Сатирична

поезија
Јована Јовановића
Змаја
 Часописи
 књижевни (Јавор)
 сатирични (Змај, Стармали...)
 за децу (Невен)
• Змај политички сазрева у српском националном
покрету 1848/49. године, уз Светозара
Милетића.
• Залаже се за либерализам, демократију,
национално ослобођење и уједињење,
друштвену правду...
• Пола века прати свој народ песмом, прозом,
новинским чланком, афоризмом, карикатуром.
• Змајева реч противи се нељудкости,
подаништву, кукавичлуку, себичности, тиранији,
лицемерју, лажи, заосталости...
Злато свог великог песничког талента
расковао у ситан новац и раздао га
свом народу (Ј. Скерлић)
Програм Змајевог сатиричног рада
Док се коров и коприва не истреби, не
може се добро семе сејати; док се лажни
апостоли не открију, не може истинита
наука процвасти; док се ропски духови не
изобличе, не може слобода синути; док се
себичност не жигоше, не може се
родољубље узвисити... док се на
надрикњиге прстом не покаже, не може се
право знање и наука раширити...
(Змај у "Змају")
Песма о песми
...И на земљи ко да ново сунце сину,
те разведри празну тмину, пустолину.
Где је бола, где је јада, – песма блажи;
Где се клоне, где се пада, – песма снажи;
– Где су људи добре ћуди, – песма с' ори;
Што не можеш друкче рећи, – песма збори;
Где утехе нема друге, – песма стиже;
А где сумња све обара, – песма диже...
J. J. Змај
Али поезија није само ту да буде човеку на утеху него
и да буде критика друштва и да има своју "практичну
употребу".
Такве природе су Змајеве сатиричне песме.
 Шта је сатира и чему служи?
Сатира је равна ножу,
Треба оштро да поступа;
Мање боли кад је оштра,
Већма боли кад је тупа.
Змајев епиграм

сатира → ругање, подсмевање;

књижевно дело у којем се на
подругљив начин исмевају мане
појединца или групе и критикују
неке друштвене појаве
 Јутутунска народна химна
Боже свети,подржи нам Књаза,
здрава,крепка,охола и славна,
јер на земљи нит је кадгод било,
нити ће Му икад бити равна.
Ради Њега сва створења живе,
ради Њега сунце греје с неба,
а тај народ,а ту земљу нашу
подржи је-ако Књазу треба.

Овај народ врло добро знаде Одузми нам и жеље и гласа,

да је створен само Књаза ради, одузми нам мудровања клета,
да Му даје порезе и хвале, да Његову намеру не пречи,
да Га двори и понизно кади. да Његовој мудрости не смета.

Боже силни с висока жилишта, Дај Му с неба најсветије даре,

саслушај нам нашу жељу стару, полиције, шпицле и жандаре,
боже свети,не дај ником ништа ако неће да душмана свали,
да што више остане Владару. бар на своме нек срце искали.
Нек народи нашу славу знаду,
а нас пусте чмавати у хладу,
ал' и онда нек је стража јака,
јера има сана свакојака.
 Јутутунс Пародија жанра
ка народ
објављен на химна
а је у лис
1865. год ту Змај
ине, када
расписал су власти пародија
е конкурс
државну за • подругљива имитација
химну ре
жимског озбиљног књижевног
смера.
дела
• садржина Змајеве
химна химне је потпуно
• озбиљан, узвишен тон супротна од очекиване
• величање владара, • контраст између
народа, државе... садржине и форме
→ пародија
 Предмет поруге
Владар
...на земљи нит’ је кадгод било,
нити ће Му икад бити равна
„свемогући владар“
Ради Њега сва створења живе,
ради Њега сунце греје с неба
самољубље
Дај Му с неба најсветије даре,
полиције,шпицле и жандаре
страховлада
Народ
Овај народ врло добро знаде
да је створен само Књаза ради,
да Му даје порезе и хвале,
да Га двори и понизно кади.
удвориштво
Одузми нам и жеље и гласа,
одузми нам мудровања клета,
да Његову намеру не пречи,
да Његовој мудрости не смета.
тотална морална
деградација
Последња строфа → поента

Нек народи нашу славу знаду,

а нас пусте чмавати у хладу,
ал' и онда нек је стража јака,
јера има сана свакојака.

• Испод химнично-молитвеног плашта

провириће песниково слободарско
огорчење.
• Не прети мачем, већ сном, идеалом,
будућношћу...
 Уместо закључка
О стогодишњици Змајеве смрти,
смрти
речено је:

Не треба заборавити: за Змаја је пјесма

светиња, најмилија Божја кћер која слабе
створе с Богом веже, Песма мора бити света/
Бити чиста/ Баш ко звезда у висини/ Што се
блиста. У име таквих, високо постављених,
рајских, непролазних вриједности, Змај је гледао
и своје савременике, и српске прилике, и
поезију, мјерећи не привременом, земаљском,
већ божанском мјером за нека боља времена и
за бољи нараштај.
проф. др Душан Иванић
Крај
У Јавору Змај објављује прве
Ђулиће, а бави се и књижевном
критиком. Сарадници у часопису су
му: Лаза Костић, Јаков Игњатовић,
Стојан Новаковић.

назад
• По часопису Змај песник добија
надимак. А име листа је игра речима
којом се алудира на 3. мај 1848, дан
одржавања Мајске скупштине на којој је
покренуто национално питање Срба у
Аустроугарској.
Изашло је 90 бројева Змаја.
• Стармали је излазио пуних 12 година.

назад
Јуна 1880. у многим српским
листовима штампан је позив на
претплату за Невен, Чика-Јовин лист,
а већ у јулу излази први број. Змај ће
га уређивати до краја живота.
„Невен је мезимче мога идеалног
живота на земљишту мога
практичног искуства“,
рећи ће песник.

назад
 Бирократски режим Михајла
Обреновића
Када је преузео власт
1860. године, Михајлов
отац, Милош Обреновић,
рекао је да ће „закон
бити највиша воља у
Србији“.
Њему ће Змај упутити
стихове познате
Јутутунске јухахахе.
назад
Сетите се одломка из приче Радоја
Домановића Мртво море, који сте
читали у основној школи.
Домановић сатиром исмева и
осуђује учмалост и безвољност
људи, одсуство жеље за
напретком...

назад
 Иронија
Сугерише супротно од реченог,
тако да овај свемогући владар постаје
смешан у очима читаоца.
Ироније се нижу из стиха у стих
до потпуне политичко-моралне деградације.

Иронични тон појачава и се псеудонимом

којим је песма потписана:
Смлеван Кадислав Плаћански
(алузија не везе песника С. Владислава
Каћанског са двором)
назад