DEVIZNI KURS JE:

CENA 1 ILI 100 JEDINICA STRANOG NOVCA

IZRAŽENA U DOMAĆOJ VALUTI

Direktno notiranje 1USD = 85RSD

Indirektno notiranje 1 GBP =2,1USD
$ = USD
 STRANA VALUTA NA DOMAĆEM
TRŽIŠTU ROBA
Ponuda je definisana izvozom
Povećanje ponude (izvoza) smanjuje
devizni kurs što smanjuje izvoz i
povećava uvoz
Tražnja je definisana uvozom
Povećanje tražnje (uvoza) povećava i
devizni kurs što destimuliše uvoz i
stimuliše izvoz
 RAVNOTEŽNI KURS
IZJEDNAČAVA PONUDU I TRAŽNJU
DEVIZA
Bez primene spoljnotrgovinskih
ograničenja
Bez povećanja stope inflacije
Bez pojave nezaposlenosti
 DEVIZNI KURS ZAVISI OD:
 Stanja tekućeg bilansa (uravnoteženosti izvoza i
uvoza)
 Obilja prirodnih resursa
 Tehničke opremljenosti privrede
 Stepena uposlenosti faktora proizvodnje
 Ciljeva socijalne, investicione i kreditne politike
 Mogućnosti odobravanja kredita inostranstvu
 Urednosti servisiranja spoljnih obaveza
 Visine monetarnih rezervi
 Nivoa carinske i necarinske zaštite
STRANA VALUTA
DEVIZE
 Dolar - USD  ček denominovan
 Evro - EUE u stranu valutu
 švajcarski franak  Menica

- CHF denominovana u
 Itd stranu valutu
 Depozit u stranoj
valuti
 itd
 VRSTE DEVIZNIH KURSEVA:
 fiksni devizni kurs
 fluktuirajući (plivajući) devizni
kurs
 mnogostruki devizni kurs
 jedinstveni devizni kurs
 rukovođeni devizni kurs
 vezani devizni kurs
 itd.
 FIKSNI DEVIZNI KURS

 određuju ga i menjaju monetarne vlasti

 omogućava pouzdanost planiranja uvoza i
izvoza zbog relativne nepromenljivosti
 najčešće nije realan
 stvara suficit ili deficit platnog bilansa
FLUKTUIRAJUĆI DEVIZNI KURS
 realan je (formira se na bazi odnosa
ponude i tražnje)
 neizvestan je i nepogodan za planiranje
 uravnotežava platni bilans
 štiti privredu od fluktuacija cena na
svetskom tržištu
 često je špekulativnog karaktera
 MNOGOSTRUKI DEVIZNI KURS
 Ciljevi

 zaštita pojedinih privrednih grana

 stimulacija izvoza

 izmena privredne strukture

 Ne primenjuje se samostalno već u sklopu šireg

programa
 Vrste prema Elsvortu:

 dvostruki fiksni

 višestruki fiksni

 sistem koeficijenata
 PARITET KUPOVNIH
SNAGA
KOLIČINA NACIONALNE VALUTE
JEDNE ZEMLJE KOJOM SE NA
DOMAĆEM TRŽIŠTU MOŽE KUPITI
ONOLIKO ROBE KOLIKO SE MOŽE
KUPITI ZA 1$ NA TRŽIŠTU SAD.
1 DOLAR = 85 DINARA
1 hleb = 0.4$  1 hleb = 34 din.

1 mleko = 0.4$  1 mleko =34 din.

1 jaje = 0.08$  1 jaje = 6,8 din.

 1 šibica = 1,7 din.
1 šibica = 0.02$
 0.1 lit. zejtina =
0.1 l. zejtina =
4,25 din.
0.05$
 DVE VREDNOSTI VALUTE

UNUTRAŠNJA
SPOLJNA VREDNOST
VREDNOST
NACIONALNE VALUTE
NACIONALNE
JE INTERVALUTARNI
VALUTE JE NJENA
KURS
KUPOVNA MOĆ NA
NACIONALNOM
TRŽIŠTU
 ODNOS SPOLJNE I
UNUTRAŠNJE VREDNOSTI
VALUTE

PRECENJENA VALUTA
Spoljna > unutrašnje

POTCENJENA VALUTA
Unutrašnja > spoljne
 1 TELEVIZOR = 15 000 DIN
RAVNOTEŽNI: 1 $ = 60 DIN
1 TELEVIZOR = 250 $
Ako je domaća valuta precenjena
1 $ = 50 dinara
U IZVOZU: 1 televizor = 250$ = 12 500 din
Povoljnije je televizor prodati na domaćem tržištu nego ga izvesti
U UVOZU: 1 televizor = 250 $ = 12 500 din
Povoljnije je da se televizor uveze nego da se kupi na domaćem
tržištu
 1 TELEVIZOR = 15 000 DIN
RAVNOTEŽNI: 1 $ = 60 DIN
1 TELEVIZOR = 250 $
ako je domaća valuta valuta potcenjena:
1 $ = 70 din
u izvozu: 1 televizor = 250 $ = 17 500 din.
povoljnije je da se televizor izveze po 17500 din nego
da se proda na domaćem tržištu
u uvozu: 1 televizor = 250$ = 17 500 din.
povoljnije je da se televizor kupi na domaćem
tržištu za 15 000 din nego uveze
 precenjena valuta
 stimuliše uvoz
 destimuliše izvoz
 stvara deficit platnog
bilansa
 smanjuje suficit platnog
bilansa
potcenjena valuta
 destimuliše uvoz
 stimuliše izvoz
 smanjuje deficit platnog
bilansa
 povećava suficit platnog
bilansa

antizaštitni zaštitni efekat

efekat
revalvacija
devalvacija
 MANIPULISANJE DEVIZNIM
KURSEVIMA
Ono se vrši na različite načine, a izražava se depresijacijom i
apresijacijom domaće valute.
DEPRESIJACIJA – potcenjivanje domaće valute, devizni kurs
strane valute drži se iznad kursa ravnoteže (pri čemu bi kurs
ravnoteže predstavljao realan odnos), dok se kod
APRESIJACIJE – precenjivanje domaće valute – devizni kurs
drži ispod kursa ravnotže.
Depresirani paritet domaćeg novca može biti jedno od sredstava za
povećanje izvoza i za povećanje zaposlenosti u zemlji i uopšte
instrument antidepresivne politike.
Apresijacija je mera kojom se precenjuje domaća valuta, tj.
devizni kurs strane valute se održava iznad kursa ravnoteže.
Ako se i službeno tj. zakonom potvrdi takav nivo
(precenjena) intervalutna vrednost domaće valute, onda je to
REVALVACIJA.
Dok apresijacija i depresijacija predstavljaju stvarne promene
intervalutne vrednosti domaće valute, revalvacija i
devalvacija znače zakonsku promenu nivoa deviznog kursa.
Po pravilu apresijacija prethodi revalvaciji,
a depresijacija prethodi devalvaciji.
Devalvacija koja je u savremenom svetu mnogo češća, smatra se
vrlo praktičnom merom novčane i depozitne politike upravo
u situciji kovertibilne papirne valute.
Da bi se uspostavila ravnoteža u platnom bilansu (uklonio
deficit) zemlje obično pribegavaju devalvaciji svoje valute
čime pojeftinjuju svoju robu i usluge za inostranstvo; krajnji
efekat koji se očekuje jeste povećanje izvoza a smanjenje
uvoza, dakle proces koji će dovesti do ravnoteže u platnom
bilansu.
 USLOVI ZA DEVALVACIJU
 Stabilna ekonomska situacija (niska stopa inflacije,
niska stopa nezaposlenosti)
 Visoki koeficijenti cenovne elastičnosti ponude i
tražnje
 Značajne rezerve robe za izvoz
 Slobodni kapaciteti i fleksibilnost privredne
strukture i organizacije preduzeća
 Realno odmerena devalvacija
 Da druge zemlje ne sprovedu devalvaciju
 Da devalvacija bude nenajavljena
NOMINALNI I REALNI DEVIZNI KURS
Videli smo da se ravnotežni devizni kurs formira u preseku
ponude i tražnje za odgovarajućom valutom.
Devizni kursevi se objavljuju svakog dana u finansijskoj
štampi, a mogu se pratiti iz minuta u minut i na internetu.
Ovo kotiranje cena predstvalja nominalni devizni kurs
(naziva se i promptnim deviznim kursom).
kursom
Za razliku od nominalnih veličina, realne varijable su
prilagođene za iznos inflacije.
inflacije
Dakle, realni devizni kurs prikazuje kretanje cene inostrane
valute, korigovano za odnos između inostrane i domaće
inflacije.
Označimo li realni devizni kurs sa r, nominalni devizni kurs (direktno
notiranje) sa R, cene u zemlji sa P, a cene u inostranstvu sa P*,
realni devizni kurs možemo prikazati kao:
 r = R (P*/P). (3.1).
Pretpostavimo, na primer da je nominalni devizni kurs imeđu dolara i
švajcarskog franka 1,2 $/CHF i da je inicijalni nivo cena u obe
zemlje 100.
Paritet kupovnih snaga ukazuje na postojanje dugoročne ravnoteže.
U ovom slučaju, nominalni i realni devizni kurs su isti, jer je kupovna
moć u obe zemlje jednaka.
Međutim, ako sa protokom vremena domaća inflacija bude veća od
inostrane, odnosno ako domaće cene (P) porastu više od inostranih
cena (P*), tada r opada, dovodeći do realne apresijacije domaće
valute.
Ako posmatramo jednačinu (3.1), možemo zapaziti da realni devizni
kurs možemo analizirati u dva dela.
Prvi je nominalni devizni kurs,
kurs r, a drugi, relativni nivo cena, P*/P.
Zapravo, realni devizni kurs se dobija tako što se nominalni devizni
kurs pomnoži sa relativnim odnosom inostranih i domaćih cena.
Ukoliko relaciju (3.1) izrazimo preko procentualnih promena, možemo
zaključiti da se realna cena inostrane valute sastoji iz tri odvojena
dela:
 (a) procentualne promene nominalne cene inostrane valute,
 b) procentualne promene nivoa inostranih cena, i
 (3) procentualne promene nivoa domaćih cena.
 REZIME

Realni devizni kurs meri konkurentnost zemlje na

inostranom tržištu.
Realna depresijacija valute,
valute koja može nastati zbog
nominalne deprecijacije, usled pada nivoa domaćih
cena ili porasta nivoa inostranih cena (najčešće od
svega pomalo), povećava konkurentnost zemlje u
inostranstvu, dok realna apresijacija ima suprotne
efekte.
Ako se cene proizvoda u dve zemlje ne menjanju,
nominalna depresijacija (apresijacija) istovremeno
znači i realnu depresijaciju (apresijaciju).