* Магнетно снимање звука *

Шта је магнетофонска глава?

• Магнетофонска глава је претварач који магнетни запис са траке магнетофона

(касетофона) претвара у електрични сигнал.

• У конструкционом погледу магнетонска глава (слика 1), је електромагнет, чије је језгро

у облику тонуса са врло узаним процепом.

• Испод процепа, наслоњен на главу, пролази трака од пластике на коју су нанесена

зрнца у облику праха од магнтног материјала.

• За израду главе користе се тзв. меки магнетни материјали (пермалој) који не могу
трајно да се намагнетишу, а за прах на траци тврди магнетни материјал ( оксид гвожђа
са додатком никла) који остаје трајно намагнетисан по проласку кроз магнетно поље.
 Принцип рада

• При снимању звука, на намотај главе се према слици 2, доводи појачани сигнал са
микрофона uNF, па кроз калем тече струја iNF, која ствара магнетно поље у тонусу H.

• Како је тонус направљен од материјала чија је магнетна отпорност много мања од магнетне
отпорности ваздуха, практично ће целоукупно поље бити у тонусу ( испрекидана линија).
• Када наиђу на процеп ( прорез), линије пролазе кроз ваздух. Али када је трака наслоњена на
главу, линије ће пролазити кроз честице на траци, јер је њихова магнетна отпорност много
мања од магнетне отпорности ваздуха.
• Кретање траке испод процепа.
• Оне честице које су испод процепа, тј. у магнетном пољу, нађу у тренутку t1 излазе из њега
ненамагнетисане.

• Оне које кроз поље пролазе у следећим тренуцима бивају намагнетисане све јаче.

• Најјаче намагнетисане излазне честице које су испод процепа биле у тренутку t2.

• Следеће честице бивају намагнетисане све мање, тако да оне које су испод процепа биле у
тренутку t3 излазе ненамагнетисане.

• У том тренутку струја и поље мењају смер и честице које наилазе бивају намагнетисане у
супротном смеру.

• Свака честица се, после изласка из поља, понаша као минијатурни магнет, који има свој
• Сви магнети настали за време једне полупериоде оријентисании су у једном смеру, рецимо
северни полови лево, а јужни десно.

• Магнети настали за време следеће полупериоде орјентисани су у супротном смеру.

• При репродукцији трака се врати на почетак и пусти да истом брзином пролази испод
главе, а глава се прикључи на појачивач. (Слика 3)

• Тада се испод процепа пролазе различито намагнетисане честице.

• Када се честица, мали магнет, нађе испод процепа, линије његовог поља (испрекидане
линије) затвориће се кроз тонус, јер је туда много мањи магнетни отпор него кроз ваздух.
• На тај начин линије поља пролази и кроз калем. Пошто се трака креће, овај магнет
одлази на а на његов место долази следећи и у торусу ће се појавити његово поље.

• Када су честице намагнетисане различитим јачинама, јачина поља се непрекидно мења,

све док се трака креће.

• То променљиво поље индукује у калему напон uNF, истог облика као напод под чијим је
дејством вршено магнетисање траке при снимању.
• Слика 4. Пресек магнетне главе монофонског магнетофона.

• Код стереофонског магнетофона постоје два сигнала који се снимају у два трага, па се
користе две главе које су једна изнад друге, у заједничком кућишту.

• Језгро калема се прави од тзв. меког магнетног материјала који не може трајно да остане
намагнтисан.

• Ширина процепа је реда величине 10μm.

• У процеп језгра се ставља неки немагнетни материјал (месинг) који не утиче на
магнетни ток, а спречава да се у процепу током рада скупља магнетна прашина ( услед
трења са траком) која би затворила процеп.

• Сигнал који је снимљен има констатну амплитуду, а учестаност му се мења од 20Hz до

15kHz.

• Глава има индуктивни карактер па, при репродукцији, излазни напон Uiz расте при
порасту учестаности.

• Ово се компезује тако што појачивач има фреквенцијску карактеристику која је

приказана испрекиданом линијом.
• Слика 5. Фреквенцијска карактеристика магнетофонске главе.
Хвала на пажњи...