Појам, дефиниција и

развој менаџмента
 Увод
Менаџмент код нас није изучаван дуги низ година,све
до деведесетих година прошлог века,када бурно почиње
да улази у литературу и праксу наше земље.Образовање
се заснивало на социјалистичко-самоуправном
привређивању,а не на основама и принципима
тржишног привређивања.
Органи менаџмента доносе одговарајуће одлуке,а
спроводе их менаџери преко запосленог особља.
У предузећима, у зависности од тога које делатности
обављају,запошљавају се радници и кадрови
различитих структура и квалификација.
1.Појам и значај менаџмента
Под појмом менаџмента се најчешће подразумева скуп
знања о управљању предузећима као организационим
системима и њиховим пословним и организационим
јединицама.
Заблуде везане за појам менаџмента још су веће са
његовом свезначајнијом применом,на пример, у
индустрији,саобраћају, банкарству, здравству,
пољопривреди и слично.
Сам појам “менаџмент” је веома тешко превести на наш
језик. У буквалном покушају превода под њим би
подразумевали “управљање”. Управо због немогућности
адекватног превода користи се реч “менаџмент”.
2. Дефиниција менаџмента
Можемо се срести са великим бројем дефиниција
менаџмента, али је од свих њих тешко издвојити једну
која би могла бити опште прихваћена.
Џеј Гелбрајт каже: “Управљање представља
усмеравање или навођење система из почетног ка
неком жељеном стању.”
Мери Паркер Фолет каже:”Менаџмент
представља способност да се ствари обаве преко
других људи .”
По Е.Ф.Л Бреку, менаџмент треба да обезбеди
обављање послова.
 3. Заступљеност менаџмента
 По Питеру Дракеру “Менаџмент је оно што он чини, зато
што је он један орган,а орган може да се опише и дефинише
само преко функција које обавља”.
 По њему а и са њим се слаже већина аутора “менаџмент је
функција неопходна у свим организационим системима”
 Истражујући присутност и заступљеност менаџмента
увидећемо његову широку примену у привреди као и ван ње,у
болницама, школама, владиним институцијама, војсци и
другим организационим системима.
 Анализирајући послове у напред наведеним
системима,уочавамо свакако, неопходност планирања,
организовања, вођења и контролисања реализације
остваривања постављених послова и задатака система,што се
свакако своди под менаџерску функцију. Уколико наведени
послови изостану долази до повећања степена ентропије, што
може довести чак и до коначног распада система.
4.О менаџменту уопште
Менаџменту се све више придаје епитет најзначајније
функције предузећа. Велики број аутора наглашавају то
да успех америчких фирми лежи у адекватној
заступљености професионалног менаџмента у односу
на европске фирме. Отуда често можемо чути тврдњу да
сви успеси и неуспеси предузећа јесу успеси и неуспеси
њихових менаџера. Тако је Фајол износио чињеницу да
ову функцију менаџмент, мора имати свако предузеће
заједно са техничком, комерцијалом,
финансијском, безбедносном и рачуноводственом
функцијом.
У његовим радовима менаџерску функцију срећемо као
административну функцију коју је иначе аутор издвојио
као најзначајнију.
Остваривање постављених циљева у предузећу
једино је могуће спровођењем менаџмент
активности, што показује и следећа шема.

Менаџмент
Старт ЦИЉ
активност
5.Развој професионалног менаџмента и
његове карактеристике
Менаџмент треба посматрати као професију. Ту
професију у прeдузећима врше посебни,за те послове
оспособљени стручњаци. Менаџери представљају део
тима експерата који управљају предузећем, односно
његовим пословањем очекујући адекватне резултате,раст
и развој предузећа за шта сносе пуну одговорност.
Менаџери могу због обављања свог професионалног
посла у предузећу бити ангажовани од стране влсника-
предузетника који због турболентности окружења у коме
предужеће живи и ради више нису у стању да решавају све
растуће проблеме и да очекују квалитетан исход својих
одлука и акција.
 6.Предисторија
За менаџмент, као праксу свакако можемо рећи да је стар
колико и људски род,јер постоје докази да су људи од
давнина обављали одређене послове и задатке и тиме су
били у ситуацији да планирају, организају, воде и
контролишу своје активности.
Један од најчешћих и свакако најсликовитијих примера
употребе менаџнта јесте изградња пирамида у древном
Египту.Градња је трајала више од 20 година, а у њеној
изградњи учествовало је више од 100 000 људи.У саму
пирамиду уграђено је преко 2,5 милиона камених блокова
који су донешени са горњег тока Нила. Управо древне
египатске пирамиде представљају чврст доказ постојања
“практичног” менаџмента пар хиљада година уназад.
7. Развој менаџмента у ХIХ веку
 Почетком прошлог века почиње индустријска револуција, и то
најпре у Енглеској, да би се убрзо проширила и на континентални
део Европе, затим Америке и на крају на читав свет. До саме
индустријске револуције дошло је увођењем различитих иновација
у процесу производње, чиме је, до тада заступљен,животињски и
људски рад бивао замењен машинским радом.Тако је технолошки
напредак омогућио и убрзани привредни раст и развој.
Захваљујући техничко-технолошком напредку производња се
премешта из занатских радионица и кућа у нове облике
организације-фабрике.
 Са појавом првих фабрика,током индустријске револуције почиње
исказивање потреба за квалитетним менаџментом.
 Једна од карактеристика јесте учење на сопственим грешкама.
Менаџери тог доба су морали да одаберу квалитетну радну
снагу,коју су касније обучавали за рад на новим
машинама,најспособније су именовали за предраднике и
надзорнике. У случају немогућности извршења постављених
задатака,покушавано је поново,на другачији начин.
8.Претече модерног менаџмента
 Проучавајући литературу из времена индустријске револуције,
могуће је дати велики број аутора који су дали свој допринос
проучавању науке о управљању. Од свих њих могуће је издвојити:
 Роберта Овена, Чарлса Бабиџа и Данијела Мек Колума.
 Роберт Овен је пре свега познат као социјалиста-утописта.
Највећу пажњу придавао је радној снази и односима према њој.
Познат је по томе што је скратио радни дан са 13 на 10,5 часова за
одрасле, а за децу испод 11 година забранио је рад у Фабрици.
 Чарлс Бабиџ био је по струци учитељ и математичар. Бавио се
математиком и конструисао је прву рачунску машину, такозвани
“механички калкулатор”. Десетак година касније конструисао је
први компјутер,који није био пуштен у рад због недостатака.
Посебну пажњу је посветио проучавању и контроли трошкова и
профита.
 Данијел Мек Колум показује изузетне способнити као
менаџер,који се успешно носи са оперативним проблемима.
Његова теорија успешности менаџмента заснивала се на
принципима.
 9. Појава научног управљања

менаџмента
 Научни менаџмент је требало пре свега да да одговори на питања као што
су:
 Како повећати продуктивност и како натерати раднике да прихвате методе
и путеве повећања продуктивности.
 Фредерик Тејлор је личност која се води као оснивач научног менаџмента.
Вредним школовање постаје инжењер и временом од обичног радника
постаје један од менаџера у овом предузећу. Тејлор је послове које су
обављали радници проучавао аналитички : послове је поделио на
операције,а операције на покрете или читаве операције треба искључити
као непотребне,а које издвојити као нужне и уврстити у норму.
 Анри Фајол убрзо након завршетка студија почиње да ради и временом
постаје генерални директор у рудницама угља. Бавећи се менаџерским
пословима у рудницима угља схватио је сав значај функције управљања у
предузећу који се не може посматрати као једноставан и практичан
административни посао. Према томе, Фајол је можемо рећи извршио
надградњу Тејлорових истраживања, проучавајући менаџерски
систем,настајања ,његов раст и развој у предузећу.
 Макс Вебер већина аутора сматра творцем бирократског менаџмента.С
обзиром да је био из имућне породице стекао је образовање из
социологије,религије,економије.Проучавао је организације свог времена и
начина управљања који је владао у њима. Вебер је живео у Немачкој,у којој
су махом егзистирале породичне фирме у којима је запошљавање и
ангажовање било везано за непотизам (рођачко запошљавање),који ни у
ком случају није поштовао знање и способност ангажованих лица. Решење
овакве ситуације Вебер види у бирократији која би омогућила рационално
и логично функционисање организације и ауторитета.
 Најважнији елементи његове теорије бирократије су:
 Подела ауторитета и одговорности,
 Подела рада и специјализација посла
 Чланови организације се бирају на основу њихових способнсти и знања,
 Постављање и утврђивање правила и прописа у складу с којима се реализују
задаци,
 Руководство треба постављати ,а не бирати,
 Руководиоци треба да имају фиксну плату,
 Руководећи административни посао треба схватити као могућност
стварања каријере.