БАЊАЛУЧКА РЕГИЈА: основна обиљежја

БАЊАЛУЧКА РЕГИЈА: ПРИРОДНО ГЕОГРАФСКА ОБИЉЕЖЈА

П = 8954, 39 км2

1. ТЕРИТОРИЈАЛНО РАСПРОСТРАЊЕЊЕ

- Захвата мањи дио некадашње јединствене историјско – географске области под називом КРАЈИНА. Као
политичко – географска и административна цјелина настала је у оквиру Аустроугарског царства. Служила
његовим интересима, првенствено као штит продора турских освајања у срце Европе. Из тих разлога добила је
име Војна крајина, настала у току 16. вијека. У њој је живјело већинско српско становништво, чији се број
увећавао доласком Срба из Далмације, Херцеговине, Црне Горе, Космета па чак и из Македоније. У питању су
биле привилегије, које су добијали Срби Крајишници, тј. војници граничари, за обављање војничких задатака.

- У процесу разграничења две ентитета, не поштујучи при томе одређене принципе, готово половина ове регије,
припала је другој страни. Према томе, на сасвим произвољним основама, под притиском свјетских сила, из
састава су потпуно или дјелимично отргнуте општине: ДРВАР, ПЕТРОВАЦ, КЉУЧ, КРУПА НА УНИ,
ГРАХОВО, КУПРЕС, БИХАЋ, ЈАЈЦЕ, ДОЊИ ВАКУФ, САНСКИ МОСТ (ово су насеља или са већинским
српским становништвом или вјековни српски етнички простор).
БАЊАЛУЧКА РЕГИЈА
■ Неправилан облик: веома изломљена ентитетска граница
(КРАЈИШКИ ЏЕП)
■ Границе:
- на И: Добојско –бијељинска регија
- на З: Бихаћка регија
- на С: Република Хрватска
- на Ј: ФБиХ
2. ПРИРОДНА ФИЗИОНОМИЈА

a) РЕЉЕФ – чине три рељефне области

1. ПАНОНСКИ – сјеверни дио

2. ПЕРИПАНОНСКИ – средњи дио

3. ПЛАНИНСКО – КОТЛИНСКИ – јужни

дио
 ⮚ СЈЕВЕРНИ ДИО

- Чине ниски равничарски простори: ЛИЈЕВЧЕ ПОЉЕ, ДИО ПОСАВИНЕ, ДОЊИ ТОКОВИ УНЕ
И САНЕ, ХОРСТ ПЛАНИНЕ (Козара, Просара, Мотајица – грађене од метаморфних стијена
обрасле листопадном и црногоричном шумом)

ГЕОЛОШКА ГРАЂА:

- Ријечни (флувијални) седименти (пијесак, шљунак, муљ)

- Испод алувијалног земљишта су језерски седименти (глинци, пјешчари, лапорци) који

представљају водоодрживи слој, изнад којег се сакупљају ткз. ИЗДАНСКЕ ВОДЕ

- Од дубине тог слоја зависи и могућност искориштавања тих вода, али врло често, у вријеме
обилних киша долази до избијања тих вода на површину, при чему настају поплаве.

- Између Уне и Сане, обзиром на геолошку грашу, налази се познати САНСКО – УНСКИ
ПАЛЕОЗОИК, са лежиштем жељезне руде (Омарска, Љубија, Томашица)

- У околини Приједора су налазишта гипса

У вези са геолошком грађом, посебно геотектоником, су и појаве
термоминералних вода:

■ МЉЕЧАНИЦА – К. Дубица

■ ЉЕШАНИ – Н. Град

■ ТОПЛИЦЕ – Б. Лука

■ ЛАКТАШИ – Лакташи

■ СЛАТИНА – Слатина

■ КУЛАШИ - Прњавор
 ⮚ СРЕДЊИ ДИО

- Припада панонском ободу; средње високе планине (МАЊAЧА, ГРМЕЧ, ЧЕМЕРНИЦА, УЗЛОМАЦ)

- ГЕОЛОШКА ГРАЂА: сложена – у основи палеозојски скриљци, а на површини метаморфне стијене

- РЕСУРСИ: лежиште боксита у М. Граду

⮚ ЈУЖНИ ДИО

- Средње високе (СРНЕТИЦА, ЛИСИНА) и високе планине (КЛЕКОВАЧА, ВИТОРОГ)

- ГЕОЛОШКА ГРАЂА: доминирају кречњаци и доломити

- РЕСУРСИ: лежиште гипса у Воларима код Шипова

- Овде се налазе и карстни облици рељефа: вртаче, пећине – ВАГАНСКА ПЕЋИНА код Шипова
(једна од значајнијих у РС)
б) КЛИМА

⮚ СЈЕВЕРНИ ДИО: УМЈЕРЕНО – КОНТИНЕНТАЛНА КЛИМА

- Љета умјерено топла, а зиме умјерено хладне

- Просјечно падавина 1000 мм

- Честе густе магле током хладнијег периода

⮚ СРЕДЊИ ДИО:

- Нешто оштрија

- Љета су умјерено топла, али су зиме хладније са већом количином снијега

⮚ ЈУЖНИ ДИО: ПЛАНИНСКА КЛИМА

в) ВОДЕ: развијена хидрографска мрежа
- Значајан ХЕ потенцијал: Врбас, Плива, Јањ

г) ФЛОРА и ФАУНА: листопадне и црногоричне шуме

- Прашуме:
- ЈАЊ (у кањонској долини ријеке Јањ) и ЛОМ (на Клековачи)
БАЊАЛУЧКА РЕГИЈА – ДРУШТВЕНО- ГЕОГРАФСКА ОБИЉЕЖЈА И РАЗВОЈНИ ПРОЦЕСИ

■Бр. стан (2013.) = око 600 000 (најмногољуднија регија)

■О.г.н. око 67 ст/км2
■СТАНОВНИШТВО

❖ Територијални размјештај је неуједначен – очигледне су велике разлике; минимално су насељени јужни,

планински дијелови регије, а максимално сјеверни равничарски
❖ Старосна структура је неповољна – нарочито у брдским, планинским и аграрним просторима преовладава
старо и зрело становништво. То је посљедица индустријализације, урбанизације, дерурализације након
Другог свјетског рата
❖ Етничка и старосна структура посљедица су страдања српског становништва те насилних процеса који су се
према њима спроводили (асимилација)
❖ Посљедица етничке стуктуре становништва у Бањалучкој регији је дезинтеграција бивше СФРЈ и свих
процеса који су пратили њен нестанак и настанак нових држава
❖ Релативно је добро урбанизована, уз обиљежја ПСЕУДОУРБАНИЗАЦИЈЕ, посебно у приградским насељима
које је населило рурално становништво као посљедица избјегличког таласа из западно – крајишких општина
❖ Највећи степен урбанизације има Бањалука (199 000), а затим Приједор (98 000), Градишка (57 000), Србац,
Мркоњић град, Прњавор (38 000), Лакташи (36 000) и Нови Град.
❖ Сеоска насеља су збијеног типа у панонском дијелу и разбијеног типа у планинским дијеловима
■ПРИВРЕДА РЕГИЈЕ

- Бањалучка регија располаже важним привредним потенцијалом.

- Процес урбанизације започео је крајем 19. вијека (развој цеста, жељезнице, првих индустријских
погона и отварање рудника).

- Развој стагнира у Првом и Другом свјетском рату, а након тога креће убрзан развој и регија постаје
индустријско – аграрна.

- Водеће мјесто има прерађивачка индустрија (машинска, електро, хемијска, прехрамбена), затим
дрвна, индустрија коже и обуће, дуванска, индустрија алкохолних пића.

- Процес приватизације и транзиције друштвеног система негативно је утицао на велике индустријске

системе као што су: Руди Чајевац, Инцел, Јелшинград, Врбас, Босна, Целпак, Сана, Кнежопољка,
Младост, Свила.
❑ ПРИМАРНИ СЕКТОР:

❖ Равничарски предјели: нарочито Лијевче поље су база пољопривредног и агроиндустријског

развоја
✔ Узгој пољопривредних култура: ЖИТАРИЦЕ (КУКУРУЗ, ПШЕНИЦА), КРМНО БИЉЕ,
ИНДУСТРИЈСКО БИЉЕ, ПОВРЋЕ, НИСКО ВОЋЕ (ЈАГОДЕ, МАЛИНЕ, КУПИНЕ, ЛУБЕНИЦА)

❖ На ободу хорст планина: узгој ВИСОКОГ ВОЋА (ШЉИВА, ЈАБУКА, КРУШКА, БРЕСКВА)

❖ ПОЗНАТЕ ФАБРИКЕ: ВИТАМИНКА, АДРИА – Бањалука; МИРА (фабрика кекса), ПРИЈЕДОРЧАНКА

(прерада воћа) – Приједор; ЛЕВИТА (прехрамбена и месна индустрија) – Градишка;
МЛИЈЕКОПРОДУКТ – Грдишка; МЉЕКАРА – Шипово, МАРБО (узгој кромпира, произвидња и
дистрибуција) – Лакташи – угашена

❖ Планинско котлински простори – узгој СТОКЕ; сточарство је ЕКСТЕНЗИВНОГ КАРАКТЕРА

(екстензивно сточарство ослања се на број, а интензивно на квалитет расе)
❑ СЕКУНДАРНИ СЕКТОР:

❖ У структуро индустрије значајно мјесто припада прерађивачкој индустрији (машинска, хемијска, електро
индустрија, црна металургија, дрвна, дуванска, инд. коже, гуме и обуће, инд. алкохолних пића)

❖ ПОЗНАТЕ ФАБРИКЕ: САНА, Н. Град – текстилна индустрија, НОВА ДРВНА ИНДУСТРИЈА ВРБАС, Банја Лука –
намјештај (извоз), ФАГУС, К. ВАРОШ – столарија, ФАБРИКА ДУВАНА БАНЈА ЛУКА, БАНЈАЛУЧКА ПИВАРА,
БЕМА, Б.Л. – фабрика коже и обуће, БИНИС БЕТОН, ХЕМОФАРМ – лијекови......

❑ ЕНЕРГЕТСКИ СИСТЕМ

❖ а) ХЕ „Бочац 1“ – Врбас – недовољна за потребе регије па је прикључена на електроенергетски систем РС који

задовољава потребе чак остварује и вишкове, међутим постоје преносни проблеми енергије

❖ б) ХЕ „Бочац 2“ – пуштена у рад 2018. године, пар километара низводно

❖ в) ХЕ „Новаковић“ – на Угру

❖ Слив Врбаса је најзначајнији због природног пада и геолошке грађе. У сливу Врбаса у плану је изградња још
двије ХЕ у Трну и Лакташима
❑ ТЕРЦИЈАРНИ СЕКТОР
а) САОБРАЋАЈ

✔ САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА - Не задовољава ни стандарде ни потребе развоја.

Гушћа је друмска него жељезничка мрежа.

✔ Аутопут Бањалука – Градишка посебан смисао ће добити спајањем на аутопут ЗГ - БГД и

са друге стране БЛ - ЈАДРАНСКА МАГИСТРАЛА.

✔ Посебан проблем, а велику фреквенцију саобраћаја има правац БЛ – Мркоњић Град.

б) ТУРИЗАМ

■Недостаје саобраћајне инфраструктуре, смјештајних

капацитета, понуде, маркетинга и материјалних средстава

✔ ПРИРОДНОГЕОГРАФСКИ САДРЖАЈИ:
- РИЈЕЧНИ ТОКОВИ (Врбаса, Пливе, Сане и Јања),
Зеленковац, Крупа на Врбасу, Кањон Јања

- ТЕРМОМИНЕРАЛНИ ИЗВОРИ – балнео туризам

- ЈЕЗЕРСКИ ЛОКАЛИТЕТИ – Балкана, Бардача

- ПЛАНИНСКИ ЛОКАЛИТЕТИ (заступљен је зимски, ловни,

манифестациони и излетнички туризам) - Козара
(национални парк), Влашић
✔ АНТРОПОГЕНИ САДРЖАЈИ
- МАНАСТИРИ: ГОМИОНИЦА (15. вијек; код
Бронзаног Мајдана), МОШТАНИЦА (код Козарске
Дубице), КРУПА = Црква Св. Илије

- СПОМЕНИЦИ: на Козари, на Бањ брду (споменик

палим крајишницима, рад кипара Антуна
Аугустинчића), Петру Кочићи, Бану
Милосављевићу, цару Николају II, Стефану
Немањи
- ЦРКВЕ – брвнаре
- ЕТНО КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ