Апликативни програми

 Апликативни програми или апликације су сви они програми које крајњи корисници
директно користе за решавање разних приватних и пословних задатака уз помоћ рачунара.
 У апликативни софтвер спадају:
- програми за прегледање веба
- програми за рад са електронском поштом
- програми за канцеларијско пословање
- програми за рад са сликом, звуком, видео-записом
- рачунарске игрице
- програми за прорачуне у науци и техници
- образовни спфтвер
као и многи други програми.
 Програми за прегледање веба
 Прегледачи веба или веб-браузери се најчешће користе од свих програма иако сами по
себи нису посебно занимљиви.
 Користе се за прегледање садржаја доступних преко интернета.
 Тако, на пример, да бисмо прегледали садржај на Facebook-y, You Tube-y или Gmail-y
неопходан нам је веб-браузер.
 Најчешће коришћени веб-браузери су: Internet Explorer, Mozilla Firefox, Google Chrome,
Opera, Safari, Microsoft Edge.
Програми за рад са електронском
поштом
 Један од најзначајнијих сервиса интернета је електронска пошта (e-mail).
 Неки од њих се могу користити преко веба: Outlook, Gmail, Yahoo, али се и даље
користе програми који омпгућавају класичан начин рада са електронском поштом:
Microsoft Outlook, Mozilla Tunderbird, Lotus Notes, Pine.
 Програми за канцеларијско пословање

 Најкоришћенији канцеларијски програми су Microsoft Office и LibreOffice.

 Основни програми за канцеларијско пословање омогућавају обраду текста, табеларна
израчунавања и израду слајд-презентација.
 Програми за обраду текста омогућавају унос, обраду текста и припрему докумената за
штампу.
 Деле се на:
- едиторе текста,
- процесоре текста и
- програме за стоно издаваштво.
 Едитори текста се користе за унос и обраду чистог текста који не садржи никакав
додатни садржај (слике, табеле...) и код којих није битна визуелна презентација (нпр.
списак за продавницу). Упбичајено је да се уз оперативни систем кориснику доставља и
неки једноставнији едитор. Едитори текста су: Notepad, gedit, Kate, Notepad++, Vim,
UltraEdit, EditPlus, итд.
 Процесори текста се користе када је потребно да поред текста документ садржи слику,
табелу или нешто слично. Поред саме информације, у овим документима је битно и
визуелно представљање (семинарски рад, матурски рад). Најпознатији процесори текста
су: Word, Writer, WordPad, LaTeX.
 Програми за стоно издаваштво се користе се за припрему за штампање најзахтевнијег
материјала, као што су књиге.
 Програми за табеларна израчунавања су, наизглед, бесконачне табеле у које се уносе
подаци и математичке формуле по којима се врши обрада тих података (нпр. израчунавање
просека).
Поред рачунања статистика ови програми омогућавају и графичко представљање података из
табеле (графикони). Најпознатији програми за табеларна израчунавања су Excel и Calc.
 Програми за израду слајд-презентација се користе за израду предавања. Слајд-
презентације треба да садрже само основне чињенице и слике које је потребно усмено
објаснити.
Најпознатији програми овог типа су PowerPoint и Impress.
 Програми за рад са сликом, звуком,
видео-записом
 Основни рад са сликом, звуком и видео-записом подразумева само прегледање садржаја.
 Данас већина оперативних система унапред пружа ову могућност (мултимедијални: Windows Media Player, WinAmp;
преглед слика: IrfanView, EyeOfGnome; организовање колекција фотографија: AcdSee).
 Напреднији ниво подразумева обраду и креирање мултимедијалног садржаја.
 Фотографије се представљају растерски (мрежом пиксела), а за њихову обраду се користе програми попут Paint-a и
Photoshop-a. Основне операције над фотографијама су промена димензија, промена интензитета светла, контраста,
засићености боја, операције над појединачним деловима слике итд.
 Цртежи и илустрације се представљају векторски (као група геометријских објеката). Основне операције над
векторским објектима су: одабир, померање, трансформација, промена боје.
Популарни програми за обраду цртежа су CorelDraw, AutoCad и Adobe Illustrator.
 Програми за обраду звука могу бити:
- програми за обраду дигитално снимљеног звука омпгућавају исецање делова звучног записа, спајање два звучна
записа, уклањање шума и слично. Најпознатији овакви програми су Audacity и Sound Forge.
- програми који раде са нотним записом омогућавају унос и измену нота и репродукцију музике на основу нотног
записа. Неки од програма који користе композитори су Sibelius и GuitarPro.
 Програми за обраду видео-записа омогућавају исецање делова снимљеног видео-записа, спајање различитих
записа у један, зумирање одређених делова, додавање кадрова и сл. За обраду и монтажу видео-записа и специјалне
ефекте користе се FinalCutPro и Microsoft Movie Maker.
 Програми за прорачуне у науци и техници

 Програми који добро раде са симболичким математичким изразима називају се системи за

рачунарску алгебру (MathCad, Mathematica).
 Програми који су намењени за нумеричка израчунавања омогућавају прецизно рачунање до
одређеног броја децимала и користе у техници (Matlab)
 Статистичка израчунаваwа су неoпхoдна у разним наукама и за тo се кoристе R, Jupyter итд.
 Образовни софтвер
 Учење коришћењем рачунара назива се електронско учење.
 Програми који наставницима омогућавају да помоћу рачунара организују наставне
материјале и тестирају и оцењују ђаке називају се системи за организацију учења.
 Најпопуларнији софтвер за организацију учења је Moodle, а користе се и Microsoft Teams
и Google Classroom.
 Поред ових, постоје и софтвери специјализовани за учење у појединим областима:
математика – Geogebra, слепо куцање –TypingTutor итд.