Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац – одсек Ћуприја

Савремене радиолошке методе

Дигитална
радиологија
 Шта је дигитална

ДР радиологија?
Дигиталне методе радиологије се заснивају на
обради дигиталних улазних аналогних
дијгностичких информација, које се
дигиталзизују у аналогно-дигиталном
конвертору.
 Дигитална радиологија

• Након дигитализације у АД конвертору претварају се у бројчане податке, које се

након компјутерске обраде и бројних математичких алгоритама приказују на
екрану у облику слике структуиране од низа квадратића односно пиксела.

• Пиксели се налазе унутар дигиталне мреже – матрикса који поседује

одговарајуће нијансе сиве скале, а тако добијена слика може додатно да се мења –
мерење, калибрација, промена контрастности. Све у циљу пружања додатних
информација и унапређења слике које доприносе постављању дијагнозе.
 1.• Редукција непотребног зрачења

пацијената и особља

• Редукција настанка потенцијалних

Предности
грешака
дигиталне • Лакоћа преноса података и
радиологије информација(телерадиологија)

• Мултипланарна реконструкција
3.
• Нагласак на детаљима.
 Компјутеризована
томографија
• Компјутеризована томографија је један од
највећих напредака у радиологији након
открића Х-зрака.
• Постоји пет генерација ЦТ уређаја. Састоји се
од гентрија(рендгенска цев, детектори и
постоље), детекторског система,
високонапонског трансформатора, командног
стола и командне собе у којој се одвија
пријем, обрада и слање обрађених података.
 Компјутеризована томографија

• Принцип рада – приказ пресека тела у трансверзалним слојевима уз помоћ

ротирајућих снопова зрака, које детектори преносе у виду импулса на рачунар где се
обрађују.

• Предности СТ су велико поље снимања и кратко време зрачења, али мана су велике
дозе у односу на класичну рендгенграфију. Омогућава откривање патолошких
процеса, евалуацију болести и одабир најоптималнијег терапијског модалитета.

• Типови СТ-а су мултислајсни скенер(МЅСТ), Cone Beam скенер(CBCT),

позитронска емисија скенер(PET-СТ) и СТ симулатор у радиотерапији.
Магнетна
резонанца
Сликовна дијагностичка дигитална метода,
која омогућава добијање пресека тела у
трансверзалној, сагиталној и коронарној
равни.
 МРИ
• Темељи се на јаком стабилном магнетском пољу које производи магнет као
доминантни део уређаја чија је сврха агнетизација дела тела који треба да се
сними.
• Налази се у просторији која је направљена на принципу Фарадејевог кавеза и
слуи као заштита од спољашњих утицаја – нпр. Радио, далековод, телевизија и
сл.
• Освновни делови су главни магнет са кућиштем, магнетни тунеч, боре у
којиима лежи пацијент, градијенте завојнице смештене по Х, У и Z оси,
радиофреквентне завојнцице за пренос и прихватање сигнала и рачунар за
процесуирање добијених података.
• Јачина МРИ мери се у изведеној јединици SI система Тесла.
 МРИ

МР ангиографија Кранијални МРИ Доњи екстремитети

цилијачне артерије
 Инвазивна дијагностичка метода која се користи
контрастним средствима и рачунарском технологијом за
прказ срца и крвних судова.
Базира се на апликацији(интраваскуларно) контрастног
средства и снимањем више сниака приликом проласка
к.с. кроз судове.

ДСА – Дигитална супстракцијска ангиографија

 Ултразвук
• УЗ талас је фреквенције изнад 20.000 херца, док је
медицински у распону од 2.5 до 15-20 мегахерца.
• Има високу френквенцију, малу таласну душину и
високи интензитет.
• Таласи у ултрасонофграфији се раде на принципу
инверзног пиезоелектричног ефекта.
• Принцип настанка УЗ темељи се на деформацији
пиезоелектричног кристала у сонди у осцилаторном
електричном пољу где се производе УЗ таласи.
 Ултрасонографија
• УЗ сонде – линеарне, закривљене и секторске.
• Допплер ултразвук - појава у којој се УЗ таласи рефлектују од објекта у кретању и мења им се
таласна дужина и фреквенција.
• Постоје пулсни и континуирани доплер.

Колор Доплер
ултразвук реналних
артерија
Дигитална дентална радиографија
Уређаји за дентану радиографију деле се на рендгенске
уређаје за појединачне денталне снимке и рендгенски
уређају за панорамске денталне снике. За панорамске
снимке, рендг. цев и детектори сихронизовано ротирају
око пацијента.

Код дигиталних апарата се као модиј за добијање слике

користе фосфорне плоче или равни детектори(интраорални
дентални сензори) или ССD камере. Експозиција траје у
просеку 3 до 6 секунди.
За орофацијално подручје користи се и дигитална
радиовизиографија за прављење 3Д приказа.
РАДИОГРАФИЈА
Класична рендгенграфија
• Рендген или радиографија, користи се
веома малом дозом зрачења.
• Користи се за помоћ дијагностике
фрактура костију, тражењу повреда,
инфекције, лоцирању страних тела у
меким и тврдим ткивима.
• Поједини прегледи се користе
контрастним средством на бази јода или
баријума како би се побољшала вдљивост
одрежених делова тела.
• Ренгенска цев је извор зрачења код РТГ апарата. Смештена је у металном
оклопу – хауби. У рендгенској цеви влада негативан притисак и ту се налазе
катода и анода. Катода емитује електроне.
Осим цеви, ту су високонапонски транформаторса прикључцима и склопкама,
стативи, командни сто, сто за пацијента и високонапонски каблови.
Уређаји за формирање сике су рендгенски филм, електронски светлосни
појачивач или дигитални рецентор.
Врсте рендген апарата: стационаран, телефириговани, мобилни, мамограф и
апарати ангио сале.
 МАМОГРАФИЈА

Значајан у откривању карцинома дојке.

Апарат мамограф ради на принципу јонизујућег зрачења при
чему су дозе много мање него код класичног рендген апарата.
• Радиологија је грана медицине која обухвата дијагностичку и интервенцијску
радиологију,
радиотерапију те терапију радиоактивним изотопима и дијагностику истима
(нуклеарна медицина).
Како су то дигитализовани састави, сви захтевају што бољи квалитет и
уређаја и рада особља.
Данас постоје посебни софтвери који спречавају прекомерно излагање
зрачењу те су у
уређајима све више заступљени аутоматски усавршени алгоритми обраде
података и протоколи
извођења претраге.
Предности дигиталне радиологије су смањене дозе зрачења како за пацијетна
тако и за професионално
особље, омогућена су разна мерења појединих делова сниманог објекта, као и
накнадна
обрада добијене слике.
Осим тога, дигиталне радиолошке методе нуде и
различите приказе тела
као што су мултипланарни прикази у више
равни (МСЦТ), тродимензионални прикази,
различите
волуметрије и на крају архивирање слика на
магнетни или оптички диск, пренос
радиолошких
слика на велике удаљености (телерадиологија).
 Литература
● Бибер, Д. (2023). Дигиталне радиолошке методе(Завршни рад). Свеучилиште у Сплиту.
Очитано 20.12.2023. Доступно на https://
repo.ozs.unist.hr/islandora/object/ozs%3A603/datastream/PDF/view
● Стојановић, М. (2016). Ренген апарати и уређаји. Очитано 20.12.2023. Доступно на
https://
iceps.edu.rs/wp-content/uploads/2020/12/Stativ-komandni-sto-dr-Mirjana-Stojanovic.pdf
● Николић, С. Дијагностички рендген апарати. Очитано 20.12.2023. Доступно на https://
med.pr.ac.rs/wp-content/uploads/2019/12/Dijagnosticki-rendgen-aparati.pdf
● Кроло, И. Дигиталне радиологијске сликовне(имиџинг)методе, предавање за студенте 5.
семестра – Општа радилогија. Очитано 20.12.2023. Доступно на
https://www.sfzg.unizg.hr/_download/repository/WEB_DIGITALNE.pdf