Ангиоедем индукован применом

еналаприла

Руководилац предмета: проф. Др Марко Фолић

Студент: Анђела Милановић 09/2019 Б
 Еналаприл

 Еналаприл је пролек који припада класи лекова инхибитора ангиотензин

конвертујућег ензима који делује на систем ренин-ангиотензин
алдостерон. Тај систем је одговоран за регулацију крвног притиска и
хомеостазе течности и електролита. Еналаприл је орално активан и
дугоделујући антихипертензивни несулфихидрилни агенс, који потискује
систем ренин-ангиотензин-алдостерон за снижавање крвног притиска
 Фармакокинетика еналаприла

 Еналаприл је растворљив у липидима и релативно неактиван пролек са

добром оралном апсорпцијом (60-70%). Брзо достиже максималну
концентрацију у плазми (1 сат) и поседује брз клиренс (до 4 сата). У
јетри се деестерификује до примарног активног метаболита
дијакиселине, тј. еналаприлата. Максималне концентрације
еналаприлата у плазми се јављају 2-4 сата након оралне примене
еналаприла. Након тога елиминација је двофазна, са почетном фазом
која одржава бубрежну филтрацију (полувреме елиминације 2-6 сата) и
накнадном продуженом фазом (полувреме елиминације 36 сати).
 Фармакодинамика еналаприла

 Еналаприл је пролек који се хидролизује након апсорпције да би

се формирао активни инхибитор ензима који конвертује
ангиотензин, еналаприлат. Еналаприлат повећава активност
ренина у плазми а смањује концентрацију ангиотензина 2 и
алдостерона. Током дуготрајног лечења хипертензије са
еналаприлом од 10 до 40 mg дневно, укупни периферни отпор се
смањује (21-36%) проширењем резистентних судова као и
великих артерија.
 Терапеутска испитивања

 Код пацијената са благом до тешком есенцијалном или реноваскуларном

хипертензијом, еналаприл у дози од 10-20 mg/дан смањује систолни и
дијастолни крвни притисак за око 15-20%, при чему се адекватна
контрола притиска постиже код око 50-75% пацијената који узимају само
еналаприл. Додавањем хидрохлортиазида обично се постиже адекватна
контрола. Код умерене есенцијалне хипертензије еналаприл (40 mg/дан)
је ефикасан као хидрохлортиазид ( до 100 mg/дан). Терапијске дозе
хидрохлортиазида које су ниже од уобичајених ( до 6,25mg/дан) могу
бити ефикасне у комбинацији са еналаприлом. У зависности од расе
доказано је да црнци боље реагују на хидрохлортиазид а лошије на
еналаприл него они светлије пути, иако обе расне групе реагују слично на
комбинацију датих лекова.
 Контраиндикације
Апсолутне контраиндикације

1.Употреба еналаприла је контраиндикована код пацијената са:

 Идиопатским ангиоедемом
 Наследним ангиоедемом
 Претходном историјом ангиоедема повезаног са ACE инхибиторима

2.Реакција преосетљивости у анамнези уз примену ACE инхибитора

3.Трудноћа и дојење
Релативне контраиндикације: Клиничари треба да избегавају употребу еналаприла или,
ако је потребно, да га користе са опрезом код пацијената са стенозом аорте, инфарктом
миокарда, можданим ударом, хипертрофичном кардиомиопатијом, колагеном васкуларном
болешћу, стенозом бубрежне артерије и оштећењем бубрега
 Нежељене реакције
Неопходно је престати са узимањем овог лека и одмах се обратити лекару уколико се примете следеће
реакције: отицање лица, усана, језика или грла које може проузроковати потешкоће са дисањем или
гутањем, отуцање руку, стопала или чланака, издигнути црвени кожни осип (копривњача).
Од нежељених дејстава најчешће се јавља: вртоглавица, замагљен вид, кашаљ, мучнина, вртоглавица,
отежано дисање, дијареја, бол у трбуху, повишена концентрација калијума и креатинина..
Праћење виталних знакова функције бубрега и срчане активности је од највеће важности када се
еналаприл примењује код пацијената са релативним контраиндикацијама. Клиничар треба да размотри
следеће тестове:
 Функцију бубрега
 Серумски калијум
 Креатинин у серуму
 Комплетну крвну слику
 BUN
• SGOT и SGPT (хепатичне трансаминазе)
 Ангиоедем

 Ангиоедем је клинички ентитет дефинисан као самоограничавајући едем

локализован у дубљим слојевима коже и слузокоже и који траје неколико дана.
Болест је први пут описао Хајнрих Квинке (1842-1922.) 1882. године и од тада се
често назива Квинкеов едем. Ангиоедем се карактерише реакцијом дубоког
дермалног, поткожног, мукозног или субмукозног ткива са локализованом
повећаном пермеабилности крвних судова која доводи до отока ткива. Ангиоедем
се често јавља удружен са уртикаријом али се може јавити и самостално. Може
бити алергијске природе (посредовано имуноглобулином IgE и невезано за IgE)
обично изазван хистамином, или неалергијске, као што је ангиоедем посредован
брадикинином код пацијената са недостатком инхибитора C1 естеразе или
ангиоедем изазван одређеним лековима (нпр. ACE-инхибитори).
 Метод

 Спроведена је детаљна претрага биомедицинске базе података PubMed

као и сајта Google scholar како би се пронашле валидне студије које се
тичу одабране теме, коришћењем одговарајућих укључујућих и
искључујућих критеријума. Након анализе свих пронађених публикација
одабрано је 10 приказа случаја.
 Критеријуми
Укључујући критеријуми Искључујући критеријуми

Студије типа приказа случаја (енг. Case reports) у Студије типа приказ случаја са више од два случаја по
којој се описује нежељено дејство од интереса студији

Студије које се тичу људске популације Студије које нису типа приказ случаја

Студије доступне у целости бесплатно Студије које нису биле бесплатно доступне у целости

Студије новијег датума Студије старије од 10 година

Студије на енглеском и српском језику

 Резултати

 Испитан је квалитет студија на основу опсежности и

веродостојности документације и броја случајева по студији.
Процена каузалности вршила се помоћу Нарањо скора. Просечна
оцена квалитета студија износи 5,4 док Нарањо скор има
просечну вредност 5,7.
 Дискусија

 Приликом разматрања повезаности употребе еналаприла и појаве

ангиоедема узете су у обзир анализе 10 студија. Просечна старост
пацијената износи 58 година. Најмлађи пацијент је девојчица од 3
године, а најстарији мушкарац од 85 година, с тим што за једног
пацијента године старости нису биле наведене.
 Закључак
 Обрадом свих резултата из селектованих публикација добијена је
просечна оцена квалитета 5,4, што указује на висок квалитет одабраних
публикација. Може се закључити да постоји вероватна узрочно-
последична веза између примене алтеплазе и појаве ангиоедема према
Нарањо скору који је у просеку био 5,7. Лекари као и пацијенти треба да
имају у виду могућност појаве оваквог нежељеног дејства услед примене
ACE инхибитора, посебно уколико пацијент има предиспозицију за
настанак алергијске реакције оваквог типа. С обзиром да већина
пацијената из приказаних случајева спада у геријатријску популацију,
лекари треба да прате пацијенте уколико примењују овај лек јер су то
пацијенти који имају и других обољења и компромитовано дисање код
њих може довести до озбиљних последица.
 Сумарно, показано је да су ACE инхибитори, лекови који се најчешће
користе за лечење хипертензије вероватно повезани са појавом
ангиоедема
Хвала на пажњи!