Tri tradicije (prema A.

Barnard, History and Theory in Anthropology, 2000)

MONTESKJE 1748. Duh zakona | Sen Simon | Kont

\\ Ferguson Smit Priard ETNOLOKOSOCIOLOKA Mejn Maklenan ANTROPOLO. INST. Labok Morgan Tajlor Frejzer Rivers

Dons

Humbolt

Grim Bop

| | Spenser |

Miler Filoloka (pogl. nemaka) Bastijan

Racel Grebner BOAS 1896

Dirkem Mos

Socioloka (pogl. francuska)

MALINOVSKI Kreber REDKLIF-BRAUN Lovi Etnoloka/antropoloka Geografska/antropolok (poglavito britanska) a (nemako-austrijska i amerika)

SOCIOLOGIJA

BRITANSKA ANTROPOLOGIJA

AMERIKA ANTROPOLOGIJA

Datumi:

1748. objavljen Monteskjeov Duh zakona; 1871. objavljen niz veoma znaajnih etnolokih i antropolokih dela i osnovan Antropoloki institut; 1896. Boas poeo da predaje antropologiju na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku; 1922. umire Rivers, Malinovski i Redklif-Braun objavljuju svoja prva znaajna dela, Argonaute Zapadnog Pacifika i The Andaman Islanders.

Imena:

Ser Vilijam Dons (1746-94) engleski orijentalista, sluba u Indiji: 1787. otkrio slinosti izmeu sanskrita, grkog i latinskog. U ranom 19. v. Vilhelm fon Humbolt usmerio panju na baskijski evropski, ali ne i indoevropski jezik. Pod uticajem ranijih ideja Johana Gotfrida fon Herdera, Vilhelm fon Humbolt pretpostavio da je to primer uzajamnosti i bliskosti jezika i kulture .... Jakob Grim otkrio glasovne promene po kojima se germanski jezici razlikuju od drugih indoevropskih jezika Franc Bop se posvetio komparativnom prouavanju indoevropske gramatike. Svi ovi pisci su dotakli ideje koje su kasnije ule u antropologiju u obliku difuzionizma. Dejms Koulz Priard (1786-1848) lekar, zagovornik monogeneze, teorije o jednom poreklu oveanstva kao homogene vrste, i autor evoluc. traktata Researches into the Physical History of Man (1813)

Antropologija u SAD
Bioloka antropologija - humana biologija; nauka o ljudskom rodu, antropologija u irem znaenju. Stariji izraz fizika antropologija

Interes za komparativnu anatomiju, relacije izmeu Homo sapiensa i viih primata (npr. antropoidnih majmuna, impanzi i gorila), izmeu Homo sapiensa i naih predaka u evolutivnom lancu (kod nas antropogeneza), kao to su na primer Australopithecus africanus i Homo erectus. Danas su komparativna istraivanja tzv. rasa Homo sapiensa u odumiranju, zamenilo ih je podruje humane genetike koja je u usponu.

Osnov moderne bioloke antropologije ine: humana genetika, demografija, sudska medicina i paleomedicina.

Arheologija
Odgovara praistorijskoj arheologiji u Evropi, tesno povezana sa biolokom antropologijom. Predmet: otkrivanje i objanjavanje relacija izmeu fosilnih ostataka, ljudskih artefakata i habitata, kako bi se rekonstruisale strukture praistorijskih drutvenih oblika. Arheologija tei rekonstrukciji drutvenog ivota i oblika kulture u epohama daleke prolosti. Mnogi ameriki arheolozi shvataju svoju disciplinu kao sastavni deo kulturne antropologije.

Antropoloka lingvistika
Disciplina se bavi prouavanjem razliitih domorodakih jezika. Integralno povezana sa relativistikom perspektivom kulturne antropologije; obe potiu iz idejnog fonda Franca Boasa (po. 20. v.). Relativno malo podruje u odnosu na lingvistiku u celini mainstream u lingvistici (poev od ezdesetih) tei otkrivanju bazinih naela svih jezika Razlika u naglasku: moderni lingvisti prouavaju jezik, a antropoloki lingvisti jezike; njihov akcenat je na pluralizmu ljudskih jezika i kultura.

Kulturna antropologija

najira poddisciplina antropologije. U najirem smislu, ona obuhvata prouavanja kulturne raznovrsnosti, traganje za kulturnim univerzalijama, objanjavanje drutvenostrukturalnih oblika, tumaenja simbolizma i mnoge probleme koji su povezani sa ovim predmetima i ciljevima.

Primenjena antropologija
Primena ideja i saznanja kulturne antropologije u medicini, saniranju velikih nesrea i prirodnih katastrofa, razvoju lokalnih zajednica i drugim domenima drutvenog ivota.

Razvila se kao aspekt kulturne antropologije u praktikovanju Boasa i kruga njegovih studenata i saradnika. Primenjena antropologija moe da obuhvati i aspekte drugih poddisciplina, bioloke i lingvistike antropologije, i arheologije. Npr. bioloka antropologija moe da doprinese identifikaciji rtava zloina ili nesrea velikih razmera. Antropoloka lingvistika nalazi svoju primenu u poduavanju gluvih osoba i terapiji govorom. Arheoloki nalazi, rekonstrukcije i znanja, npr. o drevnim irigacionim sistemima mogu da pomognu u iznalaenju novih reenja, konstrukciji modernih sistema i sl.

Nazivi etnologija i antropologija

Antropologija - sloenica grkog porekla, od anthropos, ovek i logos re, zakon, znanje, nauka. Kao oznaka za naunu disciplinu javlja se u latinskom obliku anthropologium (16. v.) Odnosila se anatomiju i fiziologiju oveka (pretea fizike, somatske ili bioloke antropologije). U teologiji (17. i 18. v.) odnosila se na humane atribute boga. U Rusiji i Austriji krajem 18. v. prihvaena nemaka re Anthropologie - specifinije znaenje, opisivanje kulturnih odlika razliitih etnikih grupa.

U 18. i 19. v. uobiajen izraz etnologija kao oznaka za prouavanje kulturnih razlika meu ljudima i onih karakteristika koje su bile smatrane zajednikim za ceo ljudski rod Etnologija sloenica grkog porekla, od rei etnos roj, hrpa, jato, stado, skupina, narod, i logos. Oblik ethnology i njegovi ekvivalenti, nem. Ethnologie i franc. Ethnologie - u kontinentalnoj Evropi i Sjedinjenim Dravama. U Velikoj Britaniji i veini drugih anglofonskih zemalja - socijalna antropologija. U kontinentalnoj Evropi antropologija se ponegde koristi u znaenju fizike antropologije socijalna antropologija sve vie osvaja teren kao sinonim za etnologiju. (Gl. profesionalno udruenje u Evropi EASA, osnovano 1989. )

Volkskunde i Vlkerkunde

U Nemakoj i nekim delovima Srednje i Istone Evrope. Volkskunde - prouavanje folklora i lokalnih obiaja, ukljuujui i narodne rukotvorine i tradicionalne zanate u sopstvenoj zemlji. Disciplina ima jaku tradiciju u Nemakoj i donekle u Skandinaviji. Vlkerkunde - ira komparativna nauka o narodima i kulturama, ekvivalentna etnologiji, Ethnologie u Nemakoj.