ТЕТ

ГРУПЕ
ФУЗИЈА
 ИМУНИТЕТ

• Jе медицински појам којим се означава

способност организма да се одупре и одбрани
од инфекција, болести или неке друге
биолошке или хемијске опасности.
• Он функционише попут механизма чија је
улога успостављање баријера против
патогена (вируса, бактерија, паразита,
протоза), канцерогених ћелија, штетних
молекула и отрова (нпр. змијски).
• Човјек и животиње су непрекидно изложени
утицају патогена (бактерија, вируса,
протоза,паразита) итд. који најчешће
доспијевају у организам преко хране, ваздуха,
коже или повреда и могу изазвати разна
обољења и поремећаје.
ПАТОГЕНИ
• Патогени су ситни организми који најчешће
изазивају обољења.
• Они луче отрове који оштећују ћелије и веома
брзо се размножавају,могу да изазову веома
тешке поремећаје, па и смрт.
• Да ли долази до обољења, не зависи само од
врсте и броја патогених микроорганизама већ
и од отпорности организама. Познато је да за
вријеме епидемија, слаби и неотпорни
подлијежу болести док отпорнији организми
могу да живе поред обољелих и да преболе
болест у веома благом облику, јер је организам
успио да се одбрани својим средствима и
савлада изазиваче болести прије него што су се
намножили и у неким случајевима стиче
имунитет према тој врсти миркоорганизама.
БИЈЕЛА КРВНА ЗРНЦА

• Против страних тјела у организму

ступају у акцију бјела крвна зрнца
• Фагозитоза је један од начина
одбране организма против страних
тјела. Бјела крвна зрнца су у
могућности да својим амебоидним
покретима прођу кроз зидове
капилара, уђу у нападнута ткива,
увуку страна тјела у своју
протоплазму и сваре их. Бјела крвна
зрнца – фагоцити – преносе се крвљу
и лимфом, а налазе се и у јетри,
слезини и лимфним жљездама. Ако
је инфекција већа ови органи се
увећају и могу се напипати.
АНТИТЈЕЛА

• Против страних тјела у организму ступају у

акцију и антитјела.
• Антитјела су активна хемијска тјела –
специфичине бјеланчевине (глобулини) које
се стварају у организму као одговор на
напад страних тјела. Антитјела се
супростављају страним тјелима у организму,
а постају у слезини, јетри, коштаној сржи и
лимфним чворовима. Вађење слезине
смањује отпорност организма према
инфекцији. На наведене органе дјелује
јонизујуће зрачење које смањује или чак
потпуно онемогућује стварање антијела.
• Свеукупни механизам одбране организма
зовемо имуни систем.
 ПОДЈЕЛА ИМУНИТЕТА

ИМУНИТЕТ
ДИЈЕЛИМО НА

природни и стечени активни и

пасивни
ПРИРОДНИ И СТЕЧЕНИ ИМУНИТЕТ

• Природни имунитет - је природна отпорност према неким болестима. Природни имунитет је у

ствари стечен у току неке инфекције коју је организам доживио у младости и коју је преболио у
веома благом облику. На тај начин стечен је довољан број антитјела за одбрану организма.
• Новорођенчад често не обољевају од неких болести зато што су за вријеме ембионалног живота
добијала мајчина антитјела преко крвних судова постељице.
• Стечени имунитет - настаје у току живота, и то на више начина. Тако на примјер, прележане
богиње, заушци, тифус, дифтерија и још неке болести стварају имунитет и од њих се више не
може обољети, док грип, туберкулоза, дизентерија и још неке друге се, напротив, могу поновити
више пута.
 АКТИВНИ И ПАСИВНИ ИМУНИТЕТ

• Активни имунитет - је заштита коју ствара

имуни систем појединца. Овај имунитет се
може стећи природним обољевањем или
вакцинацијом. Том приликом се,
убризгавањем, у организам уносе ослабљени
изазивачи болести – антигени, који изазивају
стварање антитјела, али не долази до
обољевања.
• Пасивни имунитет - је заштита стечена
преносом антитјела од имуне особе. Ова
заштита је временски ограничена, уобичајено
на неколико седмица или мјесеци. Пренос
антитјела са мајке на дјете кроз плаценту је
један од примјера овог имунитета.
 ВАКЦИНЕ (ОБАВЕЗНЕ)

12 18 14
РОЂЕЊЕ 1 МЈЕСЕЦ 2 МЈЕСЕЦА 3 МЈЕСЕЦА 4 МЈЕСЕЦА 6 МЈЕСЕЦИ 6 ГОДИНА
МЈЕСЕЦИ МЈЕСЕЦИ ГОДИНА

BCG

dT
DTaP
DTaP DTaP DTaP DTaP
IPV
IPV IPV IPV IPV
Hib Hib Hib Hib

HB HB HB

MRP MRP

BCG - Вакцина против туберкулозе

HB - Вакцина против хепатитиса Б
DTaP - Вакцина против дифтерије, тетануса и великог кашља (ацелуларна)
IPV - Инактивна вакцина против дјечије парализе
Hib - Вакцина против Haemophilus influenzae tip b
МRP - Вакцина против морбила, рубеле и паротитиса
dТ - Вакцина против дифтерије и тетануса
 КРВНЕ ГРУПЕ И ТРАНСФУЗИЈА

• Људска крв подјељена је у крвне групе

на основу присутности или одсутности
одређених антигена на површини
црвених крвних зрнаца (еритроцита)
• Трансфузија крви је процес преношења
крви или крвних продуката из крвног
система једне особе у крвни систем
друге особе. Трансфузија крви може
спсити живот у неким случајевима, као
на примјер велики губитак крви или
служи као надокнађивање крви током
операција. Трансфузија крви може се
коритстит код љечења теже анемје.
Особама које пате од хемофилије и
анемије српастих зрнаца су потребне
чешће трансфузије.
 ПРИМЈЕРИ И ПОСЉЕДИЦЕ ТРАНСФУЗИЈЕ
• Антитјела се стварају не само кад микроби нападну
организам већ и када крв једне животињске врсте унесе
у крвоток животиње која припада другој врсти. Ако на
примјер крв овце унесемо у крв зеца, она се понаша као
страно тјело (антиген) и у крви зеца изазива стварање
кр в
антитјела.
• Други примјер је уношење крви другог лица у крвоток
болесника који је услијед крварења изгубио већу
количину крви. Крв човјекова садржи одређена
антитјела која се називају хемоаглутинини, а црвена
крва зрнца садрже антигене – аглутиногене.
• Хемоаглутинини су антигени који се такође преонсе
наслеђем.
• У случају грешке прилоком давања крви то може имати
озбиљне посљедице по примаоца, а и по даваоца.
 КРВНА ПЛАЗМА И ЕРИТРОЦИТИ

• Утврђено је да човјекова крвна плазма може да садржи две

врсте аглутинина (α,β), а у црвеним крвним зрнцима две врсте
аглутиногена (А,Б). У крви човјековој не могу да постоје
аглутинини и аглутиноген α и А заједно или β и Б заједно. Ако
би при трансфузији крви дошло до тога, догодила би се
аглутинација – међусобно сљепљивање црвених крвних
зрнаца даваоца. У том случају у крвотоку примаоца формирају
се громуљице које могу зачепити мале артерије и артериоле,
услијед чега се јављају тешки поремећаји у организму.
• Установљено је да црвена крвна зрнца могу да садрже
аглутиноген (антиген) А или аглутиноген Б, или обе врсте
аглутиногена, а могу бити и без њих. Ако немају аглутиногена,
онда то означавано бројем 0. На основу аглутиногена у
еритроцитима, људе по саставу крви дјелимо у четири групе.

0, А, Б, АБ
 КРВНЕ ГРУПЕ 0 и А

• У прву групу спадају људи који немају у
еритроцитима аглутиногена, они у
плазми садрже аглутинине α и β. Особе
које припадају нултој крвој групи су
универзални даваоци крви, јер немају
аглутиногена, али могу примати крв само
своје групе.
• Припадници друге крвне групе
садрже у еритроцитима аглутиноген
А, а у плазми аглутинин β. Особе које
припадају А крвној групи могу бити
даваоци (А и АБ) крвној групи док
могу примити (О и А) крвну групу.
 КРВНЕ ГРУПЕ Б и АБ

• У трећу крвну групу убрајамо У четврту крвну групу спадају особе са

особе које имају аглутиноген Б, а
у плазми аглутинин α. Особе које
припадају Б крвној групи могу
донирати крв (Б и АБ) групи, док
могу да приме крв (Б и О) крвне
групе.
аглутиногеном АБ у еритроцитима, док у
плазми немају аглутинина. Особе које
припадају АБ групи могу да донирају крв
само (АБ) док крв могу да приме од (О, А,
Б, АБ) крвних група.
 Rh - ФАКТОР

• Поред поменутих антигена – аглутиногена А и Б, еритроцити у

човјеку могу да садрже још неке бјеланчевине са антигеним
особинама, ознагене као Rh – фактор. Крв која их садржи
назива се Rh – позитивна, а она која их не садржи Rh –
негативна.
• Разлика између Rh – антигена и антигена А и Б је у томе што
тек већа количина унетих Rh – аглутиногена доводи до
стварања Rh – аглутинина у плазми примаоца, док су
аглутинини α и β стално у њој присутни. Реакција између Rh –
аглутинина и Rh – аглутиногена слична је оној коју смо
описали за аглутинине α, β али је нешто слабија. Ипак,
аглутинати (сљепљени ериторцити) који при томе настају,
могу да затворе капиларе, а касније долази и до хемолизе.
• Већина особа је Rh – позитивна, док је Rh – негативних само
око 13%
 ТРАНСФУЗИЈА КРВИ

ТИП МОЖЕ ДАТИ КРВ МОЖЕ ПРИМИТИ КРВ ЗАСТУПЉЕНОСТ ГРУПА АГЛУТИНИНИ ПЛАЗМЕ

А+ А+, АБ+ А+, А-, 0+, 0- 35% β

0+ 0+, А+, Б+, АБ+ 0+, 0- 33% α,β
Б+ Б+, АБ+ Б+, Б-, 0+, 0- 13% α
АБ+ АБ+ СВЕ КРВНЕ ГРУПЕ 4% /
А- А+, А-, АБ+, АБ- А-, 0- 6%
0- СВЕ КРВНЕ ГРУПЕ 0- 6%
Б- Б+, Б-, АБ+, АБ- Б-, 0- 2%
АБ- АБ+, АБ- АБ-, А-, Б-, 0- 1%
*заступљеност крвних група је узета на узорку грађана Србије
 НАСЉЕЂИВАЊЕ КРВНИХ ГРУПА

МОГУЋЕ КРВНЕ ГРУПЕ КРВНЕ ГРУПЕ КОЈЕ НИСУ

КРВНЕ ГРУПЕ РОДИТЕЉА ДЈЕТЕТА МОГУЋЕ
А-А А, 0 Б, АБ
А-Б А, Б, АБ, 0 /
А - АБ А, Б, АБ 0
А-0 А, 0 Б, АБ
Б-Б Б, 0 А, АБ
Б - АБ А, Б, АБ 0
Б-0 Б, 0 А, АБ
АБ - АБ А, Б, АБ 0
АБ - 0 А, Б АБ, 0
0-0 0 А, Б, АБ

• Насљеђивање крвних група родитеља може да помогне приликом

потврђивања потомства.
 ПРАВИЛА ПРИ ДАВАЊУ КРВИ
• Старосна граница је између 18 – 65 година, док у
неким случајевима могу да донирају и млађи.
• Наравно морате бити здрави и доброг општег
стања.
• Тежи од 50 килограма.
• Тетоважа и присинг не доносе дефинитивну
забрану давања крви.
• Уколико сте били болесни морат ће те сачекати у
зависности од болести коју сте имали на примјер:
прехлада неких 7 дана, док болест бубрега чак 5
година, а ако сте узимали антибиотике мора
проћи минимално од задњег узимања 7 дана.
 ДОНИРАЈТЕ СВОЈУ КРВ СА
РАЗЛОГОМ, НЕКА РАЗЛОГ БУДЕ
ЖИВОТ