Програмирање је поступак писaња програма у неком од
програмских језика.
Програм је ограничени скуп наредби које се изводе тачно
одређеним редослиједом и с тачно одређеним циљем.
Први језици за писање програма били су машински језици који
су били тешко разумљиви и врло неприкладни за човјека јер су се програми писали низом нула и јединица. . Стога су направљени умјетни програмски језици (налик нашем говорном језику) које називамо вишим програмским језицима као што су: Basic, Pascal, C, Visual C, Delphi итд Фазе у програмирању o Анализа проблема, o Израда алгоритма (цртање дијаграма тока), o Писање програмског кода, o Унос програмског кода
Алгоритам је скуп јасно дефинисаних корака који воде ка
рјешењу проблема.
Алгоритам се може представити:
• Говором • Табеларно • Дијагорамом тока Дијаграм тока се састоји од симбола повезаних стрелицама.
Програмски језици су скуп правила и наредби за писање
програма. Помоћу њих се комјутерском систему, дају инструкције и наредбе за извршење одређених задатака .
Програм написан у вишем програмском језику назива се
изворни код (енгл. Source code). Да би рачунар прихватио програм написан у вишем програмском језику неопходни су специјални програми преводиоци, који служе за превођење виших програмских језика у машински језик, једини разумљив рачунару. Постоји двије врсте програма за превођење иших програмских језика у машински језик рачунара и то:
1. Компајлер, програм преводилац који виши програмски
језик у цјелости преведи у машински језик, а затим га извршава захтијевани број пута.
2. Интерпретер, програм преводилац који преводи сваку