Elementi pravne norme –

pretpostavka dispozicije i dispozicija

 Struktura pravne norme

Različite teorije o strukturi pravne norme od kojih je

Kelzenova najpoznatija
Dvočlana struktura pravne norme: “ako A onda treba
B”
“Ko zaključi novi brak, a već se nalazi u braku, biće
kažnjen do 3 godine zatvora (delikt i sankcija)
Tek se kao sekundarno izvodi pravilo ponašanja za
građane (“zabranjeno je licima koja su u braku da
zaključe novi brak”)
Kritike Kelzenovog učenja kao suviše
uskog, redukcionističkog
Zato se uvode i druga dva elementa:
dispozicija i pretpostavka dispozicije
Tako postoje dva osnovna elementa
norme – dispozicija i sankcija - povezana
u alternativni sud
njihova veza je delikt (pretpostavka
sankcije), a pre svih ovih elemenata dolazi
pretpostavka dispozicije
 Pretpostavka dispozicije

Iako nije uvek očigledan ovaj element uvek postoji – to je

logička a ne vremenska kategorija: uvek jedna okolnost-uslov
zahteva jednu posledicu, jedno treba!

To je onaj deo pravne norme koji određuje činjenice koje

moraju da postoje da bi se dispozicija primenila

Pravne činjenice – činjenice ili okolnosti za čije nastupanje

norma vezuje nastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa
 Vrste pravnih činjenica

pravne činjenice

događaji ljudske radnje

prirodni društveni dozvoljene nedozvoljene

- rođenje - rat 1. voljne (delikti)
- smrt -vanr. stanje - pravni poslovi
-protek - javni interes 2. radnje saglasne pr.
vremena
 dokazi

Utvrđivanje pravnih činjenica (p)određeno je - naročito

u upravnom i sudskom postupku - pravilima
dokazivanja. Sredstva kojima se utvrđuje postojanje
takvih činjenica nazivaju se dokazna sredstva
(svedoci, isprave, uviđaj, veštaci).

Dokazi su rezultat izvedenog postupka dokazivanja.

Značaj tehnika i procedura dokazivanja za pravnu

sigurnost – sprečiti neodređenosti i nepreciznosti u
primeni prava
 pretpostavke, fikcije

Izuzeci od obaveze dokazivanja određenih pravnih činjenica

1) pravne pretpostavke

 izvesne pravno relevantne činjenice se smatraju istinitim i bez

potrebe da se dokazuju – oslobađaju tereta dokazivanja onoga kome
idu u prilog

2) pravne fikcije – pravu stvarnost saobražavaju pravnoj

stvarnosti (fikcija nasciturusa ili fikcija da svako poznaje zakon
– ignorantia legis nocet)
Dve vrste pravnih pretpostavki:
1. oborive (npr. pretpostavka
nevinosti)
2. neoborive (nekada pretpostavka
očinstva)

svrha pravnih pretpostavki: postoje teškoće

kod dokazivanja nekih činjenica ili određene
pravne vrednosti treba snažnije zaštititi.
 Dispozicija

bitan, suštinski deo norme

Uz sankciju, to je normativni deo norme
lat. dispositio (raspored, razmeštaj, uređivanje)
primarno, uslovno i alternativno pravilo koje predviđa
da mora nešto da se trpi čini ili ne čini
Da trpi (“Sopstvenik poslužnog dobra dužan je da
omogući subjektu službenosti korišćenje tog dobra, a
u skladu s njegovom prirodom i potrebama subjekta
službenosti”)
Da čini (“stvar uzetu na poslugu, poslugoprimac je
dužan vratiti u roku od 15 dana”)
Da ne čini (“Lihvarstvo (zelenaštvo) svake vrste
zabranjeno je”)
 Vrste dispozicija prema načinu formulisanja

Zabranjujuće (npr. “Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića.”

čl. 24 Ustava Srbije)

Naređujuće (“Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom

otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri
prosečne zarade;” čl. 119 Zakona o radu)
 Da li su sve dispozicije zapovesti?
Dispozicije iskazane u indikativnom obliku
(“Brak je zakonom uređena zajednica muškarca i žene”)

Ovlašćujuće (“Zaveštanje je jednostrana, lična i uvek

opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono
raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom
određenom obliku...Zaveštanje može sačiniti lice koje je
navršilo petnaest godina i sposobno je za rasuđivanje” čl. 78
i 79 Zakona o nasleđivanju Srbije)
 Ove dispozicije daju moć subjektu da stvara ili primenjuje neke
norme, tj da stvara prava i obaveze.
 svrha (pravna i socijalna)
 norme koje ovlašćuju zakonodavne organe da donose zakone,
sudove da donose presude ili građane da sklapaju ugovore,
brakove ili sastavljaju testamente
 Ovde ne postoji delikt, ali mogu da postoje negativne posledice
nepoštovanja dispozicije – ništavost akta
Ostale vrste dispozicija
 Opšte i pojedinačne
 Kategorične i neodređene
Neodređene: pravni standardi, alternativne, disp. s
diskrecionom vlašću i dispozitivne dispozicije