Analiza lika “Džoker”

kroz Adlerovu i
teoriju Velikih pet

Anđela Stamenković 926-2020

Dubravka Živković 908-2020
Katarina Novović 917-2020
 Sadržaj

01 UVOD

02 ADLEROVA TEORIJA – Analiza lika “Džoker”

03 TEORIJA VELIKIH PET - Analiza lika “Džoker”

04 MORALNE DILEME

05 ZAKLJUČAK
 01 UVOD
• Psihološki triler iz 2019. godine.
• Radnja smeštena u 1981. godinu.
• Artur Flek – propali klovn i ambiciozni stand – up
komičar, čija transformacija kroz mentalne bolesti i
nihilizam inspiriše nasilnu kontrakulturnu revoluciju.
• Džokeru nije dijagnostikovan nikakav specifičan
psihološki poremećaj u filmu - simptomi ukazuju na to
da ima poremećaj sumanutosti, bipolarni poremećaj i
pseudobulbarni efekat.
• Ceo film predstavlja transformaciju Artura u Džokera.
1) O Adlerovoj teoriji
• Bazični pojmovi teorije jesu: osećanje manje vrednosti, socijalno osećanje,
kompenzacija, natkompenzacija, muški protest, fikcionalizam, finalizam, težnja ka
savršenstvu, stil života, redosled rođenosti, kompleks inferiornosti i kompleks
superiornosti.
• Teorija se pretežno bavi dinamikom ličnosti, jer struktura ličnosti jeste u funkciji
individualnog cilja kao pokretača ponašanja.
• Ima dovoljnu eksplanatornu moć da obuhvati široki spektar ljudskog ponašanja.
2) O teoriji Velikih pet
• Petofaktorski model je prolazio kroz razne revizije do današnjeg izgleda.
• Nastao je kao leksički model, iz samoopisa ispitanika, opisa drugih ljudi i stučnih
kliničara.
• Pet dimenzija koje ulaze u ovaj model su:
- Ekstraverzija
- Neuroticizam
- Savesnost
- Otvorenost ka iskustvu
- Prijatnost
 02 ADLEROVA TEORIJA –
analiza lika “Džoker”
• Osećanje manje vrednosti – Džoker spada u grupu
deteta sa organskom inferiornošću (zlostavljan u
detinjstvu, povrede glave zbog kojih razvija
pseudobulbarni efekat). Spada i u grupu
odbačenog/zapostavljenog deteta, kasnije
saznajemo da je usvojen.
• Socijalno osećanje – kod Džokera nije u potpunosti
razvijeno, ne stupa u bilo kakve odnose (ljubavne,
prijateljske), za njega je društvo okrutno i navodi
ljude na neprikladna ponašanja.
• Kompenzacija, natkompenzacija, muški protest – kod Džokera
izraženo kroz njegove želje da bude komičar iako mu okolina govori da
nije za to sposoban, prihvata sebe onakvim kakav jeste.
• Fikcionalizam – pojam veoma izražen kod Džokera, zamišlja sastanke sa
devojkom, zadovoljnu publiku koja obožava njegove šale.
• Finalizam – Džoker ne odustaje od pisanja novih ideja i šala za svoj
stand – up nastup, zapisuje ih u svesku i usmerava svoja ponašanja
spram toga.
• Težnja ka savršenstvu – on teži da ispolji svoju autentičnost, želi da
bude prihvaćen od strane drugih ljudi. Veoma su upečatljivi momenti
njegovog glorifikovanja na ulicama i njegov ples na kolima dok vodi
ljude u revoluciju.
• Stil života – rana sećanja iz detinjstva su mu duboko
potisnuta kako ne bi narušila njegovu sliku o sebi.
Veoma dobro predstavljen kroz neverbalnu
komunikaciju (grimase, osmeh, telesni plesni
pokreti).
• Redosled rođenosti – nepoznati biološki siblinzi,
jedinac majke koja ga je usvojila, prevremeno
sazreo i postao odgovoran, slabi društveni odnosi
koje i ne pokušava da stvori.
• Kompleks inferiornosti i superiornosti – iako kod
Džokera postoji kompleks inferiornosti, ispoljava
kompleks superiornosti (specifično oblačenje,
farbanje kose i lica, naglašena sopstvena posebnost,
osvetoljubivost, lako prepuštanje fantaziji...).
 03 TEORIJA VELIKIH PET – analiza lika
“Džoker”
• U filmu Džoker, možemo primetiti da je glavni junak jako
kompleksna ličnost, koja ima brojne elemente svih dimenzija iz
pomenutog modela, u većoj ili manjoj meri.
• Ekstraverzija – niski skor, nije energičan, pričljiv, okrenut ka
unutrašnjem svetu, nema prijatelje, komunicira samo sa majkom.
Jedina karakteristika je skretanje pažnje na sebe.
• Prijatnost – zbog spoljašnje sredine ne razvija ovu dimenziju, povlači
se u sebe, ne veruje drugima, čini ubistva, ali poštedi one koji su bili
bar malo dobri prema njemu.
• Savesnost – ne planira, nije efikasan, a ni organizovan, ne kontroliše
impulse, okrenut razbojništvu i velikom broju ubistava.
• Neuroticizam – izrazito prisutan kod Džokera,
manjka emocionalna stabilnost, negativne misli,
anksioznost, konzumira lekove, često frustriran kada
ne ispuni sve što poželi, ima neadekvatne reakcije.
• Otvorenost ka iskustvu – umereni, ne visoki skorovi,
širok spektar interesovanja, pokušava da realizuje
nove ideje i misli. Pokazuje individualizam i
nekonformizam, maštovit, radoznao, inovativan,
voli umetnost, lepotu, ples, dobru muziku. Ne voli
rutinu, spreman da menja društvo, anti-heroj koji
će promeniti odnose u gradu.
 04 Moralne dileme filma
1. Osvrt na mentalne bolesti ljudi, sastanci sa
socijalnim radnikom, pisanje dnevnika, društvo ne
mari za ovakve ljude.
2. Džoker nije psihopata, pokazuje znake empatije
(nasmeje dete u autobusu, uveseljava decu u
bolnici, spašava devojku od nasilnih momaka,
brine se o majci).
3. Ispoljavanje ponašanja sociopata, bez bliskih
odnosa sa drugima, bez osećanja krivice, hladan i
distanciran, voli da bude u centru pažnje,
selektivno je dobar prema onima koji su dobri
prema njemu.
4. Depresivne epizode prate ga ceo život, ne pokazuje
zabrinutost za svoj život iako biva ugrožen, smatra
da će mu smrt biti važnija i doneti mu više bogatstva
nego ceo njegov život.
5. Odustajanje od socijalnih normi društva, prestaje da
konzumira lekove, dozvoljava sebi da se izražava
kako želi, pokazuje autentičnost i slobodu,
oslobađanje od svih sprega, i sjedinjavanje Artura sa
Džokerom koji on postaje, koji donosi radikalne
promene u gradu.
 05 ZAKLJUČAK
• Film koji se može tumačiti kroz više slojeva noseći u sebi poruku koja
se tiče svih nas.
• Odnos koje društvo ima prema osobama sa mentalnim poremećajima.
• Džoker je kompleksna ličnost – nije samo skup određenih genetskih
predispozicija, već forma ličnosti na čije je uobličenje uticala pre
svega sredina u kojoj je boravio.

"Najgori deo imanja mentalne bolesti je to što

ljudi očekuju da ćeš se ponašati kao da ih nemaš"
HVALA NA
PAŽNJI!