Немачка геополитичка

школа
(Рацел, Хаусхофер)
Уна Зорић, Теа Петровић, Ива Новак III-3
геополитике-Немачка
Најпознатије класичне геополитичке школе су:

геополитичка школа
англоамеричка, немачка и руска

Њихове теорије објашњавају конкретне

историјске контексте тумачећи националне
геополитичке циљеве и резултате

Представници Немачке геополитичке школе су:

Класици

Фридрих Рацел и Карл Хаусхофер

Генеза геополитичке мисли

Од најранијих времена људи су размишљали о томе да ли и на који начин

одређени географски фактори утичу на политичко понашање народа

О односу између географије и политике писали су филозофи Аристотел,

Боден, Русо, Кант, Хердер и Хегел

Тек је немачки географ и професор Фридрих Рацел у последњим

деценијама 19.века у својим антрополошко-историјским студијама,
поставио темељ класичној геополитици
 Фридрих Рацел
Фридрих Рацел (1844-1904) оснивач је антропогеографије, отац политичке
географије и претеча геополитике као научне дисциплине која се бави
истраживањем односа просторног и политичког

Његова теоријска оријентацијa била је биологистичка (органицистичка) и

дарвинистичка (еволуционистичка), док је у политици заступао
националистичке и пангерамaнистичке идеје.

Као добровољац је учествовао у Француско-пруском рату (1870-1871) за

шта је одликован Гвозденим крстом за храброст.
Фридрих
Рацел
(1844-1904)
Утицаји

У његовим радовима осећа се

утицај Канта, Хегела, Хердера
Стваралаштво Ф. Рацела
и нарочито Карла Ритера,
последица је сложених
свестраног географа, који је
историјских и политичких
својим стваралачким опусом
процеса у ондашњој Европи
дао велики допринос развоју
политичке географије.
„Рацелизам“

Немачкој је било потребно не

На појаву „рацелизма“ као
само географско оправдање за
особеног антропогеографског
њено формирање и
правца, пресудно су утицале
функционисање, него и једна
пруске војне потребе и појава
врста теоријског предлошка за
национално-интеграционог
будуће хегемонистичке и
покрета који је довео до
империјалне циљеве који су се
уједињења Немачке (1871)
још тада назирали
 • Хегемонија-политички,
културни или економски
утицај или доминација једне
нације, друштва или групе
над другима
Хегемонија
Дела
• Управо из једног таквог друштвеног и историјског амбијента
проистекла су најзначајнија Рацелова дела:
• „Антропогеографија“ (1882-1891),
• „Етнологија“ (1885),
• „Политичка географија“ (1897),
• „Земља и живот“ (1901-1902) и друга, која су несумњиво утицала
и на његове бројне следбенике широм света, од Европе до
Америке.
 У „Антропогеографији“ , Рацел је развио основне
претпоставке о узајамности природе, становништва и
простора.

Под утицајем дарвинизма он је формулисао идеју о

„животном простору“ (Lebensraum) чија је основна
функција „да обезбеди храну, станиште и
размножавање“
„Антропогеографија
“-животни простор Због тога је исконски порив сваког живог организма
(подразумевајући човека, народе и државе) да запоседа
простор и да, растући и развијајући се, шири свој утицај
на нове просторе.

Овако схваћена борба за животни простор, није ништа

друго него борба за голи опстанак, како у природи, тако и
у односима међу државама.
 • Геополитичка последица оваквог става је логична:
• када јачи народи продру на територију коју насељавају
слабији народи, прва последица је одузимање простора,
услед чега је слабији народ осуђен на изумирање
Просторно • Ширење једног народа наилазило је на отпор свих
суседних народа, што се могло узети као повод за ратове
ширење који су се водили током целе историје човечанства.
• Са становишта државе и политике за Рацела су од
нарочитог значаја чиниоци просторног ширења народа и
састав његовог „унутрашњег организма“
 Закључио је да постоји директна веза између
Виталност нације величине пространства коју једна нација
настањује и њене виталности.

Другим речима, што већи простор једна

нација заузима,то је виталнија и већи су
изгледи за њен опстанак и напредак.

Зато један народ како би очувао своју

виталност константно мора да се шири, а
предуслов тога је заузимање нових простора.
Како животни простор утиче на човека?
Рацел је тврдио да „животни простор (Lenbensraum) утиче на
човека четвороструко:

1.утиче на тело и дух појединаца који чине народ;

2.утиче на просторно ширење народа, у погледу правца

простирања (планине изолују народе, а равнице их спајају);

3.ширење и измене просторних односа делују на одржање,

ублажавање или јачање одређених особина;

4.врши дејство на унутрашњи састав народног организма својим

природним богатствима и олакшава или отежава саобраћај”
 • Основни предмет изучавања политичке
географије је држава
• Наглашавао је да су за конституисање државе
битна два фактора: положај (die Lage) и простор
(der Raum).
„Политичка • На феномен државе он примењује биолошке
географија“ законе, држава је „организам привезан за тло и
део народа са делом тла“ (познати немачки став
о крви и тлу).
• У политичкогеографском смислу закључио је да
се „особине државе састоје од особина народа и
особина тла“.
Држава=организам

Држава пролази све развојне фазе као и један организам (младост, зрелост и старост)

У складу с тим млада „држава – организам“ има природно право на територијални раст, и то
све до њених природних граница . Рацел није веровао у сталност постојећих граница, јер је
сматрао да је сваки народ живо тело у сталном унутрашњем кретању

Истицао је да ниподаштавање просторне компоненте (просторни нихилизам) једну државу

доводи у смртну опасност, а доследно теорији о „вишим и нижим народима“ сматрао је
природним право великих држава да се територијално шире на рачун мањих држава.
Геополитика великих простора

За време путовања по Северној и Централној Америци, Рацел је формирао своје виђење

„геополитике великих простора“ коју је разумео као процес који води до формирања
само неколико макрополитичких и макроекономских простора, тј. држава – континената.

На тај начин установио је појмове „пан – области“ и „светске велесиле“ (Weltmacht) чија
би моћ постепено расла до планетарног нивоа.

Такав положај предвиђао је за Немачку.

 • Рацел осцилира између залагања за
униполарни и мултиполарни свет, што се
може протумачити као израз тадашњих
дилема немачких властодржачких кругова
Између • Униполарни свет би био прихватљив, само
залагања за ако би осликавао немачку хегемонију, што је,
имајући у виду капацитете тадашње немачке
униполарни и државе, било немогуће остварити
мултиполарни • Због тога им се мултиполарни свет чинио као
свет опција коју су били принуђени да прихвате и
за коју је требало наћи неку врсту теоријског
оправдања –барем док Немачка не ојача
довољно да крене у освајачке походе
глобалних размера
 Рацел ниподаштава постојање малих држава,

Мале државе ће бити

упозоравајући да оне представљају девијантни
„изузетак од правила раста држава“

Изгледају као да су се окамениле, али их

прихвата јер то захтевају односи политичке моћи
у Европи

Уколико се тај однос промени, у корист Немачке,

збрисане

мале државе као суверени политички ентитети

ће бити збрисане

Управо то се и догодило тридесетак година

после Рацелове смрти када су нацисти почели
да у дело спроводе овакве и сличне замисли
„Мека моћ“ или окупација

Залаже се за традиционалну
Рацел нема разумевања за
окупацију и тврди да било који
полуге тзв.меке моћи, тј.за
други однос према вазалним
успостављање економске и
територијама неће успети да у
идеолошке моћи доминантне
дугорочном временском
државе над другим државама
периоду учврсти хегемонију
Евроазијска димензија немачке
геополитике
Рацел велича животни стил земљорадника, јер верује да једино они могу развити духовно-
моралну везу са одређеном територијом и на тај начин оснажити државу да издржи све нападе са
стране, да акумулира снаге да пређе у офанзиву

У сукобу између номада и земљорадника, победу види на страни ових других

Код Рацела се не може уочити инсистирање на важности евроазијске димензије немачке

геополитике, које ће обележити идеје његовог наследника Хаусхофера

Ипак, и њему је ближе ширење Немачке на евроазијској континенталној маси него кроз колоније
на другим континентима, иако поздравља формирање немачких колонија у Африци и Пацифику
Пангерманизам

Рацел је један од оснивача Пангерманског савеза 1891. године.

Ово ,,патриотско удружење” (тако су чланови називали Савез), било је изразито

националистичко, расистичко и експанзионистичко.

Заступало је становиште да уједињење Немачке није довршено и да је историјска

мисија Немачке да уједини све Немце кроз пројекат Средње Европе(Mitteleuropа)

Такође, њени чланови, укључујући Рацела, сматрали су да Немачка заслужује и мора

да има своје колоније
 • Колоније које служе само као тржишта
или извор сировина нису ,,праве”
колоније.
• Зато Немачка треба да води рат против
домородачких народа, како би
ослободила што већи простор који би
Колоније населили Немци.
• Одређени аутори у овој Рацеловој теорији
виде извор геноцида (злочин намерног,
потпуног или делимичног уништавања
националних, етничких, расних или
религијских група)
 Рацел-Хаусхофер
Фридрих Рацел остварио је изузетан утицај на Хаусхофера, кога
је чак и познавао, будући да је био „пријатељ и колега његовог
оца, Макса”
Хаусхофер је прихватио Рацелов термин аутаркија и
примењивао га као значајан фактор у геополитици.

Појам аутаркија би у буквалном преводу значио самодовољност.

У смислу државе, аутаркија представља енергетску, привредну,
економску и сваку другу независност једне државе од других.
Карл Хаусхофер
(1869-1946)
• Био је немачки географ, публициста, официр,
један од пионира геополитике
• Хаусхофер се кроз свој живот водио
Хераклитовом мишљу — „рат је отац свих
ствари”.
• Почетак Првог светског рата рата за Хаусхофера
је значио да постоји шанса за прекрајањем
граница.
 • 1923. године оснива Часопис за геополитику
• 1933. године, тада већ професор геополитике, постао
је директор Института за геополитику на Универзитету
у Минхену
Геополитика • председник Немачке академије био је од 1934. до
1937. године
• На Институту за геополитику развијају се и разрађују
геополитичке идеје које ће касније бити прихваћене и
примењене у политици Трећег Рајха
 Насловна
страна
Часописа за
геополитику
 • Најсажетији приказ Хаусхоферових
идеја може се наћи у његовом есеју
„Континентални блок: Берлин-Москва-
Токио“, објављеном почетком
1941.године(пре напада на СССР)

Евроазијско
• Главна тема есеја је изградња снажне,
мириљубиве везе између Берлина и
Москве

удруживање • Изражава велику радост и подршку

пакту који је између Немачке и Русије
склопљен 1939. године (Пакт о
ненападању)
• Тврди да тај пакт представља једину
сигурну заштиту немачких интереса
Утицај на Хеса и Хитлера

Постоји мишљење да је најконтроверзнији представник немачке геополитичке школе

Разлог-блиско пријатељство са Хитлеровим замеником Рудолфом Хесом

Постоје докази да је Хаусхофер посећивао Хитлера и Хеса док су били у затвору

Поједини истраживачи тврде да се утицај Хаусхофера може приметити и у Хитлеровој

злогласној књизи „Mein Kampf “

Као и да су његови научни радови током тридесетих година 20.века утицали на

експазионистичку оријентацију нацистичке спољне политике
 • Иако није био члан партије, пружао је
подршку одређеним Хитлеровим
Подршка потезима, нарочито онима који се тичу
неким спољне политике и негирања међуратних,
боље речено версајских, институција.
Хитлеровим • Подржао је Хитлерову одлуку о
одлукама напуштању Лиге народа и склапање Пакта
о ненападању са СССР-ом
Оповргавање повезаности
Други истраживачи тврде да је
Хаусхоферова повезаност са
нацистима само споредна и да
Хитлерови спољнополитички
потези изгледају бизарно,
апсурдно и непојмљиво окрутно из
хаусхоферовске геополитичке
перспективе
Хаусхофер се залагао за тесну
сарадњу са Русима, развијајући
тако евроазијску геополитичку
перспективу, што је у потпуној
супротности са Хитлеровим
нападом на СССР 22.јуна 1941.
 • Расистичке теорије о хијерархији раса и
народа се не могу наћи у
„Желим да Хаусхофнеровим геополитичким
истраживањима (и отац његове жене

будем Марте био је Јевреј)

• Осећај кривице и психолошке

заборављен и последице ратних траума су ипак биле

претешко бреме за Хаусхофнера и
његову жену, што је резултирало
заборављен” њиховим самоубиством на имању у
Баварској 1946.
• У опроштајном писму трагично је
ставио тачку на своју, више од пола
века дугу, каријеру речима: „Желим да
будем заборављен и заборављен”
 • Што се тиче научног доприноса, према Хаусхоферу,
геополитика треба да проучава девет група проблема
који су сви, мање-више, повезани са животним
простором (leben-sraum-ом) и који, тобоже, недостаје
Немцима као „младој“ нацији и држави:

Шта • узајамно утицање животног простора и насеља,

• однос између геополитике и политичке идеологије,
геополитика • проблем утицаја животног простора као чиниоца у
стварању расе и класе,
треба да • обрнути утицај идеологије на животни простор,
проучава? • миграције,
• границе,
• проучавање срца (средишта животног простора),
• однос културне и уметничке географије са политичком
географијом и геополитиком и
• исправке идеологије
 • Између политичке географије и
геополитике Хаусхофер је правио јасну
разлику: прва проучава државу са
просторног аспекта, а друга простор са
аспекта државе
• Према Хаусхоферу „суштинска
геополитичка одредница јесте Велики
Панрегиони простор (Grossraum)”
• Увидевши да је униполарно устројен
међународни систем неодржив, а
узимајући у обзир теорију Великих
Простора, Хаусхофер долази до идеје о
„Панрегионима”, као интересним
сферама великих пространстава од
којих неке обухватају више
континената.
Пан-области
• Према његовој визији основала би се 4 пан-региона и то:
• а) Евро-Африка, у којој преовлађује француско-немачки тандем;
• б) Пан-Русија, која ће проширити свој утицај ка Индијском океану на Персију,
Авганистан и Индијски потконтинент;
• в) Проширена источно-азијска развојна област, груписана око Јапана као
водеће силе региона;
• г) Пан-Америка под вођством САД
• Пан-региони у буквалном смислу одређују границе интересних сфера које би
требале да допринесу миру и које су, према Хаусхоферу, најбољи и
најефикаснији пут ка целокупном напретку читавог човечанства.
Нови поредак

Ради „нужности“ промене подређене немачке

позиције у свету, залагао се за успостављање Новог
поретка на основама континенталистичке
(телурократске) пан-идеје.
Резултат би требало да буду меридијански издужене
пан-области које би биле супротност таласократској
„идеји хоризонтале“ („експанзији по паралели“) и
претња британско-америчкој глобалној доминацији.
Хаусхоферова
подела света
на пан- Хаусхоферова подела света на пан-области

области
 • У служби свеобухватне
„Нужност“ геополитизације била је
„поплава“наменских термина:

ширења • моћ и простор (macht und raum),

• геополитика простора (raumgeopolitik),

животног • велики простор (grossraum),

• крв и тло (blut und boden),

простора • народ без простора (volk ohne raum),

• свест о границама (grenzbewusstsein)...
 • Нацисти су покушали да своје поступке утемеље
на теоријама које произилазе из немачког
геополитичког учења
Други • Учења Ф.Рацела и К.Хаусхофера могла су да
послуже као полазиште, можда и подстицај за
светски рат- одређени начин размишљања и поступања
колико се • Сагледавање Другог светског рата може да
отпочне указивањем на идеје које су му
сукоб претходиле, јер су те идеје усвајали идеолози
који су своје ставове успели да наметну великом
поистовећује броју људи, заведених националистичким
са теоријом идејама, које фаворизују један народ и једну
државу, на рачун свих осталих
Процват геополитике у
националсоцијализму

За популаризацију
геополитике, која је пратила
Немачка геополитика и
успон Хитлеровог покрета,
националсоцијалистичка
значајну улогу су имали и све
партија су се међусобно
тежа економска ситуација у
допуњавале.
земљи, и богата немачка
географска традиција.
Геополитика-нацистичка идеологија

Детаљним истраживањем постаје јасно да су геополитички аутори имали

ограничен утицај на нацистичке доносиоце одлука.

Чак је постојала и одређена тензија између геополитике као дисциплине и

нацистичке идеологије.

Она се највише рефлектовала у генералном приступу: геополитика је

наступала из геодетерминистичког становишта, док су нацисти увек већи
значај придавали расном односно људском елементу.
Немачка нацистичка геополитика

• Трајање од 1930-их до краја Другог светског рата

• Извргла се у екстремну, изопачену, злочиначку ултрадетерминистичку доктрину
чији је задатак био да на псеудонаучни начин образложи пројекат етно-
демографског и територијалног прекомпоновања света
• Током припрема за Други светски рат, Немачка је упослила многе географе да дају
научну оправданост нацистичкој идеологији
Рацел-резиме-теорија-темељ нацистичкој
идеологији
• Рацел је дефинисао идеју животног простора,јачи народи одузимају простор
слабијима,не верује у сталност постојећих граница, као и сваки организам и
држава има право да расте,велике државе на рачун малих,ниподаштава
мале државе које су се окамениле,али их прихвата јер то захтевају односи
политичке моћи у том тренутку у Европи
• Не признаје економску или идеолошку моћ јаче државе над слабијом, већ
искључиво територијалну окупацију
• Говори о геополитици великих простора, пан-областима и континенталним
велесилама чија моћ заузима планетарни ниво, предвиђајући је Немачкој
• Не инсистира на евроазијској димензији ширења немачке геополитике, али
му је она ближа од концепта ширења кроз колоније на другим континентима
Злоупотреба теорије и концепта животног
простора

Његова теорија (Lebensraum)-касније

злоупотребљена је у злогласни концепт користи
каснијем периоду, у се као оправдање за
нацистичкој тези о експазионистичку немачку
узвишеној раси и политику за време
представља основу нацизма. хитлеровског Трећег Рајха.
 Тридесетак година након Рацелове смрти,
нацисти су кренули у поход на мале државе и
Поход на Пољску избрисали су их са лица земље

Поход на Исток требало је да омогући освајање

новог животног простора, што је оправдано
повећањем броја становништва

Окупацијом западних делова Пољске почео је

процес германизовања источних територија
1939.

Тајпроцес трајао је све до совјетске офанзиве

1944. године.
 Даље ка Истоку-СССР

Хитлер је свој патолошки

страх и мржњу према Зато су, вођени политиком
У складу са доктрином
Јеврејима применио у теорију рурализације, пројектовали
аутаркије нацистима је било
проширења животног насеља на источним
важно да се обезбеде
простора на штету Русије, територијама, која ће
производњом хране.
како би одбранио Европу од населити Немцима.
„јеврејског бољшевизма”
 Дугорочно, Велики источни план је требало да
обезбеди доминацију Немаца и смањење броја
становника „ниже” расе (Јевреја, Рома, Словена).

Као један од корака плана, на исток су послате

Бруталнос такозване „Ајнзацгрупе” чији је задатак био да у

позадини Вермахта „умирују” освојена подручја

т нацизма Групе су имале наређење да „приоритет” за

погубљење имају Јевреји који су били у
структурама власти Совјетског савеза.

Бруталност нацизма и злочини нациста, створили

су одбојност према Хаусхоферовим идејама и
геополитичком учењу
 Хаусхоферова одговорност је у томе што је био
најзначајнији геополитички мислилац свога времена и
што је заговарао територијално већу Немачку ,а пут до
ње морао је бити поплочан ратом и невиним жртвама

Поједностављен поглед подразумева пребацивање

кривице на једног човека или на једну теорију за коју је
сам Хаусхофер сумњао да ју је полуобразовани Хитлер
Ко је крив? схватио (његове геополитичке концепте)

Хитлер као вођа немачке државе је налогодавац

експанзивне немачке међународне политике која је за
последицу имала геноцид, Холокауст и небројене
ратне злочине
Закључак

Чак и за време Хладног Посматрајући немачку

Нема никакве сумње да је
рата када је била званично геополитику без
немачка геополитика
забрањена, она је опстала историјских предрасуда
оставила дубок траг у
кроз истраживања у неким као неминован се намеће
развоју светске
сродним научним закључак о њеном
геополитичке мисли.
дисциплинама. историјском континуитету.
 • У том смислу радови Фридриха Рацела су израз
једне аутентичне традиције која је заснована на
физичкогеографским обележјима немачког
животног простора који има своје историјске
ритмове и тенденције коју су вазда били
условљени „широм сликом света“.
• Изазов немачке централности који је у својим
делима интуитивно наслутио Рацел, касније,
Закључак између два рата изразио Хаусхофер, чини се да је
питање од којег зависи будућност европске
политике, па и њена способност да у условима
глобализације артикулише свој геополитички
субјективитет.
• Улога Немачке у свему томе је свакако од
прворазредног значаја
 Литература

1 2 3
„Политичка географија „Теоретичари класичне „Карл Хаусхофер-
Фридриха Рацела“, Милорад геополитике“,проф.др Филип Геополитика у раљама
Вукашиновић, новинар и Ковачевић,Подгорица,2014. националсоцијализма“ ,
публициста,15.11.2019, Универзитет у
Културни центар Новог Сада Београду,Факултет
безбедности,Вукан Пејић,
Београд 2021.
Литература
• «Класична геополитика у
историјском контексту: Бехемот
и Левијатан»,Студијски програм
мастер академских
студија,Бранислав
Ћулибрк,Универзитет у Новом
Саду, Филозофски
факултет,2023.