Пословно одлучивање

XIII Информациони
системи као подршка
одлучивања
Предавања 23.05.2022.
др Звездан Ђурић
др Ивана Ерић
др Нина Ђурица
 Информациони системи као подршка
одлучивања

Доношење пословних одлука представља важан

сегмент пословања који се одвија свакодневно на
свим организационим нивоима и подручјима
пословања.
Да би се менаџерима олакшало доношење
пословних одлука данас се примењују разни
информатички системи, програми и алати.
Циљ им је пружање помоћи доношењу
квалитетних и правовремених одлука.
 Информациони системи као подршка
одлучивања
Квалитетне и правовремене одлуке заснивају се
на квалитетним информацијама те на разним
моделима који помажу дефинисању алтернатива
и избору најбоље алтернативе, односно решења.
Зато је примена информационих система и
информационе технологије врло важна у
подршци пословном одлучивању.
Уопштено говорећи, информациони систем
управља током података и информација од места
њиховог настајања до менаџера који ће их
користити.
Нови услови пословања
Савремене услове пословања на светском
тржишту одређују следећа четири фактора:
ИНФОРМАЦИЈА КАО РЕСУРС;
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА;
Е-ПОСЛОВАЊЕ;
ИНФОРМАЦИЈСКА ЗАНИМАЊА.
Информација као ресурс
Реч информација долази од латинске речи
informare што значи обавештавати.
Информација је податак који је обрађен тако да
има значење за корисника.
Ако је податак сировина, информација је готов
производ.
На пример: сумирањем прихода и трошкова
услуживања сваког појединачног купца, компанија
може да види који купци су јој најпрофитабилнији,
то представља информацију.
Информација као ресурс
Информације су менаџеру потребне да би могао
да доноси одлуке и прати њихово спровођење,
упозна се са циљевима, прати стање извршења
текућих задатака и прати ток донетих одлука.
Друга страна потребе менаџера за
информацијама везана је за информисање о
релевантним појавама, као што су праћење
стања пословно-производних елемената,
праћење капацитета, залиха, производње и др.
Такође, менаџеру су потребне информације и о
међуљудским односима, као и стање у
организацији и окружењу.
 Карактеристике корисних (важних) информација:
1. Релевантност – информација је релевантна ако уклања
неизвесност, побољшава способностг доносиоца одлука за
предвиђање или потврђује, односно оповргава њихова
пређашња очекивања;
2. Поузданост – информација је поуздана ако не садржи грешку
или пристрасност и тачно представља догађаје или активност
организације;
3. Потпуност – информација је потпуна ако не изоставља важне
аспекте истакнутих догађаја или активности које мери;
4. Правовременост – информација је правовремена ако је
прибављена на време да би менаџменту осигурала
доношење исправних одлука;
5. Разумљивост – информација је разумљива ако је
представљена у корисном и разумљивом облику;
6. Доказивност – информација је доказива ако се увек на исти
начин може интерпретирати, и ако за њу постоји веродостојна
исправа.
Извори информација којима се служи
руководство при доношењу одлука:
1. Подаци које је произвео пословни
информациони систем – интерни подаци;
2. Подаци добијени од вишег или нижег нивоа
менаџметна;
3. Подаци доабвљени из околине пословног
система – ектерни подаци.
Глобализација
Глобализација је процес који води ка интеграцији целог
света у свим аспектима цивилизације.
Капитал, земља, рад, технологија и информације као
основни производни фактори у глобализованом друштву
слободно се крећу светом.
Глобализација је са собом донела велике промене у
процесу одлучивања у организацијама. Ове промене се
огледају у следећих неколико аспеката: нови субјекти
одлучивања, другачија процедура доношења одлука,
техничко-технолошке иновације и брзине слања
информација и порука у процесу одлучивања и промене у
процесу
Глобализација је подстакнута нарочито развојем
информационих технологија с посебним нагласком на
интернету.
Е-пословање
Е-пословање је резултат имплементације
интернетских технологија.
Е-пословање је савремени облик организације
пословања, који интезивно примењује интернетске
технологије за подршку пословним процесима.
Предности електронског пословања су: глобална
даноноћна доступност интернета; ширење на
интернационална тржишта (простор који се стално
увећава); смањење трошкова пословања (мање
папирне документације); повећање ефикасности
(бржи проток информација и мањи обим људског
рада); интеракција са потрошачима.
Е-пословање
 Влада (Goverment) може да:
 нпр. координира са локалним самоуправама (G2G)
 нпр. учествује у пројектима са компанијама (G2B)
 нпр. информише грађане тј. клијенте (G2C)

Компанија (Business) може да:

 нпр. сарађује са локалном самоуправом или владом (B2G)
 нпр. инвестира у заједничка улагања са другом компанијом (B2B)
 нпр. омогући електронске тансакције или трговину потрошачима
(B2C)

Клијент (Consumer) може да:

 нпр. плаћа обавезе према држави (C2G)
 нпр. утиче на рад компанија (C2B)
 нпр. организује аукцијску продају (C2C)
Информациона занимања
Информациона занимања могуће је поделити у
две основне групе:
1. Професионални информатичари који се
напосредно баве информатичким
технологијама и информационим системима,
њиховим обликовањем, изградњом,
имплементацијом и унапређењем;
2. Професионални различитих струка који за
обављање својих основних послова обавезно
користе информатичке алате.
Менаџмент информациони систем
 Пословни информациони систем чине следећи подсистеми:
• менаџмент информациони систем;
• рачуноводствени информациони систем;
• маркетиншки информациони систем;
• кадровски информациони систем и др.

 Технолошку компоненту пословних информационих система

обухвата информационокомуникациона инфраструктура.
• Хардвер (рачунарска опрема);
• Системски софтвер/Оперативни систем ;
• Апликативни софтвер (програми, апликације);
• Системи за управљање базама података;
• Менаџмент информациони системи;
• Телекомуникације/Интернет;
• Људски ресурси.
Менаџмент информациони систем
У пословном окружењу у којем се налази,
предузеће је суочено са динамичким условима
пословања, све је већа потреба за информационим
системима који могу задовољити неочекиване
потребе менаџера за новим информацијама.
Менаџмент информациони системи осигуравају
менаџерима извештаје и директан приступ
подацима о садашњем и прошлом пословању
предузећа потребним за ефикасније доношење
пословних одлука.
Улога менаџера у предузећу према познатом
теоретичару менаџмента Х. Минтзбергу је
вишеструка.
Менаџмент информациони систем
У центру пажње МИС-а је идентификација
потреба менаџера за информацијама, због улоге,
садржаја рада и задатака менаџера. Информација
је податак који је тако организован да има
значење за менаџера, при чему треба имати у
виду да је податак чињеница или факт.
 Менаџмент информациони систем представља за
предузеће врло велики квалитативни напредак; од
информационог система у којем се само прате
пословни процеси и активности до система који се
оријентише на повећање ефикасности
менаџмента.
Менаџмент информациони систем

Због тога менаџмент информациони системи

представљају главну комуникациону основу која
помаже смањењу и неутрализовању зависности
менаџера појединих организационих целина од
информација из других организационих целина у
предузећу.
Информација постаје свима доступна и користи
се у сврху оптималног пословања целокупног
предузећа, а не неких његових организационих
делова.
Менаџмент информациони систем
Појам Менаџмент информациони систем односи се
на научну дисциплину која се бави проучавањем
законитости изградње и функционисања
информационих система на основу информационе
технологије и њихове примене у пословним
системима.
Менаџмент информациони систем (МИС) је скуп
поступака за сакупљање, обраду, меморисање и
дисеминацију информација, са циљем да омогући
менаџерима и аналитичарима брз, разумљив и
конзистентан увид у информације потребне за
доношење пословних одлука, предвиђања и
прогнозе.
Менаџмент информациони систем

Менаџмент информациони систем представља

скуп поступака за сакупљање, меморисање,
обраду и дисеминацију информација за потребе
менаџерских функција.
Задатак овог система је да у оквиру целине
пословног система пружи адекватну
информациону подршку менаџерима у обављању
њихове улоге и вршењу функције менаџмента.
Информационе технологије
 Информатичке или информационе технологије или
информацијске и комуникацијске технологије су потребне за
електронску обраду података.
 То је употреба хардвера и софтвера за трансформацију,
снабдевање, заштиту, обраду и претраживање података и
информација у свако време на било којем месту.
 Хардвер је материјална компонента информатичких система.
 Софтвер је нематеријална компонента рачунарских система
која садржи знање и искуство људи о начину решавања
појединих проблема.
 База података је уређени скуп података који описује стање
реалног система на који се односи, који је снабдевен на
спољашним меморијама рачунара и коме је могуће једноставно
приступити од стране већег броја корисника.
 Рачунарске мреже и мреже за пренос података су обавезан део
информатичких система (Интернет, локалне рачунарске мреже).
Информациони системи
Организација информационих система односи се на
начин интеграције компоненти информационих
технологија. Клијент/сервер је данас доминантан
концепт информационих система. Предност
Клијент/сервер архитектуре се огледа у њеној
флексибилности, у техничком и организацијском смислу.
Апликација је компонента информационог система.
Апликација се састоји:
 Софтвера;
 Структуре података потребних за функционисање
апликације;
 Организацијских упутстава како је користити у склопу
одвијања пословних процеса.
Системски приступ
Систем је скуп елемената који чине интегралну
целину у склопу које се врше одређене функције и
постоји нека врста контроле.
Систем са састоји од следећих елемената:
 Структура система;
 Компоненте система;
 Околина система;
 Границе система;
 Циљ система;
 Функције система;
 Везе система;
 Процеси.
Системски приступ
Општа теорија система је наука која се бави
изучавањем система првенствено анализирајући
законитости које у њима владају.
Системи могу бити:
 Системи без циља;
 Механички и организмички системи;
 Апстрактни, материјални и социјални системи;
 Детерминистички и стохастички системи;
 Отворени и затворени системи;
 Статични и динамични системи.
Системска анализа је хеуристичка научна метода помоћу
које се прво истражују елементи, односи и начини
понашања неког система у смислу постпуног решавања
проблема.
Кибернетика
Кибернетика се може дефинисати као наука о
управљању и односима у системима, која садржи
скуп концепата, модела и метода промишљања
система, с којима се могу утврдити начини
оптималног управљања системима.
Кибернетика полази од начела опште теорије
система која систем представља као
трансформацију улазних и излазних величина, при
чему је пресудно својство регулације ситема.
Према врсти управљачких активности разликују се
два типа повратне везе: позитивна и негативна
повратна веза.
ЕРП системи

ЕРП (ERP- Enterprise Resource Planning)

означава интегрисани, модуларни и апликацијски
софтверски пакет. Он је намењен подршци
трансакцијској обради података (OLTP), а
обликован је с два основна циља:
Подржавање пословних процеса;
Осигурање потребних информационих подлога.
ЕИС системи

ЕИС подржавају следеће активности:

 Рутинско извештавање;
 Припрема и праћење буџета;
 Анализа конкуренције;
 Праћење важнијих пројеката;
 Стратегијско планирање;
 Преглед економских кретања.
Канцеларијско пословање
Канцеларија у пословном систему треба испунити
три врло важне пословне функције:
 Обједињавање послова који се одвијају по свим
другим пословним функцијама и нивоима
управљања;
 Представљање пословног система према његовој
околини;
 Организација и управљање радом запослених у
канцеларијама.
Аутоматизација канцеларијског пословања
подразумева примену информатичке технологије:
факс, електронска пошта, гласовна пошта,
видеотекст, аудио конференције, обрада текста.
Groupware
Основна подручја која треба подржати
groupware су:
Тимски рад;
Развој апликација;
Управљање документацијом. Део за
управљање документацијом је
најсложенија и најважнија компонента
groupware-a.
ОЛТП и ОЛАП системи
За електронску обраду података (ЕОП) данас је
најважнија подела начина електронске поделе
података. Данас се ови системи деле на:
• ОЛТП (OLTP - On-Line Transaction Processing) i
• ОЛАП (OLAP - On-Line Analitichal Processing).
ОЛТП је он-лине обрада података, а односи се на
прикупљање, евиденција, обрада и ажурирање
података о пословним трансакцијама. ОЛАП је он-
лине аналитичка обрада податакта, а односи се на
начин електронске обраде података с циљем што
боље подршке пословном одлучивању.
Подршка пословном одлучивању
Подршка пословном одлучивању је потребна из најмање три
разлога:
 У скоро свим ситуацијама одлучивања постоји велика
количина података коју треба обрадити;
 Време за одлучивање је увек ограничено, тј постоји временски
период у коме је потребно донети одлуку;
 Постоји потреба доносиоца одлуке да донесе исправну одлуку.
Одлуке које се доносе у организационом окружењу могу бити:
оперативне, тактичке и стратешке.
Такође, одлуке које се доносе могу бити рутинске и
структуриране или креативне и неструктуриране.
Подршка одлучивању може да се користи за све врсте одлука,
али је она најзначајнија на стратешком и тактичком нивоу
доношења одлука.
Облици подршке одлучивању
Поставља се питање зашто користити системе за
подршку одлучивању?
Зато што они подржавају процес доношења
пословних одлука на следећи начин:
Брза обрада података и информација;
Побољшање комуникације и сарадње;
Повећање продуктивности;
Боље управљање базама података као и
складиштима података;
Коришћење wеб-а;
Могућност коришћења по принципу било када било
где у било које време.
Системи за подршку одлучивању
Системи за подршку одлучивању су интелигентни
системи за подршку одлучивању.
Зашто су интелигентни? Зато што је стратегија
решавања проблема (знање и способност његовог
коришћења) преточена у рачунарски прогрм којим
се дати проблем решава на начин како га решава
човек користећи своју природну интелигенцију.
Појам и дефинисање СПО (DSS)
Овај модел први пут употребио је Сцотт-Мортон
1970-тих дефинишући га као: интерактиван
компјуретизовани системи који омогућава
доносиоцима одлука коришћење података и
модела ради решавања неструктурираних
проблема.
Систем за подршку одлучивању је данас један од
најсложенијих система, обухвата елементе умне
интелигенције користећи базе знања, механизме
закључивања, неуронске мреже и сл.
Систем за подршку одлучивању је скуп техника и
метода чији је циљ пружање помоћи при доношењу
квалитетних и правовремених одлука.
Појам и дефинисање СПО (DSS)
Турбан дефинише СПО преко већег броја дефиниција:
 СПО треба да буде помоћ доношењу одлука у смислу
повећавања њихових способности, а никако као замена
њихових процена.
 СПО је систем базиран на рачунару који даје подршку
решавању класе полуструктурираних или неструктурираних
проблема у процесу доношења одлука.
Чупић и остали дају следећу дефиницију СПО:
 Системи за подршку одлучивању су информациони системи,
који су слични и комплементарни стандардним
информационим системима и имају за циљ да подржавају,
углавном, пословне процесе доношења одлуке. Представљају
симбиозу информационих система, примене низа
функционалних знања и текућег процеса доношења одлука.
Компоненте СПО
Подаци су неопходни не само за решавање
проблема, већ и за примену разних стратегија, тако
да се подаци сматрају првом компонентом СПО
архитектуре.
За обраду и анализу података користе се различити
модели, који представљају другу компоненту СПО
архитектуре. Ови модели могу бити: стандардни или
специјализовани.
Неки СПО имају и “интелигентне” компоненте, које
представљају трећу компоненту СПО архитектуре.
Четврта компонента су корисници, а кориснички
интерфејс који они користе у раду са DSS
представља пету компоненту СПО архитектуре.
Подсистеми СПО (DSS)
 Сваки систем за подршки одлучивању се састоји из три
подсистема:
 Подсистем базе података – представља део СПО у коме се
чувају улазни и излазни подаци организације, ова база се
разликује од класичних релационих база података.
 Подсистем базе модела – компонента СПО која се састоји
од пословних модела одлучивања, сваки модел решава
одређени проблем код одређеног пословног процеса. Њихов
задатак је да на основу улазних података и модела
одлучивања генеришу излазне податке на основу којих
доносилац одлуке доноси одлуку.
 Подсистем корисничког интерфејса – треба да омогући
комуникацију између СПО и корисника, и разлога што
доносиоци одлука нису специјалисти за одређени модел, па
је зато овај подсистем и најважнији.
Предности СПО
1. Повећање броја разматраних алтернатива у процесу
доношења одлука
2. Боље разумевање проблема који треба да се реши
3. Бржи одговор на непредвиђене ситуације
4. Способност спровођења ад-хоц анализа
5. Боље сагледавање проблема и учења
6. Побољшана комуникација међу члановима тима који
учествују у доношењу одлуке
7. Побољшана контрола одлучивања
8. Уштеда у трошковима
9. Боље одлуке
10. Ефикаснији тимски рад
11. Уштеда у времену
12. Боље искоришћење расположивих података
Недостаци СПО

1. Проблем избора и коришћења модела из базе

модела.
2. Доносилац одлуке се често сусреће са
следећим проблемима: који модел изабрати,
како користити изабрани модел, како
комбиновати више модела?
3. Додатан проблем се јавља код базе модела
када се појави нови проблем за чије решавање
не постоји модел у бази модела.
Шта омогућује и како помаже СПО менаџерима
Систем за подршку одлучивању је рачунарски
систем који помаже процес одлучивања тако што
помаже менаџерима у:
Организацији информација;
Идентификацији и дохвату потребних информација;
Анализи и трансформацији тих информација;
Избору одговарајућих модела потебних за
решавање проблема одлучивања;
Извођењу тих модела;
Анализи добијених резултата моделирање за
потребе доносилаца одлуке.
Шта омогућује и како помаже СПО менаџерима

Такав систем треба омогућити:

 Решавање сложених проблема одлучивања;
 Коришћење различитих стилова и стратегија
одлучивања;
 Коришћење велике количине ажурних информација;
 Употребу већег броја метода решавања проблема;
 Скраћење времена потребног за доношење одлуке;
 Системи за подршку одлучивању омогућују
генерисање бољих опција и узимање у обзир већег
броја опција при одлучивању, па зато и повећање
квалитета одлука.
Какве користи предузеће има од СПО-а?
 Квалитетније планирање и буџетирање прогнозирањем
продаје новог производа;
 Већа стопа повраћаја остварена оптимизацијом
портфолија вредносних папира;
 Добијање више вредности из постојећих ЕРП, ЦРМ и
других система;
 Уштеде остварене решавањем комплексних проблема
распоређивања;
 Смањен укупни ризик пословања применом анализе
ризика;
 Повећана производна продуктивност анализом
симулацијског модела производних процеса;
 Већи приход остварен оптималним дефинисањем цена.
Менаџерски системи за подршку одлучивању

Зашто менаџери требају ИТ подршку у одлучивању

 Кључно у процесу доношења одлука је истражити и
упоредити велики број алтернатива. Што је број
алтернатива већи више долази до изражаја важност
примене рачунара у поступку тражења.
 Често пута одлуке треба донети у кратким временским
интервалима.
 У великом броју случајева нужно је проводити
софистициране анализе како би дошли до добро
одлуке.
 Доносиоци одлука могу бити на различитим
локацијама као и потребне информације. Њихово
повезивање може бити тежак и скуп задатак.
Менаџерски системи за подршку одлучивању
Рачунарски информациони системи се могу систематизовати
у следеће типове:
 Системи за трансакцијску обраду података (TPS) који пружају
менаџменту директну подршку;
 Системи за аутоматизацију канцеларијског пословања (OAS)
који такође пружају индиректну подршку;
 Менаџерски информациони системи (MIS) који пружају
директну подршку менаџменту;
 Менаџерски системи за подршку одлучивању (MSS) који
пружају директну подршку одлучивању, а могу се поделити на:
Системе подршке одлучивању (DSS);
Системе за подршку групном одлучивању (GDSS);
Експертне системе (ES);
Системе за подршку врховном менаџменту.
Експертни системи
Експертни системи је софтверски систем који
опонаша експерта. Експерт је особа која поседује
специјалистичко знање и искуство у одређеној уској
проблематици.
Експертни системи могу да се дефинишу као програми
који користе људско знање ради решавања проблема
који захтевају људску интелигенцију.
Експертни системи су интелигентни рачунарски
програми који употребљавају знање и процедуре
закључивања да би решили проблеме који су довољно
тешки те захтевају значајну људску стручност и
вештину. Знање са додатком механизма закључивања
за решавање тог проблема могу се сматрати моделом
који симулира најбољег стручњака у тој области.
Компоненте експертног система
Основни делови експертног система су:
 База знања, садржи знање експерта у структурираном
формату. Поступак прикупљања знања од експерта,
трансформација експертског знања у формални облик и
организација базе знање је најбитнији процес развоја
експертског система;
 Механизам за закључивање, преставља део ЕС који
има задатак да пронађе одговарајуће знање у бази знања
и да га примени за решавање проблема;
 Механизам за објашњавање;
 Корисничко суочавање;
 Систем за обраду знања.
Пословна (бизнис) интелигенција
 Пословна интелигенција је најчешће коришћени термин за
означавање компјутерске подршке одлучивању у
организацији. Пословна интелигенција је део информационог
система организације наменски развијен да омогући
управљање перформансамса организације.
 Ларисса Т.Мосс, Схаку Атре: “Пословна интелигенција није
ни произво нити систем. Она представља архитектуру и
колекцију интегрисаних оперативних апликација и апликација
за подршку одлучивању као и базе података које пословној
организацији омогућава лак приступ подацима. “
 Винод Бадами: “Пословна интелигенција је процес
прикупљања расположивих интерних и релевантних
експертних података и њихова обрада у корисне
информације које могу помоћи пословним корисницима при
доношењу одлука.”