 Nalazi se između 24° i 46°

severne geografske širine i

122° i 146° istočne
geografske dužine
Japanski
arhipelag čine:
četiri glavna
ostrva (Hokaido,
Honšu, Šikoku i
Kjušu) i ostrva
Rjukju, kojima
pripada i peto
najveće ostrvo-
Okinava

Geografski položaj Japana

Glavni grad: Tokio, 35°
 Položaj: Istočna Azija; istočno 41’ S, 139° 45’ I
od korejskog poluostrva
 Dužina arhipelaga: 2400km,
 Japan okružuju: na severu Ohotsko
širina: 400km more, na zapadu Japansko i Žuto
 Pravac pružanja: severoistok- more, na jugu Istočno kinesko i na
jugozapad istoku Pacifik.
Oblast Broj ostrva Dužina obale Dužina obale Površina(km2)
地域 構成島数 (km) glavnih ostrva （平方キロメートル）
周囲（キロメートル） (km)
本島周囲（キロメート
ル）

Japan 6 852 33 889 19 240 377 904

全国

Hokaido 509 4 377 2 676 83 455

北海道

Honšu 3 194 14 536 10 084 231 095

本州

Šikoku 626 3 281 2 091 18 789

四国

Kjušu 2 160 10 043 3 888 42 176

九州

Okinava 363 1 652 501 2 274

沖縄

Teritorija Japana
• Teritorijalne vode: 12 nm od obala (1977)
• Najbliži susedi: Rusija, Južna i Severna Koreja, Narodna Republika Kina
• Dužina obalske linije: 29 751 km; veći deo obala je stenovit i razuđen, sa
puno zaliva, zatona, moreuza i uvala
• Luke: postoji oko 1 400 većih i manjih prirodnih luka; uglavnom su plitke,
podložne taloženju rečnih nanosa, pa se moraju održavati na veštačkoj
dubini (Tokio, Osaka); najvažniji su zalivi Sagami (Tokio i Jokohama) i
Izumi (Osaka i Kobe)
• Moreuzi: najvažniji su La Peruzov ili Soja moreuz (širok oko 43km),
moreuz Cugaru, Osumi moreuz i Korejska vrata ili Cušima moreuz (140km)

 Japan je teritorijalno podeljen na regione, a
administrativno na 47 prefektura. Honšu,
kao najveće i najnaseljenije ostrvo,
podeljeno je na pet regiona:
1. Tohoku - severoistok Honšua; veći gradovi:
Sendai i Fukušima
2. Kanto - gradovi: Tokio, Kavasaki,
Jokohama, Jokosuka, prefekture Gunma,
Saitama, Ćiba, Toćigi i Ibaraki
3. Ćubu - središnji planinski region;
dominiraju Japanski Alpi; regija ka Japanskom
moru: Hokuriku (Niigata, Kanazava), ka
Pacifiku: Toka (Nagoja, Šizuoka)
4. Kinki ili Kansai - kulturni i trgovinski centar
starog doba; prefekture: Osaka, Kjoto, Kobe,
Nara, Vakajama, Šiga i Mie.
5. Ćugoku – obuhvata gradove Hirošima i
Okajama.
Ostala ostrva su pojedinačni regioni:
Hokaido - severno ostrvo; veći gradovi
Saporo i Hakodate
Šikoku - najmanje glavno ostrvo; značajni
gradovi: Macujama i Takamacu
Kjušu - najjužnije glavno ostrvo; značajni
gradovi: Fukuoka, Kitakjušu i Nagasaki
Okinava – južni ostrvski lanac koji se
proteže sve do Tajvana; jedini veći grad:
Naha.
 Četiri najveća ostrva su (od severa ka
 Pod teritoriju Japana danas spadaju i
jugu):
Boninska ostrva (Ogasawara Guntō ),
1.Hokaido (Hokkaidō ili Jesso), površina
ostrva Daito (Daitō Shotō), Južno
83 455 km2, ili 22,08% ukupne teritorije;
ostrvo ili Minamiđima (Minami-
2.Honšu (Honshu, poznat i kao Hondo ili
jima), ostrva Okinotori (Okinotori-
Nippon), površina 231 095 km2 ili 61,15%
shima), Rjukju ili Okinava ostrva
ukupne teritorije arhipelaga
(Nansei-shoto, površine 2 274 km2 ili
3.Šikoku (Shikoku), površina 18 789 km2
0,60% ukupne teritorije) i Vulkanska
ili 4,97% ukupne teritorije
ostrva (Kazan-Rettō).
4.Kjušu (Kyūshū), površina 42 176 km2 ili
11,16% ukupne teritorije

• Četiri mala ostrva – Kinaširi, Etorofu (grupa ostrvaca), Habovai i Šikotan, koje Japan naziva
svojim Severnim teritorijama, a Rusi južnim delom Kurilskog arhipelaga – zauzela je Crvena
armija na samom kraju II Svetskog rata i do dana izrade ovog teksta vlada u Moskvi ih nije
vratila Japanu
• Teritorije koje je Japan posedovao pre Drugog svetskog rata: Sahalinska ostrva, Tajvan,
Koreja, oblasti severne Kine, Džehol, Mandžurija, Filipini, Indonezijska ostrva, Indokina,
Formoza, Malavi i Burma ( što je čak 45,5% njegove teritorije u to vreme, osvajanih
godinama počev od 1875.); tako je površina Japana pre II rata iznosila 382 545 km2 (1935),
a po završetku rata 368 383 km2 (1950)
 Administrativno, Japan je podeljen na 47 prefektura
(ken); administrativna zaduženja i birokratija su
nezavisne od centralne vlade; osnovne organe
lokalne samouprave bira stanovništvo
Gradovi Tokio i Osaka, sami za sebe, predstavljaju
zasebne oblasti (administrativna oblast Tokija zove
Tokio-to i prostire se na 2 187 km2, a oblast Osake
Osaka-fu i ona se prostire na 1 898 km2); prefektura
Okinava se ne smatra delom nekog regiona

Najveća prefektura po površini je Hokaido (83 4567

km2), a druga najveća prefektura, prefektura Ivate,
zauzima površinu od 15 278, 89 km2; slede
prefekture Fukušima (13 783 km2), Nagano (13 562
km2) i Niigata (12 584 km2).
Najmanja prefektura je Kagava (1 877 km2); nešto
veću površinu zauzimaju prefekture Okinava (2 276
km2), Kanagava (2 416 km2) i Saga (2 276 km2)

Politička karta Japana

Reke i jezera
• Najveće jezero: Biva ( 琵琶湖 ; 670,3 km2,
prefektura Šiga, Honšu)
• Gotovo sva ostala jezera su mala: drugo po
• Reke Japana su uglavnom planinske, veličini je jezero Kasumi ( 霞ケ浦 ; 167,6
brze i kratkog toka km2, prefektura Ibaraki), zatim jezero
• Najduža reka: Šinano ( 信濃川 , 367 Saroma ( サロマ湖 ; 151,9 km2, Hokaido),
km; prolazi kroz prefekture Nagano i Inavaširo ( 猪苗代湖 ; 103,3 km2,
Niigata); druga najveća reka je Tone prefektura Fukušima) i jezero Naka ( 中海 ;
( 利根川 , 322 km, oblast Kanto), zatim 86,2 km2, prefekture Totori i Šimane)
slede Išikari ( 石狩川 , 268 km,
Hokaido), Tešio ( 天塩川 , 256 km,
Hokaido) i Kitakami ( 北上川 , 249 km,
oblast Tohoku)
• Iskorišćavanje reka: za hidroelektrane,
mlinove, transport debala sa planina
do fabrika celuloze i pilana, za irigaciju
 Poreklo jezera: različito (tektonskog,
nižih pirinčanih polja
vulkanskog, lagune); dosta jezera dobija vodu
• Poplave: izazivaju tajfunske kiše i
topljenjem snežnih pokrivača sa planina
topljenje snega; umeju da nanesu
Poseban doživljaj predstavljaju živopisni
dosta štete i brojne smrti okolnom
vodopadi; gorska jezera, nastala u kraterima
stanovništvu
ugašenih vulkana, jedan su od prirodnih ukrasa
• Japan ima oko 1.000km plovnih reka;
zemlje; brojni su topli izvori, povezani s
ravničarski delovi većih reka plovni su
vulkanskom aktivnošću
za brodove sa niskim gazom
Najviši planinski vrhovi u Japanu
Planina Visina Prefektura
Fuđi ( 富士山 ) 3 776 m Jamanaši, Šizuoka ( 山梨県，
静岡県 )

Kita ( 北岳 ) 3 193 m Jamanaši ( 山梨県 )

Okuhotaka ( 奥穂高岳 ) 3 190 m Nagano, Gifu ( 長野県，岐阜

県)

Aino ( 間ノ岳 ) 3 189 m Jamanaši, Šizuoka

Jariga ( 槍ケ岳 ) 3 180 m Nagano ( 長野県 )

Higaši ( 東岳 ) 3 141 m Šizuoka ( 静岡県 )

Akaiši ( 赤石岳 ) 3 120 m Nagano, Šizuoka

Karasava ( 涸沢岳 ) 3 110 m Nagano, Gifu

 *Kada bi se nivo mora oko Japana spustio za kojih 200 metara, ceo
arhipelag, u obliku jedinstvenog kopnenog lanca, povezao bi se sa azijskim
kopnom; na jednoj strani preko Sahalina i Kurila, a na drugoj preko Ćušime i
Koreje. Japansko more bi postalo zatvoreno jezero. Kada bi nestalo Japanskog
mora, otvorila bi se preko 3.000 metara
duboka kotlina; a kada bi se povukao
i Tihi okean, japanski gradovi bi
bili na himalajskim visinama
(oko 9.000m).
*Japanska ostrva su ništa drugo
do oštro izdigle planine koje štrče iz
vode i razdvajaju Japansko more od
Tihog okeana. Nekada, u geološkoj prošlosti,
bio je to visok planinski rub azijskog kopna čiji su bokovi usled delovanja
unutrašnjih tektonskih sila duboko ulegli i
dospeli pod more. Arhipelag je tada pretrpeo
velike promene. Pod jakim bočnim pritiskom naborale su se i izdigle u tercijaru
današnje planine, ali ni one nisu ostale pošteđene. Rušenja izazvana
stvaranjem dubokih morskih ulegnuća su se nastavila. Rasedanja i spuštanja
slojeva širila su se u svim pravcima. Planinski lanci su se iskidali. Na više mesta
došlo je do prodiranja mora. Od neprekidnog kopna stvoren je ostrvski
arhipelag s izuzetno razruđenim obalama, pre svega u predelu Unutrašnjeg
mora. Međutim, tektonski procesi se ni do danas nisu završili.
 Japanski arhipelag se nalazi u
vulkanskoj zoni tzv. Pacifickog
vatrenog prstena, na mestu gde
se dodiruju filipinska, pacificka,
evroayijska i severnoamerička
ploča
• Japanska ostrva su nastala kao posledica
povlačenja Filipinske ispod Amurske i
Okinavske ploče na jugu i podvlačenja
Pacifičke ploče ispod Ohotske ploče na
severu; podvlačenje ploča prouzrokovalo
je odvajanje Japana od kontinenta i
njegovo pomeranje ka istoku

 Ovo jedno od najtrusnijih područja sveta:

svake godine se zabeleži oko 1500
zemljotresa jačine od 4-6 Rithera, a manja
podrhtavanja tla su gotovo svakodnevna
pojava
 Veliki broj razarajućih zemljotresa rezultuje
cunamijima, velikim talasima koji
predstavljaju pretnju priobalnim područjima.
(1896. cunami je opustošio 400km pacifičke
obale severnog Honšua i odneo 27.000 ljudskih
života)
 * planina Unzen ( 雲仙岳 , 1
500 m, blizu grada Šimabara
u prefekturi Nagasaki, Kjušu)
*ostrvo Sakura ili
Sakurađima ( 桜島 , 1 117 m,
blizu gusto naseljenog grada
Kagošima u istoimenoj
prefekturi na Kjušu)
*Drugi, kroz istoriju
U Japanu ima oko 60 aktivni vulkani:
aktivnih i veliki broj planina Bandai ( 磐梯山 ,
ugašenih vulkana 1819 m, prefektura
Ovde se nalaze 2 od 16 Fukušima, sever;
vulkana, koje je planina Aso ( 阿蘇山 , 1 592
Medjunarodna m, prefektura Kumamoto,
asocijacija Kjušu- ovo je ujedno i najveći
vulkanologije i hemije aktivni vulkan u Japanu i
za Zemljinu jedan od najvećih na svetu; planina Fuđi ( 富士山 , oblast Ćubu, Honšu- najviši
unutrašnjost proglasila njegov krater dug 25 i širok vrh Japana; poslednja erupcija: 1707-08),
„Dekadu vulkana“, tj. 18 km takodje je jedan od ostrvo Ivo ili Ivođima ( 硫黄島 , 161m, ostrvo u
vulkanima koje je najvećih na svetu; lancu japanskih vulkanskih ostrva u arhipelagu
posebno značajno planina Asama ( 浅間山 , 2 Ogasavara- nekoliko puta godišnje beleži se manja
ispitati zbog njihove 568 m, centralni Honšu- vulkanska aktivnost;), itd.
istorije destruktivnih najaktivniji vulkan na ovom
erupcija i blizine ostrvu;
naseljenim mestima:
 Najraniji pisani zapisi o zemljotresima: 416.
god. n.e; od tada ih je bilo oko 2000
• Jaki zemljotresi, koji prouzrokuju velike
materijalne i ljudske gubitke javljaju se u
proseku na svakih 6-7 godina; destruktivni
zemljotresi, koji rezultitaju cunamijima dogode
se nekoliko puta u toku jednog veka
 Od kraja XVI veka bilo je oko dvadesetak velikih
zemljotresa, koji su odnosili po više od hiljadu
ljudskih života
• 20% svih zemljotresa sa magnitudom 6.0 i više
svoj epicentar ima u Japanu • Snažni tajfuni su još jedna od čestih
prirodnih nepogoda (nastaju u jesen
kada se smenjuju monsuni, iz stanja
skoro potpunog mira, a prethodi im
nagao i visok pad barometra; tokom
2004. godine rekordnih deset tajfuna
pogodilo je glavna ostrva

 U Japanu preovlađuje monsunska
klima- na severu je umerena, na
jugu- suptropska, a na velikom
delu Rjukju ostrva tropska; zbog
velike udaljenosti između severa i
juga postoji obilje klimatskih
varijeteta
 Zimski monsun dolazi sa kontinenta
i hladi čitavu teriroriju Japana; za
njega su vezane maksimalne zimske
padavine i veoma snežne zime
(zapadna obala ostrva Honšu i
Hokaido zimi obiluju snegom kao
malo koje mesto u svetu sa
debljinom snežnog pokrivača i do
pet metara)
 Letnji monsun se ispoljava slabije
od zimskog; zahvata jugoistočne
delove zemlje ; za njega su vezane
maksimalne letnje padavine,
izuzetno važne za gajenje pirinča
Klima
• Prosečna godišnja
temperatura za leto
iznosi 30ºC, dok je zimi
to 4,7ºC; najvreliji
mesec u godini je avgust
(prosečne temperature
27ºC na jugu, 20ºC na
severu), a najhladniji
januar (prosečnih južnih
7ºC i severnih -7ºC)
 Bitni uticaj na klimu imaju i morske struje: tople
struje su Cušima i Kurošio (Crna ili Japanska struja-
stiže sa juga i greje celu pacifičku stranu zemlje; zime
na istočnoj obali su zato umerene i blage; značaj:
održava koralne grebene u životu, koji zbog
ogromnog zagađenja vode tiho umiru), a hladna
struja je Ohotska ili Ojašio (istočna obala Hokaida i
severoistočna Honšua; u leto ona često donese
svežije vreme, izmaglicu i maglu)
• Glavna kišna sezona u Japanu počinje
 Klimatske zone:
početkom maja na Okinavi, zatim
1. Hokaido- umerena klima; duge i hladne
postepeno napreduje ka severu i na
zime i sveža leta; malo padavina, ali se
Hokaidu konačno počinje krajem jula; na
tokom zime mogu razviti duboki snežni
ostrvu Honšu obično počinje oko 8. juna, a
nanosi
završava se oko 20. jula. (traje oko 6
2. Japansko more- dosta snežnih padavina
nedelja); ovaj period Japanci nazivaju bai-u,
tokom zime; leti je ovaj region hladniji
ili periodom nežnih ''šljiva-kiša''.
o Tajfuni stižu u kasno leto ili s početka od pacifičkog (ponekad ima i ekstremno
visokih temperatura koje se pripisuju
jeseni, nastali padom vazdušnog pritiska u
delovanjima vetra Föhn)
krajevima oko ekvatora, koji se potom
3. Centralne planine- tipična kopnena klima
kreću od jugozapada ka severo-istoku
sa jasnom temperaturnom razlikom
noseći jake i obilne padavine.
• Prosek godišnjih padavina: između 1 000 između leta i zime, dana i noći; slabe
padavine
i 2 540 mm po m2 - najmanje padavina je
na istočnom delu Hokaida (800-1 200
4. Unutrašnje ili Seto more- blago vreme
mm/god.), a najviše na Tihookeanskoj obali
tokom čitave godine (planine regiona
Honšua (više od 3 000 mm/god.)
Ćugoku i Šikoku blokiraju sezonske
o Najlepša godišnja doba su proleće i jesen sa vetrove 5. Tihi okean – hladne zime s
malo snega i topla, vlažna leta
umereno toplim danima i obiljem sunca; u
6. Jugozapadna ili Rjukju ostrva-
proleće su trešnje u cvatu, a u jesen se
suptropska klima sa toplim zimama i
posebno ističu plamteće boje javora
vrelim letima; obilne padavine
 Biljni i životinjski svet
 Obilne kiše i umerena klima stvaraju
bujnu vegetaciju, koja ostavlja utisak
da se čitava zemlja kupa u zelenilu.
o Šume pokrivaju skoro 70% površine;
zimzelene šume preovlađuju u višim  Životinjske vrste: poznato je oko 140
planinskim predelima i na krajnjem vrsti sisara (medvedi, divlje svinje,
severu (najčešće drveće: jela, smreka, jeleni, jazavci, vidre, lisice, zečevi,
kedar i bor); drugde na severu i celim veverice, japanski makaki tj.
centralnim delom zemlje raste kratkorepi majmun; među morskim
sisarima ima i kitova, foki i morževa;
listopadno drveće(hrast, javor, topola,
poznato je oko 450 vrsti ptica
bukva, jasen i brest; na jugu je najčešći (vodene ptice i ptice pevačice broje
suptropski tip (kamfor i lovor); postoje po trećinu); postoji tridesetak vrsti
i brojna stabla bambusa; neke tropske zmija, uključujući i dve otrovne sa
biljke, uključujući i palme i banane, glavnih i četiri sa Okinava ostrva.
rastu na krajnjem jugu Kjušua; od
cvetnica najpoznatije je drvo trešnje
Stanovništvo
• Populacija: 125 945 192,
što je 1.62% svetske o Etničke grupe: Japanci (98,5%),
populacije Korejci (0,5%), Kinezi (0,4%), • Najveći gradovi: (broj
ostali (0,6%) stanovnika)
• Honshu - 225,800km2 o pripadnici naroda Ainu žive • Tokyo 8,336,599
104,000,000 isključivo na Hokaidu • Yokohama 3,574,443
• Kyushu - 36,782km2 o najbrojniji stalno naseljeni stranci• Osaka 2,592,413
12,970,479 su Korejci, Kinezi, Brazilci i • Nagoya 2,191,279
• Hokkaido - 83,423km2 Amerikanci • Sapporo 1,883,027
5,348,102 • Kobe 1,528,478
• Shikoku 18,297km2 o Religija: • Kyoto 1,459,640
3,796,687 o Šintoizam (83,9%),
o Budizam (71,4%),
o Hrišćanstvo (2%),
o ostalo (7,8%)
o Stopa pismenosti: 99%
o Nezaposlenost: 2.8%
• Tip vladavine: ustavna
monarhija sa
parlamentarnim sistemom
• Parlament: dvodomni, čine
ga Dom predstavnika (480
poslanika, mandat traje 6
godina, a polovina se ponovo
bira na svake tri godine) i
Dom savetnika (242
poslanika, mandat traje
najviše četiiri godine);
premijer ima moć da raspusti
Dom predstavnika
• Na čelu države je car
Naruhito (od 2019. godine),
a na čelu države je premijer
Fumio Kišida (od 2021.)
Državno uređenje
 Ustav: od 3. maja 1947.
• Nacionalni simboli:
crven sunčev disk,
 Najviši sud: Vrhovni sud
hrizantema
Japana; vrhovnog sudiju
• Himna: „Kimi ga jo“
postavlja car na predlog
(„Vladavina našeg
Kabineta; sve druge
cara“); usvojena
sudije postavlja Kabinet
1999, a kao
nezvanična himna
 Političke partije:
se koristi od 1883;
Demokratska partija
reči ove himne
Japana, Komunistička
najstarije su na
partija Japana, Liberalno
svetu i datiraju iz X
demokratska partija,
veka ili ranije
Socijal-demokratska
parija, Novi Komeito,
Nova narodna partija
 Zastava: hinomaru; veliki
crveni disk na beloj
pozadini u sredini
(predstavlja sunce bez
zrakova, usvojena 1854.)