DOM ZDRAVLJA ORHOVAC

AMBULANTA VELIKA HOČA

ARTERIJSKA HIPERTENZIJA

Dr Bojan Pavlović
 HIPERTENZIJA JE STANJE OD KOJEG
SRCE POSTAJE VELIKO A BUBREZI MALI.
George Pickering 1952.god
 Arterijska hipertenzija

 Hipertenzija (visoki krvni pritisak) jeste hronično

medicinsko stanje u kojoj je krvni pritisak u arterijama
povišen.

 Podmukla bolest zato što se najčešće razvija bez simptoma

pa se zato naziva i „tihim ubicom“.
 Arterijska hipertenzija
 Povećanje krvnog pritiska uslovljava da srce radi jače nego
normalno da bi krv cirkulisala kroz krvne sudove.

 Krvni pritisak obuhvata dva aspekta, sistolni i dijastolni, u

zavisnosti od toga da li je srčani mišić kontrahovan (sistola)
ili opušten između otkucaja (dijastola).

 Normalan krvni pritisak u mirovanju je u opsegu:

100-140 mmHg sistolnog (prvog otkucaja) i
60-90 mmHg dijastolnog (poslednjeg) otkucaja.
 Arterijska hipertenzija

Vrednosti krvnog pritiska:

 sistolnog krvnog pritiska ≥ 140 mmHg

 dijastolnog krvnog pritiska ≥ 90 mmHg.
 Zastupljenost hipertenzije u svetu i kod
nas
 U Evropi 30% svih uzroka smrti su kardio-vaskularne
bolesti.
 Naš region je u rangu zemalja sa najvišom stopom
smrtnosti od kardio-vaskularnih bolesti.
 Kod nas svaki drugi čovek boluje od hipertenzije.
 Najčešće se ispoljava posle 40.godine života.
 Češće se javlja kod žena, nego kod muškaraca.
 69% onih koji dožive srčani udar (Infarkt srca)- ima
povišen krvni pritisak.
 Arterijska hipertenzija
Hipertenzija je glavni faktor rizika za:

 šlog,
 infarkt miokarda
 srčanu insuficijenciju,
 aneurizme arterija,
 perifernu arterijsku bolest,
 uzrok hronične bolesti bubrega.
 Podela hipertenzija

Hipertenzija je klasifikovana kao:

 primarna (esencijalna) hipertenzija

 sekundarna hipertenzija.
 Podela hipertenzija

 Uzrok primarne hipertenzije je nepoznat. Nema nikakvih

kliničkih ili laboratorijski prepoznatljivih oboljenja koji je
mogu prouzrokovati. Smatra se da način života i genetika
doprinose nastanku.

 U sekundarnoj hipertenziji se može naći uzrok (npr.

oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde, bolesti štitaste
žlezde i dr...)
 Podela hipertenzija
Prema trajanju, hipertenzije mogu biti:

 Akutne (par sati do par dana)

 Hronične (višemesečne ili trajne)

Akutna hipertenzija se najčešće ispoljava naglim povišenjem

arterijskog pritiska iznad 200 mmHg.
Sinonim za ovo stanje je hipertenzivna kriza, ali samo
ukoliko je praćeno pretećim oštećenjem tzv. ciljnih organa:
pluća, mozga, mrežnjače oka, kao i samog srca.
 Faktori rizika koji dovode do nastanka
hipertenzije

 Pol
 Starost
 Genetika
 Stil života
 Gojaznost
 Stres
 Alkohol i pušenje
 Dijabetes
 Poremećaji spavanja
 Povišene masnoće u krvi (holesterol, trigliceridi)
 Nedostatak fizičke aktivnosti
 Simptomi arterijske hipertenzije

 Simptomi povišenog krvnog pritiska mogu da budu diskretni do

neprepoznatljivosti, često se za ovu bolest kaže da je tiha, bezbolna i
nepredvidiva.
Neki ljudi sa visokim krvnim pritiskom prijavljuju:
 glavobolju, (posebno u zadnjem delu glave, i ujutro),

 vrtoglavicu,

 lupanje srca,

 zujanje ili šištanje u ušima,

 epizode nesvestica,

 dezorjentisanost.
 Komplikacije hipertenzije
 Najčešće komplikacije povišenog pritiska su na sledećim
organima:
Srce: Srčana slabost (hipertrofija leve komore), infarkt srca,
angina pectoris, plućni edem, aritmije.

Arterije: Periferna bolest arterija koja se pojavljuje sa

grčevima u nogama i čija je krajnja komplikacija gangrena
donjih ekstremiteta, stvaranje aneurizme (trajno proširenje
arterijskog krvnog suda za više od 50%)

Mozak: Šlog ili moždani udar, vaskularna demencija,

hipertenzivna encefalopatija.
 Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?

Merenje krvnog pritiska

Pravilno merenje i interpretacija izmerenih vrednosti krvnog

pritiska od ključnog su značaja za postavljanje dijagnoze i
započinjanje adekvatne terapije hipertenzije.

Potrebno je uraditi više merenja u različitim momentima,

kada je bolesnik budan.

Bolesnik treba da sedi opušteno, naslonjen i sa rukom

oslonjenom na čvrstu podlogu u nivou srca.
 Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?

 Potrebno je izvršiti najmanje tri nezavisna merenja u različito doba

dana ili u tri različite posete lekaru.
 Neophodno je prema vrednostima krvnih pritisaka odrediti stepen
hipertenzije.
 Nakon što lekar utvrdi povišen krvni pritisak, neophodno je uradite
dodatnu dijagnostiku.
 Utvrditi da li postoje neki drugi poremećaji (pušenje, droga, alkohol...),
 lekovi koji povećavaju krvni pritisak (kortikosteroidi, antireumatici...)
 Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?
 Krvna slika (posebno broj eritrocita, jer krvni pritisak
može biti povišen sa povećanim brojem crvenih krvnih
zrnaca kod bolesti (Policitemija)
 Određivanjem glikemije
 Određivanje masti u lipidogramu (holesterola, LDL, HDL,
VRDL, trigliceridi)
 Određivanje uree i kreatinina u krvi.
 Određivanjem serumskih elektrolita u krvi
(kalijum,natrijum).
 Urin - kontrola urina, određivanje ako u urinu ima proteina
- znak oštećenja bubrega
 Kako se postavlja dijagnoza hipertenzije?

 SRCE rendgenski snimak srca i pluća i EKG srca da se utvrdi da

li postoje znaci oštećenja ili proširenja srca, kao rezultat povećanog
krvnog pritiska.
 Auskultacija stetoskopom Kardiolog(slušanje srca slušalice)
iskusan lekar može čuti tzv četvrti srčani ton kao jedan od najranijih
promene izazvane visokim krvnim pritiskom.

 BUBREZI: Potrebna je anamnezi o mogućim prethodnim problemima

sa bubrezima onda je potrebno uraditi kolor dopler i ultrazvuk
bubrega. Ovim pregledom lekar se utvrditi da li ima promena bubrezi
(tumori, proširenja bubrega tubule u bubrežnim čašicama, kamenci ili
pesak u bubrezima, bubrežne ciste ili nešto
 Lečenje arterijske hipertenzije
 Primarna hipertenzija se ne može izlečiti, za razliku od
sekundarne koji se može izlečiti otklanjanjem uzroka koji je doveo do
hipertenzija (npr. tumor nadbubrežne žlezde- feohromocitom).
 Dijagnostikovana primarna hipertenzija mora da zna kako nema
leka, kako će lečenje biti DUGOROČNO I DOŽIVOTNO.
 U praksi se često srećemo sa problemom da pacijenti zanemare ili ne
uzimaju redovnu terapiju za krvni pritisak, ili uzimaju terapiju tek tada
kada osete „da imaju visok krvni pritisak. Potpuno pogrešan način
uzimanja terapije koji može potencirati nagle promene i skokove krvnog
pritiska i ubrzati razvoj komplikacija.
 Lečenje arterijske hipertenzije
 Propisanu terapiju treba redovno koristiti, ako je moguće u isto doba
dana.

 Redovno meriti krvni pritisak i zabeležiti vrednosti krvnog pritiska.

 Svaki pacijent kome je prvi put dijagnostikovan visok krvni pritisak

pritisak i data terapija, potrebno je u dogovoru sa lekarom da dođe u
narednih mesec dana za proveru krvnog pritiska u ordinaciji.
 Lečenje arterijske hipertenzije
 Većini osoba je potrebno više od jednog leka da kontrolišu
hipertenziju.
 Najčešće se kombinuju dva i više leka.
 Kod blažih oblika počinje se sa jednim lekom, kod težih
dva i više leka.

Prihvatljive kombinacije uključuju sledeće:

 Blokatore kalcijumskih kanala i diuretike

 Beta-blokatore i diuretike

 ACE inhibitore i blokatore kalcijumovih kanala

 Prevencija

 Redovne posete lekaru.

 Menjati životne navike, odnos prema zdravlju, životne
prioritete (zdrav san).
 Smanjite telesnu težinu postepeno.
 Promeniti način ishrane.
 Smanjiti unos soli.
 Izbaciti alkohol, pušenje, konzumiranje gaziranih pića...
 Uvedite minimum 30 min šetnje brzim hodom nekoliko
puta nedeljno.
 Prevencija

 Kontrola šećera, masnoća i krvnog pritiska uz kontrole

interniste-kardiologa i lekara drugih specijalnosti.
HVALA NA PAŽNJI