KREATIVNOST

STVARALAŠTVO
Uvod u predmet
 ŠTA JE KREATIVNOST?

DA LI STE KREATIVNI?
Kreativnost
ZAŠTO PROUČAVATI
KREATIVNOST?

KREATIVNI MENADŽER!?
 Henri Ford, tvorac „Ford Motor Co.“

„Vazduh je prepun ideja. One vam stalno kucaju u glavu.

Vi prosto mora-
te znati šta hoćete, zatim to morate zaboraviti i raditi svoj
posao. Ideja će
doći iznenada. Tako je uvek bilo.“
 ERIH FROM

Kreativnost zahteva hrabrost da se

odvojimo od sigurnog.

20XX presentation title 4

 DONATELLA VERSACE

„Kreativnost dolazi iz sukoba ideja.“

20XX presentation title 5

 MARINA ABRAMOVIĆ

Ego može da postane prepreka u radu.

Ukoliko počneš da veruješ u svoju veličinu, onda je to smrt kreativnosti.

Osoba koja ima prejaku svest o sebi, „koja se stalno brine o tome kako će je drugi videti, koja se plaši
da će stvoriti pogrešan utisak ili učiniti nešto neodgovarajuće, takođe je osuđena na stalnu isključenost
iz uživanja.“ (M. Čiksentmihalji)

20XX presentation title 6

 MIHALJI ČIKSENTMIHALJI
KREATIVNOST MOGU DA POSTIGNU LJUDI FOKUSIRANE INTELIGENCIJE

Ali ako se kontrola svesti smatra bar toliko važnom kao i sposobnost da se stvari obave, onda učenje
složenih sklopova informacija napamet ni na koji način nije rasipanje energije. Um sa nekim stabilnim
sadržajem je znatno bogatiji od uma bez takvog sadržaja. Pogrešno je smatrati da se kreativnost i učenje
napamet međusobno isključuju. Neki od najoriginalnijih naučnika, na primer, bili su poznati po obimnom
pamćenju muzičkih, poetskih ili istorijskih informacija.

Veliki mislioci su uvek bili motivisani uživanjem u razmišljanju pre nego materijalnom nagradom
koju su mogli dobiti.

Čak bi i „normalna“ nauka (nasuprot revolucionarnoj i kreativnoj) bila gotovo neostvariva da

naučnicima nije donosila uživanje.

20XX presentation title 7

 ALBERT AJNŠTAJN

Kreativnost je inteligencija koja se zabavlja.

Ako u početku, ideja nije apsurdna, onda nema nade za to.

Mašta je sve. To je pregled životnih nadolazećih atrakcija.

Logika će vas odvesti od A do B. Mašta će vas odvesti gde god to poželite.

Mašta je najvažnija. Ona predstavlja uvid u buduće životne lepote.

Mašta je važnija od znanja.

20XX presentation title 8

 STIV DŽOBS

Kreativnost je povezivanje stvari. Kada

pitate kreativne ljude kako su nešto uradili,
oni osećaju krivicu jer su svesni da su samo
pre svih primetili nešto što je očigledno.

20XX presentation title 9

 PABLO PIKASO

Sve što možete zamisliti je stvarno.

Glavni neprijatelj kreativnosti je „dobar“

smisao.

Svako dete je umetnik, problem je ostati

umetnik kada odrasteš.

Postoje slikari koji transformišu Sunce u žutu

tačku, ali ima i drugih koji uz pomoć svoje
umetnosti i svoje inteligencije, transformišu
žutu tačku u sunce.

20XX presentation title 10

 EDVARD DE BONO

Nema sumnje da je kreativnost najvažniji

ljudski resurs. Bez kreativnosti, ne bi bilo
napretka, a mi bismo zauvek ponavljali iste
obrasce.

20XX presentation title 11

KREATIVNOST
Ciljevi
Ishodi
Sadržaj
Literatura
Seminarski radovi
Odbrana seminarskih radova
Ocena znanja
 Ciljevi predmeta
Razvijanje kreativnosti

Razumevanje značaja kreativnosti i inovativnosti u menadžmentu

Savladavanje tehnika kreativnog razmišljanja

Povezivanje različitih menadžerskih disciplina i kreativnosti

Ukazivanje na značaj svih aspekata inteligencije na uspešan rad

menadžera
 Ishodi
Nakon uspešno realizovanog nastavnog programa student će biti u stanju da:
• Definiše i razume polje kreativnosti

• Rešava konkretne probleme primenjujući tehnike kreativnog razmišljanja

• Kreativno primenjuje znanja iz menadžmenta u praksi u oblasti preduzetništva,

vođenja organizacionih promena i definisanja strategija organizacije

• Razume sve aspekte čovekove inteligencije i njihov značaja za uspešno

upravljanje i rukovođenje

• Samostalno pristupi, lako i brzo, rešavanju problema na kreativan način

 Sadržaj predmeta
1. Kreativnost ili stvaralaštvo (uvodni deo) – definisanje, istorija i koncept
pojma, inovativnost i kreativnost kao najvažniji putevi rasta pojedinca i
organizacije, kreativnost u menadžmentu
2. Kreativno mišljenje i faktori koji na njega utiču, kreativni proces
3. Kognitivni aspekti kreativnosti
4. Lateralno razmišljanje
5. Kreativnost u organizacijama
6. Podsticanje kreativnosti i stvaranje inovativno/kreativne klime
7. Kreativnost i prosperitet nacionalnih ekonomija
8. Psihološki i socijalni aspekt kreativnosti
9. Kreativnost, menadžment, umetnost
10. Teorija šest šešira
 Literatura

Bilton, Kris (2010) Menadžment i kreativnost, Klio, Beograd.

De Bono, E., (2000) Šest šešira za razmišljanje, Finesa, Beograd.
Lerer, Džona (2018) Moć kreativnosti, Laguna, Beograd.
Mandić, T., Ristić, I. (2014) Psihologija kreativnosti, Fakultet dramskih
umetnosti u Beogradu, Beograd.
Aristotel (2022) Kako biti kreativan: drevni vodič za inovativno
razmišljanje, Miba Books, Beograd.
Rotenberg, Albert (2010) Kreativnost i ludilo, Clio, Beograd.
Seminarski radovi i odbrana radova

Izbor teme seminarskog rada

Koncept i izvori
Odbrana rada
Analiza i ocena
 Ocena znanja
Predispitne obaveze – 50 bodova
Aktivnost i prisustvo na času – 10
Seminarski rad – 20
Kolokvijum - 20

Ispitne obaveze – 50 bodova

Završni ispit – usmeni 20, pismeni 30
 Teme za seminarske radove
1. Definisanje kreativnosti (odrediti pojam, poreklo pojma, navesti što više definicija
kreativnosti i izvore tih definicija)
2. Istorija i koncept kreativnosti
3. Kreativno mišljenje i faktori koji na njega utiču
4. Faze kreativnog procesa
5. Kreativnost i inovativnost
6. Kreativnost u umetnosti
7. Kreativnost i menadžment
8. Teorija šest šešira
9. Lateralno razmišljanje
10. Kreativnost u organizacijama
11. Prikaz knjige Kako biti kreativan: drevni vodič za inovativno razmišljanje (Aristotel (2022)
Kako biti kreativan: drevni vodič za inovativno razmišljanje, Miba Books, Beograd)
12. Konvergentno, divergentno i lateralno razmišljanje
13. Kreativnost u liderstvu
14. Stvaralaštvo velikih genija
15. Kreativnost i zadovoljsto u životu
16. Kreativna klima u organizacijama
17. Karakteristike kreativnih ljudi
18. Pokretači inovativnosti i kreativnosti
19. Podsticanje kreativnosti kreativnim metodama
 Zanimljivosti, izumi, čuda,
slučajna otkrića?
najuzbudljiviji trenuci u nauci dolaze iz neočekivanih izvora i
događaja
 Dmitrij Ivanovič Mendeljejev periodni sistem elemenata
- ilustracija kreativnog procesa i inspiracije koja može doći iz različitih
izvora, uključujući snove -

Mendeljejev je radio na sistematizaciji elemenata i postavljanju periodnog

sistema. Jedne noći, umoran od rada, zaspao je i u snu mu se prikazala slika
periodnog sistema. Nakon što se probudio, brzo je zapisao ili modifikovao svoje
dosadašnje ideje temeljene na snu, što je na kraju dovelo do razvoja njegove
verzije periodnog sistema elemenata.

Mendeljejev je bio izuzetno predan i sistematičan naučnik, a njegovo stvaranje

periodnog sistema bilo je rezultat dugotrajnog istraživanja i analize svojstava
elemenata.

Snovi sami po sebi obično nisu dovoljni za potpuno razumevanje složenih

naučnih pitanja. Naučna otkrića najčešće su rezultat istraživanja,
eksperimentisanja i analize.
Kreativni proces u nauci može biti složen i ponekad iznenadan, čak i ako je temeljen na
godinama rada i razmišljanja

Nils Bohr, danski fizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922. godine, takođe je povezan s
pričom o snu i naučnom otkriću. Priča se odnosi na razdoblje kada je Bohr radio na razvoju svoje
atomsko-teorijske strukture.

Prema priči, Bohr je bio frustriran i nije uspeo da pronađe odgovarajući model za atomsku strukturu.
Navodno, jedne noći 1913. godine, dok je bio kod kuće u Danskoj, imao je san koji mu je donio
ključnu ideju. U snu, video je elektrone kako se kreću oko jezgra poput planeta koje kruže oko
Sunca. Kada se probudio, shvatio je da je ovaj model mogao objasniti linije spektra vodonika, što je
bilo dugotrajno pitanje u atomskoj fizici.

Bohr je ovu zamisao razvio u svoju teoriju o kvantizaciji elektronskih orbita i objavio ju je 1913.
godine. Ovaj model bio je značajan korak u razumevanju strukture atoma i kasnije je postao temelj
za daljnji razvoj kvantne mehanike.
Neverovatna sposobnost imaginacije i vizualizacije ideja – Nikola Tesla

Tesla je bio sposoban da stvori vrlo detaljne mentalne slike svojih

izuma. Pažljivo je vizualizirao svoje uređaje, motore i sisteme pre nego
što bi ih izgradio. Sposobnost vizualizacije dopuštala mu je testiranje i
poboljšavanje svojih ideja pre fizičke implementacije.

Tesla je često opisivao svoju sposobnost razvijanja ideja poput

"filmske trake" koja se odvijala u njegovoj glavi. On bi mogao videti
rad svojih izuma korak po korak, što mu je omogućilo anticipaciju
problema i optimizaciju rešenja.
 Tesla - jedan od najkreativnijih i najvizionarskijih umova u istoriji elektroinženjeringa

Inovacije u elektroinženjeringu:
Tesla je imao ključnu ulogu u razvoju sistema izmenične struje (AC), transformatora, bežične komunikacije i
mnogih drugih elektroinženjerskih inovacija. Njegova sposobnost kombinovanja konkretnog tehničkog
znanja s maštovitim pristupom često je rezultirala revolucionarnim idejama.

Rad na daljinskom upravljanju:

Tesla je, između ostalog, vizualizirao koncept daljinskog upravljanja pre nego što je to postalo uobičajeno.
Imaginirao je tehnologiju koja bi omogućila upravljanje uređajima na daljinu, a ovo je postalo ključno za razvoj
bežične tehnologije.

Ideja o bežičnom prenosu energije:

Tesla je vizualizirao i razvio koncept bežičnog prenosa energije, uključujući planove za Vardenklifske
tornjeve. Iako mnoge njegove ideje nisu odmah shvaćene ili realizovane za njegova života, neki od tih koncepta
postali su inspiracija za buduće tehnološke inovacije.

Njegova sposobnost kombinovanja tehničkog znanja s dubokom imaginacijom omogućila mu je da ostavi

snažan i trajan uticaj na svet nauke i i tehnologije.
 Kako je nastao flaster

Nastao je 1920. godine.

Osmislio ga je radnik kompanije „Johnson & Johnson“ kada se njegova supruga
požalila da se posekla dok je spremala hranu. Na selotejp je zalepio parčence gaze i
prelepio preko posekotine.
 Kako je nastala čičak traka

Žorž de Mestral je ispitivao biljku

čička pod mikroskopom. Bio je zadivljen mogućnošću ove
biljke da se
zakači za bilo šta i tako je dobio ideju za čičak traku.
 Kako je nastao penicilin, jedan od najvećih i
najkorisnijih izuma

Nastao je slučajno 1928. godine.

Izumeo ga je Aleksandar Fleming, škotski bakterio-
log, koji je ispitivao uzorke bakterija.

Zaokupljen poslom Fleming nije

hteo da pravi pauzu za ručak, nego je pojeo sendvič pored svog radnog
stola. Mrvice hleba pale su na uzorke bakterija. Nakon nekoliko dana
ugledao je plesan, a oko plesnivih mrvica nije bilo živih bakterija. Shva-
tio je da u plesni postoji supstanca koja ubija bakterije i tako je pronađen
penicilin.
Aleksandar Fleming je 1944. godine dobio Nobelovu nagradu za izum koji je sasvim slučajno
otkrio.
 Čips
U jednom američkom restoranu, krajem 19. veka, mušterija je negodovala jer
joj se nije svidelo kako je krompir ispečen i kako je isečen. Komadi su bili
preveliki a krompir nepečen. Kuvar i vlasnik restorana Džordž Krum se
iznervirao.
Nervoza ga je odvela u drugu krajnost. Isekao je krompir naj-
tanje što je mogao i pržio ga u vrelom ulju sve dok nije postao potpuno
hrskav, na kraju ga je obilato posolio. Tako je nastao čips. Gost se oduševio.
 Nutela

Nastala je u Italiji tokom Drugog svetskog rata, od strane Pietro

Ferrera koji je bio osnivač fabrike Ferrero, kao zamena za čokoladu jer
je bilo ograničeno snabdevanje čokoladom.
 Mikrotalasi i mikrotalasne pećnice

Američki inženjer Percy Spencer slučajno je otkrio mikrotalase dok je

radio na radarskim sistemima tokom Drugog svetskog rata. Primetio je
da se čokolada u njegovom džepu brže topi, što ga je dovelo do razvoja
mikrotalasnih pećnica.
 Kreativno mišljenje
Prvi uslov za kreativno mišljenje je...