ELEKTRONSKO BANKARSTVO

KROZ ISTORIJU
Uvod
Prvi sistemi elektronskih placanja
Automatizacija bankarskih poslova
Sistemi bankomata
Samousluzni servisi
Kucno i kancelarijsko bankarstvo
Internet bankarstvo
Mobilno bankarstvo
Vrste elektronskih bankarskih
poslova

1. Elektronski vođeni međubankarski

poslovi-Elektronsko bankarstvo na
veliko

2. Elektronsko vođeno poslovanje sa

komitentima i za njihov račun-
Elektronsko bankarstvo na malo
 Interbankarska plaćanja-bitne
karakteristike

• Velike količine novca

• Veliki broj pojedinacnih naloga
• Placanje razlicitim valutama
• Globalan proces
 Elektronski vođeni međubankarski
poslovi
Elektronski vođeni međubankarski poslovi zahtevaju visok
stepen sigurnosti, tajnosti i postojanosti podataka, kao i visok
stepen efikasnosti u disponiranju finansijskim aktivama.

NETTING SISTEMI GROSS SISTEMI

 Dva modela elektronskih
međubankarskih plaćanja
• Netting sistem:
– razmjena naloga za plaćanje od banke A ka
banci B i obrnuto, a na kraju radnog dana se
vrši poravnanje, odnosno transferišu se samo
nekompenzirani iznosi
• RTGS sistem:
– plaćanje inicirano od strane banke A ka banci B
se vrši elektronskim putem i to odmah
 Elektronski vođeni međubankarski
poslovi

NETTING SISTEMI
CHIPS (engl. Clearing House Interbank Payments System)

RTGS SISTEMI
FEDWIRE (engl. Federal Reserve Wire Transfer System)
CIS (engl. Swiiss Interbank Clearing System)
RIX
TARGET (engl. Trans-European Automated Real-time Gross
settlement Express Transfer)
SWIFT (engl. Society for Worldwide Interbank Financial
Telecommunications)
 CIS (engl. Swiiss Interbank
Clearing System)
RTGS
Bez pokrica CB
Datum valute: 18-16:30
FIFO
 CHIPS (Clearing House Interbank
Payment System)
Netting
Pokrice preko CHIPS racuna FEDA
Datum valute: 7-16:30
FIFO
 FEDWIRE
RTGS 99% on line transakcija
Sa pokricem Feda 1%off line transakcija
Datum valute: 8:30-18:30 90%dolarskih placanja
FIFO
 BOJ-NET(The bank of Japan
Financial Network System)
RTGS+Netting
RTGS bez pokrica
S.W.I.F.T(Social for Worldwide Interbank
Financial Telecommunications)
Istorijski razvoj-1973, 1976, 1979, 1980. 1982, 1985, 1987….

Uslovi pristupa platformi

Sistem zastite

Standardi

Organizacija mreze (System Control Procesor, Regional procesor,

Slice procesor, Swift Acces Point)
 BIC(Bank Identifier Code)
BANK CC LC

Bank Code Country Code Location Code

SwiftNET

Swift Secure IP Network

 TARGET
Trans European Automated Real Time Gross
settlement Express
Misija
Ucesnici
Struktura
 TARGET
Banka A XXXXXXXXXXX Grad (ABC, DE+, XYC)

TARGET 2
 Elektronski bankarski sistemi za poslove
sa komitentima
Elektronski vođeni poslovi sa komitentima i za njihov račun
realizuju se na četiri načina:

1. upotrebom automatskih samouslužnih šaltera

(ATM) i/ili keš dispanzera- bankomata (CDs):
2. kroz elektronsko bankarstvo na daljinu;
3. kroz Internet bankarstvo;
4. kroz mobilno bankarstvo (M-bankarstvo).
 ATM
• polaganja novca na račun;
• podizanja gotovine sa računa;
• prenosa sredstava sa računa na račun i plaćanja sa
različitih računa;
• dobijanja izveštaja o stanju na računima;
• bezgotovinska plaćanja;
• dopuna kredita za mobilne telefone i izdavanje drugih
medijuma;
• dobijanje informacija o kursu, kamatama i sl.;
• neprekidni konsalting sa osobljem banke putem
videokonferencije;
• procesiranje dokumenata (čekova i drugih
transakcionih formulara);
• očitavanje bar koda i sl.
 ATM
• 6400 4300 obradjenih transakcija
• 3.75$ 4.38$ cena transakcija

ATM mreze
 KUĆNO (HB) I KANCELARIJSKO
BANKARSTVO (OB)

Kućno bankarstvo se zasniva na

kombinovanoj upotrebi programa za
lične finansije i programa za elektronska
plaćanja.
 Elektronski bankarski sistemi za poslove
sa komitentima
Internet bankarstvo-terminolosko odredjenje
1. Da li je Internet doprineo elektronskom bankarstvu,
ili je bankarstvo doprinelo Intrnet poslovanju?

2. Povezti Back Office sa korisnicima

3. Ideja o broju Internet servisa I nacinu funkcionisanja

4. Razlozi afirmacije internet bankarstva

 Elektronski bankarski sistemi za poslove
sa komitentima
Internet bankarstvo
5. Da li je Internet bankarstvo promenilo odnose medju ucesnicim

6. karakteristike IB (Individualnost, fleksibilnost, interaktivnost

mobilnost…
 Elektronski bankarski sistemi za poslove
sa komitentima
Internet bankarstvo
Nivoi Internet prisustva
Informativni
Dvosmerna komunikacija,
Programska interakcija
Bankrarske transakcije

Pretpostavke IB (dobra infrastruktura, velika brzina, jednostavnost,

kritican broj korisnika…
 Elektronski bankarski sistemi za poslove
sa komitentima
Internet bankarstvo
Ucesnici
Kupac
Davalac usluge,
sistemska grupa
Provajder
Finansijska institucija
Autorizaciono telo
 Virtuelna banke
Security First Network Banka

Problemi virtuelnih banaka

 Deset vodećih Internet banaka
Rang Banka
1. Security First Network Bank
2. Wells Fargo
3. Net.B@nk
4. First Internet bank of Indiana
5. WingspanBank.com
6. CompuBank
7. Bank One
8. Citibank
9. USAccess Bank
1o. Huntington
 MOBILNO BANKARSTVO

Mobilno bankarstvo omogućava izvršavanje transakcija putem

prenosnih računara, digitalnih ličnih organizatora i mobilnih
telefona.

Uslov za M-poslovanje

Razlozi brzog prihvatanja od strane banke

dosadasnje iskustvo,
penetracija mobilne telefonije,
novi izvor zarade

SMS-investiciono bankarstvo, kreditni poslovi, brokerski

poslovi…
 Ucesnici

Proces
Bezbednost Otvoreni standardi Autentifikacija placanja
Masovna
Privatnost Medjupovezanost Integritet prihvacenost
Lakoca
upotrebe Roaming Neporicanje Jeftini sistemi
Redukcija
kradja
Generatori razvoja mobilnih servisa

• Razvoj elektronskog poslovanja i

elektronske trgovine
• Masovno trziste mobilne telefonije
• Razvoj mrezne opreme i mreznih servisa
• Sigurnost
• Povoljan sistem tarifiranja
 Zahtevi sistema mobilnih placanja
• Kompatibilnost aplikativnih resenja
• Jednostavnost aplikativnih resenja
• Univerzalnost aplikativnih resenja
• Sigurnost
• Jeftin sistem transakcija
• Internacionalnost

Moguci problemi:Limitiran opseg upotrebe, sigurnosni

problemi, politicki problemi, nepostojanje jedinstvenih
standarda….
 Modeli placanja u mobilnom
okruzenju
• Jos uvek ne postoji resenje koje se moze prihvatiti kao standard

• Eksperimentalni modeli

• PayBox
 Modeli
• Modeli zasnovani na SMS-u
• Modeli zasnovani na platnim karticama
• Modeli bez platnih kartica
• Modeli zasnovani na cip karticama-EMV
 Tehnologije za komunikaciju u
mobilnim transakcijama
• Bluetooth,
• Radio talasi,
• Infracrveni talasi,
• Sms
• WAP…
 Sigurnost
• Sigurnost zavisi od sigurnosti koje pruza
provajder mobilnih usluga
– Prisluskivanje
– Modifikacija podataka
– Lazno predstavljanje

WTLS+SSL
Wap prijemnik Wap Gateway
Wap Gateway Web server
 Problemi
• Pravna reglativa
• Tehnicka i administrativna platforma
• Merenje efikasnosti
• Veliki rizici….
INSTRUMENTI ELEKTRONSKIH PLAĆANJA
Elektronski novac je sredstvo dematerijalizacije
klasicnog novca i njegovog pretvaranja u informaciju

elektronski novac je bilo koje sredstvo elektronskog

plaćanja, bilo koji oblik, medijum ili sistem koji obezbeđuje
plaćanje na nacin sto vrsi transfer informacija

E-novac može biti »valuta« pohranjena na fizičkom

medijumu kao što su kartice, bonovi i sl., ali može postojati i
kao niz prenosivih cifara u nekom vidu elektronskog uređaja
za čuvanje podataka. Takođe, može biti »upakovana«
informacija koja se prenosi računarskim mrežama.
 Zasto se kasnilo sa projektima
razvoja elektronskog novca?
• Inertnost banke
• Problem rizika upotrebe Interneta
• Problem povezivanja kartica i racuna
kartica u realnom vremenu
• Problem smanjenja cena takvih transakcija
• Problem procesuiranja naraslog broja
elektronskih transakcija
• SWIFT i druge mreze:Otvorenih mreza
Rezultat:Razvijeno puno primitivnih sistema elektronskog novca
 Postavljeni zahtevi:
• Transakcije moraju biti dovedene do kraja
ili ponistene do kraja
• Robe i usluge se razmenjuju potpuno ili se
do kraja storniraju
• Neporicanje transakcije

Danas oko 10 000 modela elektronskog novca

 Sta treba da budu obelezja
elektronskog novca?
• Konvertibilnost
• Sredstvo placanja
• Sredstvo razmene
• Prenosivost
• Jednostavnost
• Jeftin sistem podizanja, upotrebe, zamene
• Tajnost-anonimnost

Elektronski novac : Digitalni novac

Platne kartice
Elektronski čekovi
Softverski novac-elektronska gotovina
 Elektronska gotovina
• Elektronski novac najviseg nivoa
apstrakcije-niz upakovanih cifara koje su
kriptovane i zasticene.
• Treba da bude ekvivalent gotovini iz
realnog sveta
• Papir(cifre), potpis(digitalni potpis), Licni
dokument (digitalni certifikat)
• Izbeci problem povecanja novcane mase
 Elektronska gotovina
• On line sistemi elektronske gotovine
• Off line sistemi elektronske gotovine

Tehniologija upisa novcane vrednosti:

1. Softver
2. Smart kartica
3. Kombinacija
Osnovni protokol placanja
elektronskom gotovinom:
Ucesnici u sistemu placanja i motivi:

• Emitenti elektronskog novca

• Korisnici
• Trgovci
• Provajder
• Klirinske kuce
 Sta se ocekuje od sistema placanja
elektronskom gotovinom:
• Sigurnost
• Anonimnost
• Prenosivost
• Dvosmernost
• Off line mogucnosti
• Deljivost
• Neograniceno trajanje
• Siroka prihvatljivost
• Jednostavnost upotrebe
• Sloboda jedinice mere
 Elektronska gotovina-problemi

• Problem dvostruke potrošnje-off line sistemi

• Nepogodnost za mala plaćanja
• Nemogućnost usitnjavanja elektronske
gotovine
• Lakše pranje novca
• Neprenosivost prava koriscenja elektronske
gotovine na treca lica
E-Cash
NetCash
 Mikroplacanja
Transakcije cija je vrednost manja od 5$

• Novine
• Muzika
• Video zapisi
• Pristupi bazama podataka
• Zabavni sadrzaji…..

Funkcionisu na brokerskim modelima

 Elektronski ček
Razlozi nastanka
Financial Services Technology Consortium-FTSC

Cilj: Stvoriti napredan modalitet, zadrzati originalan koncept

Ne menjati bankarsku proceduru, raditi bez velikih investicija, ne

menjati pravnu regulativu…
 Elektronski ček
Ima sve inforamcije kao klasicni cek
Koristi se za ista placanja kao klasicni cek
Koristi istu infrastrukturu
Jednostavnija upotreba
Mala papirologija
Manji troskovi obrade, procesuiranja, arhiviranja…
Manja mogucnost greske
Velika zainteresovanost banka da ga imaju u ponudi
Veca sigurnost

Koliko je siguran?
Elektronski ček
Procedura placanja e-cekom
PLATNE KARTICE
A zasto ne e-cek ili e-gotovina?
% %

50 Cekovi 50

Platne
45 katrice 45

40 40

35 Ostalo 35

30 30

25 25

20 20

1998 2000 2002 2004 2008

PLATNE KARTICE
1914 - Western Union-Mobil Oil
1950 - Diners predstavio prvu charge karticu;
1958 - Bank of America predstavila prvu bankovnu karticu (Bank
Americard);
1965 - Eurocard ustanovljen u Belgiji;
1967 - Osnovana Međubankarska organizacija za kartičarstvo
(Interbank Card Association) od strane američkih banaka;
1968 - Interbank Card Association (ICA) i Eurocard oformili savez;
1974 - osnovan Eurocheque International;
1977 - Bank Americard postala Visa International;
1979 - ICA postaje Mastercard International;
1988 - MasterCard postaje deoničar u Eurocard Interantional & EPSS;
1992 - Eurocard, Eurocheque & EPSS su se spojili u Europay
International;
2003 - Europay International nestaje u spajanju s MasterCard
International i postaje MasterCard International...
 Trziste karticarstva
• Visa 60%
• MasterCard 29%
• American Express 10%
• DinersClub 0.5%
• Ostali
 Karticarstvo
• Ucesnici:
• Korisnici
• Izdavaoci kartica
• Primaoci kartica

• Benefiti
 • Izdavaoci kartica
Prihodi od kamata 66%
Prihodi od provizija 16%
Prihodi od zamena 16%
Periodicni prihodi 2%

•Discont Rate Fee

•Transaction Fee
•Monthly Statement Fee
•Monthly Minimum Fee
•Application Fee
•Chargeback Fee
•Reserve Fee
•Voice Autorization Fee
 Zahtevi pred karticarstvom
• Atomicnost
• Konzistentnost
• Izolovanost
• Autentifikacija
• Sigurnost
• Tajnost
• Neporecivost
• Ekonomicnost
• Konvertibilnost
• Prosirivost
• Raznolikost
• Zadrzavanje vrednosti
 Standardi i tehnicke karakteristike
• Karticno poslovanje je u potpunosti uskladjeno sa standardima

Tehnicke karakteristike:
• Materijal od koga se izgradjuje
• Dimenzije:86x54mm, 076+0.08mm
• Dizajn kartice
• Hologram
• Magnetna traka
• Kontrolna cifra
• Ime prezime
• Fotografija
• PIN…

Priprema i personalizovanje kartice

 Karticarstvo u pozadini
• Svicing centri
• Procesing centri
• Bazicni centri za procesuiranje
• Pristupne tacke
Procesuiranje I
Procesuiranje II
 Analiza, segmentacija,
sekjuritizacija
• Pozeljan broj transakcija
• Segmentacija trzista
• Izvori segmentacije
1. Profil korisnika sa aspekta
rizika
2. Profil korisnika sa aspekta
prihoda
3. Verovatnoca prodaje drugih
proizvoda istom korisniku
 Klasifikacija platnih kartica
• Prema lokaciji upotrebe
• Prema vrsti korisnika
• Prema nacinu izvrsavanja obaveza
• Prema tehnickim karakteristikama
• Prema nacinu komunikacije medijuma…
PRIVATNI ELEKTRONSKI
NOVAC
 Privatni elektronski novac 1/3

Definicija
Direktive evropske komisije

Uslovi za emitere: Nivo aktivnosti, Porezi, ulaganja, pranje novca

Evropa/SAD/Japan

Osobine privatnog elektronskog novca: Sredstvo obracuna,

sredstvo razmene, sredstvo stednje
 Privatni elektronski novac 2/3

Uslovi za emitere:
1. Garancije-rezerve
2. Drzavna regulativa ili ne?
3. Nelegalni tokovi na of shore serverima?
4. Da li im zabraniti postojanje?
…
 Privatni elektronski novac 3/3

•Privatni elektronski novac i monetarna politika

•Privatni elektronski novac i IS/LM model
•Privatni elektronski novac i uticaj na likvidnost
•Privatni elektronski novac i senjoraž Centralne banke
•Privatni elektronski novac i kreditna politika
•Privatni elektronski novac i konvertabilnost
•Privatni elektronski novac i kliring poravnanje
•Privatni elektronski novac i drustveno blagostanje
 Privatni elektronski novac-
monetarna politika
• Statistika monetarnih agregata
• Pracenje cena i indeksa cena
• Strukturalne promene
• Uticaj na neke druge finansijske produkte
• Uticaj na promenu potraznje za drzavnim e.
novcem
• Otezana kontrola finansijskih targetiranja
• Rekonstrukcija bilansa stanja
…
Privatni elektronski novac-Potraznja
za novcem IS/LM model
M*V=P*Y

LM
M=(P*Y)/V
r

IS

Y
Privatni elektronski novac-Efekti
likvidnosti i uticaj na inflaciju
M1=G+D

M1=G+D+PEN

m=M1/H
 Privatni elektronski novac 3/3

•Privatni elektronski novac i monetarna politika

•Privatni elektronski novac i IS/LM model
•Privatni elektronski novac i uticaj na likvidnost

•Privatni elektronski novac i senjoraž Centralne banke

•Privatni elektronski novac i kreditna politika
•Privatni elektronski novac i konvertabilnost
•Privatni elektronski novac i kliring poravnanje
•Privatni elektronski novac i drustveno blagostanje
•Poreska politika i devizni kursevi
ELEKTRONSKA RAZMJENA PODATAKA
U BANKARSTVU
PAPIR JE MRTAV!
 ŠTA JE EDI?

Direktna razmjena standardizovanih elektronskih formata

poslovnih informacija između kompjuterskih aplikacija dva
poslovna partnera.

Banka A Banka B

EDI režim

Aplikacija za kreiranje i slanje narudžbenica Aplikacija za prijem i obradu narudžbenica

 KAKO JE POČELO I DOKLE SE STIGLO

• razvojem računarskih mreža stvorena tehnička

platforma za elektronski prenos poslovnih
podataka
• potreba za definisanje standarda uslovila razvoj
Electronic Data Iterchange (EDI) sistema
• 1987. godine prvi put definisane sintakse pod
nazivom UN/EDIFACT
• 1990. godine objavljene dve standardizovane
elektronske poruke (faktura i narudžbenica)
Slika 15: Kompanije koje koriste EDI
KORISTI OD PRIMJENE EDI SISTEMA

 Smanjenje administrativnih troškova od

8 do 15 %
 Ubrzanje trgovinskog ciklusa
 Uključivanje u međunarodni
informacioni sistem
 Povećana produktivnost i konkurentnost
 Promjena mentaliteta zaposlenih i
povećanje tehnološke discipline
 Rješavanje problema odmah i smanjenje
improvizacije u odlučivanju
 EDI ARHITEKTURA
Semanticki nivo Aplikacije
ANSI
Nivo standarda
EDIFACT
P2P
Email
WWW
Nivo transporta FTP
HTML
Telnet
VIP
Dial-Up
Fizicki nivo Internet
 MOGUĆE PREPREKE U RAZVOJU I
IMPLEMENTACIJI EDI SISTEMA

 Pravni problemi,
 Spremnost i zainteresovanost
potencijalnih partnera
 Infrastrukturna ograničenja
 Problemi razvoja translacionog
softvera
 Obaveza bilateralnog i tehničkog Multimedijalni
sporazuma između poslovnih EDI
partnera
 Razlicite verzije standarda
 Elektronsko bankarstvo stanje i perspektive

Problemi merenja efekata:

1. Veza između implementacije informaciono-telekomunikacione
tehnologije i opšte ekonomske predstave tek počinje biti razumljiva;
2. Postoji deficit u pogledu metodologije za merenje stepena povrata
investiranih sredstava (Return of Investment);
3. Efekti koji se proučavaju na nivou banaka teški su za agregiranje;
4. Nemoguće je prilikom proučavanja i procene razdvojiti poslovne
efekte banaka koje se ozbiljno bave elektronskim bankarstvom od
poslovnih efekata banaka koje eksperimentišu ili zarađuju na bazi
špekulativnih radnji;
5. Teško je razdvojeno posmatrati, proučavati i upoređivati faktore koji
utiču na rast elektronskog bankarstva u segmentu biznis–potrošač i
faktore drugačije prirode koji utiču na elektronska plaćanja u
segmentu biznis-biznis.
 Elektronsko bankarstvo stanje i perspektive

Faktori od kojih zavisi buduci razvoj:

1. opštih ekonomskih uslova;

2. stanja na strani ponude i tražnje u bankarskom elektronskom
okruženju;
3. spremnosti mrežne konfiguracije da podrži komercijalne
transakcije na svim nivoima različite jačine i složenosti;
4. nepredvidivih kretanja tehnoloških prodora;
5. svetskog monetarnog i fiskalnog ambijenta;
6. pravne regulative;
7. aktivnosti Vlada i pojedinih međunarodnih organizacija i
institucija;
 Priprema za test
1. Elektronsko bankarstvo je:
Skup mreza u jednoj banci
Skup medjubankarskih komunikacija
Skup racunara i opreme
Skup usluga koje banka pruza putem ICT
Medjubankarski platni promet na elektronskoj osnovi

2. Nedostaci elektronskog bankarstva su:

3. Koja je uloga matrice placanja u medjubankarskim

elektronskim platnim sistemima?
 Priprema za test
4. Koji problemi ce se resiti TARGET2 u odnosu na
TARGET 1

5. Sta je to RTGS?

6. Sta je sve standardizovano SWIFtom?

7. Zbog cega je samousluzno bankarstvo bilo kratkog

daha?
 Priprema za test
8. Zasto su banke bile zainteresovane za razvoj M-
bankarstva

9. Zasto su banke u pocetku imale otpor prema

elektronskom novcu?

10.Objasnite razliku izmedju digitalnog novca i

elektronskog novca?
11. Objasnite razliku izmedju kontaktnih i beskontaktnih
platnih kartica?
 Priprema za test
12. Koji su nedostaci magnetnih platnih kartica?

13. Sta mogu biti izvori podataka kod segmentacije

korisnika u karticarstvu?

14.Objasnite ulogu procesing centara u karticarstvu

15. Nabrojte barem tri provizije koje banka uzima

zahvaljujuci karticarstvu
 Priprema za test
16. Ko su ucesnici u radu sa elektronskim cekom i koja je
njihova uloga?
17. Zasto se e-cek smatra bezbednim instrumentom
placanja?
18. Ucesnici u m-bankarstvu su:
• Korisnik
• Trgovac
• Autorizaciono telo
• Banka
• Klirinska kuca
• Provajder tel.usluga
 Priprema za test
19. Od cega zavisi u kom pravcu ce se razvijati sistemi
elektronskog novca?