TRI NJUTNOVA ZAKONA

Mihajlo Grujić
 ISAK NJUTN JE 1667.
GODINE OTKRIO ZAKONE
KOJI OOBJAŠNJAVAJU
KRETANJE TELA I ONI SU
NAZVANI OSNOVNI
ZAKONI MEHANIKE, IMA
IH TRI.
 TRI NJUTNOVA ZAKONA

• Prvi Njutnov zakon ili zakon inercije glasi:

Svako telo zadržava stanje mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog
kretanja, sve dok ga neka sila ne prinudi da to stanje promeni.
• Drugi Njutnov zakon ili zakon sile
• Treći Njutnov zakon ili zakon akcije i reakcije
 PRVI NJUTNOV ZAKON
Inercija je svuda prisutna. Propušten sebi, predmet će se pokoriti inerciji i putovati
stalnom brzinom. Duboko u svemiru, dalje od bilo koje planete ili zvezde koja
ispoljava gravitaciju u značajnoj meri, predmet će se kretati po inerciji. Ali, na
Zemlji, gravitacija komplikuje stvari te je mnogo teže zapaziti inerciju. Lopta
bačena u vazduh i dalje pokazuje efekte inercije, ali sila teže, koja je vučena dole,
otežava lopti da sledi svoju inerciju. Lopta postepeno gubi svoju brzinu penjanja i
na kraju počinje da se spušta. Stoga, inercija je osnovni princip koji uzrokuje
kretanje, dok je gravitacija otežavajući faktor. Telo ostaje u stanju mirovanja ili
ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok na njega ne deluje neka sila, ili ako
se poništavaju sile koje na njega deluju odnosno v=const , sve dok je F=0N.

PRIMER: Putnici, koji se nalaze u autobusu, polete napred ako autobus naglo
zakoči. Pri naglom polasku iz autobusa iz stanice, putnici polete unazad. Kočenje
automobila ne može biti trenutno, kretanje se nastavlja jos jedno izvesno vreme.
Pojavu da tela ostaju u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja (ako na
njih ne deluje neko drugo telo) prvi je uočio Galileo Galilej i nazvao je INERCIJA. A
osobina da se telo suprotstavlja promeni stanja kretanja ili mirovanja naziva se
inernost. Na latinskom inertiaznači lenjivost, tromost. Masa (m) je mera inernosti tela.
Drugim rečima, tela vede mase su inernija i više se suprotstavljaju promenama brzine.
Masa je osnovna fizička veličina u SI sistemu. Osnovna jedinica za masu u ovom
sistemu je kilogram (kg). Zbog ovoga prvi zakon inercije se naziva ZAKON INERCIJE.
 DRUGI NJUTNOV ZAKON

• Kada na telo deluju sile koje su u ravnoteži, to telo miruje ili se

kreće ravnomernom brzinom. O tome je bilo reči kodprvog
njutnovog zakona.
Kod kretanja tela po kružnoj putanji brzina tela može
biti konstantna, ali joj se menjaju pravac i smer.
Dakle, na to telo deluju sile koje dovode do promene
brzine jer nju kao vektorsku veličinu karakterišu
intenzitet, pravac i smer. Te sile, prema tome, nisu
ravnotežne.

Prema Njutnu, telo će se ubrzavati ukoliko je

rezultujuća sila svih sila koje na njega deluju različita
od nule. U tom slučaju menja se intenzitet brzine,
njen pravac ili smer. Brzina može da se promeni tako
da se istovremeno menjaju i intenzitet i pravac i
smer.
Ubrzanje tela zavisi od dve veličine: ukupne sile koja
deluje na njega (rezultante svih sila koje deluju na
telo) i mase tela.
Ubrzanje koje telo dobija pri kretanju srazmerno je jačini rezultujuće
sile koja na njega deluje i obrnuto srazmerno masi tog tela.

Ubrzanje je vektorska veličina i pravac i smer ubrzanja isti su kao i

pravac i smer rezultujuće sile.
 TREĆI NJUTNOV ZAKON (ZAKON
AKCIJE I REAKCIJE)

Brojni su primeri dejstva dva tela, jedno na Uvek se pri dejstvu jedne sile javlja i druga sila
drugo. istog pravca ali suprotnog smera. Sila kojom prvo
Na primer: telo deluje na drugo naziva se sila akcije, a sila
kojom drugo telo deluje na prvo naziva se sila
• U interakciji između čekića i eksera, javljaju se reakcije.
dve sile, jedna koja deluje na ekser i druga koja
deluje na čekić.
• Kada guramo zid i zid gura nas
• Prilikom ispaljivanja granate iz topa, javljaju se
dve sile; jednom top deluje na granatu, a
drugom silom granata deluje na top, pa se on
pomera unazad...
Treći Njutnov zakon ili zakon akcije i reakcije glasi:
Sile kojima tela uzajamno deluju imaju jednake intenzitete, iste pravce, a suprotne smerove.

Sila akcije je uvek po intenzitetu jednaka sili reakcije.Ove sile su istih pravaca, a suprotnih smerova.

Dokaz:

Dva dinamometra se privežu jedan za drugi. Kada se slobodan kraj desnog dinamometra vuče, vidi se da oba
dinamometra pokazuju istu mernu vrednost.
Njutnovi zakoni su skup tri zakona klasične fizike. Oni opisuju vezu između
kretanja tela i sila koje deluju na telo i prvi ih je predstavio Isak Njutn. Oni
su objavljeni u knjizi „Philosophiae Naturalis Principia matematica“ ili u
slobodnom prevodu Matematičke osnove prirodne filozofije (kako je Njutn
zvao fiziku) iz 1687. godine. Ovi zakoni čine temelje klasične mehanike.
HVALA NA PAŽNJI