ЗАШТИТА ЧОВЕКОВЕ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕ
 Заштита животне средине подразумева:

организовање радне предузимање одређених

делатности тако да не мера ради отклањања
долази до битнијег последица негативног
нарушавања еколошке деловања човека на
равнотеже природу
 Заштита животне средине
подразумева скуп мера:
• у циљу заштите животне средине на
локалном и глобалном нивоу од
нарушавања еколошке равнотеже
• за отклањање последица нарушене
равнотеже
 Мере могу да се сврстају у 4 групе:
1. Правне
2. Техничке
3. Образовно-васпитне
4. Политичке
• Расправе о решавању односа природа-друштво
сежу у далеку прошлост, али
• Од 50-их година прошлог века настају мисаоне
целине о уређивању односа друштва и
природе – теорије о заштити животне средине
• Теорије настају под утицајем здраворазумског
и научног сазнања о деградацији животне
средине; у одређеним друштвеним условима
са различитим интересима друштвених слoјева
и политичких и економских кругова
 Теорије о заштити животне средине:
1. Теорија бентамиста
2. Теорија малтузијанства
3. Теорија “тихо пролеће”
4. Теорија границе раста
5. Теорија органског раста
6. Теорија преображаја међународног
поретка
7. Теорија постојаног стања
8. Теорија нивоа живота
9. Теорија економског оптимизма
10. Терија затварања круга
11. Теорија постиндустријског доба
12. Теорија географског приступа
13. Теорија децентрализације друштвеног
система
14. Теорија концептуалног модела биосфере
Теорија бентамиста
• Развио је теоријски и
филозофски систем који се
заснива на идеји да су
људска бића рационална,
себична створења која теже
што већој корисности.
• Сходно томе залаже се за
обезбеђивање ефикаснијих
услова рада и побољшање
хигијенских услова у
радничким насељима.
 Теорија малтузијанства
• Становништво расте геометријском
прогресијом, а производња хране спорије
аритметичком.
• Узрок беде лежи у високој популацији и
природним законитостима.
• Предлаже контролу рађања радничке
класе и других нижих социјалних слојева.
 Теорија “тихо пролеће”
• Указала је на опсаности
од претеране употребе
пестицида и на еколошке
принципе:
- границе толеранције
- међузависност и
- сложеност односа
 Теорија границе раста
Теорија органског раста
Теорија преображаја међународног
поретка
 Теорија постојаног стања
• Енергетски приступ у анализи социјално-
економских проблема.
• Уводе у теорију појам ТРИ Е: енергетика,
економија и екологија.
• Темељи се на три закона:
1. чување енергије
2. смањења количине енергије
3. максимална ефективност код
искоришћавања енергије
 Теорија нивоа живота
• Повезују квалитет животне средине са
нивоом живота који обухвата:
- друштвено признате потребе
- ниво задовољавање тих потреба
- друштвено признате услове задовољења
потреба.
• Економија и екологија нису антиподи већ
саставни елементи заједничког еколошко-
економског система.
Терија затварања круга
Фактори деградације • Закони:
животне средине: 1. Све је повезано са
1. Густина насељености свим, свако утиче
2. Достигнути ниво на све, све утиче на
напретка сваког
3. Степен искоришћа- 2. Све негде треба да
вања савремене иде
технике 3. Природа боље зна
4. Ништа не сме да се
узме, а да се не
надокнади
 Теорија постиндустријског доба
• Неопходно је предузети следеће мере:
1. Увођење штедње свих фосилних горива
2. Штедња електричне енергије
3. Обуставити производњу луксузне робе која
нема значаја за опстанак
4. Штедња хране у развијеним индустријским
земљама
5. Развијати пољопривреду и шумарство
6. Увођење рециклаже
7. Научна истраживања
8. Стварање центра за надзор и контролу
 СОЦИОЛОШКИ АСПЕКТИ
ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Заштита животне средине је један од
глобалних проблема савременог друштва
 Џонатан Шел:
1. Љубав свих људи према животу на Земљи
и сазнање о угрожености тог живота
људском рушилачком снагом, уз
поштовање рођених и нерођених;
2. Поштовање Земље као основе људског
живота
 загађење ваздуха
загађење вода
извоз прљавих технологија

Ефикасна заштита животне средине

захтева сарадњу више држава
Међународна заштита животне
средине
 Међународно-правна сарадња
• 1839.год. Велика Британија и Француска
• до 1996. год. преко 140 мултилатерарних уговора
и велики број билатерарних
• Приступ сарадњи је различит и зависи:
 од карактера друштвено-економског уређења
државе
степена развоја производних снага
циљева на националном и међународном
плану
да ли је држава извор загађивања или је
угрожена тим загађивањем
 До сада је постигнут видан напредак у
сарадњи, али
• у заштити природне средине постоје
супротни интереси појединих земаља
• наука, без обзира на напредак не пружа све
одговоре на бројна питања и не предлаже
општеприхватљива решења
 Ипак, све је раширеније сазнање о
опасностима које прете човечанству и
превазилазе се идеолошке и политичке
разлике.
Хаварија у Чернобилу (Русија и Америка)
Бомбардовање Србије (УНЕП и УНЦХС –
хабитат формирају мешовиту групу за
истраживање деградације животне
средине)
Заштита човекове животне
средине у Србији
 Шест основних облика испољавања
деградације животне средине:
1. Нерационална експлоатација необновљивих
природних ресурса и енергије
2. Загађивање биосфере отпацима
3. Пораст буке
4. Пренатрпаност простора као последица
концентрације привредних активности и
урбанизације
5. Смањивање пољопривредних површина
6. Смањивање простора за одмор и рекреацију
Три основна узрока: Специфични узроци:
1. Убрзан економски 1. брз и специфичан процес
раст индустријализације
2. Пораст броја 2. урбанизација
становништва и 3. “профитно оријентисана”
урбанизација технологија
3. Технологија усмерена 4. “расипнички” модел
на максималну потрошње
експлоатацију ресурса
5. механизми тржишног
привређивања
 Еколошки проблеми постају предмет ширег
интересовања 80-тих година.
Три фазе у развоју система заштите
човекове средине:
1.од 1945. до 1970.
2.од 1970 до краја 1980.
3.од краја 80-тих
 Устав 1974, 1992, 2006. прокламује право на
здраву животну средину.
• Природно право – • Уставно-правна
право на услове категорија -
живота и животну
средину који
омогућавају да живи
као људско биће
Члан 74.
• Свако има право на здраву животну
средину и на благовремено и потпуно
обавештавање о њеном стању.
• Свако, а посебно Република Србија и
аутономна покрајина, одговоран је за
заштиту животне средине.
• Свако је дужан да чува и побољшава
животну средину.
 ЗАКОН
О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (2004)
Члан 2.
Систем заштите животне средине чине мере,
услови и инструменти за:
1. одрживо управљање, очување природне
равнотеже, целовитости, разноврсности и
квалитета природних вредности и услова за
опстанак свих живих бића;
2. спречавање, контролу, смањивање и санацију
свих облика загађивања животне средине.
 Субјекти система заштите животне средине
Члан 4.
Систем заштите животне средине, у оквиру својих
овлашћења, обезбеђују:
• Република;
• аутономна покрајина;
• општина, односно град;
• предузећа, друга домаћа и страна правна лица и
предузетници који у обављању привредне и друге
делатности користе природне вредности, угрожавају
или загађују животну средину;
• научне и стручне организације и друге јавне службе;
• грађанин, групе грађана, њихова удружења,
професионалне или друге организације.
• ЗАКОН о забрани развоја, производње,
складиштења и употребе хемијског оружја и о
његовом уништавању
• ЗАКОН о заштити од јонизујућих зрачења и о
нуклеарној сигурности
• ЗАКОН о управљању отпадом
• ЗАКОН о заштити од нејонизујућих зрачења
• ЗАКОН о цевоводном транспорту гасовитих и
течних угљоводоника и дистрибуцији гасовитих
угљоводоника
 Литература:

• Данило Ж. Марковић (2005). Социјална екологија.

Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
• Mara Djukanović (1991). Ekološki izazov. Beograd:
Elit.