Десанка Максимовић

1898 -1992
САДРЖАЈ
• Живот и рад Десанке Максимовић
• О поезији Десанке Максимовић
• Врт детињства
• Закључак
• Литература
 Живот и рад Десанке Максимовић
• Десанка Максимовић једна је од кључних личности у развоју српске
књижевности за децу и младе.
• Била је најстарије дете оца Михајла, учитеља, и мајке Драгиње.
• Рођена је 16. маја 1898. у селу Рабровици код Ваљева.
• Одмах после њеног рођења њен отац је добио премештај, те се породица
одселила у Бранковину. Тамо је провела детињство и завршила три разреда
основне школе, а у Ваљеву је завршила гимназију.
• Студирала је на Филозофском факултету у Београду, на одељењу за светску
књижевност, општу историју и историју уметности.
• Након дипломирања најпре је радила у Обреновачкој гимназији, а затим као
суплент у Трећој женској гимназији у Београду.
• У Паризу је провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске
владе. По повратку из Париза радила је у Учитељској школи у Дубровнику, али се
1926. враћа у Београд где је радила, све до 1941., као професор у Првој женској
гимназији.
• Једна од њених ученица била је и Мира Алечковић, која је такође постала
успешна песникиња и блиска пријатељица Десанке Максимовић. Почетком
Другог светског рата је отишла у пензију, али се убрзо вратила у службу 1944.
године и у истој школи остала до коначног пензионисања, 1953.
• За живота је путовала широм тадашње Југославије и имала велики број
пријатеља међу писцима и песницима; у њих су спадали Милош Црњански,
Иво Андрић, Густав Крклец, Исидора Секулић, Бранко Ћопић и други.
• Године 1959. изабрана је за дописног члана САНУ, а 1965. за редовног члана.
• Почетком августа 1933. године удала се за Сергеја Сластикова. Није имала
деце.
• У четвртак, 11. фебруара 1993. године у својој 95. години, у Београду, преминула је
Десанка Максимовић. Сахрањена је у Бранковини код Ваљева, у порти цркве Светих
арханђела у оквиру културно-историјског комплекса.
• Писала је за одрасле и децу. Неговала је поезију, прозу, путописе, есеје,
романе, а бавила се и превођењем, махом поезије, са словеначког, бугарског,
француског и руског језика.
• Стваралачки опус Десанке Максимовић чине око педесетак књига поезије и
жанровски разноврсне прозе, намењене свим узрастима и различитим
интелектуалним и естетским укусима. Из тог опуса види се да је она
првенствено песник, па тек онда приповедач, романсијер и путописац. Своје
прве песме објавила је у јануару 1920. године у часопису „Мисао” који су
уређивали српски песници Сима Пандуровић и Велимир Живојиновић.
• Десанка је добила велики број књижевних награда и признања, а међу
њима и Вукову (1974), Његошеву (1984), награду АВНОЈ-а и др.
 За децу је објавила више књига поезије и прозе:
к ( 1 9 54)
и са с тана
ролећн
• П
ка ( 1 959)
27) к а љ у љаш
( 1 9 мс
ет и њ ств а • Шу 61)
д ( 1 9
• Врт ( 1 9 3 2) уд о у пољ у
н а ливади • Ч ц и ( 1 962)
• Гоз
ба п о дани
1945) че в и
лепт и р ( • Сун
т ни ( 1 9 66)
• Зла ( 19 48) а чк о срц е
ћниц а • Ђ
а п ом о
и ( 1 9 77)
• Рек е у т орб
р а ( 1 946) • Дет
Бу б а Ма 953)
• к а ( 1
а ус п аван
В е т ров
•
 О поезији Десанке Максимовић
• Када се говори о Десанки Максимовић, као о ствараоцу за децу, треба напоменути
да је њена појава означила нови заокрет у српској књижевности за децу.
• Она се у српској књижевности за децу јавила у време када су почели да пишу
песници који су епигонски настављали Змајево певање. Она је у почетку успела
да се ослободи епигонства и да понуди деци дело младалачке свежине које је
носило печат њене особене стваралачке природе.
• Није писала тенденциозно дидактичне песме за децу.
• Стварала је под утицајем романтичара, руских и француских песника.
(Љермонтов и Јесењин)
• У својим песмама, извршила је пројекцију свога детињства и дочарала идеалну
слику света, пуну љубави и разумевања међу људима.
• Три су непресушна врела њене инспирације: природа, љубав и детињство.
• Природу је доживљавала интензивно и чулно и у њој се ослобађа сваки њен
немир, свака зачаурена мисао.
• Лирика Десанке Максимовић је сва у служби роду и језику, похвала животу
и химна љубави.
• Њени ликови су најчешће ту одмах поред нас, међу биљкама и животињама,
птицама и инсектима, стварима и појавама.
• Она разуме шта казују траве, биљке, мале и велике животиње, сунце и
месец, кишне капи и роса, стабла и цветови.
• У њеној поезији нема разлике имеђу живог и неживог света, предмета и
бића, биљака и животиња, ствари видљивих и невидљивих.
• Живот природе поистовећивала је са животом човека, али је знала да и у
природи има умирања.
• Десанка Максимовић прилазила је детињству као бајци човековог живота. У
обраћању деци јасно је износила своје веровање да ће свет добра победити
свет зла и да ће светлост победити оно што је разорно и што је оличено у
деструктивној сили мрака.
• Десанка је говорила да су у природи најлепша чуда, али да би се доживело
чудо у царству природе, деца морају имати велико срце и много разумевања
за све што живи.
• Цела њена поезија поседује ритмичку и мелодијску уравнотеженост и
специфичну лакоћу.
• Форма песама варира од везаног до слободног стиха и флексибилније
строфе.
• Дужина стиха је такође променљива – од једносложних речи различитог
ритма, до дванаестерца који имају тон и боју епске нарације.
 Врт детињства
• Прва збирка песама намењена деци

• Објављена 1927. године

• По мишљењу Тихомира Петровића ова збирка значила је први камен бачен у мирне воде шаблонске и
церемонијалне продукције. (ПЕТРОВИЋ, 2005:176)

• Милан Богдановић дочекао је речима: „Од свих наших савремених песника Десанка Максимовић је
најприродније предодређена да се приближи поезији детињства”. (БОГДАНОВИЋ, 1966:64).

• О њеним првим стиховима за децу Милан Богдановић је писао: „После њених стихова остајете као росом
умивени. Јер код ње се устрептавања врло лако издвајају, саме од себе звуче жице, као на оној старој
харфи, под најмањим и најнеотесанијим дахом, умножавају се трептања до у безброј”. (БОГДАНОВИЋ,
1966:64).

• У овој збирци Десанка је на оригиналан, упечатљив и духовит начин, дочарала свет детињста и природе,
пун љубави какав до њене појаве нисмо сретали у српској литератури за децу.

• Песмама из ове збирке назначила је „мотиве, оквире и линије које у своме ствралаштву за децу више
никада неће напустити” (ПРАЖИЋ, 1971:104)
 ХВАЛИСАВИ ЗЕЧЕВИ
• Шаљива песма (Десанка на шаљив начин упознаје децу са основном
особином зечева – плашљивост).
• Говори о разметању зечева, који се праве храбри пред другим животињама.
• Приказује се разговор зечева и њихова хвалисавост.
• Први зец говори да се не боји вука, други се не боји медведа, а трећи се не
боји лисице, копца, ни баука.
• На самом крају песме, Десанка са једном дозом хумора и на духовит начин
саопштава да су се зечеви разбежали због тога што је нешто шушнуло.
• Парна и укрштена рима
 ДЕТЛИЋ
• Говори о детлићу, који по цео дан нешто ради у шуми (шума му је ловиште, али и
скровиште)
• Он живи у букви и познаје све стазе и кутове у шуми.
• Истиче се значај који природа има за животиње
• Оне у шуми и живе и раде, стварају себи храну и на тај начин преживљавају.
• Први стих песме садржи ономатопеју: Тук-тук-тук!
• Парна, обгрљена рима

ЗЕЧЈЕ УХО
• Говори о зецу који има веома добар слух, коме ниједан покрет у шуми не може промаћи –
он чује кијање врабаца, трчање мрава, певање пужева, зевање зевалица, али и ницање
плавог купуса.
• Овом песмом Десанка је желела да прикаже живот у шуми – увек се нешто дешава,
 ОБЛАК
• 3 строфе, парна рима
• Говори о изузетној важности природе за човека и његов живот.
• Људима је потребна киша, а њу доноси облак.
• Она је извор живота за људе, залива баште и одржава воће и поврће, од ње расте шума, која
је, један од извора хране за животиње, киша напаја земљу на којој рађа кукуруз, од ког човек
прави храну за себе и своју породицу.

ШТА ВАТРА ПЕВА

• Говори о значају природе за човека.
• На ватри се спрема храна, која је један од важних извора, захваљујући коме човек живи,
преживљава и опстаје. Истиче се важност ватре за опстанак и свакодневни живот.
• Песма је уобличена као исказ саме ватре чије се треперење и пламсање поистовећује са
игром.
 ЛИВАДСКО ЗВОНЦЕ
• Казује о појединим активностима животиња у шуми – мрав полази на пут, пчеле и
пужић су на цветовима, а слепи миш, преко дана, бежи на таван.
• Ономатопеја, рефрен – Бим-бам, ударам

КРТИЦЕ
• Говори о кртицама које свој живот у шуми проводе скупљајући храну, кријући је
од свих других шумских становника.
• Кртице су у овој песми шкрте: не желе да своју храну поделе с другима, иако би
то много значило гладној шеви, црвићима и врапчићима.
• Дидактични компонента (хуманост; порука упућена младим читаоцима – да ће им
храна и ужина бити слађа уколико је поделе са неким).
 ИДЕ ЈЕСЕН НАМЕРНИК
• Педагошка црта
• Говори о доласку јесени и припреми
• У њој је Десанка Максимовић кроз
шумских становника за њу.
животињски свет осликала
• Десанка се брине за убогу шуму и међуљудске односе.
оголело грање јер долази до смене
• Путник је мрав, који је залутао, и
годишњег доба.
замолио пужа за преноћиште.
• Мотиви:
• Порука деци да буду племенита,
• Липе, тополе, храст, буква, шума милостива, гостољубива, хумана и
пуна љубави према људима који су у
невољи.
 У ГОСТИМА
• Весела игра пчела, буба и лептира, на ливади блиставих боја и опојних мириса
• Све пршти од радости
• Буђење природе и њених становника
• Мотиви:
• Пролеће, песма, игра, радост
• Градација
 СНЕЖНЕ ПАХУЉИЦЕ
• Испевана је као низ питања радозналог детета о
настанку пахуљица.
• Користећи се маштом, дете описује снежне
пахуљице, како их оно доживљава.
• Звезде помрле од страха, бело цвеће с месеца
развејано несташним ветром, озебли бели
лептири.
 БЕЛА ВРАНА
• Дидактична песма
• Треба да подучи децу да помогну, не само пријатељу, већ сваком човеку који се нађе у
невољи, да буду милосрдна и предусретљива, племенита, да воле, али и тај коме је помоћ
указана треба бити захвалан свом спасиоцу.
ВЕТРОВА УСПАВАНКА
• Говори о шуми и свим њеним становницима који, када падне мрак, спавају и одмарају
• Гром, муња, сова, брегови – прва строфа.
• Стршљени, љутице, осице, гује, ћукови – друга строфа.
• Песма је мелодична, а та мелодичност се остварује стилским фигурама.
• Ономатопеја (буји, паји), апострофа (шумице), рефрен (буји паји/шумице//тебе ветар
љуља), персонификација (заспали су громови), анафора (заспали су громови/заспала је
муња), хибербола (побегла је сова из сто брегова)
 СМРТ ЛИШЋА
• Садржи тужна осећања лирског субјекта, који саосећа с
лаганим гашењем природе која урања у зимски сан.
Визуелно и акустички, све асоцира на тугу, од тужне приче
ветра лишће бледи и опада, селице су помрле од умора и
подавиле се у далеком мору, сунце се уморило и пало у
воду.
• Мотиви:
• Јесен, опадање лишћа, хладан ветар, уморно сунце
 ПАУКОВО ДЕЛО
• Песникињин сусрет са творцем паукове мреже
• Испевана у 1. лицу једнине
• Поштује време које је потребно пауку да исплете
плетиво и упућује све нас да поштујемо рад
других бића.
• Свесна да би само једним покретом могла
уништити мрежу, песникиња се окреће и одлази.
• Између песникиње и паука постоји веза
• Они заједно представљају свет уметника –
песникиња уметност ствара речима (песме), паук
својим нитима (мрежа)
 ДЕЧЈИ САН
• Мотив дечјег сна и рођења детета
• Ономатопеја, рефрен – куц, куц
КОЛО
• Мотив народног кола
• Рефрен – Ходите овамо коло да играмо;
ВОЖЊА
• Позив на игру, радовање лепоти природе, истраживање ведрије стране живота
• Градација
• Персонификација (села лете, сања цвеће, мирис слеће са ливада, куће беле као
стреле тек пролете, бескрајно, нежно, меко небо)
•
 ЗАКЉУЧАК
• Нигде у нашој поезији, као у стиховима Десанке Максимовић, није бешумније, без
звоњаве необичних речи, тако високо шикнуо кљук љубави и преобразио се у широки
лук светлости који топлином срца обасјава родни крај, младост, драгога, народ, слободу
и људско достојанство. У њеним песмама се воли живот, радује живљењу и људски
страхује од смрти; ори се смех и цвили туга; пружају руке ка извесности и стрепи у
очекивањеу тајни. (МАРКОВИЋ, 1987:113)
• За Десанку Максимовић деца су била сунчани поданици. Она их је тако називала. Од
првих стихова деца су била сапутници на путу откривања многих тајни живота. Она је
наставила змајјовинску песничку стазу, посебно онај део који је везан за народну лирску
поезију. Умела је да разграна машту и да оствари вишесмислене поетске слике у којима
има реалности и фантазије, и богатих емоција, и радости и туге, многих нежности, а
највише хуманости. (ОБРАДОВИЋ, 2005:225)
• Њено књижевно дело намењено најмлађима је израз ритуалне радости којом се
оплемењује смисао људског постојања и помаже деци да узгоје код себе љубав према
људима и према слободи. На њима се деца уче да читају дивну, а никада до краја
 ЛИТЕРАТУРА
• Извори:
• Десанка Максимовић, Врт детињства, Београд, БИГЗ, 1985.
• Литература:
• Миомир Милинковић, Историја српске књижевности за децу и младе, Београд, Bookland,
2014.
• Славољуб Обрадовић, Књижевност за децу, I, Алексинац, Виша школа за образовање
васпитача, 2005.
• Слободан Ж. Марковић, Записи о књижевности за децу, Београд, Народна књига, 1987.
• Тихомир Петровић, Историја српске књижевности за децу,, Врање, Учитељски факултет,
2001.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!
Љубинка Цекић, 2581