Злостављање на

раду у Републици
Србији

Теодора Милојевић
Милош Ђорђевић
Зашто причамо о
злостављању на раду?
Окружење увек утиче на човека – на његове ставове, искуства,
знања, мишљења, осећања, идеале. Због тога што окружење
има јак утицај на човека, као социјално и психолошко биће,
врло је важно обратити пажњу на то у каквом колективу
радимо? Какав однос имамо са сарадницима? Како се према
нама, али и другима опходи послодавац? Треба да се
запитамо – да ли сам ја жртва злостављања на раду?
Mobbing
Хајнц Лајман
“Мобинг представља одређена понашања
на радном месту, где једна особа или група
систематски психички злоставља и
понижава другу особу (жртву), ради
угрожавања њеног људског достојанства,
части и угледа, све до одласка жртве са
радног места”.

Конрад Лоренз
“Неке врсте животиња удружују и
нападају свог природног непријатеља
где год да га сретну”.
Bullyng
Булинг је термин који служи за
дефинисање понашања на радном
месту где је укључено и физичко
насиље, које за циљ има
искључење жртве из радног
колектива
Злостављање на раду
Злостављање, у смислу овог закона, јесте
свако активно или пасивно понашање према
запосленом или групи запослених код
послодавца које се понавља, а које за циљ има
или представља повреду достојанства,
угледа, личног и професионалног
интегритета, здравља, положаја запосленог и
које изазива страх или ствара непријатељско,
понижавајуће или увредљиво окружење,
погоршава услове рада или доводи до тога да
се запослени изолује или наведе да на
сопствену иницијативу раскине радни однос
или откаже уговор о раду или други уговор
 Мобери
Мобери су особе које психолошки, морално,
сексуално или на други начин малтретирају,
злостављају и на све начине покушавају да
елиминишу особе за које сматрају да им
сметају. Многи психолози тврде да су мобери
особе са поремећајем личности. То су мање
способне, али моћне особе, без капацитета за
љубав, игру, креативност, давање и дељење и
емпатију према другим људима.
Жртве мобинга
Жртве мобинга су најчешће особе које се
од осталих издвајају начином мишљења и
логиком размишљања, то су најбољи и
најобразованији појединци, који
представљају за колеге опасност и
конкуренцију. Најчешће су то запослени
пред пензију, али и веома амбициозни
млади који тек почињу радну каријеру
Ко су мобери ЗАПРАВО?
1. Особе дубоко незадовољне собом,
својом каријером и способностима;
2. Особе недовољно стручне и
компетентне;
3. Особе које мобингом прикривају
немоћ у некој другој значајној сфери
свог живота, најчешће је реч о
приватној сфери;
4. Особе које су у раним годинама
доживеле осујећење, фрустрације;
5. Психопате или социопате
 Ко су жртве ЗАПРАВО?
1. Изузетно способни, стручни и креативни људи;
2. Мирни и повучени, који нису склони расправама;
3. Људи који уочавају проблеме и гласно упозоравају на њих;
4. Застрашени, тј. они који се боје;
5. Млади људи на почетку радног века;
6. Људи пуни ентузијазма и нових идеја;
7. Они чија је каријера у успону;
8. Средовечни и људи пред крај радног века;
9. Болесни, ивалиди и припадници неких мањинских група.
Активности злостављања
Напади на могућност адекватног комуницирања
Прекидање, избегавање контакта, игнорисање,
неодговарање на питања;
Напади на могућност одржавања социјалних односа
Физичко искључење из колектива;
Напади на личну репутацију
Оговарање, измишљање прича у вези приватног живота
жртве;
Напади на квалитет рада
Сталне критике, затрпавање радним задацима, давање
нереалних рокова;
Напади на здравље
Рад у условима лошим по здравље;
 Врсте мобинга
Вертикални Хоризонтални
Настаје између радника који су 1. Претпостављени
у једнаком положају, када је злоставља једног
скала хијерархије у питању. (подређеног) радника;
Због унутрашњих осећања и 2. Претпостављени
сопствених закључака да ће се злоставља једног по
доћи до напретка у каријери, једног радника док не
група радника се одлучује да се уништи читаву групу –
окрене против једног радника, стратешки мобинг;
са жељом да докажу да су 3. Једна група радника
способнији и јачи. злоставља једног
претпостављеног;
 Осећања Стресне ситуације Обољења
Последице мобинга Неповерење Проблеми са крвним притиском Срчани инфаркт

Немоћ Осетљив желудац Тинитус

Страх Проблеми са варењем Обољења органа за варење
Кривица Проблеми са концентрацијом Депресија

Несигурност Главобоље Обољења дисајних путева

Увреде Мигрене Обољења зависност
Осећање ниже вредности Исцрпљеност, нервоза, несаница, Обољења имунолошког система,
презнојавање, безвољност посттрауматски стрес
Последице мобинга Промене у психолошкој и емоционалној сфери Депресија, анксиозност, кризе плача, осећај
деперсонализације, напад панике, социјална
изолација, емоционална отупљеност

Промене на телесно-здравственом плану Главобоља, поремећај спавања, инсомнија,

вртоглавица, хипертензијам срчани проблеми

Промене у понашању Агресивност, пасивност, летаргија, повећано

конзумирање порока и стимуланса
 Вербалне претње и физички напад 18,2%
Структура мобинга у Обезвређивање резултата рада 46%

Републици Србији Ширење гласина и клевета 68%

Исмевање због начина хода, говора и 57%

одевања
Оптужбе без кривице 53,5%

Омаложавање због пола, националности, 30%

порекла или приватног живота

Дежурни кривац 24%

Искључивање из друштвених активности 39%

ХВАЛА НА
ПАЖЊИ