
ФИНАНСИЈСКА (ФИСКАЛНА) ПОЛИТИКА
 Појам јавних финансија
Различити термини – државне , фискалне , буџетске,
фискална економија, економија јавног сектора и
слично.
Различите дефиниције
Најједноставније, јавне финансије би могли
дефинисати као економску дисциплину која се бави
проучавањем питања везаних за финансирање јавног
сектора, односно прикупљање јавних (државних)
прихода и употребом истих за финансирање јавних
(државних) расхода, како би се постигли
општекорисни циљеви на оптималан начин.
 Јавни сектор (ЈС)
Под ЈС-ом подразумева се онај део
националне привреде за чије је
функционисање непосредно или посредно
одговорна држава.
Од нашег рођења па све до смрти ми се
стално сусрећемо са разним активностима
државе, а које утичу на наше животе.
Разлике: јавни – приватни сектор
Покретач: профит – општи циљеви
Прикупљање средстава: на тржишту
радом – принудом
Као субјекти: активни – пасивни
Доношење одлука: процедурално -
самостално
 Предмет проучавања јавних финансија
Јавне финансије у савременим државама
проучавају:
- јавне расходе (потребе)
- јавне приходе
- буџет
- јавни кредит
Позитивна економија
Нормативна економија
 Финансијска (фискална) политика

Финансијска политика се бави изучавањем

улоге, карактера и ефеката инструмената и
мера које држава предузима да би
остварила економске и социјалне функције
које има.
 Задатак и циљеви фискалне
политике
Задатак фискалне политике јесте да се посредством јавних
прихода обезбеде неопходна средства потребна за финансирање
јавних расхода.
Основни циљеви фискалне политике:
- краткорочни или тактички
- дугорочни или стратешки
Основне циљеве можемо да сврстамо у следеће четири
категорије:
1) Корективни циљ – корекција деловања тржишта
2) Дистрибутивни циљ – прерасподела националног дохотка
3) Стабилизациони циљ – стабилизација привредних токова
4) Алокациони циљ – промена привредне структуре
 Инструменти и мере фискалне политике
Све мере фискалне политике можемо груписти у две групе:
1) активне или дискреционе мере фискалне политике
2) пасивне мере или аутоматски стабилизатори

Најчешћи аутоматски стабилизатори уграђени у фискални

систем су:
- аутоматске промене у нивоу пореских стопа
- компензације за незапосленост
- субвенције у пољопривреди, и слично.
 ЈАВНИ РАСХОДИ
ПОЈАМ ЈАВНИХ РАСХОДА
ЈАВНЕ ПОТРЕБЕ
ЈАВНО ДОБРО
ВРСТЕ ЈАВНИХ РАСХОДА
НАЧЕЛА ЈАВНИХ РАСХОДА
ВЕЛИЧИНА ЈАВНИХ РАСХОДА
ДУГОРОЧНА ТЕНДЕНЦИЈА ПОРАСТА ЈАВНИХ
РАСХОДА
 Појам јавних расхода
У литератури постоје бројне дефиниције
јавних расхода, а у већини од њих истиче се да
је за јавне расходе карактеристично следеће:
- јавни расходи служе за подмиривање јавних
потреба,
- јавни расходи се чине у јавном интересу,
- јавни расходи, у савременим условима, врше
се по правилу, у новцу.
 Јавне потребе
 Потребе које грађани не могу индивидуално да задовоље као потрошачи на
тржишту, него једино посредством државе и њених органа и иституција
називамо јавним потребама.
 Држава преко јавних расхода омогућава грађанима да задовоље разноврсне
јавне потребе које би могли груписати у следеће групе:
1) Политичко-административне потребе:
- функционисање политичког и економског система земље
- међународна безбедност
- унутрашња безбедност
2) Ванпривредне потребе:
- социјална сигурност грађана
- функционисање друштвених делатности
3) Привредне потребе:
- економска политика и привредни развој
4) Остале потребе:
- ванредне потребе
Јавни расходи у ужем смислу
 Јавно добро
Добра и услуге које потичу из јавне привреде, односно које
грађани обезбеђују посредством државе и њених органа и
институција називамо јавним добром.
Чиста јавна добра
- неконкуретност или неривална потрошња
- немогућност искључења у потрошњи
Квази-јавна добра или нечиста јавна добра
Код квази-јавних добара јављају се два проблема:
- проблем бесплатног корисника – из чије потрошње се могу
искључити поједини потрошачи.
- проблем екстерналија – када се у обезбеђивању јавног добра
појављују ефекти (екстерне штете или користи)који погађају лица
која не желе да плате за корист, односно штету насталу за њих као
последица предузимања или непредузимања одређених
активности. Држава даје субвенције лицу које предузима
 Врсте јавних расхода
Најчешћа подела јавних расхода која се сусреће у литератури
јесте подела на:
 Функционалне, инвестиционе и трансферне
 Редовне и ванредне (покривају се редовним и ванредним П)
 Продуктивне и непродуктивне јавне расходе
 Поред наведених, у литератури, сусрећемо и следеће поделе
јавних расхода:
Обавезни и необавезни
Одложиви и неодложиви
Лични и материјални
Јавни расходи централних и локалних органа власти
 Начела јавних расхода

Најчешће навођена начела јавних расхода су:

1) Начело опште друштвене корисности
2) Начело штедње – са што мање средстава, што веће
користи, максималног ефекта
3) Начело умерености – усклађеност ЈП и ЈР (да се ЈР
не финансирају из продаје имовине или јавног
зајма)
4) Начело пропорционалности – у трошењу ЈР значи
да се поједине јавне потребе морају задовољавати
сразмерно могућностима, односно пропорцијално
у односу на расположиве ЈП.
 Величина јавних расхода
Једно од кључних питања савремених јавних
финансија јесте величина јавних расхода, од
чије величине зависи износ прихода које је
потребно прикупити за подмиривање јавних
потреба.
У савременим мешовитим привредама данас се
примењују два концепта јавних расхода:
- неолибералистички концепт и
- концепт социјалне државе.
 Дугорочна тенденција пораста
јавних расхода
У литератури се наводи велики број узрока
који су допринели дугорочној теденцији
стварног пораста јавних расхода, а најчешће
срећемо следеће:
- економски узроци,
- политички узроци,
- финансијски узроци и
- социјални узроци.
 Дугорочна тенденција пораста јавних
расхода
Поред наведених узрока, у литератури се могу срести и многи
други узроци дугорочне теденције стварног пораста јавних
расхода. На пример, све земље бележе теденцију повећања
расхода намењених заштити животне средине, као и расхода
везани са све учесталијим и разорнијим елементарним
непогодама.
Често се у литератури поред стварних (реалних) узрока
дугорочне теденције пораста јавних расхода наводе и
привидни узроци пораста јавних расхода, као што су:
- смањење куповне моћи новца,
- промена у величини државне територије,
- измена начина буџетског исказивања .
 ЈАВНИ ПРИХОДИ

ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА ЈАВНИХ ПРИХОДА

ВРСТЕ ЈАВНИХ ПРИХОДА
 Појам и класификација јавних
прихода
Јавни приходи чине новчана средства која држава
прикупља за финансирање јавних расхода, односно за
подмирење јавних потреба. Јавни приходи се данас
јављају у различитим основним облицима, као што су
порези, таксе, доприноси, царине, парафискални
приходи и слично.
Најзначајнији критеријуми поделе јавних прихода су:
обавезност наплате
учесталост наплате
Обавезност наплате:
• Фискални (дажбински) јавни приходи (порези, таксе,
царине, доприноси, накнаде и слично),
• Нефискални (недажбински) јавни приходи (приходи од
делатности државних установа, приходи државних
предузећа, приходи од државне имовине).
Учесталост наплате:
• Редовни јавни приходи
• Нередовни јавни приходи
 У литератури из јавних финансија сусрећемо и
неке друге – остале класификације јавних
прихода извршене по још неким
критеријумима, као што су:
Наменски – Ненаменски јавни приходи
Приходи од становништва – Приходи од правних
лица
Повратни – Неповратни јавни приходи
Приходи у новцу – Приходи у натури
Приходи централних – Приходи локалних органа
власти
 Врсте јавних прихода
Порези
Акцизе
Царине
Таксе
Накнаде
Обавезни доприноси
Недажбински јавни приходи
Парафискалитети
Остали јавни приходи
 Порези
Порез представља инструменат јавних прихода којим држава од
субјеката који се налазе под њеном пореском влашћу принудно узима
новчана средства без непосредне противуслуге, односно противнакнаде,
ради задовољавања својих финансијских потреба и остваривања других
циљева (економских, социјалних, културних, здраствених, еколошких и
слично).
Карактеристике пореза
Основне карактеристике пореза као јавног прихода су:
•-деривативност пореза,
•-присилност (принудност) пореза,
•одсуство непосредне противуслуге, односно противнакнаде,
• порез представља јавни приход код кога није унапред утврђена сврха за
коју ће се употребити и где држава није дужна да даје обавештење у коју
сврху ће употребити пореске приходе,
• порези се наплаћују по правилу у новцу, а изузетно у натури или у раду
(код пореза на приходе од пољопривреде и шумарства, самодоприноса и
слично).
Циљеви опорезивања
Основни циљ опорезивања је обезбеђивање
довољног обима јавних прихода потребних за
финансирање јавних расхода.
Фискални циљеви опорезивања
Економски циљеви опорезивања
Социјални циљеви опорезивања
Елементи опорезивања
Елементи опорезивања могу бити двојаки:
Лични елементи опорезивања
Материјални елементи опорезивања

Лични елементи опорезивања су:

•Порески обвезник или порески субјект- представља физичко или
правно лице које је по закону обавезно да плати порез,
•Порески платиоц- представља физичко или правно лице које de
facto врши обрачун и плаћање пореза,
•Порески дестинатар- представља физичко или правно лице које
по намери законодавца сноси порески терет, односно лице на
кога је порески платиоц превалио порез. Уколико се преваљивање
пореза не изврши онда порески платиоц и порески дестинатар
Материјални елементи опорезивања су:
•Пореска способност или пореска снага- означава економску могућност
пореског обвезника да одговори својој обавези плаћања пореза,
•Порески извор- чини све оно чиме порески обвезник располаже и из чега може
да плати порез. Нормални порески извор треба да буде приход или доходак, док
имовина може да буде порески извор само у ванредним околностима,
•Порески објекат или предмет опорезивања- представља све видове економске
снаге која пружа основ да се уведе неки порески облик (приходи, односно
доходак, имовина или потрошња), а изузетно и сам порески обвезник код
главарине,
•Пореска основица- представља вредност која служи за утврђивање висине
пореза, односно у новцу исказану вредност пореског објекта, а код специфичних
пореза мерна јединица (литар, комад, килограм, киловат и слично),
•Пореска јединица- представља део пореске основице према које се врши
израчунавање пореза. Као пореска јединица може се појавити новчана вредност
(1.000 динара дохотка) или јединица мере (хектар земљишта, тона робе итд.),
•Пореска стопа- означава износ пореза који се плаћа на пореску
јединицу, а најчешће се изражава у процентима или у фиксном износу,
•Пореска тарифа- представља систематизован преглед пореских
објеката, односно основица са одговарајућим пореским стопама.
Пореска тарифа постоји посебно код посредних пореза (царина) и
такса.
•Пореска листа- подразумева сређен списак који садржи имена
пореских обвезника са навођењем износа који је потребно платити на
име пореске обавезе,
•Порески катастар- представља преглед и опис свих чињеница које
служе за утврђивање пореске обавезе,
•Пореска пријава- представља извештај пореског обвезника
надлежном пореском органу о свим чињеницама битним за
утврђивање пореза (оствареним приходима, извршеним расходима,
добити, имовини, промету добара и услуга и другим трансакцијама
Принципи опорезивања
Принципи опорезивања или пореска начела представљају
скуп правила којих се морају придржавати државни
органи у области пореза да би се обезбедило остваривање
фискалних, економских и социјалних циљева
опорезивања.
Разликујемо четири групе пореских начела:
• финансијска,
• економска,
• социјално-политичка и
• правно-административна.
Финансијска пореска начела:
- Начело издашности пореза
- Начело еластичности пореза
Економска пореска начела:
- Начело умерености пореског оптерећења
- Начело избора пореског извора
- Начело стабилности пореског система
Социјално-политичка пореска начела:
- Начело општости пореза
- Начело равномерности пореза
Правно-административна пореска начела:
- Начело законитости пореза
- Начело минимизације административних трошкова
- Начело минимизације трошкова плаћања пореза
Класификација пореза
o Према критеријуму времена разликујемо:
- Редовне порезе
- Нередовне или ванредне порезе
o Према критеријуму обухватности пореске основице
разликујемо:
- Аналитичке
- Синтетичке порезе
o Према критеријуму технике утврђивања разликујемо:
- Катастарске порезе
- Тарифне порезе
Према економској класификацији пореза сви порези се разврставају
у следће три групе:
-порези из имовине,
-порези из прихода и
-порези из расхода.

Порез из имовине обухвата следеће пореске облике:

•порез из имовине у статици - имовина се посматра као израз
постојеће економске снаге пореског обвезника, а основ опорезивања
јесте вредност имовине,
•порез из имовине у динамици - имовина указује на прелаз економске
снаге у случају када имовина прелази од једног ка другом субјекту, а
основ опорезивања је вредност имовине која је предмет трансакције
(купопродаје, наслеђа или поклона),
•порез на увећану вредност имовине - имовина указује на повећање
економске снаге до које долази без активности власника, као резултат
спољних фактора (пораст цене градског земљишта због изграђене
Порез из прихода обухвата следеће пореске
облике:
•порез из прихода физичких лица и
•порез из прихода правних лица.
Порез из прихода физичких лица представља
фискално издашнији порез од пореза из прихода
правних лица. Физичка лица плаћају порез на
доходак, добит и капиталне добитке, а правна лица
порез на добит, односно профит.
Порез из расхода обухвата порезе на потрошњу којима се
опорезују производи и услуге у промету, у земљи потрошње.
Основни облик пореза на потрошњу је порез на промет којим се
опорезују сви, односно већина производа и услуга у промету.
У зависности од тога у колико фаза промета се опорезује
производ или услуга разликујемо:
 једнофазни порез на промет и
 свефазни (вишефазни) порез на промет.
 Једнофазни порез на промет
О једнофазном порезу на промет се ради онда када се производ
или услуга опорезују у једној фази промета. Једнофазни порез на
промет може бити:
•порез на промет у сфери производње
•порез на промет у трговини на велико
•порез на промет у трговини на мало
 Свефазни (вишефазни) порез на промет
Уколико се производ или услуга опорезују у свим фазама
промета онда се ради о свефазном, односно вишефазном
порезу на промет.
Порез на додату вредност (ПДВ) се користи од стране
већине држава као вишефазни порез на промет. ПДВ
представља облик пореза који се наплаћује у свакој фази
прометног циклуса, али тако да погађа само вредност
која је у тој фази додата од стране обвезника и, коначно,
према томе погађа само крајњу потрошњу.
 Разликујемо посредне и непосредне порезе.
Посредни порези су они порези који се плаћају из расхода, док су
непосредни порези они порези који се плаћају из имовине и
прихода пореских обвезника.
 Да би се омогућила компаративна анализа јавних прихода
савремених држава користе се и многобројне међународне
класификације јавних прихода, а то су:
-SNA-95 (систем националних рачуна за мерење макро-економских
учинака привреде, укључујући учинке јавног сектора),
-ЕSA (Европски систем интегрисаних економских рачуна),
-GFS (Статистика државних финансија),
-ОЕCD-класификација јавних прихода (Организације за економску
сарадњу и развој-обухвата 28 земаља развијене тржишне
привреде).
 Класификација јавних прихода ОЕCD-a
Преваљивање пореза
О преваљивању пореза говоримо када порески обвезник прихвата
пореску обавезу, али не и намеру да плати порез, већ порески
терет сноси нека друга особа.
•Преваљивање пореза унапред – постоји када порески обвезник
успе порезом терет кроз продајну цену својих производа
превалити на потрошача. На пример, подстанар плаћа собу 1.000
динара. Међутим, станодавцу се повећао порез за 600 дин.
годишње. Може се догодити да ће подстанар убудуће плаћати
месечно собу 1.050 динара (600:12=50), јер се порески терет
пребацује на подстанара.
•Преваљивање пореза уназад – постоји када порески обвезник
успе да, за износ пореза, смањи цене роба и услуга код свог
добављача.
Избегавање плаћања пореза (пореска евазија)
Радње и мере које предузима порески дужник да смањи
или у потпуности избегне обавезу плаћања пореза
називају се евазијом (избегавањем) плаћања пореза.

Евазија пореза може бити двојака:

• Законита (допуштена и дозвољена) и
• Незаконита (недопуштена) евазија.
Двоструко опорезивање
Под двоструким опорезивањем треба схватити појаву у којој се исто
лице (порески обвезник) у вези са истим објектом опорезивања
опорeзује истим, или сличним порезима за исти период од стране
више пореских власти које су истог ранга. Што значи да су следећа
четири пореска елемента идентична:
- порески обвезник,
- објекат опорезивања,
- порески облик,
- временски период.
Порески обвезници могу бити подвргнути суверенитету једне
државе у пореској области на основу следећа три принципа:
•принцип држављанства
•принцип резиденства
 Акцизе
Акцизе или трошарине су специјална врста пореза из расхода
којим се опорезује потрошња тачно одређених производа масовне
или луксузне потрошње (нафтни деривати, дуванске прерађевине,
алкохолна пића, со за исхрану, кафа и слично).
Обрачун акцизе
Пореска обавеза по основу акцизе настаје стављањем у промет или
увозом производа одређених за обрачун акцизе. Пореска обавеза
по основу акцизе одређује се или у фиксном износу по јединици
мере одређеног акцизног производа или као проценат у односу на
малопродајну цену.
Порески обвезник
Специфична врста појединачног пореза на потрошњу су фискални
монополи где држава задржава за себе искључиво право
производње и промета одређених производа (со, шибица, дуван,
државна лутрија и слично) по цени која је знатно виша од
трошкова производње и уобичајних профита.
 Царине
Царине се често третирају као специфична врста пореза из расхода (или
индиректног пореза), јер имају неке од кључних карактеристика пореза:
новчана давања физичких и правних лица без накнаде каја се базирају на
фискалном суверенитету државе.
Према правцу кретања робе царине могу бити:
-увозне
-извозне
-транзитне

Основни елементи царина произилазе из њихове природе као индиректног

пореза и специфичног економског инструмента. Неки елементи царина су
слични елементима пореза (као што су: царински обвезник, царинска основица,
царинска стопа и царински приход), док су други елементи царина
специфични за царине (као што су: царинско подручје, царинска граница,
царински поступак, царинска декларација, царински орган, царински преглед,
 Таксе
Таксе су фискални приход који држава наплаћује од правних и физичких
лица, као противнакнаду за учињене услуге које државни органи и установе
чине правним и физичким лицима.
Основне врсте такса су:
-административне таксе (наплаћују се за рад државних органа и установа)
-судске таксе (наплаћују се за рад судова)
Поред административних и судских такси постоје:
-конзуларне,
-регистрационе и
-боравишне таксе.
Начин наплате таксе може се вршити на два начина, и то:
-директно
-индиректно
Директна наплата постоји када се такса плаћа у готовом новцу, уз издавање
одговарајуће признанице, односно када се наплата врши безготовинским
путем, преко институција платног промета.
Индиректна наплата се врши путем таксених марака или одређених таксених
формулара.
Утврђивање висине таксе
Основни елементи такса су:
-таксени обвезник - представља правно или физичко лице на чији
захтев се обавља активност предвиђена таксеном тарифом,
- таксена основица - представља вредност услуге која служи за
обрачун таксе,
- таксена стопа - представља утврђен износ који таксени обвезник
плаћа на основицу у фиксном износу, у проценту или паушално,
- таксена тарифа - представља попис активности државних органа
на које се наплаћује такса,
- таксена ослобађања – прописана су за лица слабијег материјалног
положаја и за активности државних органа и установа за које је
предвиђена наплата таксе,
- таксени систем – представља скуп таксених облика који су у
употреби у одређеној земљи.
 Накнаде
 Најчешћи облик накнада за коришћење добара од
општег интереса су накнаде за:
-коришћење воде,
-коришћење шума,
-коришћење путева,
-коришћење земљишта,
-коришћење природног лековитог фактора,
-коришћење рудног блага.

Поред тога, могу се плаћати и накнаде за заштиту и

унапређење животне средине, накнаде за коришћење
рибарског подручја и слично.
 Обавезни доприноси
Доприноси су основни фискални инструмент за финансирање
социјалне сигурности коју пружа савремена држава у циљу заштите
својих чланова.
Држава може да обезбеди социјалну сигурност својих грађана преко:
- социјалног осигурања,
- давања из буџета и
- социјалне помоћи.
Самодопринос је специфична врста доприноса који представља
локални јавни приход остварен добровољном одлуком обвезника на
локалном нивоу дела државне територије (месна заједница, општина,
град). То је наменски приход који се евидентира на посебном рачуну, а
не у буџету локалне заједнице.
Основицу самодоприноса чине зараде, приходи од пољопривреде,
приходи од обављања самосталне делатности.
 Недажбински приходи
 Недажбински или нефискални приходи
представљају изворне приходе државе које она
остварује по основу власништва над економским
добрима и по основу активности државних органа,
установа и предузећа.
 Сви недажбински приходи могу се поделити на:
 приходи од делатности државних установа
 приходи државних предузећа
 приходи од државне имовине
 Парафискалитети
Парафискални јавни приходи или парафискалитети представљају обавезно
давање у виду доприноса који се наплаћују од физичких и правних лица чланова
одређене друштвене групације, а који су повезани заједничким економским и/или
социјалним интересима. То су наменски приходи за плаћање доприноса коморама
и другим асоцијацијама и они се не уносе у буџет и не потпадају под директно
регулисање од стране фискалног органа државе.
Основне карактеристике парафискалитета су:
-Парафискалитети су давања која плаћају чланови одређених друштвених
групација које повезује заједнички економски и/или социјални интерес,
-Парафискални приходи се не уплаћују на буџетске рачуне него служе за
финансирање самоорганизованих друштвених групација,
-Парафискалитети нису под непосредном ингеренцијом фискалних органа државе.

Сличности са другим јавним приходима (као што су: порези, таксе и

доприноси).
 Остали јавни приходи
У остале јавне приходе убрајамо:
- Приходе од поклона, легата и напуштене имовине
- Приходе од камата на пласирана средства
- Вишак средстава по завршном рачуну централне
банке
 БУЏЕТ
ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ

БУЏЕТСКА ПРОЦЕДУРА
ИЗРАДА БУЏЕТА
ДОНОШЕЊЕ БУЏЕТА
ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА
КОНТРОЛА БУЏЕТА

 ВАНБУЏЕТСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
 БУЏЕТ
ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ

БУЏЕТСКА ПРОЦЕДУРА
ИЗРАДА БУЏЕТА
ДОНОШЕЊЕ БУЏЕТА
ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА
КОНТРОЛА БУЏЕТА

 ВАНБУЏЕТСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
 БУЏЕТ
ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ
bulga (фран. кожна торба) – средином XV века
Систематизован и у цифрама изражен преглед државних
прихода и расхода за финансирање економских и
социјалних функција државе у току једне фискалне године.
Општи део – ук.износ П, ук.износ Р, биланс
Буџет П и Р (П по врстама и Р по наменама),права
и дужности органа, мере за извршење Буџета
Посебан део – ближи распоред Р по
буџетским корисницима и по наменама за
које се распоређени П користе.
 БУЏЕТ
ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ

Буџет се може посматрати и као:

- предмет финансијске анализе,
- правни акт,
- политички акт,
- инструмент економске политике,
- инструмент социјалне политике итд.
 БУЏЕТ
БУЏЕТСКА ПРОЦЕДУРА

 Процес који се састоји из следећих фаза:

- израда буџета;
- доношење буџета;
- извршавање буџета;
- контрола буџета.
 БУЏЕТ
БУЏЕТСКА ПРОЦЕДУРА
Израда буџета:
- буџетска иницијатива - министарство финансија, парламент у
Француској или конгрес у САД
- планирање прихода и расхода – строго формализовани
поступци; на страни ЈР, предлагачи су корисници буџ.средстава,
а на страни ЈП су финансијски органи; на основу прописане
методологије и законом утврђених елемената.
- израда предлога буџета – процена обима П, која представља
оквир за процену Р, те израду нацрта буџета. Усаглашен нацрт,
мин.финансија подноси влади. Њега разматрају надлежна
владина тела и са извештајима прослеђују влади, која утврђује
предлог буџета који се доставља парламенту на разматрање и
усвајање.
 БУЏЕТ
ДОНОШЕЊЕ БУЏЕТА

Парламент о предлогу буџета расправља у начелу

(општа – позитивна или негативна – оцена предлога
буџета) и појединачно (о изворима П и наменама Р,
висини, реалности, оправданости).У предлог добијен од
владе се уграђују измене и допуне, које су прихваћене у
расправи о предлогу буџета.

Пре него почне година за коју се буџет доноси.

Привремено финансирање
 БУЏЕТ
ИЗВРШАВАЊЕ БУЏЕТА
Састоји се у прикупљању П и у финансирању Р
корисника буџетских средстава.
Трезор – државна благајна преко које се обављају сва
буџетска примања и извршавају сви буџетски расходи.
Основне функције трезора:
1. Финансијско планирање
2. Управљање готовинским средствима
- управљање консолидованим рачунима;
- управљање ликвидношћу;
- разраду поступака за наплату примања преко
банкарског система;
- управљање финансијским средствима.
 БУЏЕТ
3. Контрола расхода
4. Управљање дугом
5. Буџетско рачуноводство
- рачуноводствени послови за обраду плаћања и
евидентирање примања,вођење дневника, главне књиге
и одабраних помоћних књига за сва примањња и
издатке, међународне донације и друге видове помоћи.
- финансијско извештавање
- рачуноводствена методологија

6. Управљање финансијским информационим

системом.
 БУЏЕТ
КОНТРОЛА БУЏЕТА
 Проистиче из потребе благовременог прикупљања
буџетских прихода, те штедљиве употребе прикупљених
средстава на планиране буџетске расходе.
1. Управна (административна) контрола – контрола нижег
управног органа од стране вишег управног органа;
интерна контрола, аутоконтрола.
2. Институционална (финансијска) контрола – независна од
органа државне управе и врши је буџетска инспекција.
3. Политичка (парламентарна) контрола – врши је
парламент, који је и донео буџет.
 БУЏЕТ
ВАНБУЏЕТСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

 Буџет је у савременим државама основна, али не и

једина институција за финансирање државних функција.
 Систем ванбуџетских институција као инстумент
финансирања јавних расхода.
1. Финансијски програм – за финансирање јавних Р, чије
остваривање траје дуже од једне буџетске године.
2. Посебни рачуни и подрачуни – за финансирање јавних Р,
пре свега друштвених делатности; потреба да се уплате
обавезних партиципација за коришћење услуга јавних
служби врше директно на посебан рн, а не на рн буџета;
отварају се код надлежног министарства.
 БУЏЕТ
ВАНБУЏЕТСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

3. Буџетски фондови – за финансирање јавних расхода,

пре свега делатности јавних предузећа, за чије се
финансирање користе кредитна средства или врши
пласман средстава који захтева посебан начин
евидентирања и коришћења; подстицање развоја
привреддних делатности од општег интереса.
4. Финансијски планови – банбуџетски инструмент
финансирања организација обавезног социјалног
осигурања.
 ЈАВНИ КРЕДИТ
 ПОЈАМ ЈАВНОГ КРЕДИТА

 ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЈАВНОГ

КРЕДИТА
 ЈАВНИ КРЕДИТ
 Прикупљени ЈП нису довољни за финансирање ЈР
ДЕФИЦИТ, који се покрива јавним кредитом.
 Јавни приход који уравнотежава буџет.
 Додатни разлози за коришћење јавног кредита:
o временско непоклапање прилива и одлива буџетских
средстава током буџетске године,
o недостатак буџетских средстава за покриће планираних
буџетских расхода,
o појава ванредних расхода који знатно премашују износ
планиран у буџету.
 ЈАВНИ КРЕДИТ
 Карактеристике јавног кредита:
1. Јавни кредит садржи у себи елементе јавних прихода (у
моменту када га држава узима), али и елементе јавних
расхода (у моменту враћања).
2. За разлику од других јавних прихода, које држава
бесповратно прикупља, јавни кредит држава мора да
врати уз плаћање камате.
3. Карактерише га трансфер јавниг терета кроз време, а у
случају рефинансирања трансфер са садашњих на будуће
генерације.
 Јавни кредит треба разликовати од појма јавног дуга.
ФИСКАЛНА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
 ПОЈАМ

 РАЗЛОЗИ ЗА ФИСКАЛНУ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈУ

 ПРИНЦИПИ ФИСКЛАНЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ

 МОДЕЛИ ФИСКАЛНЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ

ФИСКАЛНА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
 3 нивоа власти – Како регулисати финансијске односе
између различитих нивоа власти, односно где порески
обвезници потпадају (под домен 3 фискална
суверенитета – државне заједнице, државе чланице и
локалне власти)

 ФД – уређење финансијских односа између различитих

нивоа власти везаних за увођење одређених врста
јавних прихода, утврђивање њихове висине и њихово
прикупљање, те извршавање конкретних ЈР.
ФИСКАЛНА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
РАЗЛОЗИ ЗА ФИСКАЛНУ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈУ

 Промена у индивидуалним преференцијама потрошача

приликом избора различитих јавних добара.
 Алокативна функција – дозволити локалним нивоима
власти да воде политику ЈП и ЈР, каква ће најбоље
одговарати интересима и потребама њихових
резидената.
 Ограничења: умањује способност државе да користи
мере фискалне политике за остварење
макроекономских циљева.
ФИСКАЛНА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
ПРИНЦИПИ ФИСКАЛНЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ

 Три основна принципа за здраву и ефикасну ФД:

1. потреба за јасним дефинисаним функцијама и

одговорности различитих нивоа власти у земљи,
2. мерење аутономије коју локална власт има на приходној
и расходној страни и
3. успостављање одговарајућих институција
ФИСКАЛНА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
МОДЕЛИ ФИСКАЛНЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ

1. Модел преношења (деволуције) власти – успостављање

потпуно независне локалне власти којој су дата самостална
права у извршавању јавних потреба.
2. Модел деконцентрације власти – децентрализација државних
органа (министарстава) која су оформљена на централном
нивоу власти, тако што се образују њихови органи на
локалном нивоу власти, уз давање могућности тим огранцима
да доносе независне одлуке.
3. Модел поверавања (делегирања) власти – да се локалним
органима власти поверава вршење одређених јавних
функција, уз преношење и одговарајућих ЈП, али су изложени
надзору централне власти.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!