ПОУЗДАНИ И НЕПОУЗДАНИ

ИЗВОРИ САЗНАЊА О ФИЗИЧКОМ

ВЕЖБАЊУ

Ана Васиљевић
Лара Бунчић
III/5
 Физичко вежбање је веома важно како бисмо наше тело
одржали здравим и у форми. Међутим данас људи највише
вежбају како би добили "идеалну" фигуру, а како би то
постигли пробавају свакакве дијете и режиме вежбања. Све је
већи број лажних стучњака из разних области попут фитнеса,
нутриционизма, психологије итд. Живимо у времену
када нам не треба знање у глави, него нам је све доступно на
интернету, али наравно не требамо пратити сваке смернице
са истог.
 Као што смо већ поменули, нису све информације на
интернету поуздане. Поједини програми за вежбање који нам се
приказују могу утицати штетно на нас и зато је опасно да нам било ко
говори о начину на који да се хранимо, вежбамо или размишљамо.
 Много је лакше доћи до информација из елекртонских и штампаних
медија или приручнинка упитне репутације него до стручно написаних
текстова. Информације пласиране у медијима углавном стижу из
непроверених извора, често су пренесене и представљане одокативно
или снажно комерцијално обојене. Такође, многе информације деле
људи који немају никаквог професионалног знања и вештина, већ своја
лична искуства користе као једини критеријум валидности.
 За исправне и поуздане информације се можемо консултовати са неким
стручним лицима као што су тренери или професори физичког.
 Здравствени психолози кажу да често следимо савете фитнес
инфлуенсера због социјалне компарације. Живимо у друштву које
повезује здравље са естетиком па погрешно верујемо да они који
изгледају на одређени начин могу дати најбоље савете, иако често не
могу.Чак и ако је савет добронамеран и одговоран, ако направите
поређење са начином на који живите свој живот и који повећава
очекивања која постављате себи или доводи до негативних емоција,
тада је време да направите корак уназад. Али како знате да су савети
које сте следили погрешни или опасни? То није лак процес, али ако
сте свесни да сте незадовољни начином на који једете или вежбате,
морате намерно да га промените.
 Један од четири видео записа о тренинзима даје погрешан савет.
Захваљујући многим истраживањима открило да се вежбе, попут замаха р
уским звоном, изводе неисправно до 80% времена. Лични тренери, који су
анализирали видео записе, известиlи су да су многи тренинзи изазивају
централне повреде леђа и да их не препоручују -
а ипак, хиљаде и хиљаде корисника друштвених медија су их гледали.
 Тешко је поверовати колико се лако дезинформације могу проширити ин
тернетом. Потребно је само да погледамо успон Беле Гибсон, аустралијске
инфлуенсерке која је преварила своје следбенике да верују да је њена исхр
ана излечила њен непостојећи рак (то тек касније схватамо). Наравно, она
је на крајњем крају лажних вести о здрављу, али изгледа да нас је закључа
вање учинило још рањивијима на дим и огледала утицајних особа.
 НЕПРАВИЛНО ВЕЖБАЊЕ
 У Србији постоји велики број фитнес центара и клубова у којима људи све чешће у њима
вежбају. То је свакако добро, уколико нема услова за вежбање у природном окружењу,
међутим, поред непоузданости извора информација постоји још један проблем - правилност
извођења вежби.
 Док вежбамо, имамо утисак да што већи напор и уложимо, добићемо најбоље резултате, али
заправо можемо угрозити стање нашег тела (истегнути мишиће, направити миркотрауме
мишићног ткива, итд).
 Људи су често преамбициозни или нестрпљиви у очекивању ефеката вежбања па повећавају
оптерећење на тренингу више него што је потребно и безбедно. Управо то доводи до појаве
деформације покрета. Свака вежба има одређене покрете које се изводе дефинисаном путањом
и изводе је одређене групе мишића. Када је отерећење при вежбању неадекватно долази до
нарушавања путање. Тј. тело долази у неправилан положај, у рад се укључују и друге мишићне
групе које потпомажу извођење покрета (које оригинално не би требале) и притом се губи
ефекат вежбе и у питање се доводи самоповређвање.
 Неправилно вежбање је врло често удружено са неправиним дисањем, односно не
усклађивањем дисања са ритмом вежбе. А уколико се на то још дода и неправилна исхрана, себи
доносимо више штете него користи.
 МИТОВИ О ВЕЖБАЊУ

 Поред свега претходно наведеног, на нашу форму могу утицати и митови,

односно веровање у њих и рађења вежби по њима. Ми ћемо вам преставити
неколико митова и да ли су истинити.
1. Више калорија се сагори вежбањем пре јела.
Само ако имамо 30% више од идеалне тежине. Баш напротив, више калорија се
сагори вежбањем после јела, међутим тада треба избегавати аеробне вежбе.
2. Најефективније је вежбати ујутру.
Заправо не постоји разлика у које доба дана вежбамо, осим што ће нам вежбање
пре спавања отежати да заспимо.
3. Ако вежбамо и не губимо килограме, радимо нешето погрешно.
Истина је да омморамо вежбати како бисмо избацили нежељене
телесне масти, али док сагоревамо ту маст, такође градимо мишиће, а
мишићно ткиво тежи више од масти. Дакле, није битно колико
килограма имамо, већ да већи проценат тежине буде мишићна маса
уместо масти.
4. Трбушњаци су најефективнији за губљење мишићног сала.
Када изгубимо маст, она пропорционално одлази из целог тела,
трбушњаци, чучњеви и друге вежбе ће само обликовати мишиће испод
телесне масти.
ХВАЛА НА
ПАЖЊИ