УВОД

 Телевизија је једна од технологија која се данас најбрже развија. Као и свака

технологија и телевизија је прошла кроз свој процес развоја и унапређења.

 Развој телевизије кроз историју се може поделити у неколико етапа и фаза, као
што су:
 начин емитовања,
 технике емитовања слике,
 преносног пута,
 па све до уске повезаности са развојем телевизијских пријемника који су се
прилагођавали захтевима тржишта.
 I ОДНОС ИНТЕРНЕТ ТЕЛЕВИЗИЈА / ИПТВ

 Због великог интересовања за испоруку ТВ услуга преко IP мрежа,

услуге ТВ дифузије постају дигитални и интерактивни, тако да
технолошки захтеви постају све сложенији.

 Велики број оператера и произвођача опреме ради на стандардизацији

ИПТВ система (ATIS/IIF, ITU-T FG ИПТВ), како би услуге ИПТВ
система постале широко прихваћене, доступне и поуздане.

 Телевизију коју је могуће остварити преко интернета изложићу као две

одвојене области: Internet телевизију и Internet Protocol телевизију
(InternetTV и ИПТВ).
 1.1.Интернет телевизија

 Интернет телевизија представља платформу (оквир) са отвореним

развојем, у којој учествује велики број видео издавача малих и средњих
величина. Такав сервис омогућује високо иновативни садржај, који
учесницима/корисницима пружа велику угодност и комфор, услед
могућности отварања различитих класичних канала који су или за
малопродају или широку потрошњу.

 Интернет телевизија је први успешан пример конвергенције дигиталне

телевизије, телекомуникација и рачунара.
 1.1.1.Видео портал YouTube

 YouTube видео портал омогућава

корисницима објављивање, прегледање и
међусобну размену видео садржаја.

 YouTube портал користи Adobe Flash

технологију за приказивање различитих
видео садржаја које су корисници
направили (снимили или објавили), као што
су филмски инсерти, ТВ исечци и музички
спотови, аматерски снимци, итд.

Слика 1.Видео портал YouTube

 1.1.2. Видео портал Joost ТВ
 Телевизија на захтев (TV on demand)- Joost ТВ портал
дистрибуира видео садржај технологијом тачка-тачка
Р2Р (Peer-To-Peer). Само мањи број корисника је
директно повезан са видео сервером, а они који су
повезани прослеђују видео стримове (Stream) до
суседних корисника, који даље понављају исти
поступак.
Слика 2. Joost ТВ видео портал
 “Joost” систем претвара РС рачунаре у ТВ
пријемнике са садржајем на захтев (on-demand), тако
да додатни STB уређај (декодер) није потребан. Видео
је приближно стандардног ТВ квалитета (SDTV,
Standard Video TV), и користи H.264/Core AVC кодек
за компресију сигнала.

Слика 3. Блок-дијаграм Р2Р дистрибуције

 1.2. Интернет протокол телевизија

 ИПТВ је сервис који се до крајњих корисника испоручује преко мрежне

технологије која је базирана на Интернет протоколу и широкопојасном
приступу Интернету.

 Интернет Протокол телевизија (Internet protocol television-IPТВ) је систем

путем кога се корисницима пружају услуге гледања телевизије преко
Интернет протокола користећи архитектуру и мрежне методе групе
интернет протокола као и инфраструктуру која користи комутацију
пакета, уместо коришћења стандарда радиодифузија или кабловска
мрежа.
 II СТРУКТУРА ИПТВ
 Основна компонента ИПТВ система за дистрибуцију
ТВ сигнала (Middleware) обезбеђује интерактивност
кориснику, управљање садржајем са стране корисника
и оператера.

 Различити видео садржај долази од видео Head End-а.

Видео стримови се затим прикупљају користећи
Middleware контролу за дистрибуцију претплатницима.

 Видео се даље преноси до различитих локација преко

Слика 4.Блок-шема генеричког ИПТВ
система
метро оптичке транспортне мреже. Од централних
локација видео стримови се дистрибуирају до
мултиплексера (MUX) помоћу приступне оптичке
мрежне инфраструктуре.
2.1.Компонента за дистрибуција ТВ сигнала -Middleware

 “Middleware”је софтвер опслужује цео ИПТВ систем. То је скуп

софтверских апликација који обједињују све компоненте ИПТВ
система.

 Задужен је за опслуживање корисника, одређује изглед интерфејса према

крајњим корисницима, контролише приступ корисника, обрађује захтеве
пристигле од корисника, рецимо захтев за промену канала или захтев за
неки сервис, као што је видео на захтев и неки други.
У језгру “Middleware” налазе се три основне врсте апликација:

 базе података, у којима се смештају подаци о расположивим садржајима,

подаци о ресурсима ИПТВ система и ниховом тренутном стању, подаци о
корисницима и њиховим техничким и комерцијалним карактеристикама и
други подаци од важности за исправан рад ИПТВ система;

 апликације којима се реализују услуге ИПТВ система, као што су надзор и

управљање његовим радним окружењем;

 комуникационе апликације, преко којих се остварује и одржава веза између

ИПТВ система и његових корисника. Зависно од типа садржаја,
“Middleware” одређује којом врстом протокола (unicast или multicast)
одређени садржај ће се преко транспортне мреже преносити до крајњег
корисника.
 2.2. Компонента за аквизицију ТВ
сигнала – Head End платформа

 Head End је кључни елемент сваког ИПТВ система и обухвата решења за

прикупљање, обраду, кодирање и управљање (менаџмент) видео и аудио
садржаја.

 Да би се осигурала успешна понуда ИПТВ услуга, видео сервер/Head End

хардвер треба да ефикасно испуни (адресира) следеће кључне захтеве:

 високу скалабилност и флексибилност,

 MPEG-4/AVC или HEVC/H.265 кодере са што бољим квалитетом видео
сигнала и што нижим битским брзинама (протоцима),
 високу поузданост пружаоца ИПТВ услуга,
 претпостављену могућност управљања,
 сигурну интеграцију Head End-а и Middleware-а.
 Функција Head End може се уопштено поделити на
три дела:
 Први део Head End је антенски пријемни део, који
укључује сателитске антене, терестријалне антене,
кабловске разводе који дистрибуирају сигнале до
мрежног чворишта.
 Други део Head End је пријемно-декодерски и он
представља скуп интегрисаних пријемних
декодера. Њихов задатак је да сигнале који дођу са
сателита, са земаљских антена, оптичким или
жичним путем, „распакују“, декодују, ако је
потребно промене формат и стављају на
располагање следећем делу мрежног чворишта.
 Трећи део Head End је енкодерски део. Он на
излазу даје дигитални садржај у форми пакета,
који може да буде у различитим резолуцијама (SD
Слика 5. Head End платформа
или HD). За сваки садржај (ТВ програм) додељује
се посебна IP адреса (по једна за сваки канал).
  Head End решење састоји се из
четири главна градивна блока
(Слика 6.), и то:

 видео аквизиције,
 видео обраде,
 видео кодирања, и
 видео управљања.

Слика 6. Генеричко Head End решење ИПТВ система

 2.2.1.Видео аквизиција

 Пружаоци ИПТВ услуга прикупљају ТВ програме из више различитих извора.

Циљ је да се обједине, обраде и конвертују примљени ТВ видео сигнали из
различитих извора, као што су сателитски или оптички извори, студији разних
ТВ станица, као и из других дигиталних извора, и да се тако дистрибуирају,
преко Middleware-а, различитим корисницима, који могу да користе различите
уређаје.

 Видео аквизиција система захтева интелигентни дизајн уз много компромиса,

као што су могућности редундантности, имплементације антена, а како би се
испунили временски услови пружаоца услуга.
 2.2.2. Видео обрада

 Након прикупљања видео сигнала, Head End мора да обради сваки сигнал ради
даље дистрибуције.

 Пружаоци услуга морају да обраде видео сигнал тако да га је могуће прилагодити:

 Уређајима за вишеструки приказ (Multiview). За ефикасно опслуживање свих

претплатника на свим уређајима, морају се користити алати за превођење (конверзију)
истог видео сигнала да би се могао доставити у вишеструким (различитим)
резолуцијама;
 Локалном и регионалном уметању огласа/реклама. ИПТВ услуге комутирају се до
сваког претплатничког домаћинства, при чему пружаоци услуга могу да знају шта
сваки гледалац прати, а самим тим могућност да врше испоруку прецизнијих, боље
прилагођених и профитабилнијих реклама;
 Trick-play функционалностима. За пружање квалитетних, угодних видео
доживљаја, многи пружаоци услуга користе VoD услуге, које омогућавају
кориснику потпуну контролу ТВ програма;

 Аудио/видео подешавањима. За обезбеђивање једнаких (еквилизованих) аудио и

видео нивоа над свим сигналима, неки канали захтевају известан ниво
подешавања, како би се обезбедиo конзистентан доживљај кориснику приликом
промене канала.
 2.2.3. Видео кодовање

 Централни део видео Head End-а је решење за кодовање видео који се приказује на ТВ
екрану корисника, а које даје облик самом видео доживљају приликом гледања. Чак и
када пружаоци услуга користе одличне видео рекламе, обраду и управљање видео
сигнала, избор видео кодера увек одређује понуђени квалитет ИПТВ услуга.

 Осим захтева за пружањем што већег квалитета слике, пружаоци услуга морају водити
рачуна о што мањем искоришћењу пропусног опсега. У ову сврху често се користе
стандарди за видео компресију помоћу којих је могуће остварити захтеве за високим
квалитетом слике уз минимално искоришћење пропусног опсега.
 2.2.4. Видео управљање

 Мрежни систем за управљање Head End-а,

NVM (Network Management System) надгледа,
приступа, конфигурише и контролише мрежне
уређаје који су обухваћени Head End-ом а
управљач елементима EM (Element Manager)
надгледа, конфигурише, контролише, врши
аутоматски back up неуспеле опреме,
упозорава оператера у случају неког неуспеха,
извршава аутоматске задатке и преводи
одговарајуће протоколе у SNMP протокол ради
потпуног надгледања мреже.

Слика 7. Ефикасност стандарда за видео

кодовање/компресију
 III ПРИСТУПНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ИПТВ МРЕЖЕ

 ИПТВ енд-то-енд мрежна инфраструктура се може реализовати

коришћењем следећих технологија широкопојасног приступа, способних
да задовоље потребе ИПТВ-а у пропусном опсегу:

 Преко технологије дигиталне претплатничке линије (xDSL) ;

 Преко оптичких мрежа;
 Преко кабловске ТВ мреже;
 3.1. ИПТВ путем xDSL технологија

 Коришћењем постојеће мрежне инфраструктуре

засноване на бакарним телефонским линијама,
провајдери телекомуникационих услуга су
омогућили конверзију постојеће телефонске
инфраструктуре између локалне телефонске
централе и корисничке везе у дигиталну линију
велике брзине.
 xDSL технологије су и даље најраспрострањенији
начин широкопојасног приступа интернету у
Републици Србији.

Слика 8. DSL дијаграм

 3.1.1.ADSL

 Асиметрична дигитална претплатничка линија (ADSL) је тренутно

најраспрострањенији облик DSL технологије инсталиране на
телекомуникационим мрежама широм света.

 Заснован је на технологији везе тачка-тачка, која омогућава провајдерима

телекомуникационих услуга да испоруче услуге високог пропусног
опсега преко постојећих бакарних телефонских линија.

 Пренос података у „downlink“-у, односно од централног дата центра или

регионалне канцеларије до опреме корисника, бржи је од информација
које путују од корисника до централног дата центра, па отуда и назив
„асиметричан“.
 3.1.2. ADSL2

 ADSL2 технологија представља другу генерацију широкопојасних

асиметричних приступних технологија, развијених са циљем побољшања
брзине преноса података и домета преноса ADSL-а. Две верзије ADSL2
стандарда, назване “G.dmt.bis” и “G.lite.bis”, стандардизоване су и одобрене од
стране Међународне уније за телекомуникације 2002. године.

 Њиховом стандардизацијом почела је замена раније развијених ADSL стандарда.

Коришћењем ефикасније модулације, смањењем заглавља оквира, кодирањем и
коришћењем побољшаних алгоритама за обраду сигнала, постигнут је напредак у
поређењу са претходним ADSL стандардом.
 3.1.3. ADSL2+

 Представља технологију широкопојасног

 Коришћењем проширеног фреквентног
Слика 9. Поређење брзина ADSL технологија у погледу
удаљености Mbit/s
приступа засновану на коришћењу
фреквентног спектра са горњом
граничном фреквенцијом од 2,2 MHz, што
је дупло више него у ADSL и ADSL2
технологијама које користе фреквенцијски
спектар до 1,1 MHz.
спектра, ADSL2+ технологија омогућава
постизање већих брзина преноса на
краћим паровима. Максималне брзине
преноса у низу су око 28 Mbit/s, док
брзине преноса у супротном правцу
достижу 1,5 Mbit/s.
 3.1.4. VDSL

 Главна карактеристика VDSL-а која учвршћује

Слика 10.Поређење фреквенцијског појаса
ADSL2, ADSL2+ и VDSL технологија
његову позицију као врхунске DSL технологије је
његова компатибилност и интероперабилност са
претходним верзијама ADSL мрежа. Коришћењем
VDSL-а постаје могуће дигитално емитовање
телевизијских токова података, брзи приступ
Интернету, видео на захтев (VoD – Video on
Demand), учење на даљину, телеконференције и
друге апликације преко већ постојећег пара жица.
Иако се брзина преноса података смањује са
повећањем удаљености, у домету технологија
може да подржи пренос једног или више ТВ
канала високе дефиниције (HD) као и брзи
приступ Интернету.
 3.2. ИПТВ преко оптичких мрежа

 Са развојем интерактивних и дистрибутивних услуга и појавом нових технолошких

захтева расте потреба за знатно већим брзинама и поузданошћу преноса. Решење
проблема недовољног капацитета и ограниченог домета представљено је применом
оптике, односно оптичко-оптичке технологије широкопојасног приступа.

 Оптичка влакна омогућавају пренос података великим брзинама и својим

специфичним карактеристикама решавају проблем спољашњих електромагнетних
сметњи. Оптички широкопојасни приступ се може постићи жичним или бежичним
путем.
 3.3. ИПТВ путем кабловске ТВ мреже

 Хибридна оптичко-коаксијална мрежа -HFC

(Hybrid Fiber/Coax) заснована је на
конфигурацији оптичких и коаксијалних
каблова. Физичка својства оптичких и
коаксијалних каблова подржавају мрежу која
ради на неколико гигабита у секунди. Такве
мреже су способне истовремено за 14 аналогне
и дигиталне услуге емитовања.

 Могућност проширења капацитета и

задовољавање поузданости коју захтевају ИПТВ
услуге чине мрежу идеалном за руковање
Слика 11. HFC мрежа
комуникационим услугама следеће генерације.
 3.4. ИПТВ путем сателитских веза

 Са развојем технологија и постепеном конвергенцијом мрежа, интернет протокол се

појављује као преферирани начин дистрибуције видео садржаја путем сателитске
везе.

 Већи пропусни опсег у поређењу са земаљским мрежама за пренос чини сателитске

везе погодним за трипле-плаи услуге засноване на ИП-у, односно пренос дигиталног
видео садржаја, VoIP и брз приступ нтернету.

 ИПТВ услуге се могу испоручити коришћењем хибридних сателитских или

стандардних IP “set-top-boks” уређаја, коришћењем “set-top-boks” уређаја са уграђеном
меморијом за испоруку садржаја на захтев и коришћењем сателитског широкопојасног
модема.
 IV ТРАНСПОРТНА МРЕЖА

 Улога транспортне мреже је да обезбеди пренос видео садржаја од Head end-а

до одговарајућих DSLAM-ова или свичева и рутера који су на њих повезани и
који се налазе у приступној мрежи.

 Мрежа мора да преноси два специфична типа саобраћаја: multicast и unicast,,

који одговарају дистрибутивним и интерактивним сервисима.
 4.1. Мрежа за пренос дистрибутивних сервиса
Слика 12. IP multicast коришћењем ATM-a
Слика 13. Дистрибуција ТВ канала
коришћењем IP multicast
 Како се саобраћај преноси или IP-ом или ATM-ом
тако и дистрибутивна мрежа може да ради на IP
мултикаст или ATM P2PM принципу. BATM
представља стабилну технологију са доказаним
могућностима репликације података
 Линкови који преносе дистрибутивне канале могу
се користити и за пренос других података, рецимо
садржај неког интерактивног сервиса. Лоша
страна је повећање трошкова потребних за
обезбеђивање вишеструких транспортних
оптичких линкова и то што се од сваког ATM
комутатора, који учествује у вези, захтева да
комплетира дрво тачка-више тачака.
 4.2. Мрежа за пренос интерактивних сервиса

 Интерактивни сервиси захтевају да мрежа буде бидирекциона. Ово се најбоље

може решити ATM виртуелним колима која подржавају пренос ATM пакета и IP-
преко-ATM. С обзиром да IP подржава већину апликација из сервиса, као што су
“web browsing”, t-commerce, VoD и мрежне игра, вероватно ће IP-преко-ATM-а
имати доминантну улогу. ADSL приступна мрежа је добро пројектована за IP
архитектуру тачка-тачака.
 4.3. Мреже за приступ

 У приступној мрежи ATM обезбеђује везу на другом нивоу преко ADSL-а. Стога,
сваки DSLAM је или ATM мултиплексер или ATM комутатор. Видео програми се
емитују у MPEG-преко-ATM или MPEG-преко-IP-преко-ATM формату. Обе ове
технологије су тренутно доступне, али се на тржишту фаворизује Интернет
протокол (IP) на мрежном нивоу.

 Иако IP додаје заглавље које може да успорава саобраћај, он у значајној мери

поједностављује дистрибуцију у кући преко интернет компатибилног медијума.
Такође и многе друге апликације су доступне за IP. У оба случаја (ATM и IP) “Head
end” и транспортна мрежа су веома слични.
 4.4. Архитектура мреже за приступ
 Архитектура мреже за приступ састављена је од неколико тзв.приступхих тачака и
треба их посебно нагласити, као што су: Point-to-point и активна и пасивна звезда.

4.4.1. Point-to-point
 “Point-to-point” тј. тачка-тачка архитектура је
представљена на слици 14, одакле се види да
од чвора локалне размене иде по један кабл до
сваког претплатника.
 Представљено решење мреже захтева много
каблова што са собом повлачи високе почетне
трошкове али обезбеђује највећи проток и
највећу флексибилност по кориснику, тј. има
највећу могућност персонализације сервиса
Слика 14. point-to –point архитектура PON
мреже
према потребама појединих корисника.
 4.4.2. Архитектура активне звезде

 Архитектурна решења активне и пасивне

звезде представљају решења типа тачка-више
тачака.

 Конфигурација активне звезде представљена

Слика 15. Архитектура активне звезде
је на слици 15 са које се види да једно влакно
преноси кориснички садржај од чвора
локалне размене до активног чвора који се
налази ближе претплатницима. Од активног
чвора појединачна влакна носе садржај до
сваког корисника, канцеларије или зграде. Са
аспекта трошкова активна звезда има добре и
лоше стране.
 4.4.3. Архитектура пасивне звезде

 Архитектура пасивне звезде је приказана на слици

 Решење пасивне звезде је доста јефтиније од
Слика 16. Архитектура пасивне звезде
16. Основна разлика пасивне и активе звезде је
непостојање активног чвора у структури пасивне
звезде. Уместо тога користи се оптички
сплитер/комбајнер од кога полазе каблови за
дистрибуцију садржаја крајњим корисницима.
активне. Томе доприноси пре свега пасивна
опрема која не захтева напајање и надгледање. То
је допринело популарности ове топологије
посебно уколико мреже за приступ изводимо са
оптичким влакнима. Архитектура пасивне звезде
са оптичким влакном се назива- Пасивна оптичка
мрежа или скраћено ПОН.
 4.5. DSLAM
 DSLAM припада приступној мрежи и
обезбеђује директну везу са корисником.
Пошто је најближи кориснику, има задатак да
комутира видео канале који се прослеђују.
 С обзиром да се у концепту “Видео-преко-
DSL” промена ТВ програма врши у DSLAM -
у и да та промена мора да буде брза, не
постоји потреба за додатним уређајем за
селекцију канала који би се налазио код
корисника. Тиме се и трошкови смањују. Како
би подржао захтеве које постављају одређени
видео сервиси, DSLAM увек мора имати
хардверску подршку функцију мултикаст-а,
Слика 17. “DSLM” слика 17.
 V КУЋНА МРЕЖА И КОРИСНИЧКА ОПРЕМА

 Кућна мрежа је врста рачунарске мреже која олакшава комуникацију између

уређаја у непосредној близини куће. Уређаји који могу да учествују у овој
мрежи, на пример, паметни уређаји као што су мрежни штампачи и ручни
мобилни рачунари, често добијају побољшане могућности за појаву кроз
њихову способност интеракције.

 Ове додатне могућности могу се користити за повећање квалитета живота у

кући на разне начине, као што су аутоматизација задатака који се понављају,
повећана лична продуктивност, побољшана сигурност дома и лакши приступ
забави.
 5.1.Корисничка опрема

 Корисничка опрема потребна за ИПТВ сервис је:

 Set-top-box
 ADSL модем
 ТВ пријемник

 Прелазак на један од формата дигиталног емитовања захтева доступност одређене

опреме која има своју посебну конфигурацију. Уређаји дизајнирани да организују
сваки дигитални телевизијски формат су потребни у комплетном сету. Најскупља је
опрема за сателитску телевизију, која укључује пријемник, пријемну главу (може
их бити неколико) и рефлектор.
  У процесу повезивања дигиталног сет-топ бокс-а на ТВ,
требало би проверити који конектори су на плочи и који
стандард емитовања је подржан. Главни конектор за
повезивање тјунера на ТВ за дигитално и аналогно
емитовање је RCG-VGA адаптер. Адаптер са RCA
конектором "лале" дизајниран је да обезбеди аналогни
видео излазни контакт са d-sub 15-пинским VGA
конектором.
 SCART конектор је компактнија верзија RCA конектора.
Уграђује се у мале пријемнике или у друге уређаје, под
условом да је сет-топ бок опремљен великим бројем
Слика 18. “Лала “и “скарт
улаза. Користите исти кабл са SCART утикачем за RCA
адаптер” конектор за повезивање. Због тога је конектор " SCART "
сматра се најкомпактнијим адаптером за ТВ тјунере.
  Претварач-адаптер HDMI у VGA користи се за
претварање дигиталног сигнала из дигиталне
квалитетне опреме са ХДМИ излазом у аналогни
сигнал који се доводи на VGA улаз. Претварач
HDMI-VGA стекао је велику популарност
захваљујући функционалности повезивања видео
картице са HDMI излазом на аналогне улазе
претходних генерација с VGA улазом.

 HDMI-VGA адаптер додатно је опремљен аудио

каблом дужине 50 cm. Аналогни видео сигнал с
улаза адаптера преноси се на VGA улаз
монитора а аудио сигнал пролази кабелом до
монитора с уграђеним звучницима, звучницима
Слика 19. HDMI на VGA или стерео системом.
адаптер и LAN улаз
 5.1.1. Set-top-box уређај

 Основна корисничка опрема је STB, који пружа

кориснички и управљачки интерфејс за видео
сервис. Са једне стране сет-топ-бокс уређај се
прикључује на SCART прикључак ТВ-а док је са
друге стране повезан са ADSL модемом. STB
врши поновно спајање пакета података
формирајући кохерентан видео ток након чега
декодира садржај.
 Исти прецес је могуће извршити и у рачунару
али у већини домаћинстава рачунар није укључен
нон-стоп и не стоји поред ТВ-а. STB је уређај
који декодира IP видео сигнал и конвертује га у
Слика 20. Set-top-box Телеком Србија
стандардан телевизијски сигнал.
 5.1.2.ADSL модем

Основна подела ADSL модема се може извшити према:

 стандарду ADSL -а који подржавају

 врсти портова према кориснику
 начину рада који подржавају.
 VI ИПТВ ПРОТОКОЛИ

 Основни ИПТВ протоколи су: IGMP (Internet Group Management Protocol)

протокол за промену ТВ програма уживо, протокол за пренос TS тока у
реалном времену RTSP (Real Time Streaming Protocol), који се користи за
VoD услуге, и NPVR протокол.

 За пренос пакета у реалном времену користи се RTP (Real-Time Transport

Protocol) протокол, који синхронизује пакете и обележава временским
ознакама (time-stamp) у тренутку почетка преноса. RTP протокол
омогућава испоруку пакета у редоследу који не одговара почетку
преноса.
 Сваки RTP пакет садржи број секвенце, тако да се пакети могу обрађивати и
поставити на праву временску позицију ако је пријемни бафер довољног
капацитета. Ако кашњење прекорачује бафер, пакет се одбацује и сматра
изгубљеним.

 Рад протокола за управљање групама на Internet-у заснован је на коришћењу

три типа порука:

 поруке са захтевом учлањивања у одређену групу,

 поруке са потврђивањем чланства у одређеној групи, и
 поруке са информацијом о изласку из одређене групе (у претходним
верзијама).
 VII OPEN ИПТВ –Телеком Србија

 Телеком Србија је подигао ИПТВ платформу 15.

октобра 2008. године. Наком тромесечног тестног
режима рада сервис је пуштен у комерцијалну
употребу од 01. јануара 2009. године. ИПТВ сервис
Телекома Србија лансиран је под новим брендом
OPEN ИПТВ чији је лого приказан на 21 слици.

 OPEN ИПТВ сервис је уведен са циљем

проширења палете услуга фиксне телефоније,
побољшања квалитета мреже и имиџа компаније и
као начин за задржавање постојећих и привлачење
нових Интернет корисника преко ADSL-а.
Слика 21 .Званични лого Телекома
Србије
 Почетним обимом ИПТВ сервиса било је обухваћено следеће:

 “LIVE” ТВ - Дистрибуција (BROADCAST) ТВ канала као у традиционалној

телевизији. Дистрибуција ТВ канала врши се преко IP/MPLS мреже до крајњег
корисника. Уобичајени пакет изабраних канала укључио је јавне ТВ канале,
домаће, регионалне, стране, филмске, музичке, дечије, документарне,
информативне и сл.

 -VoD (Video on demand) – Видео на захтев, услуга која у суштини представља

електронски видео клуб. Из електронског каталога, библиотеке видео
материјала-видеотеке предвиђено је да корисник бира филм који жели да
погледа. Такође је предвиђено да видео садржај може бити бесплатан или се
може изнајмити. Време изнајмљивања је дефинисано на 24 часа.
 nPVR (NETWORK VIDEO RECORDER) – снимање жељеног канала на
закупљеном простору одговарајућег сервера у мрежи. Корисник може да
паузира (заустави) актуелни живи програм, након чега се активира услуга
nPVR, а затим, да када то жели, настави са гледањем заустављеног прогама,
ван реалног времена.

 - EPG (ELECTRONIC PROGRAM GUIDE) – представља графички

кориснички интерфејс (GUI) према свим расположивим сервисима. ИПТВ
сервис, преко EPG-а нуди интерактивност како би се подржала навигација и
претраживање садржаја. Уз помоћ EPG, корисници имају могућност да
сортирају и претражују податке према жељеном критеријуму нпр. спорт,
музика, филм…
 7.1.Клавитет ИПТВ услуга

 Квалитет видео сигнала који корисник опажа QoE (Quality of Experience), или QoS
(Quality of Service), зависи од великог броја параметара. Пружаоци ИПТВ услуга, у
првој фази кодују и компримују видео програм неким од MPEG-4/AVC или
HEVC/H.265 кодера, настојећи да постигну оптимални компромис између захтеваног
протока и квалитета видео садржаја.

 Након кодовања видео је спреман за транспорт IP мрежом применом UDP (User

Datagram Protocol) протокола, малог кашњења. На одредишту резиденцијалног
корисника видео TS ток се декодује у STB уређају и приказује на ТВ екрану.
 7.2. Предности и недостаци ИПТВ

 Предности-Типичне ТВ или сателитске мреже емитују комплетан садржај до

корисника који бира жељени програм на STB уређају. IP мреже су у предности зато
што преносе садржај само на захтев корисника, тако да избор садржаја није ограничен
укупним захтевима пропусног опсега до корисника. Међутим, приватност корисника
је могуће нарушити или директно ометати сервис.

 Недостаци- Недостаци ИПТВ система су осетљивост на губитке IP пакета и кашњење

транспорта у реалном времену. Ако ИПТВ везе нису довољно брзе долази до прекида
програма и губитка слике. Укупна количина података која се може испоручити
кориснику је ограничена протоком ADSL/АDSL2+. Језгро IP инфраструктуре је
оптичка мрежа, чија је одлика мала вероватноћа загушења саобраћаја, па је проток,
према томе, ограничен приступном мрежом са стране резиденцијалног корисника.
 Када саобраћај достигне максимално доступни проток, пакети се уништавају и
при томе проузрокују деградацију квалитета слике ИПТВ сигнала. ADSL
проток може бити привремено угрожен спољашњим факторима, када се
јављају блокови пиксела у слици.

 ИПТВ сервис може бити преоптерећен (угрожен) великом количином података

који се преузимају са Internet-а, а приоритет саобраћаја није коректно подешен.
Још једна од непожељних ситуација јавља се код TS тока видео података који
су кодовани променљивим протоком VBR (Variable Bit Rate), а када промена
садржаја слике може проузроковати тренутно повећање захтева за протоком.
 ЗАКЉУЧАК

 Према проценама "Business Monitor International" број широкопојасних прикључака

приступа Интернету ће се у односу на тренутни број дуплирати до 2025. године и
износиће више дестина милиона корисника. Истовремено, у свету се бележи
стални раст броја ИПТВ корисника, као и прихода од ИПТВ сервиса.

 Предвиђа се да ће до 2025. године ИПТВ тржиште у свету вредети 88 милијарди

америчких долара. Нема сумње да је тржиште широкопојасног приступа Интернету
и дистрибуције ТВ сигнала у експанзији и да ће у наредним годинама операторима
донети значајне приходе.
 ИПТВ је услуга која свима укљученим у ланац испоруке доноси знатан пораст
прихода и која осигурава потенцијал за снажан пословни раст. Технолошке
баријере нису несавладиве. Економски аспекти увођења ИПТВ решења од
кључног су, међутим, значаја за (потенцијалне) провајдере.

 Ситуација на тржишту је таква да су кабловски оператери све више окренути

ка увођењу телефоније у свој постојећи портфолио услуга, с обзиром да већ
нуде видео сервисе и интернет. Обрнуто, за “телеком” операторе главни циљ
увођење је видео сервиса, као ставке која недостаје постојећим услугама
говора и интернета.
ХВАЛА НА
ПАЖЊИ!!!