Рад као промена енергије

Следећим примером показаћемо општеважећи принцип:

рад је једнак промени енергије
Кугла масе 5kg котрља се по углачаном тлу. Брзином од 10 m/s долази на
травнату површину. Услед отпора траве, опада брзина кретања кугле. При
напуштању травнате површине, брзина кугле је била 3m/s. колики је рад
извршила кугла на савлађивању отпора траве ?
Поставка Поступак решавања
задатка задатка
m  5kg Извршени рад једнак је промени кинетичке
m енергије кугле од тренутка уласка у траву до
v1  10 тренутка изласка из ње.
s
m  v12 m  v 22
m A  Ek1  Ek 2  
v2  3 2 2
s
m 2
A? A  (v1  v 22 )  227,5 J
2
У случају да се кугла зауставила у трави, рад би био већи, тј. био би једнак
целокупној кинетичкој енергији коју је кугла имала при уласку у траву.
Размотримо сада пример када се у току вршења рада
смањује потенцијална енергија.

Вода из резервоара пада на лопатице

воденичног точка и окреће га.

Дакле, вода врши рад на рачун смањења

потенцијалне енергије коју је имала док
се налазила у резервоару.

Сваки рад праћен је променом енергије или преласком

једног облика енергије у други.
 Закон одржања енергије у механици
У свакодневним појавама уочава се претварање једног облика
механичке енергије у други - потенцијалне у кинетичку и обрнуто.
Објаснимо то на примеру кретања лопте која је из руке бачена
вертикално увис.

када лопта достигне највећу висину, за тренутак се заустави

(брзина постаје једнака нули), па је кинетичка енергија лопте
такође једнака нули док је потенцијална енергија лопте највећа
јер је достигла навећу висину.

Док се лопта креће навише, њена брзина се смањује а

висина повећава. Зато се кинетичка енергија лопте смањује
а гравитациона потенцијална енергија повећава.

Значи при кретању лопте навише

њена кинетичка енергија прелази у потенцијалну
Пример закона о одржању енергије - Максвелов точак
Закон одржања енергије у механици може се демонстрирати помоћу
Максвеловог точка.
Када се на осовину металног точка намотава уже, точак се подиже и стиче све већу
потенцијалну енергију. После пуштања, точак пада све брже, тако да се његова
потенцијална енергија смањује за толико, колико се повећава кинетичка енергија.

У најнижој тачки точак се и даље обрће у истом смеру и на основу

стечене кинетичке енергије поново се издиже до претходне висине
намотавајући уже на осовину.
Његова кинетичка енергија се тада смањује а потенцијална повећава.

При кретању точка наниже, његова потенцијална енергија се

претвара у кинетичку, а при кретању навише кинетичка енергија
се претвара у потенцијалну.

Кад не би било отпора ваздуха и трења Максвелов точак би се

стално кретао доле-горе.