DRŽAVINA

IZVOR: ZAKON O OSNOVAMA

SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA
 POJAM DRŽAVINE
 FAKTIČKA VLAST NA STVARI
 BEZ OBZIRA da li se vrši na osnovu nekog

subjektivnog prava (pravo na državinu) ili bez

pravnog osnova (neovlašćeno)
 I BEZ OBZIRA da li držalac veruje da je

ovlašćen da vrši faktičku vlast na stvari

(savestan) ili zna da nije ovlašćen
(nesavestan)
 Državina je fakticitet koji predstavlja pravno relevantnu
činjenicu za koju pravni poredak vezuje određena
pravna dejstva:
 bez obzira da li je taj fakticitet zasnovan na nekom pravu
(svojine, službenosti, zaloge, zakupa, posluge) – u tom
slučaju postoji pravo na državinu (nikada nije u pitanju
samostalno pravo, već se javlja kao ovlašćenje u sklopu
nekog drugog prava),
 već i onda kada se postojeće faktičko stanje ne zasniva na
bilo kakvom pravnom osnovu (državinu ima i lopov,
uzurpator službenosti, onaj koji stvar drži po osnovu
ugovora koji je ništav, onaj koji pogrešno veruje da ima
pravo koje ga ovlašćuje na državinu)
FAKTIČKA VLAST – PRAVNA
VLAST
 Dakle, državina je i ona faktička vlast na stvari koja nije
zasnovana na nekom subjektivnom pravu koje ovlašćuje
na državinu stvari- SAMOSTALNOST DRŽAVINE
 To, međutim, ne znači da se državina i pravo na državinu
"mimoilaze" – naprotiv, pravna i faktička vlast se najčešće
poklapaju, jer subjekti koji vrše faktičku vlast na nekoj
stvari, na to su, po pravilu, i ovlašćeni (imaju pravo na
državinu)
 Ali i onda kada to nije slučaj, faktička vlast na stvari koju
ostvaruje neko lice je pravno relevantna činjenica
(proizvodi pravna dejstva)
 PRAVNA DEJSTVA DRŽAVINE
 BROJNA
 za neka je dovoljno samo postojanje

državine (na primer, zaštitu u državinskoj

parnici uživa svaka državina)
 za neka se zahteva da državina ima

propisana obeležja (kvalifikovanost

državine) - kod održaja, publicijanske
tužbe, prisvajanja plodova
 beati possidentes – blaženi držaoci

 Držalac je u povoljnijem pravnom položaju

od onoga ko nema državinu - u slučaju
jednakih osnova, stvar pripada onome kod
koga se nalazi (In pari causa melior est
conditio possidentis)
 Čak i kada nema pravo na državinu, držalac
je u povoljnijem položaju jer pobeđuje u
sporu ako druga strana, koja nema državinu,
ne dokaže svoje pravo
 APREHENZIONE RADNJE

 apprehendere (prihvatiti se, uhvatiti)

 pravnotehnički naziv ZA POSTUPKE KROZ
KOJE SE ISPOLJAVA DRŽAVINA kao
faktička vlast na stvari
 Sama sadržina faktičke vlasti zavisi od:

1) VRSTE STVARI koja se drži

2) VRSTE PRAVA čija sadržina se vrši
 SUBJEKTIVNA (rimska, klasična)
KONCEPCIJA
 DRŽALAC je onaj koji ima faktičku vlast na stvari
(corpus) i pokazuje pretenziju prema stvari, želju da
stvar zadrži i druge isključi iz njenog korišćenja (animus
domini, animus rem sibi habendi); čak i kada izgubi
corpus, zadržava animus (na čemu zasniva pravo da
zahteva povraćaj stvari koju je imao u državini)
 Nasuprot tome, onaj ko vrši faktičku vlast na stvari (ima
corpus), ali nema volju da se prema njoj ponaša kao
vlasnik (nema animus domini, odnosno nema želju da
stvar zadrži) je DETENTOR (pritežalac)
 najuži pojam državine i najširi pojam detencije (Klasično
rimsko pravo)
 Quasi-possessio - da bi bila moguća državinska
zaštita i onih držalaca koji nisu imali animus
domini (plodouživanje, stvarna službenost)
 Državina prava svojine i državina (nekog

drugog) prava
 Zastupljenost subjektivne koncepcije (različite

varijante): Francuski građanski zakonik,

Austrijski građanski zakonik, Srpski građanski
zakonik
 OBJEKTIVNA (moderna)
KONCEPCIJA
 Izjednačavanje državine sa faktičkom vlašću
na stvari
 Za pojam državine (i njena dejstva, a pre

svega mogućnost samostalne zaštite) ne

zahteva se animus domini
 Proširen je opšti pojam državine (a time i

držalaca koji uživaju državinsku zaštitu):

imalo za posledicu sužavanje pojma
detencije
 Zastupljenost objektivne koncepcije:
Nemački građanski zakonik, Opšti
imovinski zakonik, Švajcarski građanski
zakonik, Zakon o osnovnim svojinsko-
pravnim odnosima (Zakon o osnovama
svojinskopravnih odnosa – ZOSPO)
DETENCIJA (pritežanje, pridržništvo)

 SUBJEKTIVNA KONCEPCIJA DRŽAVINE –

detentor ili pritežalac je onaj ko vrši faktičku vlast na
stvari (ima corpus), ali nema volju da se prema njoj
ponaša kao vlasnik (nema animus domini) - najširi
pojam detencije i najuži pojam državine
 OBJEKTIVNA KONCEPCIJA DRŽAVINE – držalac
je svako lice koje vrši faktičku vlast na stvari
(dovoljan je corpus), osim ako to čini po nalozima i
uputstvima nekog drugog - svodi DETENTORA na
pomoćnika u državini (držaocem se smatra lice po
čijim uputstvima detentor preduzima aprehenzione
radnje)
 PRAKTIČNI ZNAČAJ RAZLIKOVANJA
DRŽAVINE I DETENCIJE:

Pri odgovoru na sledeća pitanja:

- ko uživa pravo na državinsku zaštitu?

- ko može steći dato pravo (čiju sadržinu vrši)

putem održaja?
detentor ne može postati držalac
svojevoljnom odlukom da stvar više ne
drži za drugoga
 PRAVNI ZNAČAJ DRŽAVINE

 Radi se o društvenom odnosu u kojem

držaočevo postupanje vezano za datu stvar
predstavlja društvenu realnost (fakticitet)
 O toj realnosti (odnosno o postojećem

faktičkom stanju) PRAVNI POREDAK VODI

RAČUNA, tako što: 1) ne dozvoljava
samovlasno menjanje tog stanja
 2) pod određenim uslovima to faktičko stanje
pretvara u pravno
 VRSTE DRŽAVINE

 I - NEPOSREDNA I POSREDNA
- kriterijum razlikovanja: KO PREDUZIMA
APREHENZIONE RADNJE, odnosno, ko vrši
faktičku vlast na stvari
 II - DRŽAVINA STVARI I DRŽAVINA PRAVA
(svojinska i izvedena državina)
- kriterijum razlikovanja: OBIM FAKTIČKE
VLASTI NA STVARI
 NEPOSREDNA DRŽAVINA

 Ima je držalac koji neposredno (lično ili

preko detentora) vrši faktičku vlast na
stvari
- na primer, vlasnik koji koristi svoju stvar,
lopov koji koristi ukradenu stvar, imalac ili
uzurpator službenosti, plodouživalac,
zakupac
 POSREDNA DRŽAVINA

 Ima je držalac koji faktičku vlast na stvari vrši preko

drugog lica kojem je tu stvar dao po nekom
pravnom osnovu (na primer, po osnovu
plodouživanja, posluge, čuvanja, zaloge, zakupa)
 Uvek pretpostavlja nečiju neposrednu državinu – pri
tome, neposredni držalac ima državinu samo za
određeno vreme, nakon čega stvar mora vratiti
posrednom držaocu (zbog toga je posredni držalac
ekonomski zainteresovan da se stvar sačuva)
 SVRHA POSREDNE DRŽAVINE

 tzv. spiritualizovana državina – jer se

držaocem smatra neko ko ne vrši faktičku
vlast na stvari
 Razlog proširenja pravnog pojma državine:

da bi se posrednom držaocu priznalo pravo

na državinsku zaštitu: i posredni i neposredni
držalac uživaju pravo na državinsku zaštitu:
1) prema trećim licima, ali i u 2) međusobnom
odnosu
 BITNO RAZLIKOVANJE
 NEPOSREDNA DRŽAVINA – ima je držalac koji
preduzima aprehenzione radnje lično ili preko
detentora - bez obzira da li pri tome ima tzv.
samostalnu državinu ili priznaje višu vlast svojinskog
posrednog držaoca
 POSREDNA DRŽAVINA – držalac vrši faktičku vlast
na stvari preko neposrednog držaoca – neposredni
držalac ima obavezu vraćanja stvari posrednom
držaocu protekom određenog vremena
 DETENCIJA – detentor nema državinu iako preduzima
aprehenzione radnje (onaj po čijem nalogu detentor to
radi je neposredni držalac!)
 Specifičnost (paradoks?)
 Posredna državina – mada posredni držalac ne
vrši faktičku vlast na stvari (faktičku vlast
ostvaruje neposredni držalac, lično ili preko
detentora!), pravna dejstva državine pravni
poredak vezuje i za njega (državinska zaštita)
 Detentor – ostvaruje faktičku vlast na stvari

(preduzima aprehenzione radnje), ali pravni

poredak ne vezuje pravna dejstva džavine za
njega, već za neposrednog držaoca po čijem
nalogu ostvaruje faktičku vlast na stvari
 DRŽAVINA STVARI

 SVOJINSKA DRŽAVINA, SAMOSTALNA

DRŽAVINA
 najšira faktička vlast na stvari (po obimu

odgovara pravu svojine)

 obim faktičke vlasti nije bitan za pravo na

zaštitu državine (jer svaka državina uživa

pravnu zaštitu) ali je bitan za održaj prava
svojine
 DRŽAVINA PRAVA
 IZVEDENA, UPOTREBNA DRŽAVINA - u
poređenju sa državinom stvari, to je "delimična"
faktička vlast na stvari
 Takva je državina zakupca, poslugoprimca,
plodouživaoca, lica koje vrši sadržinu neke
stvarne službenosti (na primer, prolaza)
 praktičan značaj: nikada ne može dovesti do
održaja prava svojine, bez obzira koliko traje
 Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa
(ZOSPO) – jedino predviđa državinu prava
stvarne službenosti; u svim ostalim
slučajevima faktičke vlasti, bez obzira na njen
obim, radi se o državini stvari
 Zbog toga je neophodno praviti razliku

između svojinske i izvedene (upotrebne)

državine
 Primer: posmatrano s aspekta faktičkih
odnosa, ko kakvu državinu ima?
 Vlasnik zanatske radnje koji koristi svoju
radnju
 Vlasnik zanatske radnje izdao je u dvogodišnji

zakup svoju radnju licu A

 Zakupac, lice A, zaposlio je lice B da mu

pomaže u obavljanju zanata

 Zakupac, lice A, izdalo je zanatsku radnju u

podzakup licu B, kome u radnji pomaže lice C

 OBJEKT DRŽAVINE

 Objekt državine je uvek stvar (stvar u

građanskopravnom smislu)
 nije nužno da je u prometu (dobra mrtve ruke)

 javna dobra i dobra u opštoj upotrebi su u

administrativnom režimu i na njima ne postoji

državina, bez obzira što se koriste na određeni
način (posledica: ne postoji pravo na
državinsku zaštitu, ne mogu se steći
održajem)
 PROSTIRANJE DRŽAVINE NA SASTAVNE DELOVE
STVARI:
 Potpuno inkorporisani delovi

 Nepotpuno inkorporisani delovi – mogu istovremeno

postojati državina vlasnika složene stvari i nekog drugog
lica (različite vrste državine, različitog kvaliteta)
 Pripadak i zbirna stvar (samo ako se ostvaruje faktička
vlast na stvari)
 Zgrade (objekt državine su delovi koji imaju funkcionalnu
samostalnost, odnosno posebni delovi zgrade)
 Zemljišne parcele
 SUBJEKT DRŽAVINE
 fizička i pravna lica
 Odnos poslovne sposobnosti i vršenja faktičke vlasti na stvari

 Relevantne su aprehenzione radnje, a procena se vrši zavisno od

vrste stvari i psihofizičkih sposobnosti lica koje ih preduzima

 Dakle, držalac može biti i poslovno nesposobno lice (ali pravo na

državinsku zaštitu ostvaruje preko svog zakonskog zastupnika)

 Državina se može vršiti i preko zastupnika (pravna dejstva državine

vezuju se za zastupano lice)

 Pravna lica vrše državinu preko svojih zaposlenih (pravna dejstva

državine vezuju se za pravno lice)

 STICANJE DRŽAVINE

 U momentu uspostavljanja faktičke vlasti na stvari

 Zavisno od činjenice da li već neko vrši faktičku vlast na
stvari ili ne, može biti:
- - neposredno (izvorno) sticanje - obim faktičke vlasti
određen je obimom njenog istinskog vršenja – bitno kod
sticanja prava održajem (quantum possessum tantum
praescriptum)
- - posredno sticanje - može biti samovlasno (isti princip
za utvrđenje uspostavljenog obima faktičke vlasti na stvari
kao kod neposrednog sticanja) ili zasnovano na volji
prethodnika – obim sticanja se poklapa sa državinom
prethodnika, jer se radi o prenosu državine
 KADA NASLEDNIK POSTAJE
DRŽALAC?
 U trenutku otvaranja nasleđa (momenat smrti
ostavioca), bez obzira na to kada je stekao
faktičku vlast na stvari
 praktični značaj - od moment smrti ostavioca

(čak i kada neko ne zna da je naslednik ili da je

ostavilac umro):
- naslednik ima pravo na državinsku zaštitu

- rok za održaj teče u njegovu korist (u pogledu

tuđih stvari koje su se zatekle u zaostavštini

umrlog lica)
 PRENOS DRŽAVINE KADA SE RADI O
POKRETNOJ STVARI
 PREDAJA STVARI
- iz ruke u ruku (tradicija)
- predaja isprava (simbolična)
- ostavljanje stvari na dogovorenom mestu; izdvajanje stvari
- uručenje dela stvari
- slučajevi fiktivne predaje (državina se prenosi na osnovu ugovora,
bez predaje stvari)
- Ne postavlja se pitanje da li su ispunjeni ostali uslovi neophodni za
prenos prava svojine na datoj stvari, već samo da li je došlo do
prenosa faktičke vlasti na stvari, odnosno da li je sledbeniku u
državini omogućeno da uspostavi faktičku vlast na stvari
 PRENOS DRŽAVINE KADA SE RADI O
NEPOKRETNOSTI
 PRENOS NEPOSREDNE SVOJINSKE
DRŽAVINE - zavisno od vrste nepokretne stvari
(da li je u pitanju zgrada ili zemljište), od
okolnosti slučaja i namere stranaka, prenos
državine se vrši ispražnjenjem ili na osnovu
samog ugovora
 Bitno je da novi držalac IMA MOGUĆNOST DA
VRŠI FAKTIČKU VLAST NA STVARI, nezavisno
od toga kada će zaista početi da je ostvaruje (da
preduzima aprehenzione radnje)
 PRENOS POSREDNE SVOJINSKE DRŽAVINE
- prenos se vrši ugovorom - na primer:
 1) vlasnik proda kuću, ali ostane u njoj kao

zakupac: novi vlasnik je posredni svojinski

držalac, a raniji vlasnik je neposredni držalac
prava
 2) vlasnik proda kuću, koja je izdata u zakup:

novi vlasnik postaje posredni svojinski držalac, a

zakupac i nakon prodaje kuće ostaje neposredni
držalac prava
 GUBITAK DRŽAVINE
 Prestankom faktičke vlasti na stvari
 faktičko pitanje: da li je prestala faktička vlast
na stvari, utvrđuje se polazeći od okolnosti
konkretnog slučaja:
 - držalac napusti stvar

 - stvar propadne

 - stvar bude oduzeta dotadašnjem držaocu, a

on je ne povrati u određanom roku
  Državina se ne može izgubiti tako što dotadašnji
detentor reši (samovoljno odluči) da stvar ubuduće drži
za sebe (odnosno, da se prema njoj ponaša kao držalac)
 Privremena sprečenost da se vrši faktička vlast na stvari
protiv volje držaoca, ne dovodi do gubitka državine
 Posledica: ako se stvar povrati putem dopuštene

samopomoći ili u državinskom sporu, smatra se da

državina nije ni prestajala: neće doći do prekida roka
održaja, odnosno smatra se da postoji kontinuitet u
državini
 GUBITAK DRŽAVINE
 APSOLUTAN prestanak državine: više niko ne vrši
faktičku vlast na datoj stvari – to će biti slučaj kada dođe
do propasti stvari ili prelaska stvari u administrativni
režim
 RELATIVAN prestanak državine - samo se menja

držalac
 Relativan prestanak državine može biti po volji

prethodnog držaoca (kada napusti stvar ili prenese

državinu na drugo lice) ili protivan njegovoj volji (ako
mu je neko oduzeo stvar)
 ISKLJUČIVA DRŽAVINA I
SUDRŽAVINA
- ISKLJUČIVA DRŽAVINA
- SUDRŽAVINA / ZAJEDNIČKA DRŽAVINA – kada
sudržaoci imaju istovrsnu faktičku vlast koju
međusobno dele (neposredan i posredan držalac
nisu sudržaoci!)
- RAZLIČITI NAČINI OSTVARIVANJA SUDRŽAVINE
(zavisi od dogovora sudržaoca i vrste stvari)
- PRAVO NA DRŽAVINSKU ZAŠTITU: a) prema
trećim licima b) u međusobnom odnosu – kada dođe
do onemogućavanja dotadašnjeg načina vršenja
faktičke vlasti na stvari
  Susvojina i zajednička svojina su različite
pravne (svojinske) zajednice, ali se
ispoljavaju pomoću istovrsnih oblika faktičke
(državinske) zajednice
 Ako je u pitanju susvojina, iako su suvlasnički
udeli određeni, priroda državine ne dopušta
da se ona vrši na idealnom delu stvari (ali se
može vršiti u srazmeri sa tim delom)
KVALIFIKOVANOST DRŽAVINE
(obeležja ili kvaliteti državine)
 Sa stanovišta usklađenosti državine sa
pravnim poretkom, razlikuju se državine
nejednakog kvaliteta
 OBJEKTIVNA OBELEŽJA

(zakonitost/nezakonitost; prava/manljiva)
 SUBJEKTIVNA OBELEŽJA

(savesnost/nesavesnost)
 ZAKONITA I NEZAKONITA DRŽAVINA

 Kriterijum razlikovanja: da li postoji punovažan

pravni osnov sticanja državine
 Zakonita državina – državina koja se zasniva na
punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za
sticanje prava čija se sadržina faktički vrši (nezavisno
od toga da li je samo pravo stečeno)
 U pitanju je kvalitet državine koji objektivno treba da
postoji, a ne samo u svesti držaoca
 Zakonitost državine se ne pretpostavlja (ko se poziva
na zakonitu državinu, mora dokazati njenu zakonitost)
 Osnov sticanja državine treba razlikovati od same
faktičke vlasti koja je uspostavljena po tom osnovu
 ZOSPO, čl. 72/1
 Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom
pravnom osnovu, koji je potreban za sticanje prava
svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili
zloupotrebom poverenja
 Manjkavost ovakvog određenja zakonite državine:

 1) da bi državina bila zakonita pored zasnovanosti na

punovažnom pravnom osnovu, zahteva se i da nije
pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja
(što je pitanje dopuštenosti načina uspostavljanja
faktičke vlasti na stvari, a ne valjanosti pravnog osnova
sticanja državine)
 2) pored toga, definicijom je obuhvaćena samo
svojinska državina, a ne i državina prava
 Nezakonita državina – državina koja se ne
zasniva na punovažnom pravnom osnovu (na
primer, državina lopova, državina zasnovana
na nevažećem ugovoru)
 Državina može biti zakonita, a nesavesna i

obrnuto, nezakonita a savesna

 SAVESNA I NESAVESNA
DRŽAVINA
 Zavisno od toga da li držalac OPRAVDANO VERUJE
da mu pripada pravo čiju sadržinu vrši (odnosno,
opravdano veruje da je ovlašćen da ostvaruje faktičku
vlast na stvari); treba da se radi o izvinjavajućoj zabludi
 ZOSPO, čl. 72/2: Državina je savesna ako držalac ne
zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova
 Savesnost državine se pretpostavlja – oboriva
pretpostavka
 Procena savesnosti u momentu sticanja i kasnije tokom
trajanja državine
 Praktičan pravni značaj razlikovanja (kod održaja,
prisvajanja plodova, položaja u reivindikacionom sporu)
 PRAVA I MANLJIVA DRŽAVINA

 kriterijum razlikovanja: način sticanja

(uspostavljanja) faktičke vlasti na stvari
 MANLJIVA (viciozna) – državina koja je stečena vi,
clam, praecario (silom, prevarom ili zloupotrebom
poverenja), odnosno na nedopušten način
 Državina može biti zakonita, a manljiva

 Čak i manljiva državina uživa zaštitu, ali ne i prema

licu od kojeg je na viciozan način pribavljena