KOMPETENCIJE CILJEVA

VASPITANJA
TAKSONOMIJA CILJEA VASPITANJA I
{ OBRAZOVANJA
  UVOD
 Blumovа Tаksonomijа je jedаn od nаjkorišćenijih

teoretskih okvirа zа plаnirаnje, pripremu i

vrednovаnje osnovnoškolskog, srednjoškolskog i
visokoškolskog obrаzovаnjа, kаo i kursevа zа odrаsle
nа području obrаzovаnjа i industrije. Nаstаlа je tokom
pedesetih godinа dvаdesetog vekа nа osnovu аnаlizа
intelektuаlnih ponаšаnjа uz pomoć kojih učenici stiču
аkаdemskа znаnjа. Krаjnji cilj školskog učenjа je
sticаnje trаjnih i upotrebljivih znаnjа i umećа. Znаnje
i umeće su produkt mišljenjа. U sаvremenom
nаučnom i primenjenom pedаgoškom okruženju
nаjzаstupljenijа je Tаksonomijа ciljevа vаspitаnjа i
obrаzovаnjа Blumа i sаrаdnikа.
 Osvrt nа početne oblike tаksonomije u okviru tri
područjа učenjа je osnovа zа prikаz revidirаnih
verzijа i dаljeg rаzvojа tаksonomskih kаtegorijа
operаcionаlizаcijom ponаšаnjа i nаvođenjem zаhtevа
nа svаkom nivou u obliku glаgolа. U rаdu je većа
pаžnjа posvećenа rаzvoju tаksonomije u kognitivnom
području, а detаljnije je prikаzаnа revidirаnа verzijа
Blumove tаksonomije.
  OBRAZOVNI CILJEVI
 Nakon nekog nastavnog časa ili odslušanog predmeta

učenik usvaja određene vrednosti koje se iskazuju

kroz obrazovne ciljeve i ishode učenja . Obrazovne
ciljeve čine grupe vrednosti usvojene na društveno
prihvatljivom nivou čime se garantuje ostvarenje neke
svrhe. Jedan od pristupa konkretizaciji ciljeva
vaspitanja i obrazovanja jesu taksonomije.
Taksonomija je teorija, a po shvatanju nekih
istraživača i nauka, koja se bavi osnovama reda i
sistematizovanja u nekoj oblasti na osnovu jednog ili
više jasnih, izričitih kriterijuma.
 Taksonomija mora biti sastavljena tako da poredak
njenih termina odgovara nekom realnom poretku
odgovarajućih fenomena. Vrednost klasifikacione
sheme može se utvrditi prema kriterijumu korisnosti,
dok se vrednost taksonomije utvrđuje prema njenoj
doslednosti u odnosu na teorijska shvatanja u
području na koje se odnosi. Konkretizacija ciljeva
vaspitanja i obrazovanja na osnovu zadataka dugo je
bila dominantni pristup u domaćoj pedagoškoj nauci.
Zadaci se određuju polazeći od ciljeva i termin
zadatak ima uže značenje od termina cilj.
  ISHODI UČENJA
 Ishodi učenja su jasni opisi onoga što bi student

trebalo da zna, razume i ume da uradi po završetku

učenja. Ciljevi učenja (kod nas mnogo poznatiji
koncept koji se koristi prilikom definisanja sadržaja
predmeta) i ishodi učenja su dva različita koncepta.
Svaki rezultat učenja se detaljno proverava i
konzistentno ocenjuje u skladu sa eksplicitnim
kriterijumima za svaku ocenu, od prelazne – za
minimalno ostvareni standard rezultata učenja, do
najviše – za maksimalno postignute rezultate učenja.
 Ishodi učenja trebaju biti primetni i merljivi, trebaju
biti dizajnirani sa odgovarajućim smernicama i
pretpostavljati visoke nivoe tri oblasti učenja na način
da promovišu intelektualnu razmišljanje i primenu od
strane studenata. Ishodi učenja se mogu posmatrati
kao elementi nekog programa ili podučavanja i kao
ključ koji osigurava da svi aspekti programa-metode
učenja, procena i osiguravanje kvaliteta budu
povezani zajedno.
  BLUMOVA TAKSONOMIJA
 Najpoznatija taksonomija vaspitno-obrazovnih ciljeva

je taksonomija Bendžamina Bluma i saradnika u

oblasti kognitivnog područja koja je objavljena 1956.
Kognitivno područje u ovoj taksonomiji obuhvata
znanja i razvoj intelektualnih veština. Osnovna ideja
Blumove taksonomije jeste da kognitivne operacije
mogu da se predstave u šest hijerarhijski
organizovanih nivoa, od najjednostavnijih ka
najsloženijim. Blum je naglasio da je upotreba
taksonomije značajna za izradu nastavnih programa,
izbor nastavnih sadržaja i sredstava, kreiranje testova
znanja i analizu rezultata vaspitno-obrazovnog
procesa.
 Taksonomija ciljeva obrazovanja, za koju se najčešće
vezuje Blumovo ime, nastajala je nekoliko godina i
rezultat je zajedničkog rada 34 stručnjaka iz oblasti
pedagogije i psihologije. Oni su saradnju na izradi
taksonomije započeli neformalnim razgovorima na
konferenciji Američkog društva psihologa (American
Psychological Association Conference) u Bostonu
1948. godine. Blum je neposredno učestvovao u
pisanju taksonomije za kognitivno područje, dok je u
kreiranju taksonomije iz afektivnog domena , koja je
završena i objavljena 1964. godine.
 Iako nije zadobila mnogo pažnje u trenutku kada je
promovisana, Blumova Taksonomija obrazovnih i
vaspitnih ciljeva u kognitivnom području postala je
jedna od najznačajnih knjiga u oblasti obrazovanja.
Činjenica da taksonomija sadrži osnovne kategorije i
potkategorije omogućava onome ko se njome služi da
odabere nivo klasifikacije koji će najviše biti u skladu
sa osnovnim vaspitno-obrazovnim ciljem. Postoje
brojne dileme u vezi primene taksonomije u
obrazovanju. Jedno od prvih pitanja jeste da li se
obrazovni ciljevi uopšte mogu hijerarhijski
klasifikovati. Sa tim u vezi je i pitanje vrednosne
neutralnosti u taksonomiji obrazovnih ciljeva.
 REVIZIJA BLUMOVE TAKSONOMIJE


 Nakon originalne Blumove taksonomije, 2001.

Godine pojavila i njena revizija – Taksonomija za
učenje, podučavanje i ocenjivanje.
 Revidirana verzija taksonomije ima dve dimenzije

 a) dimenziju znanja i
 b) dimenziju kognitivnih procesa.
 Taksonomije se uopšteno govoreći, sugerišu kao
svojevrsna pomoć prilikom pisanja i formulisanja
ciljeva i zadataka nastavnog procesa i ishoda učenja,
kao i planiranja nastavnog rada. Svaka taksonomija
predstavlja takvu organizacionu strategiju u kojoj su
niže kategorije podvedene pod više kategorije. U
literaturi su poznate brojne taksonomije, od kojih
svaka na određeni način operacionalizuje ciljeve i
zadatke nastave i obrazovanja i kategoriše nivoe
znanja i razumevanja nastavnih sadržaja. Međutim,
nije svaka taksonomija pogodna sa svaki nastavni
sadržaj i predmet.
  METODOLOGIJA RADA
 Predmet ovog istraživanja jeste konktretizacija ciljeva

vaspitanja i obrazovanja kroz nastavni program i proces. U

istraživanju otvaramo probleme koji se odnose na
određenje ciljeva i zadataka na različitim nivoima
vaspitno-obrazovnog procesa: pre svega kretanje od
ciljeva i zadataka programa nastavnih predmeta do ciljeva
i zadataka nastavnog časa. Cilj ovog istraživanja jeste da
ispitamo na koji način je izvršena konkretizacija ciljeva
vaspitanja i obrazovanja u nastavnim programima za
osnovnu školu i da ispitamo na koji način učitelji i
nastavnici vrše konkretizaciju ciljeva vaspitanja i
obrazovanja na nivou pisane pripreme za nastavni čas kao
i njihove stavove i mišljenja o procesu konkretizacije.
 Uzorak škola u kojima je obavljeno istraživanje
obuhvata dve škole na teritoriji opštine Tutin.
istraživanje se obavilo u osnovnim školama „Rifat
Burdžović Tršo“, i „Vuk Karadžić“. U istraživanju je
učestvovalo 93 nastavnog kadra, obuhvaćeno i
učiteljima i nastravnicima.
 Nastavno osoblje ispitivali smo putem ankete za koju
je naglašeno da je anonimna i da će se koristiti samo u
svrhe izrade Master teme. Anketa se sastojala od 10
pitanja, na koja su nastavnici i učitelji davali iskrene
odgovore. Istraživanje je sprovedeno u oktobru
2018.god.
  ZAKLJUČAK
 Na osnovu rezultata ovog istraživanja ustanovili smo

da oko polovina anketiranih učitelja i nastavnika smatra

da je veoma značajno odrediti cilj nastavnog časa. Pri
tome ne postoji statistički značajna razlika između
odgovora učitelja i nastavnika na pitanje koliko je po
njihovom mišljenju značajno odrediti cilj nastavnog
časa. Blumova taksonomija predstavlja jednu od
najprimenjivijih i najpoznatijih taksonomija u okviru
naučne i stručne diskusije o obrazovnim ciljevima. Ona
predstavlja operacionalizaciju ciljeva obrazovanja kriz
tri domena: kognitivni, afektivni i psihomotorni domen
i svoju široku primenu najpre je pronašla u oblasti
razvoja kurikuluma i definisanja obrazovnih ciljeva