Енциклопедијски рјечник

лингвистичких назива
Рикард Симеон
 Уопштено о речнику
 Енциклопедијски рјечник лингвистичких назива
представља лингвистичко-терминолошки вишејезични
и енциклопедијски речник.

 Објављен је 1969. године у издању Матице хрватске.

 Рикард Симеон је 10 година радио на овом делу, а с

њим је сарађивало више наших познатих лингвиста,
специјалиста за поједине лингвистичке области.

 Састоји се из две опсежне књиге, садржи око 2000

страница А4 формата.

 Ово дело нема непосредни узор, а по обухватној

потпуности надмашује све што је до данас на том
подручју написано.
 Макроструктура
 Извори
 Ексцерпција грађе
 Одабир одредница
 Извори
 Речници лингвистичке и филологијске
терминологије (39)

 Остали речници, енциклопедије, граматике и

друга лингвистичка дела (591)

 Старија хрватска и српска књижевна дела из

којих су преузети примери (78)

 Као први извор за овај речник послужио је

Речник лингвистичке терминологије Ј.
Мароузеауа (Париз, 1951)
 Речници лингвистичких и
филологијских термина
 Hofmann-Rubenbauer, Worterbuch der
grammatischen und metrischen terminologie
(Heidelberg, 1950)

 Severino, Manuale di nomenclatura linguistica

(Milano, 1937)

 Pei-Gaynor, A dictionary of linguistics (New York,

1954)

 Белић-Ившић, Граматичка терминологија (Београд,

1932)
 Т. Маретић, Преглед лингвистичке
терминологије 12-19. столећа (Загреб, 1932)

 Rusko-česky slovnik lingvisticke terminologie

(Praha, 1960)

 A. Springhetti, Lexicon lingusticae et philologiae

(Romae, 1962)

 Руски превод речника J. Marouzeaua

 Руски превод речника Е. Hampa, O.S. Ahmanova,

Словар лингвистических терминов (Москва,
1966)
 Остали речници, енциклопедије, граматика
и друга лингвистичка дела
 Поред речника лингвистичких термина послужили су и речници
из других дисциплина:

 А. Костић, Медицински речник (Београд-Загреб, 1956)

 Медицински лексикон (Београд-Загреб, 1957)
 Енциклопедије: Мала совјетска енциклопедија, Енциклопедија
лексикографског завода, Енциклопедија Југославије
 Ексцерпиран је велики број граматика, научних дела, расправа
домаћих и страних писаца:
 Немачки: Duden, Erben, Glinz, Drach, Porzig
 Француски: Сосир, Bally, Vendnyes,
 Marrtinet, Meillet-Cohen
 Руски: Мешчанинов, Виноградов, Ефимов, Гвозденов, Аванесов
 Енглески: Riper, Mulgrave
 Старија хрватска и српска књижевна
дела из којих су преузети примери

 Обухватио је дела од 1400. до 1900. године.

 Примери су преузети из дела: Алберти, Анчић,

Бановац, Бијанковић, Даничић, Гамблак
(1400), Деркос, Дивковић, Филиповић,
Хабделић, В. Јагић, Канић-Миошић, Караџић,
Кашић, Лучић, Марулић, Обрадовић, Орбин,
Витаљић, Зоранић, Зрински...
 Ексцерпција
 Одређени речници, енциклопедије,
граматике и поједина лингвистичка дела
била су у потпуности ексцерпирана.

 У одељку Библиографија налази се списак

дела која су подељена на основу тога да ли
је грађа потпуно или делимично
ексцерпирана.
 Одабир одредница
 Застарели, савремени, новостворени, још непризнати;
дијалектни и они који су у књижевном језику признати као
правилни; национални и интернационални; прости, сложени
(састављани) и описни; термини разних лингвистичких и
филологијских дисциплина, као и термини из дисциплина које
су с њима сродне или уско повезане.

 Сваки термин као посебна јединица.

 Као посебне јединице истакнути су и сви синоними и
хомоними.

 Лексичке јединице су распорађене по абецедном реду.

 Термин из страног језика наводи се у оригиналу.

 Микроструктура

 Одредница = граматичка својства,

етимологија, еквиваленти на страним
језицима, синоними, дефиниција, примери
 Одредница
 Домаћи термини се налазе као одреднице.

 Уколико не постоји одређени термин на нашем језику наводи

се страни термин у оригиналу.

 Акцентовани су руски термини и термини који су акцентовани

у изворима.

 Дужина се бележи само како бисмо разликовали генитив

множине од номинатива једнине именица женског рода.

 Двојни термини (атрибутивни скупови, тј. спојеви придева и

именица) налазе се под обе речи, а обрађени су под оном која
је по значењу претежнија, док су под другом само упућени на
место одредбе.
 Граматичка информација
 Именице су означене по роду m, f, n.
 Придеви су означени аdj.
 Прилози су означени аdv.
 Глаголи немају ознаку, навођени су у

инфинитиву.
 Етимологија
 Уз националне термине бележи се
етимологија ако је забележена у изворима.

 Код интернационалних термина указује се

на непосредно порекло (забележен лик у
оригиналу).
 Еквиваленти на страним језицима
 Поред хрватских термина у загради су
навођени и термини на латинском, немачком,
руском, енглеском, француском, италијанском
и шпанском (увек идентичан низ).

 Разнојезични термини одвајају се двема

усправним цртама (II).

 Уколико не постоји еквивалент у једном од

страних језика на то место ставља се црта (-).
 Синоними

 Забележени курзивом, а звездица иза речи

упућује на место где су обрађени по
абецедном реду.
 Дефиниције је преузео из извора у целости
или у скраћеном облику.

 Повезао је различита, често и супротна,

мишљења и различите дефиниције како би
се добила што потпунија слика о
мишљењима најугледнијих стручњака о
значењу сваког термина.
 Примери
 Забележени су примери и на хрватском
језику и на страним језицима (из
књижевних дела, лингвистичких дела).

 Преписани су дословно на језику и

правопису цитираног извора.

Полисемија
 Намена
 Намењен најширем кругу лингвиста и
филолога и свима онима који се баве
питањима језика: професорима,
наставницима средњих и високих школа,
студентима, уредницима културних
рубрика у новинама и часописима.

 Потребан је библиотекама школа, ђачких

домова и осталих васпитних установа, као
и свим културним установама,
 Овај речник није само зборник лингвистичких
термина, него и њихових описа. Лингвистички називи дати
су на осам језика: српскохрватски, латински, немачки,
руски, енглески, француски, италијански и шпански. У њему
су прикупљени називи свих научних дисциплина које имају
везе са проучавањем језика. Приказани су називи
најразличитијих школа и праваца, сви термини на било који
начин везани уз лингвистику, па чак и болести које
проузрокују сметње у говору. Посебно су брижљиво
обрађени подаци о језицима целог света, као и подаци о
различитим врстама писма.
Рикард Симеон је рођен 1911. године у Великој Барни. Студије и
докторат и завршио је на Филозофском факултету у Загребу, где је
касније био доцент, ванредни и редовни професор. Пре тога био је
службеник. Писао је књижевна дела, књижевно-критичке радове и
лингвистичке радове.