Лучни сноп

Наставни предмет: Физиологија

Проф. Др Синиша Ристић Студент: Ана Трипуновић
Комуникација – однос међу јединкама, може бити вербална и
невербална.

Говор је мождана функција везана за структуре које су специфичне и

јединствене за људску врсту.

Говор представља комуникацију симболима.

Велики дио мозга је одговоран за језичке функције, али је за говор,

читање и писање доминантна лијева хемисфера.
 Неуролошке основе говора и језика

Фонолошки ниво - начин на који се поједини гласови (фонеме) формирају у

ријечи.
Ниво граматике обухвата:
1. Морфологију (правила која регулишу стварање сложених речи и фраза);
2. Синтаксу (скуп правила којима се ријечи организују у смислену реченицу у
одређеном језику);
3. Семантички ниво - значење појединих ријечи (лексичка семантика) и
значење сложених поруке кроз комбинацију ријечи (релациона или
пропозициона семантика);
4. Прагматички ниво - употреба ријечи, језик у акцији у сврху комуникације.
Говор и језичке функције су предоминантно функција лијеве хемисфере
‣ Десна хемисфера има улогу у разумевање прозодије (боје и тоналитета
вербалног исказа), значајна за учење новог језика и усвајање нових речи
‣ У практичном смислу усмени говор може да се подијели на четири основне
функције:
1. продукција говора;
2. разумијевање говора;
3. понављање говора и
4. именовање (номинација)
Парафазија је поремећај говора испољен невољним, несвјесно
погрешним изговарањем ријечи, односно замјењивањем слова, слогова
или читавих ријечи, или деформисањем познатих ријечи.
• Вербалне парафазије:
• сличне по значењу – семантичке (нпр. фотеља умјесто кревет);
• сличне по звучности (фонемске) (нпр. кофа умјесто софа);
• Неологизми - парафазије без икаквог значења;
• Некад нераумљив говор усљед употребе многих неологизама – жаргон-
афазија
Структуре нервног система које учествују у говорним и језичким
функцијама су:
- језичке области коре великог мозга;
- супкортикалне области (екстрапирамидни систем);
- мали мозак;
- кранијални живци;
- говорна мускулатура.
 Кортикални центри за говор1

Брокина зона (Бродманова ареа - БА 44 и 45) - задњи дио

доње фронталне вијуге лијеве хемисфере (стварање моторног
програма говорне продукције и синтаксички аспекти језика)
- Верникеова зона (БА 22) - задњи дио доње темпоралне
вијуге лијеве хемисфере (разумијевање говора и фонолошки
аспекти језика)
- Лучни сноп (facsiculus arcuatus) – асоцијативна влакна која
повезују Брокину и Верникеову зону (улога у преносу
језичких симбола од рецептивне до моторне зоне).
 Кортикални центри за говор 2

Гирус ангуларис (БА 39) у доњем дијелу паријеталног режња:

- Читање, писање, семантичка обрада (обје хемисфере)
- Гирус супрамаргиналис (БА 40) у доњем делу паријеталног режња:
- Фонолошка и артикулациона обрада речи
- Екснеров центар за моторне аспекте писања у доњем дијелу средње
фронталне вијуге.
- Средњи дио СМА (улога у започињању и планирању говорних
активности).
 Афазије
Поремећаји усменог говора могу настати оштећењем централних механизама
(афазије) и поремећаја периферне продукције говора (дизартрија, афонија).
- Тешкоће изражавања или разумијевања говора и језика које нису посљедица
деменције, сензорних дефицита нити дисфункције говорних мишића и
посљедица су жаришног/фокалног оштећења кортикалних и/или
супкортикалних структура које учествују у остваривању језичке функције Алексија – поремећај
читања
- Аграфија – поремећај писања;
-Лезија Брокине зоне – моторна или експресивна, нефлуентна афазија;
-Лезија Верникеове зоне – сензорна или рецептивна, флуентна афазија;
-Оштећење фасцикулуса аркуатуса – кондуктивна/спроводна афазија;
-Лезија Екснеровог центра – аграфија;
-Оштећење СМА – мутизам или тешкоће у започињању говорне активности и
самосталној наративној активности;
-Оштећења супкортикалних структура (таламус, базалне ганглије) доводе до
супкортикалних афазија.
 Брокина афазија (моторна афазија)

Нефлуентнa афазијa (говор потпуно одсутан – мутизам, или ако постоји није
течан, краткe речи/реченицe, аграматичан)
- Разуијме једноставан говор али не и сложенији говор;
- Репетитивни говор је погођен пропорционално тежини експресивног говора;
- Именовање је нарушено, али се током опоравка побољшава, углавном за
именице - телеграфски стил;
Писање је нарушено, као и читање, али може бити очувано разумијевање
прочитаног текста;
- Често слабост десне половине тијела.
 Верникеова афазија (сензорна афазија)

Нарушено разумијевање усменог говора (како туђег тако и свог)

- Флуентан говор (очувана дужина фразе, мелодија говора и артикулација);
граматичан, "празан" јер недостају семантички значајне ријечи (именице),
говоре
много (логореја);
- Циркумлокуција (заобилазни говор) се јавља као посљедица немгућности
налажења одговарајућих ријечи;
- Репетивни говор је увијек нарушен као и именовање;
- Честе парафазије, присутне су само функционалне ријечи;
Не разумију написано нити могу да пишу.
 Глобална афазија
Говор је нефлуентан ако је уопште и могућ
- Разумијевање је тешко нарушено чак и за једноставне налоге;
- Разумијевање у контексту разговора о темама из непосредне околине
болесника (породица, болница и слично) је некад очувано;
- Понављање задатог говора је обично немогуће;
- Постоје и аномија, алексија и аграфија;
- По правилу ову афазију прати и хемиплегија.

Аномичка (номинална) афазија

Посљедица оштећења више области мозга, али најчешће је оштећење
задњег дијела треће темпоралне вијуге и гируса ангулариса (ареа 39)
- Оштећена је способност проналажења ријечи из сопственог лексикона
(рјечника)
- Изражена је неспособност да се именују предмети, не може да нађе
ријеч (“на врху језика”), као да је особа изгубила сјећање за ријечи.
Хвала на пажњи!