PROBLEMSKA NASTAVA I SOLE

AKTIVNI PRISTUPI OBRAZOVANJU

DUŠICA KANDIĆ NAJIĆ

UVOD U PROBLEMSKU NASTAVU
Problemsku nastavu karakteriše samostalna istraživačka aktivnost kroz koju učenici savlađujući
problemske teškoće pronalaze nova rešenja i tako usvajaju naučne istine. Problemska nastava je
metodološki pristup koji se fokusira na podsticanje učenika da reše probleme, postavljaju pitanja i istraže
sadržaj kako bi stekli znanje. Ovaj pristup razvija kritičko razmišljanje i samostalno učenje kod učenika.
NASTANAK PROBLEMSKE NASTAVE

 Ideja problemske nastave potiče još iz pedagoških koncepata Džona Dewija, koji je naglašavao značaj iskustvenog
učenja i praktične primene znanja. Međutim, širenje i sistematična primena problemske nastave započinju tokom
šezdesetih godina 20. veka.
ŠTA JE PROBLEM?
- Nešto nepoznato, neka praznina koju treba otkriti
i popuniti na osnovu podataka koji nisu izričito dati
- Ima različit broj mogućnosti za rešavanje
- Ima veliku kompleksnost (za rešenje treba koristiti
veliki broj složenih logičkih operacija
- Za rešenje je potreban stvaralački pristup i
iskustvo
- Rešenjem problema produbljuje se znanje,
usvajaju se nove strukture saznavanja i razvijaju
umne sposobnosti
ŠTA JE PROBLEMSKA SITUACIJA?

• To je najvažnija karika problemske nastave

• Čine je tri komponente:
1. Nepoznato znanje ili način rešavanja
2. Saznajna potreba koja pobuđuje misaonu aktivnost
3. Intelektualne mogućnosti uključujući stvaralačke
sposobnosti i prethodno iskustvo
KARAKTERISTIKE PROBLEMSKE NASTAVE

1.Aktivno učešće učenika

2.Stvarni ili simulirani problemi
3.Grupni rad
4.Podsticanje kritičkog razmišljanja
5.Samostalno istraživanje
CILJEVI PROBLEMSKE NASTAVE

1.Razvoj veština rešavanja problema

2.Podsticanje kritičkog razmišljanja
3.Saradnja i timski rad
4.Aktivno učestvovanje u učenju
5.Povezivanje sa stvarnim situacijama
UVOD U SOLE

SOLE (Self Organised Learning Environment)

se može na srpski prevesti kao
’Samoorganizovano okruženje za učenje’.
Kao što samo ime kaže to je način učenja u kom
se učenici ohrabruju da sami organizuju rad u
grupi kako bi odgovorili na zadato pitanje
korišćenjem interneta.
PRINCIPI SOLE-A

Principi SOLE-a uključuju samostalno

istraživanje, kolaborativno učenje i korišćenje
tehnologije za sticanje znanja. Ovaj pristup
podstiče radoznalost i samoinicijativu. Učenici
se osposobljavaju da kritički razmišljaju i uče
veoma brzo. Nastavnici ne daju odgovore već
su svedoci, podrška i neko ko im pruža okvir za
rad.
SOLE

VELIKO PITANJE GRUPNI RAD VREMENSKI OKVIR

VELIKO PITANJE

•Veliko pitanje je otvoreno a često i teško. Postavlja ga

nastavnik ili učenik
•Veliko pitanje bi trebalo da obuhvati više oblasti koje se
uče u školi a da bude i povezano sa svakodnevnim životom
učenika
•Veliko pitanje podstiče maštu i radoznalost
•Primer dobrog velikog pitanja: ’Šta bi se desilo sa našom
planetom ukoliko bi insekti nestali?’
GRUPNI RAD

Kako funkcioniše SOLE?

• Učenici rade u grupama
• Najmanje četiri učenika koristi jedan kompjuter
kako bi morali da rade zajedno, naprave plan
akcije, podele posao i sarađuju na projektu
• Nakon završetka projekta očekuje se da
predstavnici svake grupe izlože svoj rad
ostalima
VREMENSKI OKVIR

• Uvod i predstavljanje velikog pitanja – 5

minuta
• Istraživanje - 30-45 minuta
• Pregled i predstavljanje 10-20 minuta
IMPLEMENTACIJA SOLE-A U OBRAZOVANJU

Primena SOLE-a u učionicama podstiče

učenike da postavljaju pitanja, istražuju teme
i aktivno učestvuju u procesu učenja.
Tehnologija se često koristi kao ključni alat.
PREDNOSTI SOLE PRISTUPA
SOLE pristup podstiče kreativnost, razvoj
kritičkog razmišljanja, komunikaciju i
saradnju među učenicima. To su ujedno
veštine 21. veka, poznate kao 4C:
CREATIVITY
CRITICAL THINKING
COMMUNICATION
COLLABORATION
INTEGRACIJA PROBLEMSKE NASTAVE I SOLE-A

Problemska nastava i SOLE mogu se

kombinovati kako bi podržali samostalno
istraživanje, grupni rad i razvoj kritičkog
razmišljanja kod učenika.
ZAKLJUČAK
Integracija problemske nastave i SOLE pristupa
predstavlja perspektivnu strategiju za unapređenje
obrazovnog procesa. Ova kombinacija omogućava
učenicima da razvijaju širok spektar kompetencija kroz
aktivno učenje, istraživanje, samostalno donošenje odluka
i timski rad.
Takođe se stvara dinamično okruženje koje podstiče razvoj
ključnih veština potrebnih za uspeh u savremenom društvu,
te omogućava učenicima da postanu samostalni,
samouvereni i aktivni učesnici u svom obrazovnom
REFERENCES

• Vilotijević, M. V. (2016.). Modeli razvijajuće nastave I . Beograd: Učiteljski fakultet .

• Mitra, S. (n.d.). Sole Toolkit. Retrieved from www.theschoolinthecloud.org. 29.11.2023.