LOGIČKE

GREŠKE U
ZAKLJUČIVANJ
U
Filip Marković
Andjela Jokić
Vuk Manojlović
III-2
Ono što je specifično za „logičke
greške“ je da one nisu samo logičke
u užem smislu, a nisu ni samo
greške u smislu da je dovoljno na
njih ukazati da bi bile ispravljene.

Neki logičari razlikuju:

-Logičke greške u užem smislu i
-Logičke reške u širem smislu
LOGIČKE GREŠKE U ŠIREM
SMISLU:
*Predstavljaju očigledne prekršaje
pravilnih oblika mišljenja.

Neki od primera su:

-Trešnja je drvo.
-Labrador je pas.

Sistematski prikaz je:

„A je B“ ; „V je G“, onda je „D je Đ“
LOGIČKE GREŠKE U
UŽEM SMISLU:
-U nekim slučajevima one mogu da
budu veoma slične pravilnim oblicima
-Ne predstavljaju tako mišljenja i to znatno otežava njihovo
očigledne logičke uočavanje i povećava opasnost da se
nepravilnosti greška prikrije.
Aristotel je svojevremeno
podelio greške na:
PARALOGIZME I SOFIZME

Nenamerne koje uglavnom

potiču iz nepoznavanja
logičkih pravila.

Svesno načinjene greške koje

imaju za cilj da zbune protivnika
u diskusiji.
 PRIMER PARALOGIZMA
-“Doktori znaju puno o medicini“ rečenica je tačna.
Isto tako i ova je tačna- „Martin Luter King je bio doktor“.
Ali rečenica „To znači da je Martin Luter King znao puno o
medicini“ nije tačna jer je Martin Luter King bio doktor
sistematske teologije, a ne medicine.

Napad na čoveka- Kada se

argument pokušava oboriti tako
što se fokusira na čoveka koji
iznosi argument, umesto na sam
argument
 PRIMERI
LAŽLJIVAC:
SOFIZMA
Čini li jedno zrno gomilu?
-Epimenid Krićanin tvrdi da svi
Ne.
Krićani lažu.
A dva zrna?
-Ali ako svi Krićani lažu, laže i
Ne.
Epimenid.
A tri zrna?...
-Dakle, svi Krićani govore istinu.
Sofist nastavlja s pitanjima sve dok upitani ne prizna
da neki određeni broj zrna čini gomilu. Tada Sofist
zaključuje: -Ali ako svi Krićani govore istinu,
onda i Epimenid govo istinu.
Prethodni broj zrna ne čini gomilu ali ako dodaš
jedno zrno – čini. Gomila, dakle, nastaje dodavanjem
jednog zrna.
-Dakle, ipak svi Krićani lažu, pa i
Epimenid laže.
 PODELA NA FORMALNE I
NEFORMALNE

Za prepoznavanje formalnih Dok se neformalne javljaju

grešaka dovoljno je samo kao svojevrsna orudja u
primeniti pravila zaključivanja. argumentaciji.
GREŠKE U NEPOSREDNOM
ZAKLJUČIVANJU

1) Greška čiste konverzije

univerzalno-afirmativnog suda
2) Greška konverzije
partikularno-negativnog suda
1) univerzalno-afirmativni sud razdeljuje
subjekat, ali ne i predikat. Kada konverzijom
zamenio mesta subjekta i predikata,
nerazdeljeni predikat premise postaje subjekat
novog suda, koji zbog toga postaje I sud.
Primer: ako je istinit sud -
Svi glumci su ljudi. Onda
ne sledi da je istinit sud-
Svi ljudi s glumci.

2) Iz suda Neki S nisu P ne sledi Neki P nisu S

Partikularno-negativni

To što Neki ljudi nisu kuvari ne

povlači to da Neki kuvari nisu ljudi
GREŠKE U
KATEGORIČKOM
SILOGIZMU
1) Greška učetvorenja pojma (quaternio terminorum)
2) Greška nerazdeljenog srednjeg pojma (non
distributio medii)

3) Greška nedozvoljenog proširenog

velikog, odnosno malog pojma (illicitus
processus maioris minoris)
 GREŠKE U HIPOTETIČKO-
KATEGORIČKOM
SILOGIZMU
Negacija antecedensa i afirmacija konsekvensa su nazivi
čestih grešaka do dolazi kada se zaključak ne izvodi u
skladu sa istinosnom tablicom za implikaciju. Na ime, iz
neistinitog antecedensa sledi bilo kakav konsekvens, kao
što i iz istinitnog konsekvensa sledi bilo kakav antecedens,
tako da na osnovu ovoga ne možemo izvest duktivni
zaključak.
 GREŠKE U HIPOTETIČKO-
KATEGORIČKOM
SILOGIZMU
Radi poređenja, navodimo i jedina dva
ispravna modusa u o ovoj vrsti silogizma:
Afirmacija konsekvensa Negacija konsekvensa

p → q Ako pada sneg, hladno je p → q Ako pada sneg, hladno je

q- Hladno je q- Ne pada sneg
p- Pada sneg p- Dakle, nije hladno

Kada su obe premise istinite, konkluzija p može biti istinita (prvi red), ali i
neistinita (treći red). Ako iz istih premisa kao konkluziju možemo da
izvedemo dva protivrečna suda, to znači da zaključivanje v ispravno. Isto
važi i u slučaju negacije antecedensa.
A picture is worth a
thousand words