BAZA PODATAKA

Čedomir Đurišić IV-1

  Baza podataka je kolekcija podataka
organizovanih za brzo pretraživanje i
pristup. Iz ugla korisnika, podaci su na
neki logički način povezani. Oni
predstavljaju neke aspekte realnog sveta.
 Korisnici pristupaju bazi podataka
korišćenjem ključnih reč i svrstavanjem
komandi. Tako korisnici mogu brzo da
pronađu, preurede, grupišu i odaberu
oblast u mnogim zapisima koje treba
vratiti ili pomoću kojih treba sastaviti
izveštaje o naročitoj skupini podataka.

OSNOVNO O BAZI PODATAKA

Postoje različite vrste baza podataka, zavisno
od toga na koji način su podaci interno
organizovani. Tako se razlikuju hijerarhijske,
mrežne CODASYL, relacionalne, objektno-
orijentisane, objektno-relacione, prilagođene
za WEB, XML i multimedijske baze
podataka.

VRSTE BAZE
PODATAKA
 Smanjuje pojavu duplikata
 Povećava pouzdanost podataka
 Obezbeđuje integritet podataka pri vršenju više operacija
 Obezbeđuje nezavisnost podataka (nezavisnost od softvera)

ZADACI BAZE PODATAKA

Pristup ovim podacima obično obezbeđuje sistem za upravljanje bazom podataka
(DBMS) koji se sastoji od integrisanog skupa računarskog softvera koji
omogućava korisnicima uzajamno deluje sa 1 ili više baza podataka i omogućava
pristup svim podacima sadržanim u bazi podataka. DBMS pruža različite
funkcije koje omogućavaju unos, skladištenje i pronalaženje velikih količina
informacija i pruža mogućnosti za upravljanje načinom na koji su te informacije
organizovane.

SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZOM

PODATAKA
FUNKCIONALNE GRUPE DBMS-A

Postojeći DBMS-ovi pružaju različite funkcije koje omogućavaju upravljanje bazom podataka mogu
klasifikovati u 4 grupe:
1. Definicija podataka – Kreiranje, modifikacija i uklanjanje definicija koje definišu organizaciju
podataka.
2. Ažuriranje – Umetanje, modifikacija i brisanje stvarnih podataka.
3. Preuzimanje – Pružanje informacija u obliku koji se može direktno koristiti ili za dalju obradu od
strane drugih aplikacija. Preuzeti podaci se mogu biti dostupni u formi koja je u osnovi ista kao
što je uskladištena u bazi podataka ili u novom obliku dobijenom izmenom ili kombinovanjem
postojećih podataka iz baze podataka.
4. Administracija – Registrovanje i nadgledanje korisnika, sprovođenje bezbednosti podataka,
praćenje performansi, održavanje integriteta podataka, bavljenje kontrolom istovremenosti i
oporavak informacija koje su oštećene nekim događajem kao što je neočekivani sistemski kvar.
 Sistem za upravljanje bazom podataka (SUBP) obezbeđuje skup usluga koje zajedno
pružaju široku podršku aplikacijama koje zahtevaju skladištenje velikih količina
podataka koje će deliti više korisnika. Među najvažnijim uslugama se nalaze:
 Mogućnost za skladištenje podataka na magnetnim diskovima ili drugim medijima za
dugoročno skladištenje, tako da podaci mogu da opstanu nakon izvršenja programa na
kojima su kreirani. Kako bi se podržalo efikasno skladištenje i pristup velikim
količinama podataka potrebni su sofisticirani sistemi upravljanja sekundarnim
skladištem. Sistemi za upravljanje obično uključuju usluge za brzi pristup određenim
podacima pomoću indeksa, čime se umanjuje potreban broj različitih pristupa
sekundarnom skladištu.

UPRAVLJANJE SEKUNDARNIM
SKLADIŠTENJEM
 Velike baze podataka su dragocene za
organizacije koje ih poseduju, a često je
potrebno da im pristupi više korisnika Da bi se to sprečilo, sistemi za upravljanje
istovremeno. Nekontrolisane promene u bazom podataka poseduju određene zaštitne
deljenom prostoru za skladištenje, mogu mehanizme kako bi se osiguralo da svaki
dovesti do oštećenja integriteta baze, ili korisnik pristupa bazi podataka izolovano
gubljenja podataka kao rezultat od drugih.
interferencije programa na nepredvidiv
način.

KONTROLA UPOREDNOG PRISTUPA

 Mnoge aplikacije za baze podataka su aktivne 24 sata dnevno, neretko im
pristupa mnogo različitih programa koji se često izvršavaju na različitim
računarima, uporedno koristeći bazu podataka. Kao rezultat toga, neizbežno je
da se desi da programi koji pristupaju bazi podataka prave greške, kao i da se
desi da se računar na kome se izvršava sistem za upravljanje bazom podataka
blokira.
 Prema tome, sistem za upravljanje bazom podataka mora da bude fleksibilan,
odnosno tolerantan na greške u softveru i otkazivanje hardvera, umanjujući
šanse da baza podataka bude oštećena, ili da se desi da se informacije trajno
izgube.

REKUPERACIJA
  Većina velikih sistema baza podataka sadrže podatke
koji ne treba da budu vidljivi nekim korisnicima, kao i
da im ne bude omogućeno da ih menjaju. Iz tog razloga,
neophodno je da postoji jedan opšti mehanizam koji
treba da obezbedi da nijedan korisnik ne pristupi
BEZBEDNOST informacijama kojima po pravilu ne treba da pristupi.
 Prema tome, sistemi za upravljanje bazom podataka po
pravilu obezbeđuju mehanizme koji omogućavaju
administratoru baze podataka da kontroliše ko i gde
može da pristupi kao i šta može da uradi u bazi
podataka.