Неуролептички малигни синдром

индукован применом рисперидона

Руководилац предмета: проф. др Марко Фолић
Студент: Вукашин Божовић 10/2019Б
 Рисперидон

 Рисперидон је лек из групе атипичних антипсихотика

( друге генерације). Његов активни метаболит је 9-
хидроксирисперидон или палиперидон. Рисперидон
представља антагонисту допаминергичких D2 и у
већој мери серотинергичких 5HT2 рецептора.
 Фармакокинетика рисперидона

 Апсорпција: Добро се апсорбује. Апсолутна орална биорасположивост

рисперидона је 70% (CV=25%). Релативна орална биорасположивост рисперидона
из таблете је 94% (CV=10%) у поређењу са раствором.
 Дистрибуција: Волумен дистрибуције рисперидона је приближно 1 до 2 L/кg.
 Метаболизам:Екстензивно се метаболише изозимом цитохрома P450 2D6 јетре
у 9-хидроксирисперидон (тј. палиперидон ), који има приближно исти афинитет
везивања за рецептор као рисперидон. Хидроксилација зависи од дебрисокин 4-
хидроксилазе и метаболизам је осетљив на генетске полиморфизме у дебрисокин
4-хидроксилазе. Рисперидон такође подлеже N-деалкилацији у мањој мери.
 Елиминација: Рисперидон се у великој мери метаболише у јетри. Код
здравих старијих субјеката, бубрежни клиренс и рисперидона и 9-
хидроксирисперидона је смањен, а полуживот елиминације је продужен у
поређењу са младим здравим субјектима. Полу живот код екстезивних
метаболизера је 3 сата, а код лоших метаболизера и до 20 сати (1).
Рисперидон се првенствено излучује уринарним путем, при чему се
приближно 70% примењене дозе извлачи у урину, а 15% у фецесу током
периода од 1 недеље након дозе
 Трудноћа и дојење
 Инциденца шизофреније у општој попупацији износи око 1-2% и
подједнако погађа и мушкарце и жене. Жене са психотичним болестима
ће вероватно имати више непланираних трудноћа него жене без
психотичних болести. Веома је важна процена безбедности
антипсихотика, јер већина жена са озбиљним психијатријским
обољењем не може да престане да узима лекове, јер би то ометало
њихове активности у свакодневном животу, посебно бригу о беби. Не
постоје адекватне или добро контролисане студије рисперидона код
трудница, с тога је женама којима је потребно лечење неопходна
косултација о ризицима и предностима фармакотерапије са лекаром.
Што се тиче дојења и лактације, испитивања на животињама су
показала да се рисперидон и 9-хидрокси-рисперидон излучују у млеко.
Показано је да се излучују и у хумано млеко, али у мањим количинама.
Не постоје расположиви подаци о нежељеним дејствима код одојчади.
Због тога треба проценити однос користи од дојења и потенцијалног
ризика по одојче.
 Индикације

 Шизофренија (код одраслих и деце од 13 и више

година),
 Биполарне и акутне маничне или мешовите епизоде
као монотерапија (код одраслих и деце од десет и
више година),
 Биполарне и акутне маничне или мешовите епизоде
уз литијум или валпроат (код одраслих) и
 Раздражљивост повезана са аутизмом (код деце
узраста од пет и више година).
 Нежељена дејства
 Рисперидон је повезан са значајним променама тежине, метаболичким
променама и седацијом. Рисперидон може изазвати екстрапирамидалне
симптоме (ЕПС), као што су акутна дистонија, акатизија, тардивна
дискинезија (ТД) и карактеристике Паркинсонове болести.
Акутни/рани ЕПС се може развити на почетку лечења или када се доза
промени. ЕПС са касним почетком (тардивна дискинезија) обично је
узрокован континуираном терапијом. Акатизија је стање немира које се
може појавити као пацијент пејсинг. Акутну дистонију карактеришу
грчеви мишића који узрокују аберантне положаје и најчешће погађају
главу и врат. Симптоми Паркинсонове болести укључују скелетну
мишићну ригидност (такође познату као „укоченост зупчаника“),
тремор, померајући ход и брадикинезију. Тардивну дискинезију
карактеришу покрети удова, трупа, врата и главе (који често захватају
језик и усне). Ово се такође може манифестовати као гримасе лица или
окулогиричне кризе.
 Неуролептички малигни синдром
 Неуролептични малигни синдром (НМС) је ретка, али фатална реакција
која је повезана са применом неуролептика. Јавља се код 0,2% пацијената
лечених неуролептицима.Фактори ризика за појаву НМС-а су:
дехидратација, узнемиреност, брзина и пут примене лека . НМС настаје
блокадом D2 рецептора у хипоталамусу и регулаторним системима
можданог стабла. Симптоми и знаци који су присутни у НМС су:
грозница, укоченост мишића, кататонично стање, измењена свест,
аутономна нестабилност, тремор, дискинезија, акинезија, окулогирна
криза и хореја. Такође, виђени су и дизартрија, дисфагија, Бабинскијев
знак и генерализовани тоничко-клонички напади.
 Критеријуми за дијагнозу су:
• грозница
• ригидност мишића,оловна цев или пластични тип
• измењена свест
• аутономне дисфункције (тахикардија, аритмије, тахипнеја, дијафореза,
бледило).
 Метод
 Циљ овог рада је претрага литературе и одабир адекватних студија за
писање системског прегледног чланка на тему ,, Неуролептички малигни
синдром инудкован применом рисперидона”. У сврху израде истог
употребљени су подаци из медицинских база података као што су Pub Med
и Google Scholar. Подаци су добијени на основу комбинације кључних
речи и дефинисаних укључујућих и искључујућих критеријума.
 Критеријуми

 Укључујући:  Искључујући:
 Студије које испитују  студије које не одговарају
повезаносз рисперидона и испитиваној теми
неуролептичког малигног  студије које нису доступне у
синдрома пуном тексту и које су
 Студије дизајна прикази закључане
случајева  студије које нису дизајна попут
 Студије доступне за читање приказа случаја
(Full text)
 студије које су највише
одговарале тематици
 студије рађене на људима и
студије са највише два случаја у
једној студији
 Резултати
 Опсежност документације: Извршена је оцена вредности студије, при
чему је шест студија оцењено вредношћу 3, од којих 5 су имале присутне
5 елемената а једна 6 елемената, а четири студије су оцењене
вредношћу 2, од којих две су имале 4 присутна елемента, једна 3, а једна
2.
 Веродостојност: Ниједна студија није имала податке о месту догађања
нежељеног дејства као ни о подацима о здравственом раднику који га је
документовао,па су све студије оцењене вредношћу 1.
 Број описаних случајева: Свака студија садржала је 1 описан случај, те
су све студије оцењене јединицом.
 Нарањо скор: Просечна вредност Нарањо скора износи 5,8 што се
дефинише као вероватна узрочно-последична веза између примене лека
и појаве нежељеног исхода.
 Екстракција података: Просечна оцена квалитета свих студија износи
4,5.
 Дискусија
 Приликом разматрања повезаности рисперидона и појаве
неуролептичког малигног синдрома узето је у обзир за
разматрање 10 студија.
 Просечна старост пацијената изности 32 године.
Најмлађи пацијент је дечак старости 9 година, а
најстарији пацијент је такође особа мушког пола стара 66
година.
 Закључак
 Просечна вредност Нарањо скора износи 5,8 што указује на вероватну
каузалност између примене рисперидона и појаве неуролептичног
малигног синдрома. Код свих пацијената дошло је до опоравка након
одговарајућег третмана и збрињавања. Углавном, због озбиљности
психотичних поремећаја, рисперидон је или поново уведен за терапију
пацијента или је пак замењен другим неуролептиком. Не постоји још
увек довољно података у литератури који описују везу између
рисперидона и неуролептичног малигног синдрома. С обзиром да је у
питању ретко, али веома озбиљно нежељено дејство, лекари би требало
да буду обазриви приликом прописивања лека. Пацијента треба
пажљиво опсервирати у смислу провере дозирања и начине примене
лека за постављену дијагнозу, у циљу превенције настанка нежељеног
исхода.
Хвала на пажњи!