HARTIJE OD VREDNOSTI

• Hartije od vrednosti – OSNOVNE

VRSTE
 Novčane hartije od

vrednosti
 Obveznica
 Blagajnički zapis
 Komercijalni zapis
 Certifikat

 Robne hartije od vrednosti

 Skladišnica
 Konosman
 Tovarni list

 Legitimacioni papiri i znaci

 Kreditne i novčane kartice

Hartije od vrednosti
• Hartije od vrednosti: isprave u kojima se njihov izdavalac
obavezuje da ispuni obavezu upisanu na tim ispravama.
• Uslovi – da bi se neka isprava smatrala hartijom od vrednosti,
mora ispunjavati sledeće uslove:
 Hartije od vrednosti uvek predstavljaju
pismene isprave, zakonski propisane
 Hartije od vrednosti su isprave koje uvek u sebi sadrže neko
imovinsko pravo
• Bitne odredbe hartija od vrednosti, koje
moraju postojati kod svakog pojedinačnog
pravnog oblika su:
 Da su strogo formalne isprave
 Da uvek sadrže neko imovinsko pravo
 Da imaju inkorporisano pravo
 Da su prenosive i imaju karakteristiku
negocijabilnosti.
Hartijama od vrednosti se smatraju:

• menice,
• akcije,
• čekovi,
• obveznice,
• blagajnički zapisi, komercijalni zapisi i državni zapisi,
• skladišnica, konosman i tovarni list,
• certifikati o depozitu i finansijski derivati kojima se trguje na
berzi – finansijski terminski ugovori i opcijski ugovori.
Vrste hartija od vrednosti:
1. Prema prirodi inkorporisanog prava:
Stvarno-pravne hartije od vrednosti
Obligaciono pravne hartije od vrednosti
Hartije od vrednosti sa pravom učešća – korporacione
hartije od vrednosti

2. Prema načinu određivanja imaoca prava:

Hartije od vrednosti na ime
Hartije od vrednosti po naredbi
Hartije od vrednosti na donosioca
Alternativne hartije od vrednosti
Mešovite hartije od vrednosti
3. Prema načinu nastanka:
 Konstitutivne
 Nekonstitutivne
4. Prema stepenu povezanosti sa osnovnim
poslom:
 Kauzalne hartije od vrednosti
 Apstraktne hartije od vrednosti
5. Prema roku dospelosti:
 Kratkoročne hartije od vrednosti
 Dugoročne hartije od vrednosti
6. Prema karakteru potraživanja:
 Robne hartije od vrednosti
 Novčane hartije od vrednosti.
 Hartije od vrednosti
Novčane hartije od vrednosti
Menica je:
 Obligaciono-pravna hartija od vrednosti pošto je u njoj
sadržano pravo potraživanja prema dužniku i to samo u
novčanom obliku
 Hartija od vrednosti po naredbi sa određenim izuzecima koji se
tiču klauzule ne po naredbi
 Strogo formalna hartija od vrednosti tako da nedostatak nekog
bitnog elementa povlači sa sobom njenu nevažnost
 Prezentovana hartija od vrednosti, jer je menični
poverilac obavezan da menicu u roku dospelosti prezentuje
dužniku.
 Hartije od vrednosti
• Klasifikacija menica:
U zavisnosti od meničnih radnji:
Protestovane i neprotestovane
Akceptične i neakceptične i dr.

U zavisnosti od osnovnog posla radi kog se izdaju:

Robne menice koje se izdaju u vezi sa poslovima
robnog prometa
Finansijske menice koje se izdaju u vezi sa
prometom novca

U zavisnosti od načina izdavanja menice:

Menice u svoje ime i za svoj račun
Menice u tuđe ime i tuđ račun
Menice u svoje ime i za tuđ račun
Hartije od vrednosti

U zavisnosti od forme:
Punu menicu koja u trenutku izdavanja sadrži sve bitne
elemente
 Blanko menicu, koja u trenutku izdavanja sadrži samo
propisani činilac bitnih elemenata

*
U zavisnosti od broja lica u
menici:
Trasirana
Obična
Menične radnje:
Izdavanje menice – predstavlja prvu meničnu radnju kojom
izdavalac menice (trasant) jednostranom izjavom volje uz
upućivanje naloga trasatu da o dospelosti plati remitentu
određeni menični iznos, samostalno preuzima meničnu obavezu
stavljanjem svojeručnog potpisa na menicu
Umnožavanje menice – najčešćI događaj kod upotrebe menice u
međunarodnom robno-novčanom prometu, kada može da dođe do
gubitaka ili uništenja menica
Akceptiranje menice – predstavlja takvu meničnu radnju kojom
trasat daje neopozivu izjavu na meničnoj ispravi potvrđujući da
potpisom, prihvata nalog za isplatu menične svote upućen od
strane trasanta
Menica ima kreditnu funkciju – imaocu daje pravo da zahteva
isplatu naznačenog novčanog iznosa od meničnog dužnika
(trasata)
Prenos
menice – putem indosamenta, osim ukoliko neki od
indosamenta ili trasant unese u menicu klauzulu ne po
naredbi, onda se menica prenosi putem ustupanja
potraživanja, tzv. cesijom

Avaliranje menice – predstavlja izjavu određenog lica sa

potpisom
koji garantuje da će određeni menični dužnik ispuniti svoju
obavezu

Isplata menice – spada u najbitniju i najneophodniju meničnu

radnju (posle menične radnje izdavanja menice), te glavni
menični dužnik mora izvršiti isplatu menice čim se menica
prezentuje na isplatu
 Hartije od vrednosti
Prezentacija menice – treba se učiniti od strane imaoca menice
koji ima obavezu da pre dospelosti menice prezentuje istu trasatu
na kreditiranje, a kasnije i na isplatu – istu po pravilu prezentuje
imalac menice ili njegov punomoćnik, i postoje dve vrste
prezentacije:

 Prezentacija menice na akcept – predstavlja podnošenje

menice trasatu da akceptira menicu

 Prezentacija menice za isplatu – mora se izvršiti na dan

dospelosti menice ili najkasnije u roku od dva radna dana
koji neposredno dolaze posle dana dospelosti menice.
 Hartije od vrednosti
Ček : hartija od vrednosti kojom njen izdavalac - trasant daje nalog
drugom licu - trasatu, koji je bankarska organizacija, da o
dospelosti isplati čekovni iznos korisniku čeka - remitentu na teret
njegovog pokrića – ima funkciju sredstva plaćanja jer se nalazi veoma
kratko u cirkulaciji, a dospeva isključivo po viđenju, i punovažan je
ukoliko sadrži sledeće bitne elemente:
 Oznaku da je to ček
 Bezuslovan nalog za isplatu određene svote novca
 Ime trasata - lica koje treba da isplati čekovni iznos
 Mesto izdavanja čeka
 Mesto plaćanja čeka
 Datum izdavanja čeka
 Potpis izdavaoca - trasanta.
Vrste čekova - s obzirom na način kojim je određen
imalac prava iz čeka delimo na:
 Čekove na ime – izdaju se kada njihov
imalac želi da ograniči cirkulaciju
 Čekove po naredbi – prenose se putem
indosamenta
 Čekove na donosioca – prenose se predajom
iz ruke u ruku
 Alternativne čekove – sadrže ime remitenta
ali i klauzulu da trasat može izvršiti isplatu
čeka i donosiocu
S obzirom na namenu, čekovi se dele na:
- Gotovinske
- Obračunske ili virmanske
- Barirane ili precrtane čekove
- Dokumentarne čekove
- Putničke čekove, cirkulacione čekove i certificirane
čekove.
 Hartije od vrednosti
Akcija: hartija od vrednosti koju emituje akcionarsko društvo na
osnovu koje njen imalac ima pravo na učešće u dobiti akcionarskog
društva, a to je pravo na dividendu kao i pravo učešća u upravljanju
akcionarskim društvom.
• Po našim propisima akcije mogu da emituju i mešoviti i privatni
subjekti poslovnog prava, samo ako su organizovani kao
akcionarsko društvo ili kao komanditno društvo na akcije.

• Dva dela akcije:

1. Plašt akcije – u kome moraju biti označeni osnovni elementi
akcije
2. Kuponski tabak – koji sadrži kupon za naplatu dividende.
 Hartije od vrednosti
Emitovanje akcija:

 Prilikom osnivanja subjekta poslovnog prava, kada osnivači

mogu otkupiti akcije koje čine osnovu društva

 Čest je slučaj da fizička i pravna lica koja žele da osnuju

akcionarsko društvo naprave javni poziv zainteresovanim
licima da se prijave i upišu akcije – upis i uplata akcija se vrši
kod banke koju su odredili osnivači akcionarskog društva; ono
lice koje se upisalo, a nije izvršilo uplatu u određenom roku
obavezno je da plati kamatu.
Podela akcija:
 Prema pravu vlasnika da učestvuje u upravljanju društvom i
u dobiti
društva:
Akcije na ime
Akcije na donosioca
 Po redosledu izdavanja:
Osnivačke, tj. akcije prve emisije
Akcije sledećih emisija
 Prema sadržini prava učešća u dobiti:
Obične ili redovne
Priroritetne ili povlašćene
Kumulativne
Participativne
Participativno-kumulativne.
Hartije od vrednosti

Elementi akcije: 1. Plašt akcije, koji sadrži:

Poslovno ime i sedište emitenta
Oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije
Oznaku da je akcija i oznaku vrste akcije
Redosled emisije
Ukupan obim emisije, nominalnu vrednost akcije
i broj akcija
Poslovno ime, tj. ime kupca akcije ili oznaku na
koga akcija glasi
Prava iz akcije
Mesto i datum izdavanja akcije
Faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pečat
emitenta
Hartije od vrednosti

Elementi akcije: 2. Kuponski tabak, koji sadrži:

- Poslovno ime i sedište emitenta
- Oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije po kojoj se
dividenta isplaćuje
- Redni broj kupona za naplatu dividende
- Godinu za koju se dividenda isplaćuje
- Faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta.
 Hartije od vrednosti
Obveznica: Zamenljive i veoma lako prenosive hartije od
vrednosti pomoću kojih njihov emitent (lice koje emituje
obveznice) pozajmljuje određena novčana sredstva obavezujući
se imaocu obveznice (licu koje je dalo novčana sredstva na
zajam, znači, poveriocu) da mu isplati u utvrđenom roku
nominalnu vrednost obveznice .

Emituje se u pismenom obliku na odgovarajućem obrascu uz

označenje bitnih sastojaka.
U savremenim privrednim odnosima - učestao oblik prikupljanja
slobodnih, dugoročnih novčanih sredstava.
Obveznice mogu izdavati: država, finansijske institucije, banke,
preduzeća.
 Hartije od vrednosti
Značaj obveznice:
1. Obveznice služe kao sredstvo za prikupljanje i mobilizaciju
slobodnih novčanih sredstava, namenjenih prvenstveno
krupnijim investicionim zahvatima – npr. emisija obveznica
za izgradnju pruge Beograd – Bar
2. Obveznice se mogu koristiti kao sredstvo plaćanja, naročito
ako glase na donosioca i uz pristanak poverioca da umesto
novca primi obveznicu
3. Obveznice se mogu koristiti kao sredstvo obezbeđenja plaćanja
tzv.
zalog obveznice
4. Obveznice se mogu koristiti kao sredstvo obezbeđenja kredita,
zalog obveznice kod lombardnog kredita.
Vrste obveznica:
 Zavisno od kategorije izdavaoca:
 Obveznice javnog sektora
 Obveznice privatnog sektora
 Zavisno od ko je zakoniti imalac obveznice:
 Obveznice na ime
 Obveznice po naredbi
 Obveznice na donosioca
 Zavisno od postojanja određenog obezbeđenja isplate:
 Garantovane
 Negarantovane
 Hartije od vrednosti
Zavisno od emisione vrednosti:
 Obveznice koje se izdaju po nominaloj vrednosti koja je označena na
samoj obveznici, što je i najčešći slučaj
 Obveznice koje se izdaju iznad nominalne vrednosti ako je povoljna
kamatna stopa, ili se očekuje velika potražnja i uspešan plasman, ili je
u pitanju renimirani izdavalac
 Obveznice koje se izdaju ispod nominalne vrednosti, npr. radi
stimulacije prodaje
Zavisno od roka njihove dospelosti:
 Kratkoročne obveznice do godinu dana
 Dugoročne obveznice preko godinu dana
Zavisno od monete na koju glasi:
 Obveznice koje glase na dinar
 Obveznice koje glase na stranu valutu.
 Hartije od vrednosti
Zavisno od fiksiranosti potraživanja:
 Obveznice sa fiksiranim potraživanjem
 Obveznice sa nefiksiranim potražvanjem
Zavisno od mogućnosti zamene za druge hartije od vrednosti:
 Zamenljive
 Nezamenljive
Zavisno od načina ostvarivanja prava na povraćaj nominalog iznosa:
 Jednokratne – koje se isplaćuju odjednom u celosti
 Anuitetske – koje se isplaćuju jednakim godišnjim kamatnim
periodima
Zavisno od mogućnosti otkupa obveznica od strane izdavaoca:
 Obveznice koje izdavalac može kupiti
 Obveznice koje izdavalac ne može kupiti.
 Hartije od vrednosti
Blagajnički zapis: kratkoročna hartija od vrednosti koja glasi na
određeni novčani iznos, sa određenim rokom dospeća i
određenom kamatnom stopom.
Izdaju ih banke i druge finansijske organizacije kada izdavalac
ima potrebe za kratkoročnim sredstvima radi obezbeđenja svoje
likvidnosti.
Smatra se punovažnom HoV ukoliko sadrži propisane bitne elemente:
 Oznaka da je blagajnički zapis
 Poslovno ime, odn. naziv i sedište emitenta
 Naziv i sedište kupca
 Nominalna vrednost na koju zapis glasi
 Visina kamatne stope
 Rok vraćanja nominalne vrednosti
 Mesto i datum emitovanja
 Posebna prava iz zapisa.
Komercijalni neosigurana hartij od vrednosti roko
dospeća do godinu dana; emitent
zapis: a komercijalnog
sa zapisam se
obavezuje da će kupcu komercijalnog zapisa platiti iznos naznačen
na komercijalnom zapisu uvećan za ugovorenu kamatu na dan
dospeća (kratkoročno sredstvo kreditiranja).
• Komercijalne najčešće emituju veliki subjekti
zapise sa dobrim bonitetom
prava poslovnog
radi pribavljanja kratkoročnih
izvora
finansiranja.
Depozitni certifikat ili bankarska potvrda o depozitu: pismena
isprava kojom se ugovor o depozitu čini podobnim za trgovanje na
sekundarnom tržištu – kupci depozitnih certifikata mogu biti sva
pravna i fizička lica.
Obavezni elementi – kao strogo formalni dokument depozitni
certifikat sadrži sledeće obavezne elemente:
 Oznaku za certifikat
 Naziv i sedište emitenta
 Poslovno ime i sedište deponenta ako je deponent pravno lice, odnosno
ime i prebivalište deponenta ako je deponent fizičko lice
 Nominalnu vrednost certifikata
 Rok na koji su sredstva deponovana
 Visinu i način obračunavanja i plaćanja kamate
 Datum i mesto izdavanja
 Oznaku cepnje sa kontolnim brojem
 Posebna prava iz certifikata
 Potpis ovlašćenog lica emitenta i pečat emitenta
Vrste certifikata:
Prema ročnosti:
Kratkoročni
Dugoročni
Prema načinu
ugovaranja:
Na fiksni rok s
klauzulom
Bez klauzule
obnavljanja
Na otkazni rok
Prema prinosu:
S a fiksnom
kamatom
 Sa varijabilnom
Robne hartije od vrednosti – hartije od vrednosti kod kojih je
obaveza robnog karaktera, tj. odnosi se na robu, je robna hartija od
vrednosti; u robne hartije od vrednosti spadaju:
 Skladišnica
 Teretnica, odn. konosman
 Tovarni list i dr.

Skladišnica – robna hartija od vrednosti koju izdaje skladištar kao

potvrdu da je određenu robu primio radi skladištenja, i ima dva dela:
1. Priznanica
2. Založnica.
 Hartije od vrednosti
Priznanica: dokaz o vlasništvu na ukladištenoj robi i služi za prenos
vlasništva ili prava raspolaganja na uskladištenoj robi, odn. služi kao
legitimacija za podizanje robe iz skladišta.
Založnica: služi za zalogu uskladištene robe, kao garancija i dokaz
založnog prava skaldištara na robi u skladištu na iznos na koji
založnica glasi ili koji je na njoj naznačen.
• Priznanica i založnica mogu da se prenose zajedno i odvojeno
putem indosiranja:
 Indosiranje – radnja kojom se skladišnica prenosi sa njenog zakonskog
imaoca na novog imaoca
 Izjava volje dosadašnjeg imaoca skladišnice da je prenosi na drugo
lice
je indosament
 Lice koje prenosi hartiju od vrednosti zove se indosant, a lice na
koje se prenosi hartija od vrednosti zove se indosator.
Konosman ili teretnica: hartija od vrednosti kojom
potvrđuje korisniku,
brodar na osnovu ugovora o prevozu robe pomorskim
putem ili unutrašnjim vodenim putevima, prijem robe tj. tovara na
brod i preuzima obavezu da po završenom prevozu tereta isti
isporuči imaocu ove hartije od vrednosti.

• Konosman kao posebna hartija od vrednosti predstavlja:

 Stvarno pravnu hartiju od vrednosti
 Tradicionalnu hartiju od vrednosti
 Kauzalnu hartiju od vrednosti
 Prezentacionu hartiju od vrednosti.
Hartije od vrednosti
Vrste konosmana:
 Prema vrsti prevoza:
 Konosman u pomorskom prevozu robe
 Konosman u prevozu pobe unutrašnjim vodama, koji se izdaje u jednom
primerku
 Prema vremenskom trenutku izdavanja konosmana:
 Konosman primljeno na ukrcaj
 Konosman ukrcano
 Prema mogućnosti prigovora na pakovanje robe razlikujemo:
 Čisti konosman
 Nečisti konosman
 Prema načinu određivanja imaoca prava iz konosmana razlikujemo:
 Konosman na ime
 Konosman po naredbi
 Konosman na donosioca.
Tovarni list – pismena isprava kojom poverilac potvrđuje pošiljku ili
naručiocu prevoza da je primio robu na njegovi bitni
prevoz; elementi su:
 Poslovno ime ili ime pošiljaoca sa punom adresom
 Količinu, vrstu i sadržinu pošiljke
 Vrednost dragocenosti i drugih skupocenih stvari ako se
radi o njihovom prevozu
 Mesto opredeljenja pošiljke
 Iznos naknade za prevoz
 Označenje primaoca pošiljke
 Označenje da je naknada plaćena unapred ili da je treba
platiti primalac
 Ako je pošiljka opterećena – označenje svote sa kojom je pošiljka
opterećena, mesto i datum izdavanja tovarnog lista, a može i odredbu
o načinu prevoza, putnom pravcu pošiljke, plaćanju carine i dr.
Legitimacioni
papiri
– pismene isprave su slične
hartijama od vrednosti:koje veoma
 Železničke karte
 Pozorišne i druge ulaznice
 Bonovi, štedne knjižice i druge njima slične
isprave.
Legitimacioni znaci: prema Zakonu o obligacionim
odnosima
garderobni ili slični znaci koji se sastoje iz komada hartije ili nekog
drugog materijala, na kojima je utisnut neki broj koji obično ne
sadrži nešto određeno o obavezi njihovog izdavanja i služi samo
da pokaže ko je poverilac u obligacionom odnosu prilikom čijeg
nastanka su izdati.
Kreditna kartica: pismena isprava na osnovu koje njen vlasnik može
nabavljati robu ili koristiti razne usluge kod njegovog izdavaoca – ista
služi kao kreditno sredstvo, tako da ima i tu ulogu kao kratkoročni
potrošački kredit, ali korišćenje pomoću kreditne kartice je puno
lakše.
• Funkcije kreditne kartice:
 Instrument plaćanja
 Instrument kratkoročnog kreditiranja potrošača i korisnika
usluga od strane proizvođača na osnovu njihovog ugovora sa
izdavocem ovih kartica – ove kartice, u novije vreme, se
upotrebljavju kao posebna vrsta konto kartice za male kredite
od strane samog izdavaoca kartica
 Instrument za povlačenje novca iz distributera ili automata.
Vrste kreditnih kartica po značaju:
1. Prema kriterijumu funkcija kreditne kartice
Kartice plaćanja
Kartice kredita
Kartice garancije čeka (kartica EUROCHEQUE)
Kartice povlačenja novca iz distributera i automatskih
šaltera
Kartice sa više funkcija
2. Prema kriterijumu broja učesnika u pravnom odnosu
Specijalne kreditne kartice
Univerzalne kreditne kartice.
• Izdavaoci kreditnih kartica: banke i druge finansijske institucije,
specijalizovana društva kreditnih kartica (Diners Club, American
Express Sošrapu...) i industrijski trgovački subjekti.
• Priroda kreditnih kartica – kreditna kartica po prirodi
spada u
legitimacione papire, a ne samo u hartije od vrednosti:
 Kreditnom karticom se njen imalac legitimiše kod organizacije koja
prodaje robu ili vrši uslugu uz njeno korišćenje na osnovu ugovora sa
izdavaocima ove isprave
 Ona obično glasi na ime određenog lica
 Kreditnu kartu zamenjuje njen izdavalac.

Novčane kartice – građanima izdaje banka ili druga finansijska

organizacija, na osnovu sredstava na tekućem računu, deviznom
računu ili na računu depozita:
 Predstavlja instrument načina plaćanja, a
bezgotovinskog ne
instrument kreditiranja
 Može glasiti na ime i ne može se
prenositi.