Alber Kami

Stranac
 Egzistencijalizam
• Danski filozof Seren Kjerkegor utemeljuje
filozofiju egzistencijalizma u XIX veku.

Nije bitno šta čovek jeste, bitna je sama

činjenica postojanja – da jeste.

• Ključni pojam filozofije egzistencijalizma jeste

SLOBODA.
 - u XX veku čovek je preživeo

I i II svetski rat fažizam staljinizam

Ko sam? Odakle sam?

Počinje sebi da
Gde je
Kuda idem? postavlja pitanja smisao?

Zašto živim
Da li sam Ima li Boga?
slobodan?
 ESENCIJA EGZISTENCIJA
lat. esse - biti lat. existere – izaći, pokazati se

Nije bitna esencija,

bitna je egzistencija!

Seren Kjerkegor

Žan Pol Sartr Alber Kami

Karl Jaspers Martin Hajdeger

 SLOBODA

JA BOG

„Bog je mrtav” „Bog je ljubav”

F. Niče hrišćanstvo

poštovanje Boga,
samovolja,
drugih i moralnih
anarhija
normi

APSURDNA KONSTRUKTIVNA
SLOBODA
SLOBODA
 APSURDNA SLOBODA
Apsurdna sloboda
podrazumeva prihvatanje
života bez vrednosnog suda
o njemu.
Alber Kami
„Mit o Sizifu”

Čovek je osuđen da bude

slobodan. Egzistencijalizam
je humanizam.
Žan Pol Sartr
 Alber Kami - život
• rođen 1913. godine u Mondovi, Alžir;
• siromaštvo;
• stipendija – srednja škola i Filozofski fakultet
Univeriteta u Alžiru (filozofija);
• bolest, pozorište, novinarstvo;
• 1940. Pariz, „Borba”;
• 1957. Nobelova nagrada za književnost;
• gine 1960. godine u automobilskoj nesreći u
Vilblevinu, Burgundija (Francuska).
 Alber Kami - stvaralaštvo
• U središtu Kamijevog književnog stvaranja stoji ubeđenje
u apsolutnu besciljnost ličnog postojanja i opravdanja
vlastite ličnosti. Kami kaže: „Ovaj svet mi je odvratan, ali ja se
solidarišem sa ljudima koji u njemu pate.”
• Kamijeva književna dela mogu se podeliti na:

APSURDNA
- odraz su osećanja besmislenosti sveta koje
karakterišu izgubljene generacije posle
Prvog i u toku Drugog svetskog rata; POBUNJENA
- spoznaja o apsurdnosti postojanja; - apsurdnog čoveka zamenjuje pobunjeni
- zaokupljen je pitanjima o smislu i svrsi čovek.
čovjekova postojanja. Kuga (roman, 1947);
Stranac (roman, 1942); Pad (roman, 1956);
Mit o Sizifu (filozofski esej, 1942); Opsadno stanje (drama, 1948);
Nesporazum (drama, 1944); Pravednici (drama, 1949);
Kaligula (drama, 1944) Pobunjeni čovek (filozofski esej, 1951)
Imao sam precizan plan kada sam otpočeo svoje
delo: želeo sam, pre svega, da izrazim negaciju.
U tri vida; u romanesknom: to je bio Stranac; u
dramskom: Nesporazum i Kaligula. U
ideološkom: Mit o Sizifu. O negaciji ne bih
mogao da govorim da je nisam doživeo; mašte
sam potpuno lišen...
Alber Kami,
na dodeli Nobelove nagrade
Mit o Sizifu (1942)
Knjigu čine četiri poglavlja koja za
temu imaju: apsurdno rasuđivanje,
apsurdnog čoveka, apsurdno
stvaranje i mit o Sizifu, kao i
dodatak pod nazivom: „Nada i
Mit o Sizifu se završava
apsurd u delu Franca Kafke“. autorovim razmišljanjem o
sreći dalekosežnim
zaključkom: „Ljudsko srce
Pod apsurdnim U okviru ogleda o Pod apsurdnim ima nezgodnu sklonost da
rasuđivanjem, Kami apsurdnom čoveku stvaranjem: sudbinom zove samo ono
podrazumeva: apsurd tretira i donžuanstvo, filozofiju i roman, što ga uništava“. U Mitu o
samoubistva, apsurdne glumu, osvajanje stvaranje bez Sizifu izraženo je saznanje o
zidove, filozofsko sutrašnjice apsurdnosti postojanja u
samoubistvo i apsurd svetu u kojem je čoveku sve
slobode strano i neshvatljivo.
• Sizif nije tek kažnjeni bednik nego junak koji je u
svom poslu zapravo srećan.

• Neka se samo bogovi smeju njegovom naporu –

kad kamen dogura do vrha opet pada niz brdo. U
herojskom prihvatanju života, takav kakav jeste,
zamire božanski smeh, jer je Sizif u svom trudu
jači od bogova koji ga misliše kazniti.
Mit o Sizifu Alber Kami
 Stranac
• moderan roman;
• jasna i čitljiva kompozicija tradicionalnog romana;
• roman od niza situacija;
• pripovedanje u 1. licu jednine (gospodin Merso je i
narator i glavni junak);
• pisan tehnikom solilokvija (samoispovedanja);
• roman ima dva dela (dve jasno izdvojene celine):
– o gospodinu Mersou pre ubistva;
– o suđenju i osudi na smrt.
 Dva dela romana Stranac
PRVI DEO
• 6 poglavlja:

1. na sahrani majke (četvrtak i petak);

2. s devojkom u subotu (na plaži, u bioskopu, u krevetu) i
sam u nedelju (kod kuće i u kafani);
3. jedan radni dan (prvi ponedeljak posle majčine sahrane) – kancelarija, odlazak s
kolegom na ručak u Selestov restoran, susret sa komšijom koji ima krastavog psa
i Rejmonom koji se posvađao s ljubavnicom;
4. sledeća subota i nedelja - na plaži s Marijom, scena komšije Remona (tuča s
ljubavnicom i policajac), izlazak u grad s Remonom, komšija Salaman izgubio
krastavog psa;
5. sledeći ponedeljak - kancelarija, telefonski razgovor s Remonom da iduće
nedelje idu na plažu, odbijanje gazdine ponude da ode u Pariz na novo radno
mesto, večera kod Selesta, uveče ga posetio komšija Salaman;
6. sledeća nedelja na plaži kod Masona – kupanje, ručak, susret s dva Arapina i
tuča, ubistvo.
 DRUGI DEO

• 5 poglavlja (Merso u zatvoru i njegova sećanja na prošlost):

1. prvi susret s istražnim sudijom i advokatom – 8 dana posle hapšenja;

2. pet meseci u zatvoru – privikavanje na zatvor, Marijina poseta;
3. suđenje posle 11 meseci zatvora –saslušanje gospodina Mersoa i svedoka,
novinari, publika;
4. tužitelj i advokat o gospodinu Mersou, presuda;
5. u očekivanju izvršenja smrtne presude – strah, razmišljanje o pogubljenju,
smrti, susret sa sveštenikom.
• Epizode = priče u priči:
- o Čehu (II poglavlje II dela) – Nesporazum;
- o Salamanu i njegovom psu;
- o Rejmonu i njegovoj ljubavnici;
- o sahrani majke;
- o susretu sa sveštenikom;
- o ocu...
 Gospodin Merso
• Ko je gospodin Merso?
• Zašto se g. Merso otuđio od društva?
• Kakav je bio Mersoov odnos sa majkom i
kako je primio vest o njenoj smrti?
• Šta je Mersoov zločin i šta je dovelo do njega?
• Kako se Merso odnosi prema sudu i presudi?
• anoniman (bez imena);
• činovnik;
• odvojen od majke;
• bez porodice;
• odnos prema ženi (Mariji)samo fizička ljubav;
• oženiće je ako ona to želi;
• odnos prema ženama;
• bez pravih prijatelja;
• otuđen;
• miran;
• ćutljiv;
• nenametljiv;
• neambiciozan;
• izgubio prirodnu želju za važenjem;
• lišen osećaja odgovornosti;
• smanjenog afektivnog života...
 Merso i sunce
• Motiv sunca
Na sahrani majke:
Scena ubistva - ekspresionističke rečenice
• Zamarao me je sjaj
• ...sunce mi je s lica skidalo poslednje koprene vode što mi je curila u
svetlosti po
usta.
zidovima… prostorija
• Sunce je bilo ubitačno.
mi se učinila još
• Kad mi Remon dade revolver, sunce sevnu na njemu.
blještavija od beline.
• ...u glavi mi je šumilo od sunca...
• Nebo je bilo puno
• ...i osećao kako mi je čelo nabreklo od sunca.
sunca. Počinjalo je
• Na svaki mač svetla ... grčile su mi se vilice.
pritiskati zemlju… ovo
• Sunce je peklo isto onako kao i onoga dana kad smo pokopali mamu...
neizdrživo sunce od
• ... Arapin izvadi nož i pokaza mi ga na suncu. Svjetlo sijevnu na
kojega je podrhtavao
čeliku i kao da me duga svjetlucava oštrica pogodi u čelo.
čitav predeo…

• u odbrani pred sudom govori da je sve to bilo zbog sunca

• Provlači se kao crvena nit u vidu gradacije kroz celo delo gde
god je piscu potrebno da objasni i umetnički uobliči Mersoove
postupke koje neće razumeti ni sud ni publika.
 Mersoov odnos prema sebi,
drugima i svetu
Prema sebi Prema drugima Prema svetu
...objasnio sam mu da sam ja ...on me je upitao da li hoću Marija mi je rekla da bi
po prirodi takav da mi fizičke da mu budem drug. Rekao volela da vidi Pariz. Saopštio
potrebe često smetaju sam mu da mi je svejedno. sam joj da sam u njemu nekad
osećanjima. Mučila me je žudnja za živeo i ona me je zapitala
Takav sam zato što nikad ženom. Bilo je to prirodno, kakav je. Kazao sam joj:
nemam nešto naročito da bio sam mlad. Nikad nisam „Prljav. Ima golubova i crnih
kažem. mislio baš na Mariju. dvorišta. Ljudi imaju belu
kožu“.
I onda me je upitao da li sam ...ni mama ni ja nismo više
voleo mamu. Rekao sam: ništa očekivali jedno od
„Jesam, kao i svaki čovek“. drugog, niti pak od bilo
Ljudi se obično nisu bavili koga...
mojom ličnošću. ...zanimljivost koju čovek
nalazi u tome što zaokuplja
tuđu pažnju ne traje dugo.
 Merso i apsurd
„Kazao sam joj da mi je mama umrla. ... Hteo sam da joj kažem da ja tu ništa nisam
kriv. ... U svakom slučaju, čovek je uvek pomalo kriv“
„Svakako, mamu sam mnogo voleo, ali to ništa ne znači. Sva zdrava ljudska bića
priželjkivala su manje-više smrt onih koje vole“
„Okidač je popustio, pod rukom sam osetio glatko ispupčenje na dršci i sve je
započelo tad, u tom prasku, u isti mah reskom i zaglušujućem. Stresao sam sa sebe
znoj i sunce. Shvatio sam da sam poremetio ravnotežu dana, izvanrednu tišinu jedne
plaže na kojoj sam bio srećan. Onda sam ispalio još četiri hica...“
„Upitao me je ... da li se kajem zbog svog dela. Razmislio sam i kazao da osećam
izvesnu nelagodnost pre nego pravo kajanje“
„Zaželeo sam da mu objasnim ... da nikad ni za čim nisam istinski žalio . Uvek sam
bio zaokupljen onim što nailazi“
„Uvek sam ja taj koji umire, bilo to sad ili kroz dvadeset godina“
„Kad čovek već umire, vreme i mesto, očigledno, nisu važni“
„Ako je mrtva, više me ne interesuje.“
„Kazao sam mu da ne znam šta je greh. Samo su mi saopštili da sam kriv.“
 Mersoovih pet hitaca
Obarač okinu, dotaknuh glatko prvim hicem ubija čoveka;
ispupčenje drške i tada sve
poče, usred praska koji beše u
isto vrijeme rezak i zaglušan.
Stresoh sa sebe znoj i sunce.
Shvatih da sam poremetio
ravnotežu dana, izvanrednu
tišinu plaže na kojoj sam bio
srećan. Zatim opalih još četiri
puta u nepomično telo u koje se
drugim hicem sebe sina;
meci zabijahu a da se ništa nije trećim sebe ljubavnika;
opažalo. Bejahu to kao četiri četvrtim sebe prijatelja;
kratka udarca kojima sam
pokucao na vrata nesreće. petim sebe člana društva.
 Pitanje krivice i kazne
• Pred poslodavcem ističe da nije njegova krivica
što mu jeumrla majka pa mora da ide na sahranu;
• Isto ponavlja pred svojom devojkom, ali sada
napominje da je čovek uvek pomalo kriv;
• Kada je vidio uskomešanu gomilu u sudnici koja
je čula da je pušio pored odra mrtve majke, prvi
put je osetio da je kriv;
• Tužitelj ga je optužio što je sahranio svoju majku
sa srcem zločinca;
• Presuda je doneta unapred. (= Kafka Proces)
 Stranac Merso
• ne prihvata „igru“ – život onakav kakav mu nudi društvo, i zato je stranac
za to društvo;
• nije plakao na sahrani majke; ponašao se kao stranac;
• neposredno posle sahrane ponašao se kao stranac: ide u bioskop s
devojkom da gledati zabavni film (na njen predlog), posle toga ide s njom
u krevet;
• njegove poslednje misli pred pogublje bile su:

I da se sve samo svrši, da se ne osjećam toliko sam, ostalo mi je samo da

poželim da na dan moga smaknuća bude mnogo gledalaca i da me
dočekaju povicima mržnje.
Stranca sam davno sažeo u jednoj rečenici koja je, priznajem, vrlo
paradoksalna: u našem društvu svaki čovek koji ne plače na pogrebu
svoje majke dovodi sebe u opasnost da bude osuđen na smrt! Hteo sam da
kažem samo to da je junak ove knjige osuđen samo zato što se nije
uključio u igru. U tom smislu on je stranac u društvu u kojem živi...
 Odložena motivacija
• Izuzev tih neugodnosti, nisam bio previše nesrećan. Sav je problem, kažem, bio u tome kako
da utučem vreme. Od trenutka kad sam se naučio prisećati, nisam se više dosađivao.
Ponekad bih pomislio na svoju sobu, u mašti pošao iz jednoga ugla i, nabrajajući u sebi sve
na šta bih naišao na svom putu, vratio se opet u njega. Iz početka sam to brzo obavljao. Ali,
kad god bih to ponovio, trajalo bi nešto duže. Jer, prisećao sam se svakog komada
pokućstva, i svakog predmeta koji se na njemu nalazio, i svake pojedinosti toga predmeta, a
od svih tih pojedinosti, ukrasa, napuklina ili okrnjene ivice — njihove bo-
je ili građe. U isto sam se vreme trudio da ne izgubim pregled nad svojim inventarom, da
ništa ne izostavim. Tako sam nakon nekoliko nedelja provodio sate i sate nabrajajući samo
sve ono što se nalazilo u mojoj sobi. Na taj način, što sam više razmišljao, to sam više
previđenih i zaboravljenih stvari izvlačio iz sećanja. Tada sam shvatio da bi čovek koji bi
samo jedan dan živeo na slobodi mogao lako proživjeti i stotinu godina u zatvoru. Imao bi
dovoljno uspomena da mu ne bude dosadno. To je u neku ruku bila prednost.

• Prvi put nakon dugo vremena pomislih na mamu. Učini mi se da razumem zašto je pred
kraj života našla »verenika«, zašto se pretvarala da počinje sve iznova. Tamo, tamo takođe,
oko onog doma gde se gase životi, veče je bilo kao neko setno zatišje. Nadomak smrti, biće
da se mama osećala oslobođena i spremna da ponovo sve proživi. Niko, niko nije imao
prava da za njom plače. I osetih se spreman da ponovo sve proživim.
 Gospodin Merso –
apsurdan čovek ili pobunjena
ličnost?