Krivicno pravo

Revision cards

Tuesday, January 12, 2016

1. Pojam krivicnog prava
• Cilj krivicnog prava- obavljanje zastitne funkcije
• Krivicno pravo je zakonsko pravo, tj. Zasnovano na zakonu.
• Jedni pravniakt nakojem se moze propisati krivicnpravna norma jeste zakon.
• Krivicno pravo u objektivnom smislu – system zakonskih normi I kao deo pozitivnog prava
• Sistem zakonskih normi koje cine krivicno zakonodavstvo regulisu dve celine na koje se krivno pravo
moze podelti :
• Opsti
• Posebni deo

• Krivicno pravo u subjektivnom smislu jeste pravo na kaznjavanje (isu puniendi) ono pripada
samo drzavi.
• Sredstva kojima se mogu suzbijati drustveno opasna ponasanja pored krivicnog prava I
krivicne sankcije mogu se podeliti na:
• Represivne
• Preventivne
Tuesday, January 12, 2016
Ljudska prava
• Postovani,
• Na slobodi imate najopasnije uredjaje. Koja u trenutku čini da pričate gluposti I potpisete papire za rat. Obrukate sebe. Najbolji ljudi po
tim pravilima se prate. Ne može da se uci I radi. Jedan vredan radnik ostvari društvenu dobit za budžet države od 50 hiljada do preko
200 hiljada evra za svoj životni radni vek. Sa mašinom na slobodi drustvo je na gubitku zauvek. Kako na jednoj strani vage imate mašinu
I te ljude, a na drugoj strani vage imate društvo koje je na gubitku za fantasticnu genetiku matematicara, muzičara, novinara, pisaca,
vrednih radnika I poštenih ljudi koja se jednom radja. Kada se sve sabere na slobodi u rukama tih nekoliko ljudi vam je najopasniji uredjaj
današnjice. Kojoj ne možete da se usprotivite ni nuklearnom bombom a da je prethodno ne isključite I obezbedite. Šteta od zločina koji
su počinili maltretirajuci dobre ljude je nemerljiva, iz dana u dan je sve veća I veca. Pravni sistem nema kvalitetne metode za izvrsenje
resenja I oružja da se tome suprotstavi. Na jednoj strani imate ljude koji su maltretirani iz dana u dan, a na drugoj strani nemate
kvalitetne metode I oruzje da se tome suprotstavite godinama. Vaša reakcija je izostala na svim poljima društvenog života, bez
nemogućnosti obaveštenja javnosti I institucija. Što je dovelo do trovanja I neverovatno mučenja ljudi video. Kad se sve sakupi vaša
jedino resenje bilo je presedan u sudskoj praksi. Jedini način da omogućite prava I slobode ljudima kojim im Ustav I Medjunarodno
Konvencije garantuju. Jedini zadatak da oterate te ljude sa uredjaja I da ih uzmete, uz svedoke predsednike, poslanike, stručne radnike,
sudije. Dajte oslobadjajucu presudu I dokumenta ljudima koji rade na tim mašinama. Ponudite im slobodu, oslobadjajucu presudu kao
nagodbu da dobiju dokumenta I da ih ne gonite sudski za ta krivična dela, a za uzvrat tražite sve uredjaje uz prisustvo predsednike I
stručnog osoblja. Institucionalne kazne nisu satisfakcija za društvo kad trpi tolike gubitke. Kazne nisu lek, razna udruženja se zalažu I za
ukidanje kazni iako to nije uvek opravdano. Oni su svoja dela počinili s tim uredjajem to ne znači da su opasni za okolinu bez tih
uredjaja, zatvor kao kazna ne igra nikakvu ulogu u njihovoj resocijalizaciji.
• Kako mislite da I dalje pričamo u šiframa, dok se ljudi truju u tajnosti? Gde je tu korist od svih pravnih načela. Kazna za izvrsioce krivičnih
dela. Ponudite im nagodbu I uzmite uredjaj. Jeste da je presedan u sudskoj praksi, ali presedan vam je I vojni uredjaj gde stanovništvo
nije bezbedno čak I da je u rukama naucnika.Presedan u sudskoj praksi nije gubitak države I drustva. Gubitak države I društva je što taj
uredjaj niste uzeli. Kao prolivanje dragocenog zlata iz probusene kutije na kojoj vi ne reagujete iz dana u dan, alhemija ne postoji ni za
zlato ni za ljude. Svakim danom nanesu štetu društvu koja je nemerljiva. Šta mi imamo od njihovih kazni?
• Nemojte mislite da niste bitni u debati da se napravi izuzetak u sudskoj praksi I da se uredjaj za prisluskivanje uzme.
Tuesday, January 12, 2016
• Srećna vam Nova Godina 2020.
 3. Mesto krivicnog prava u pravnom sisitemu
(krivicno pravo I kazneno pravo u sirem smislu;
krivicno pravo I ustavno pravo; krivicno pravo I
druge grane prava)
• Kazeno pravo u sirem smislu obuhvata:
• Krivino pravo (krivicno materijlno pravo)
• Krivicno procesno pravo
• Krivicno izvrsno pravo
• Pravo o privrednim prestupima I prekrsajno pravo
• Odnos krivicnog prava I krivicnog procesnog prava
• Moze odrediti kao odnos sustine I forme, tj. Krivicnp procesno pravo omogucava primenu krivcnog prava
• Do razdvajanja doslo je pre otprilike dva veka
• To razgranicenje nije moguce u potpunosti sprovesti
• Krivicno izvrsno pravo regulise postupak izvrsenja sankcija I takodje je u funkciji primene krivicnog prava
• Novcane kazne clan 51
• Odnos kriivcnog prava, prava o privrednim prestupima I prekrsajnog prava odredjen je pre svega vrstom I karakterom delikata koje ove tri grane prava predvidjaju.
• To su: krivicna dela, privredni prestupi I prekrsaji.
• Rec je o srodnim deliktima koji imaju znacajna zajednicka oblezja
• Prekrsaji su najlaksi delikti
• Krivicna dela su najteza vrsta delikata
• Privredni prkrsaji nalaze se izmedju njih – kao njihov ucinilac javlja se pravno lice

• Krivicno pravo I ustavno pravo

• Mora da polazi od opstih nacela pravne drzave
• Ustav ima zadatak da zastiti ljudksa prava I od samog krivicnog prava
• Krivicno pravo I druge grane prava
• Krivicno pravo nastoji da pruzi zasititu vrlo heterogenim dobrima I zbog toga je povezano sa skoro svim granama prava
• Otuda postoji supsidijarni I akcesorni karatker krivicnog prava
• Supsidijarni karakter do krivicnopravne intervencije dolazi u obzr samo kada se drugim granam prava ne moze obezbediti dovoljno efikasna zastita
• Akcesornost znaci da da k ono po pravilu ne stvara pravna dobra koja sititi, da ih ono vec nalazi u oblasti drugih pgrana prava I to u formi u kojoj vecc postoje u tim granam r prava

• Krivicno pravo I moral Tuesday, January 12, 2016

• Sporno je kakav bi taj odnos trebalo da bude
4. Pojam medjunarodnog
krivicnog prava
• Pojam se moze odrediti na vise nacina
• Najuze znacenje tog pojama jeste ono koje se odnosi na prostorno vazenjge krivicnog prava jedne zemlje
• Pod pojmom medjunarodnog krivicnog prava podrazumeva se skup medjunarodnih kata koja za drzave koje suih prihvatile sadze
obavezu da predvide odredjena ponasanja u sovm krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela.
• Pojam medjunarodnog krivicnog dela se moze shvatiti u sirem I uzem smislu
• U sirem smislu to su sva ona ponasanja za koja je medjunarodna zajednica zainteresovana da budu suzbijana, a sto znaci pre svega da
nacionalnim krivicnim zakonodavstvima budu predvidjenak oa krivicna dela (gusarstvo, medjunarodni terorizam, ilegalni promet droge)
• U uzem smislu se podrazumevaju ona za koja se posle zavrstetka Ii svetskog rata sudilo od strane: Medjunarodnog vojnog suda u
Nirnbergu 1946, Tokiju 1948 a koja su dobila svoju potvrdu pre svega usvajanjem 4 zenevske konvencije.
• To su tri kategorije krivicnih dela:
• ratni zlocini
• Zlocini protiv mira
• Zlocin protiv covecanstva
• Takodje je uveden I zlocin genocida

• Najznacajnije konvencije su:

• Zenevska konvencija 1949
• Konvnecija o sprecavanju I kaznjavanju zlocina genocida iz 1948

• Danas se sve vise govori o medjunarodnom krivicnom pravu kao nadnacionalnom krivicnom pravu koje treba da primenjuje
medjunarodni krivicni sud
• Teoreticari medjunarodnog kriivcnog prava skepticni su da li postoji medjunarodno krivicno pravo
• Teoreticari medjunarodnog prava su mnogo vise optimisti u tom pogledu. Tuesday, January 12, 2016
 5. Medjunarodni krivicni sud I
mdjunarodno krivicno pravo
• U Rimu je 1998 godine na diplomatskoj konferenciji odrzanoj pod okriljem OUN osnovan Medjunarodni krivicni sud iusvojene njegov
Statut.
• Iako je ucinjn znacajan napredak unosenjme u Statut nekih elementarnih krvicnopravnih instituta, niz pitanja od kojih se zavisitit primena
prava od strane tog suda I dalje nisu resenja.
• Svesni tih nedostataka, uneli su u clan 21 odredbu koja u slucaju da se ne moze primeniti medjunarodno pravo, ukljucuuci I odredbe
Statuta, pod odredjenim uslovima upucuje na primenu nacionalnog krivicnog prava.
• Savet bezbednosti je ad hoc osnovao svoja pomocna tela koja bi imala ulogu krivicnog suda, ad hoc tribunal (za bivsu Jugoslaviju 1993 I
Ruandu 1994.
• Njihovo formiranje je ubrzalo process osnivanja stalnog krivicnog suda.
• Statu iz Rima predstavlja znacajna napredak u odnosu na statute tih tribunal.
• Nacin osnivana stalnog suda, detaljnije I preiznije regulisanje materije posebnog dela u Statutu stalnog suda…ukazuje na opravdanu
kritiku postojecih ad hoc tribunal.
• Statu stalnog medjunarodno krivicnog suda predstavlja pomak u pozitivnom smilsu
• Unete su izvesne odredbe koje regulisu bar neka elementarna pitanja I institute bez kojih je svako pa I medjunarodno krivicno pravo nezamislivo
• Vise nije prihvatljivo da se nacelo zakonitosti moze fleksibinije shvatiti
• Moraju da vaze isti strogi standardi koji su uobicajnei u krivicnom pravu
• Cetiri uslova (lex certa, lex praevia, lex xscripta, lex stricta)
• To bi zacilo potrebu donosenja medjunarodnog krivicnog kodeklsa
• Ostvarivanje ideje o medjunarodnom krivicnom sudu I medjunarodnom krivicnom pravu koje bi vazilo za sve gradjane sveta,
Tuesday, izgleda
January 12, 2016
blize posel stupanja na snagu Statuta stalnog medjunarodnog krivicnog suda.
6. Nacela u krivicnom pravu
• Zakonitosti
• Rang ustavnog nacela.
• Ustavom propisano – niko se ne moze oglasiti krivim za delo koje pre nego sto je ucinjeno, zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu nije ilo predvidjeno kao
kaznjivo delo, niti mu se moze izreci kazna koja za to delo nije bilia predvidjena clan 34 Ustava.
• Caln 1 KZ
• Izrazava se latinskom formulacijom nullum crimen, nulla poena sine lege.
• Nacelo zakonitosti u krivcnom pravu ima cetiri segmenta
• Nulla peona sine lega scripta (scripta –pisan)– iskljucuje primenu nepisanog, obicajnog prava, Lex scripta – samo pisanim krivncim zakonom mogu propisivati krivcna dela I sankcije
• Nulla peona sine lege praevia (praevisu – prethodan)– sadrzi zabranu retrokativne primene krivcinog zakona
• Nulla peona sine lege certa (certus – odredjen)– nalaze da odredjene pravne norem u sto je moguce visem stepenu budu odredjen I precizne
• Nulla pena sine lege stricta (stricuts –tacan, izricit)– sadrzi zabranu stvaranja prava putem analogije

• Legitimnosti
• Nacelo legitimnosti pre svega znaci a krivicnpravna represija I krivicno pravo u celini moraju u sustinskom smislu biti opravdani I nuzni.
• Legitimnsot u najsirem smislu znaciopravdanosti I prihvatljivost odredjenih ustanova I normi.
• Opravdanost institucija I normi ne u smislu nacela zakonitosti, vec u jednom “visem smislu” vrednosti (filozofske, politicke, eticke I druge)
• Za pojam legitimnosti je od presudnosg znacaja vrednosni element, legitimnost pretpostavlja saglasnost nekog ponasanja ili stanja sa odredjenim sistemom
vrednosti.
• Nase KZ sadrzi odredbu o osnovama I granicma krivicnopravne prinude clan 3KZ
• Ovaj princip zahteva svodjenje krivicnopravne zastite na neophodan minimum, kao I koriscenje drugih adekvatnijh sredstava I mera za suzbijanje drustveno
opasnih ponasanja.
• Individualne subjektivne odgovornosti
• Humanosti
• Nacelo pravednosti
Tuesday, January 12, 2016
6. Nacela u krivicnom pravu
• Nacelo individualne subjektivne odgovornosti (nacelo krivice)
• Ovo nacelo ima dva svoja dela:
• Neko moze odgovarati za svoje postupke samo ak o je kriv, ako postoji subjektivni odnos prema ucinjenom delu
(subjektivna odgovornost)
• Drugideo – svako odgovra samo za svoje postupke, za ono sto je on ucinio (individualna odgovornost.
• Nacelo individualne subjektivne odgovornosti, znaci da svako odgovara samo za svoje postupke prema
kojima ima odredjeni psihicki odnos I zbog kojih mu se moze uputiti drustveno-eticki prekor.
• KZ Srbije sadrzi nacelo krivice clan 2. Nema kazne bez krivice nulla peona sine culpa – kazna se moze izreci
samo ucinocu koji je kriv za ucinjno krivicno delo
• Nacelo humanosti ima dva aspekta:
• Zastitna funkcija krivncog prava mora biti humanisticki orijentisana, tj. Da se krivicnim pravom pre svega
sitite najvaznija dobra coveka.
• Drugi aspek je ono sto se uobicajeno podrazumeva pod nacelom humanosti u krivicnom pravu, a to je da u
odnosu na ucinoca krivicnog dela krivicno pravo I krivcne sankcije treba da budu, koliko je to moguce,
humane.
• Nacelo pravednosti I srazmernosti – kazna I drugakrivicna sankcija koja se primenjuje prema
uciniocu krivicnog dela mora biti pravedna I srazmern ucinjenom delu. Pri tome se mora voditi
racuna I o stepenu krivice koji predstavlja gornju neprekoracivu granicu priikom odmeravanja kazne.
Tuesday, January 12, 2016
 7. Razvoj naseg krivicnog
prava
• Srednjevekovni period – krivicno pravo srednjevekovne drzave pretezno je bilo obicjano I partikularno.
• Umesto kaznep ostojiprivatna reakcijau obliku krvne osvete I Sistema kompozicije. Drzavnom kaznom ucinilac se ne kaznjava cak ni kod najtezeh dela kao sto je ubistvo nego se otkupljuje davanjme
naknade ostecenom, odnosno rodbini.
• Feudalna drzava, srednjevekovno krivicno pravo karakterislae su surove telesne kazne I cesta primena smrte kazne.
• Dusanov zakonik 1349.
• Zakonik je pravio razliku izmedju umisljaja I nehata I predvidjao kaznjivost samo najtezih nehatnih dela I to znatno blazom kaznom.
• Dolaskom Turaka dolazi do uspostavljanja tuske drzavne vlasti I primene serijteskog prava
• Period do stvaranja Jugoslavije XIX I pocetak XX vek
• u toku prvog srskog ustanka protiv Turaka donose se odrejene krivicno pravne odredbe.
• Zakonik prote Mateje Nenadovica 1804, Karadjordjev kriminalni zakonik 1807.
• Godine 1850 donet je Kriminalni kaznitelni zakonik za Knjazevstvo Srbiju – zakon za policijske prestupe
• Krivicno pravo Jugoslavije 1918-1941
• U jugoslaviji je od njenog nastanka do donosenja jedinstvenog krivicnog zakonika postojalo sest pravnih podrucja u oblasti krivicnog prava.
• Novi Krivicni zakonik Kraljevine Jugoslavijedonet je 27 januara 1929 godine stupio je na snagu 1 januara 1930.
• Krivicno pravo Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata 1941-1945
• Na oslobodjenim podrucijima prestala je primena dotadasnjih propisa okupatora pa I primena odredaba Kriivcnog zakonika, I pocelo je stvaranje novog prava.
• Karakteristike tog krivicnog prava su bile da je to bilo ratno I strgo pravo I preteznimdelom obicjano pravo.
• Najznacajniji pisani izvor krivicnog prava je Uredba o vojnim sudovima od 1944.
• Jugoslovensko krivicno pravo 1945 do 1992
• Posle rata doneti su – Zakon o krivicnim delima protiv naroda I drzave, Zakon o vrstama kazni, Zakon o nevaznosti pravnih propisa donetih pre 6 aprila 1941 I za vrme neprijateljske okupacije.
• U pogledu kodifikacije donet je prvo Opsti deo krivicnog zakonika. On je radjen pod uticajem sovjetskog kriivicnog zakonodavstva. Posle opsteg dela donate su ppsebmo zakoni koji su prevdijali odredjen
grupe krivicnih dela.
• Sukob Jugoslavije sa Sovjetskim savezom doveo je do izgradnje novog pravnog Sistema. Novi zakon FNRj koji je stupo na snagu 1 jula 1951. Po uzoru na svajcarski KZ.
• Krivicno pravo SR Ugoslavije I udrzavnoj zajednici SCG
• Ustav SERJ iz 1992 zadrzao je podeljenu zakonodavnu nadleznost. KZ SRJ I krivicni zakoni republika clanica su uskladjeni sa Ustavom SRJ I ustavima republika clanica.
• Izmenama I dopunama KZ SRJ od 2001 godine smrtna kazna je potpuno leiminasana iz Sistema krivicnih snakcija a umesto nije uvedena kzna zatvora u trajanju od cetrdeset godina.
• Posle transformacije SR Jugoslavije u drzavnu zajednicu Srbija I Crna go Gora obe drzave su donele svoje krivicne zakoni
• Krivicno pravo Srbije posle prestanka drzavne zajednice Srbija I Crna Gora u srbiji je I dalje na snazi Kribicni zakonik donet 2005.
• Izmene I dopune 2009
Tuesday, January 12, 2016
• Znacajne izmene 2008 Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivicna dela I Zakon o doduzimanju imovine proistekle iz krivicnog dela.
8. Izvori krivicnog prava
• Medjunarodni izvori
• Ustav Srbije clna 16 predvidja da opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava I potvrdjeni medjunarodni ugovori (pod uslovom da su u skladu sa Ustavom) predstavljaju
deo unutrasnjeg pravnog poretka koji neposredno primenjuju.
• Nacionalni izvori
• Ustav
• Sadrzi dve vrste odredaba od znacaja:
• One koje odredjene krivicnpravne principe podizu I na rang ustavnih principa (na primer. Nacelo zakonitosti)
• Druge predstavljau osnov propisivanja odredjenih inkriminacija (nezakonito lisenje slobode kaznjivo)
Te odredbe predstavljaju posredni izvor krivicnog prava I imaju dvostruki znacaj
• Zakon
• Zakon je jedini glavni I neposredni izvor naseg krivicnog prava
• Zakonske izvore krivicnog prava u Srbiji predstavljaju KZ I ZOMUKD, kao I krivnpravne norme iz sporednog zakonodavstva
• Podzakonski propisi
• Oni mogu biti dopunski izvori krivicnog prava onda kada krivcni zakon upucuje na njih
• Na prmer kod blnaketnih krivnih dela (nedozvoljno, nezakonito) na primer, nedozvoljena trgovina, nezakonit lov…
• Sudska praksa
• Ne predstavlja izvor krivicnog prava, medjutim, ima veliki znacaj za krivicno pravo
• Narocit znacaj imaju odluke visih sudova I pravna shvatanja zauzeta u njima.
• Iako nisu obavezne u smislu izvora prava, one vrse veliki uticaj na svhatanja nizih sudova
• Teorija krivicnog prava
• Ne predstavlja izvor krivicnog prava, ali uticaj nauke krivicnog prava na krivicno pravo je pozeljan, I to kako na niovou stvarnja krivcnog zakona, tako I prilikom njegove primen
• Obicaj
• Ne predstavlja izvor krivcnog prava
• Medjutim, u primeni nekih kriicnpravnih normi potrebno je voditi racuna I postojecim obicajima
• Na primer sta predstavlja “tesko vredjanje” u velikoj meri zavisi od postojecih obicja, jer nesto sto je u nekoj sredini uvredljivo u drugoj to ne mora biti, ili bar ne predstavlja tesku uvredu

Tuesday, January 12, 2016

9. Tumacenje u krivicnom pravu
(pojam I vrste tumacenja, subjekti I
metodi tumacenja)
• Pojam tumacenja lat. Interperatcija obicno se odredjuje tako sto se pod njim podrazumeva iznalazenje pravnog smila krivicnopravne norme
• Subjekti tumacenja – svako ko je intelektualno sposoban da dodje do smisla, ili poruke koju preko odredjenih jezickih znakova nudi tvorac zakona
• To moze da bude ono sto je zakonodavac hteo da kaze (subjektivno tumacenje)
• Ili ono sto je zista kazanao, odnosno napisano (objektivno tumacenje)
• U zavisnosti od subjekta vrste tumacenja su:
• Autenticno tumacenje – koje daje organ koji je tvorac zakona, kod nas Narodna skupstina Republike Srbije
• Ono je obavezujuce, obavezuje one koji tumace I primenjuju pravo clan 112
• Doktrinarno tumacenje – to cini krivicnopravna teorija
• Ono nije obavezujuce
• Sudsko tumaccenje – nije obavezujuce, osim za konkretni slucaj za koji se daje ali takodje ima veliki uticaj.

• Metodi tumacenja – prilikom tumacenja kriivcnog zakona koristi se jedan ili vise metoda tumacenja
• Najvazniji metodi su:
• Jezicko – uvek se polazi od jezickog tumacenja u vecini slucajeva ono je dovoljno
• Sistematsko tumacenje polazi od mesta zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu (u okviru clna, siroj glavi koja regulise odredjenu oblast, u nekim slucajevima zahteva se da se utfrdi
mesto nomre koja se tumaci u celokupnom pravnom sistemu zemlje)
• Komparativno tumacenje - nema veci znacaj I moze posluziti samo kao dopusski metod I orijentacija uz druge metode tumacenja
• Istorijsko tumaccenje polzi od toga kako je zkaon nastupa – sta je zakonodavac nomom hteo da postigne
• Shvatanje smisla I cilja krivicnpravne norme postize se putme teleoloskog tumacenja (telos – cilj, svrha)
• Podvrsta teleoloskog tumacenje jeste teleoloski redukcionizam
• Logicno tumacenje koristi pravila logike – postoje vise nacina logickog tumacenja, najvaznije tumacenje je putem:
• Argumentum a maiori ad minus – to je zakljucivanje od vecega ka manjem, ono sto se odnosi na vise, vazi I za manje.
• Argumentum a minori ad maius – u ovom slucaju je zakljucivanje od manjeg kavecem, odnosno vazi pravilo da ako se nesto odnosi na laksi slucaj tim pre vazi I za tezi slucaj clan 246
• U oblike logickog tumacenja spadaju I tumacenja putme razloga suprotnosti argumentum acontrario, pravio da se nesto odnosi samo na odredjenu situaciju, a ne na ono sto je suprotno
tome, nema veci znacaj, jer s obzirom na nacelo zakonitosti jasno je da se norma ne moze odnositi I na suprotnu situaciju
• Tumacenje putme analogije takodje spada u logicko tumacenje
• Argument kohernetnosti –pomocu njega se omogu otkloniti suprotnosti koje postoje izmedju dve norme koje su u sukobu koje imaju razlicito znacenje.

Tuesday, January 12, 2016

10. Analogija u krivicnom
pravu
• vrste analogija u krivicnom pravu:
• Jedna predstavlja metod tumacenja krivicnog zakona,
• Druga stvaranje krivicnog prava (kreativna analogija)

• Samo analogija stvaranje prava jeste prava analogija, tj. u uzem smislou reci, dok je druga u stvari nacin
tumacenja po slicnosti.
• Stvaranja prava putme analogije vezano je za pravne praznine. Medjutim, u krivicnom zakonu ne postoje pravne
praznine koje bi bilo dozvoljeno popunjavati. U krivicnom pravu vazi strogo nacelo zakonitosti.
• S obzirom da je stvaranje krivicnog prava putme analogije u direktnoj suprotnosti sa nacelom zakonitosti,
kreativna analogija je zabranjea.
• Medjutim, nacelo zakonitosti ne zabranjuje izricito I kreativnu analogiju kaoja je u korist ucinoca tj. Kojom se
suzava kriminalna zona ili se na planu krivicnih sankcija ucinilac dovoid u povoljniji polozaj.
• Tumacenje putme analogije u stvari predstavlja jednu vrstu logickog tumacenja argumentum a simili ad simile.
• Tu je rec o zakljucivanju koje, za razliku od zakljucivanja od posebnog ka opstem ili opsteg ka posebnom polazi od slicnog
ka slicnom. Iako tumacenje putmme analogije u krivicnom pravu nije pozeljno sireko korisiti, ono je u odredjenim
slucajevima neophodno.
• Postoje slucajevi kad zakon izricito upucuje na ovaj nacin tumacenja. Clan 34

Tuesday, January 12, 2016

11. Pojam I zadatak naue
krivicnog prava
• Nauka krivicnog prava izucava pozitivno krivicno pravo jedne zemlje. Ona pre svega obuhvata
krivicnopravnu dogmatiku. Osim nje obuhvata I kriminalnu politiku koja se danas izdvojila.
• Dogmatika se bavi pitanjme kakkvo je postojece pravo I kako ga treba primenjivati,
• Kriminlna politika se bavi pitanjme kakvo bi krivnco pravo trebalo da bude.

• Izraz dogmatika od grcke reci dogma misljenje pravilo, uglavnom se smatra da je rec o necemu
zastarelom, nepromenljivom.
• Medjutim, krivicnopravna dogmatika sadrzi veliki broj razlicitih misljenja I shvatanja. Ta se misljenja sa
odredjeniom argumentaciojomm suceljavaju sto za rezultat ima zivu I nrpestanu diskusikju koja vodi
stalnom razvoju krivncopravne dogmatike.
• Krivicnopravna dogmatika, ili nauka krivcingo prava u uzem smislu je sistemsko naucno izvrsavanje
krivicnog prava.
• Kao i krivicno pravo kao pozitivna grana prava I nauka krivncog prava ima svoj opsti I posebni deo.
• Predmet izucavanje opsteg dela nauke krivicnog prava jeste krivicno delo I kkrivicna sankcija, a u okviru njih
veci broj insitituta koji su medjusobno povezani I cine dve pomenute ciline.
• Posebni deo kriviicnog prava izucava pojedina krivicna dela.

Tuesday, January 12, 2016

12. Odnos nauke krivicnog
prava sa drugim naukama
• Odnos sa krivicnim naukama (pravnim I vanpravnim)
• U odnosu na nauku krivicnog prava nauka krivicnog procesnog prava se pre svega razlikuje po predmetu izucavanja. Ona izucava krivicno procesno pravao kao
pozitivnu granau prava, izucava krivicni postupak sa pravnog aspekta. Ona obuhvata sisitme pojmova o procesnim subjektima I procesnim radnjam krivicnog
postupka. (otuda I izvesne slicnosti).
• Odnos krivicnog prava I kriminalne politike prema tradicionalnom shvatanju je deo nauke krivicnog prva, ali joj se danas sve vise priznanje samostalnost.
Kriminalna politika (poltika suzbijanja kriminaliteteta) se bavi izucavanjme sviih oblika drustvene reakcije na kriminalitet. Kriminlana poltika kao prakticna delantost
je ste racionlna I organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteteta. Kriminlna poltika je I prakticna delatnost I naucna disciplina. Za nauku krivicnog
prava mogu biti oid znacaj oba pristupa. Znacajniji je naucni pristup I to narocito onaj koji se bavi procenom krivicnog prava kao srestva u suzbijanju
kriminlaiteteta.
• U pogledu ondosa sa kriminologijom ,penologijom I kriminalistikom I krivicnog prava. Moglo bi se reci sve te discipline imaju zajednicki cilj kao I krivicno pravo, a to
je u krajnjoj liniji suzbijanje kriminliteteta.
• Kriminologija to cini tako sto se bavi etiologijom I fenomenologijom kriminlitete, tj. Uzrocima I pojavnim oblicima kriminliteteta, a po nekim shvatanjima I pitanjima drustvene kontrole
kriminaliteteta. Od kriminologije bi krivicno pravo trebalo da dobije podatke o razmerama kriminaliteta I njegovoj uslovnljenosti u jednoj zemlji, sto je od znacaja ne samo za nauku
krivicnog prava, vec I za oblikovanje same krivicnopravne zastite. Predmet kriminalistike jeste otkivanje kriicnih dela I njihovih ucinilaca zbog cega je ona bliza nauci krivicnog
procesnog prava, nego nauci kriicnog prava.
• Nauka krivicnog prava stoji u odredjenom odnosu I sa naukoma prava o privrednim prestupima I prekrsajnog prava. Dok one u obradci nekih instituta koriste rezultate do kojih je
dosla nauka krivicnog prava.
• Specijalna odnos nauke krivicnog pravap ostoji I sa naukom medjunarodnog krivicnog prava. Nauka medjunarodnog krivicnog prava mora polaziti kako od nauke krivicnog prava,
tako I od nauke medjunarodnog javnog prava.
• Odnos sa pravnim naukama.
• Od znacaja za krivicnog pravo su I pravne nauke opsteg karaktera. U nauci kriivcnog prava postoje oblssti I institute gde su istorija I teorija prava, kao I filozofija prava nezaobilazni.
Poznato je da mnogi probleimi filozofije prava poticu upravo iz oblasti krivicnogp rava.
• Odnos nauke krivicnog prava sa pravnim naukma koje se bave izucavanjme pozirincih grana prava odredjen je pre svega predmetom izucavanja tih pravnih nauka U izuavanju
nekih pitanja ponekad je neophodno koriscenje rezultata tih nauka.
• Odnos sa drugim naucnim disciplinama
• Veliki broj naucnih disciplina je od znacaja za nuku krivcnog prava: filozovija, sociologija, psihologija, socijlna politika, socijlna patologija, sudska medicina, sudksa
psihijatrija…

Tuesday, January 12, 2016

13. Shvatanje o legitimnosti
krivicnopravne zastite

Tuesday, January 12, 2016

14. Vremensko vazenje
krivicnog zakona
• Krivicni zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izricito propisano.
• Moze biti duze ili krace vreme od dana donosenja zakona, pre svega kada je rec o kompletnom krivicnom zakoniku (ali cesto I kod
obimnijih I znacajnih izmena I dopuna)to vrme je po pravilu, duze nego kod drugih zakona. Razlog za to je pre svega potreba da se
gradjani upoznaju sa novim krivicnim zakonom.
• Ukoliko nije izricito propisano dan stupanja na snagu krivicnig zakona, vazi opste pravilo, tj. Zakon stupa na snagu osmog dana od dna
objavljivanja u sluzbenom glasilu.
• Specificnosti vezane za vrmensko vaznenje krivicnog zakona. Odredbama clna 5 KZ regulisano je vrmensko vaznje krivicnog
zkaonodavstva.
• Opste pravilo je da se na ucinioca krivicnog dela primenjuje zakon koji je vazio u vrmee izvrsenja krivicnog dela.
• Izuzetak od tog opsteg pravila clan 5 stav 2. Rec je o obaveznoj retroaktivnoj primeni zakona koji je blazi za ucinoca. Ukoliko je novi zakon strozi za
ucinoca on se ni u kom slucaju ne moze retroaktivno primeniti.
• Moguce je da se zakon posle izvrsenja krivicnog dela izmeni ne samo jednom, vec vise puta. U tom slucaju primenice se onaj zakon koji je najblazi
za ucinoca.
• Prihvatljivo je misljenje da je primena blazeg zkaon moguca I psle donosenja pravosnazne presude ako je u postupku po nekom pravnom leku
ponovo doslo do glavne rasprave, odnosno ako se o stvari ponovo meritorno odlucuje.
• Kad je rec da li se pravilo o vrmenskom vazenju zkaona primenjuje I na zakonse sa ogranicenim vremsnikim trajanjem.
1. Rec je o tome da se u nekim posebnim prrolaznim situacijma reaguje donosenjme zakonak oji su strozi. Posle prolaska tih vanrednih okolnosti, tj zakoni prestaju da
vaze. Sporno je da li se nakon prestanka tih zakon primenjuje kazsniji zakon koji je po pravilu blazi.
2. Kz sada resave ovo pitanjatako sto se na ucinioca krivicnog dela koje je predvidjeno zakonom sa odredjenim vremenskim trajanjme primenjuje taj zakon bez obzira
na to kad mu se sudi, osim ako tim zakonom nije drugcije odredjeno clan 5 stav 3.
3. Prevagnuli su kriminalnopolitiki argu,enti koji ukazuju na to da zbog specificnosti zakona sa ogranicenim vremsnkim trajanjme treba iskljuciti priemnu kasnijeg blazeg
zakona. Ta mogucnost se ipak dozvolajava ukoliko je to izricito takvim zakonom propisano.

Tuesday, January 12, 2016

15. Prostorno vazenje krivicnog
zakonodavstva (teritorijalni, realni,
personalni, univerzalni)
• Svaka drzava tezi da primeni sopstveno kricino zakonodavstvo onda kada za to ima interesa. Kada je kricino delo izvrseno na
teriotoriji odredjene zemlje, kada je krivicno delo ucino njen drzavljanin I kada je kricno delo ucinjno protiv njenih interesa ili protiv
njenog drzavljanina.
• Stoga se u kriicnom pravu primenjuuju cetiri principa:

• Teritorijalni pricnip clan 6

• Prema teriotorijlanom principu kricno zakonodavstvo Srbije primenjjuje se na sva kricina dela koja su ucinjena na teritoriji
Srbije nezavisno od drzavljanstva ucinoca. Krivicno zakonodavstvo Srbije vazi za svakog ko na teriotoriji Srbije ucini kricino
delo. Pod pojmom Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija vodene povrsine unutar njenih granica, kao I vazdusni
proctor nad njima.
• Teritorijalni princip prosiren je principom zastave broad I principom registracije aviona.
• Nase krivicno zakonodavstvo vazi I za svkog ko ucini kricino delo na domacem brodu, bez obzira na to gde se brd nalazi u vrme
izvrsenja kricinog dela clan 6.2, kao I za svakog ko ucini kricino delo u domacem civilnom vazduhoplovu dok eje u letu ili u domacem
vojnom vazduhopllovu, bez obzria na to gde se vazduhoplov nalazio u vreme izvrsenja dela cl
• Nase krivicno pravo predvidja mogucnost da se kricino godnjnje stranca koji je ucino kricino delo na teriotoriji Srbije, pod
uslovom uzajmanosti, ustupi strnaoj drzavi clna 6.5
• Uslovi za ustupanje kriicnog gonjenja stranoj drzavi jeste da je ucinjeno kricino delo za koje je propisana kazna zatvora do deset
godina, ili kricino delo ugrozavanja javnog saobracja.
• U slucaju kada je dlo ucinjneno na teritoriji Srbije a u stranoj drzavi je pokrenut ili dovrsen kricni postupka, kricino gonjnje u Srbiji
preduzece se samo po odobrenju republickog javnog tuzioaca.
• Izuzetak su lica koja uzivaju dipolomatski imujnitet

Tuesday, January 12, 2016

15. Prostorno vazenje krivicnog
zakonodavstva (teritorijalni, realni,
personalni, univerzalni)
• Realni princip. Krivicno pravo jedne drzave primenjujje se na sva kricina dela ucinena na stetu te drzav ili njenih gradjana. KZ razlikuje
dve vrste realnog principa:
• Primarni realni princip – nase kriicno zakonodavstvo vazi sa svakog I naseg drzavljanina I stranca ko u inostranstvu ucini neko kricino delo, protiv
ustavnog uredjenja I bezbednosti Republike Srbije (izuzimanjajuci kricino delo izazivanja nacionlane , rasne I versek mrznje, razdora I
netrpeljivosti iz clana 317) ili uicni kricino delo falsifikovanja novca iz clana 223 KZ ako se falsfikovanje odnosi na domaci novac clna 7 KZ.
• Nase kriicno zakonodavstvo bice primenjnjo I odnna kada je ucinilac u inostranstvu osudjen I kaznu izdrzao do celga inca po pravilu, ne dolazi ko vecine
navedenih kricinih dela. Strano kricino pravo u ovoim slucajevima nema nikkav znacaj a strna sudska presuda ima znacja samo utololiko sto ce sse kazna
koja je izdrzana u inostrnastvu uracunati u kaznui koju izrekne domaci sud clan 11.
• Supsidijarni relani pricnip Kricino zakonodavstvo Srbije vazi za stranca koji u inostranstvu ucni prema nasoj zemlji neko drugo kricno delo, a ne
samo neko od onih koja su navedena u clanu 7 KZ. U oba slucaja potrebo nje da se stranac zatekne na teriotriji nase zemlje ili da jojoj bude
ekstradiran clna 9 stav 1
• U slucjaju kada je delo ucinjeno ucinjno prema nasoj zemlji rec je o primeni realnog pricipa a u slucaju kada je dlo ucinjno na stetu naseg drzavljanina o
pasivnom personalnom pricipu, koji takodoje pspada u realni pricnip. I u jednom I u drugom slucaju primenjuje se realni princip za koji se moze reci da je
supsidijarnog uslovongo karaktera, jer se primenjjuje samo ako su ispounjnei posebni uslovi propsani clanom 10 sta. 12. 2 KZ
• Personalni
• Iniverzalni
• Posebni uslovi za primenu supsidijarnog realnog pricnipa, personalnog I univerzalnog principa clan 10
 Ako je ucinilac poptuno izdrzo kaznu na koju je u inostranstvu osudjen
 Ako je ucinilac u inostranstvu pravosnaznom presudom oslobodjen ili mu je kazna zastarela ili oprostena
 Ako je prema neuracunljivom uciniocu u inostranstvu izvrrsena odgovarajuca mera bezbednosti
 Ako je za kricno delo po stranom zakonu za krivicno gonjnje potreban zahtev ostecenog a takav zahtev nije podnet
 Nece se primeniti I ukoliko se po zakonu zemlje u kojoj je delo ucinjeno za to kricno delo ne kaznjava, gonjnje se moze preduzeti samo po odobrenju
republickog javnog tuzioca.
 Uracunavanje pritovora I kazne izdrane u inostranstvu.
Tuesday, January 12, 2016
16. Vazenje republickog
krivicnog zakona

Tuesday, January 12, 2016

17. Odredjivanje opsteg
pojma kricinog dela

Tuesday, January 12, 2016

33. Pojam krivice I odnos krivice
I krivicne odgovornosti
• Ranije koriscen pojam krivicne odgovornosti
• Dva shvatanja (objektivno subjektivno I subjektivno)
• Subjektivno – krivicnu odgovornost koristi kao genusni pojam – oznacava vinost (vinost) I uracunljivost.

• Krivica je osnov I uslov odgovornosti. Postojanje krivice vodi odgovornsoti.

• Krivicna odgovornost je posledica vrsenja krivicnog dela. Krivicna odgovornost je jeste posledica za ucinjno krivicno delo.

• Do krivicne odgovornosti dolazi kad su ostvareni svi elemnti krivicnog dela:

• Radnja, predvidjenost u zakonu, protivpravnost I krivica.

• Krivica ne moze postojati bez uracunljivosti

• Prema Krivicnom zakoniku, krivica postoji:

• Ucinilac bio uraculjiv I postupao sa umisljajem, bio svestan ili bio duzan I mogao biti svestan da je njgovoo delo zabranjeno
• Clan 22 – krivica moze postojati I kad je ucinilac postupao iz nehata ako je to zakon izricito predvidjao.

• Strukturu krivicce cine:

• 1. uracunljivost, 2. umisljaj ili nehat 3. svest

• Clan 2, clan 54, caln 66,67 Tuesday, January 12, 2016

33. Pojam krivice I odnos krivice
I krivicne odgovornosti
• U nasoj teoriji preovadjuje shvatanje da se krivica (vinost) najkrace odredjuje kao
skup psihickih odnosa ucinioca prema svom delu.
• Psihicki odnos moze se svesti na svest I volju koji predstavljaju dva osnovna
elementa visnoti.
• Takav nacin odredjenja pojam proizilazi od psiholoske teorije krivice.
• Prema normativnoj teorji krivica se svodi samo na socijalno eticki prekor koji se zbog
ucinjenog dela upucuje ucinocu krivicnog dela.
• Prema psiholosko normativnoj teoriji krivice, krivica je psihicki odnos ucinioca prema
delu zbog kojeg mu se moze uputiti prekor

Tuesday, January 12, 2016

70. Odmeravanje kazne za
krivicna dela u sticaju

Tuesday, January 12, 2016

71. Odmeravanje kazne osudjenom
licu – uracunavanje pritvora I ranije
kazne

Tuesday, January 12, 2016

72. Pojam I svrha mera
upozorenja

Tuesday, January 12, 2016

73. Nastank I system uslovne
osude

Tuesday, January 12, 2016

74. Uslovi za isticanje uslovne
osude I opozivanje uslovne osude

Tuesday, January 12, 2016

75. Uslovna osuda za
zastitnim nadzorom

Tuesday, January 12, 2016

76. Sudska opomena

Tuesday, January 12, 2016

77. Nastank, pojmai svrha
mera bezbednosti

Tuesday, January 12, 2016

78. Vrste I system mera bezbednosti
u nasem krivicnom pravu

Tuesday, January 12, 2016

79. Oduzimanje imovinske koristi
pribavljene krivicnim delom

Tuesday, January 12, 2016

80. Pravne posledice osude (nastupanje
pravnih posledica osude, vrste pocetak
I trajanje pravnih posledica osude)

Tuesday, January 12, 2016

81. Rehabilitacija u nasem
krivicnom pravu

Tuesday, January 12, 2016

82. Sadrzaj I davanje podataka iz
kaznene evidencije

Tuesday, January 12, 2016

83. Amnestija

Tuesday, January 12, 2016

84. Pomilovanje

Tuesday, January 12, 2016

85. Pojam I vrste zastarelosti

Tuesday, January 12, 2016

85. Pojam I vrste zastarelosti
• Pojam
• Opravdanje – propust drzave tako da gubi pravo
• Nase KZ poznaje dve vrste zastarelosti
• Zastaelost kricinog gonjnja
• Zastarelost izvrsenja kriivicne sankcij
• Medjutim krivicno gonjnje I izvrsenje kazne ne zatareva za krivcna dela genocida I ratnih zlocina clan 370-375
• Rokovi za zastarelost krivicnog gonjnja
• 25 godina od izvrsenja kriicnog dela za koje se po zakonu moze izreci zatvor od 30-40 godina
• 20 godina od izvrsenja kricinog dela za koje se po zakonu moze izreci kazna zatvora preko 15 godina
• 15 godina od izvrsenja krivicnog dela za koje se po zakonu moze izreci zatvor preko 10 godina
• 10 godina od izvrsenja kricinog dela za koje se po zakonu moze izreci atvor preko 5 godina
• 5 godina od izvrsenja krivicnog dela za koje se po zakonu moze izreci zatvor preko 3 godina
• 2 godine od izvrsenja krivicnog dela za koje se po zakonu moze izreci zatvor do 1 godine ili novcna kazna
• Ako je za krivcno delo propisano vise kazni, rok zatarelosti odredjuje se po najtezoj propisanoj kazni.
• Kod produzenog krivicnog dela racuna se od preduzimanja radnje poslednjeg dela koje ulazi u sastav produzenog krivicnog dela
• Za dela u sticaju rok zastarelosti racuna se za svako pojedinacno krivicno delo
• Obustava zastarelosti
• Prekid zastarelosti
• Preduzimanje bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanja kricnog dela ili radi otkrivnaja I gonjnja ujcinoca zbo ucinjnog krivicnog dela
• Ucinjnoe novo krivicno delo koje je prema zaprecnoj kazni isto toliko tesko ili teze od onoga u pogledu kojeg tece rok zatarelosti krivicnog gonjnja
• ranije proteklo vreme se ne uracunava pre nastupanja prekida zastarelosti

• Zastarelost izvrsenja krivicnih sankcija

• U clanu 105 propisani su rokovi za zastarelost izvrsenja glavnih kazni.
• 25 godina od osude na zatvor u trjanaju od 30 do 40 godina
• 20 godina od osude na kaznu zatvora preko 15 godina
• 15 godina od osude na zatvor preko 10 godina Tuesday, January 12, 2016
• 10 godina od osude na zatvor do 1 godine
86. Krivicnopravni status maoletnih
ucinioca u nasem krivicnom pravu
• Clan 4. stav 3 predvidja Krivične sankcije se ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno
nije navršilo četrnaest godina. Vaspitne mere i druge krivične sankcije mogu se izreći maloletniku pod
uslovima propisanim posebnim zakonom.
• Donja granica u nasem KP je navrsenih 14 godina
• U Srbiji je ova materija regulisana ZOOMUKD
• Maloletnikom se smatra lice koje je navrsilo 14 -18 godina clan 112 KZ
• Dve kategorije
• Mladji maloletnih 14-16 godina
• Stariji maloletnik 16-18 godina

• Sadrzaj I forma maloletnickog krivivcnog prava je odredjena kriminalno poltickim ciljevima koji se zele
postici:
• Vaspitanje maloltnog ucinioca I obezbedjivanje negovog pravilnog razvoja
• Takodje ima zastitnu funkciju, ali se ta funkcija nastoji ostvariti pre svega merama pomoci maloletniku I
postizanjem nejgovog drustvenog prilagodjavanja
Tuesday, January 12, 2016
87. Specificnost sankcija za
maloletnike u nasem krivicnom
pravu
• Sankcije namenjnje malolentim uciniocima
• Osnovna grupa – jesu vaspitne mere
• Maloletnicki zatvor
• Mere bezbednosti
• Nase krvicno pravo ne dozvoljava primenu sudske opomeni I uslovne osude prema maloletnom uciniocu
• Svrha krivicnih sankcija – pre svega u specijalnoj prevenciji
• Utice na razvoj I jacanje licne odgovornosti maloletnika,
• vaspitavanje I pravilan razvoj njegove licnosti, kako bi se obezbedilo ponovno ukljucivanje maloletnika u drustvenu zajednicu.
• Vrsenje pojacanog uticaja na maloletnog ucinioca da ubuduce ne vrsse kricna dela,
• Kao I na druge ucinioce da ne vrse krivicna dela
• Ukoliko maloletnik ucini vise krivicnih dela u sticaju ne primenjuje se odredba zakona u sticaju dolazi do niza specificnosti:
• Ako za sva krivicna dela ucinjnea u sticaju dolazi u obzir izricanje vaspitne mere – sud ce izreci jendu vaspitnu meru (kojom se u najvecoj meri moze postici
svrha vaspitnih mera)
• Ako se za sva kriicna dela ucinjna u sticaju dolazi u obzir izricanje maloletnickog zatvora, odmerice po slobodnoj oceni za sva dela jednu kaznu maloletnickog
zatvora.
• Ako je za neka dela utvrdjen zatvor, a za druga maoletnicki zatvor, izreci ce se kao jedinstvena kazna samo zatvor
• Ako je za neka dela utvrdjena kazna maloletnickog zatvora a za druga vaspitna mera, onda ce se kao jedinstvena sankcija izreci samo kazna maloletnickog
zatvora.
• Prema maloletnim uciniocima moze se izreci I nova mera ZOMUKD vaspitni nalog.
• Radi se o merama sui gneris koje nemaju karakter kricne sankcije.
• Osnonva svrha vaspitnih naloga jeste da se izbegne pokretanje krivicnog postupka I primena krivicnih sankcija.
• Uslovi za njihovu primenu jesu da se radi o krivicnom delu za koje je propisanak azna zatvora do pet godina ili novcana kazna, da postji priznanje kriivicnog
dela, a cenice se I odnos maloletnika prema krivicnom delu I ostecenom clan 5 ZOMUKD Tuesday, January 12, 2016
• Vaspitni nalozi mogu trajati najduze 6 meseci
88. Vaspitne mere – pojam I
vrste
• Odredbe clana 11 ZOMUKD predvidja tri vaspitne mere:
• Vaspitne mere upozorenja I usmeravnaja,
• Vaspitne mere pojacanog nadzora
• Zavodske vaspitne mere
• Prilikom izbora vaspitne mere sud posebno uzima u obzir uzrast I zrelost maloletnika, druga svojstva, njegove licnosti I stpen poremecaja u drustvenm ponasanju, tezinu dela, pobude iz kojih je
delo ucinjno , sredinu I prilke u kojima je zivore, ponasanje pose ucinjnenog dela, da li je prema nemu ranije bilo izrecena krivicna ili prekrsajna sankcija.
• Vaspitne mere upozorenja I usmeravanja, predvidjene su dve vaspitne mere:
• Sudski ukor
• Se izrice ako se iz odnosa maloletnika prema ucinjenom kricnom delu I njegove spremnosti da ubuduce ne vrsi krivicna dela moze zakljuciti da je dovoljno da se maloletnik zbog ucinjnog krivinciog dela samo prekori.
• Prilikom izbora ove mere sud mora voditi racuna o tezini izvrsenog krivicnog dela, tako I licnosti maloletnog ucinioca.
• Pri izricanju ukora ukazace se maloltniku na neprihvatljivost njegovog postupka I predocice muse da u slucjau pnovnog izvrsenja krivincog dela prema njemu moze biti primenjena druga sankciaj clan 13 stav 2 ZOMUKD
• Osim ukora sadrzi I pretnju da cemu biti izrecena teza kazna
• Vaspitna mera posebnih obaveza sadrzi veci broj razlicitih obaveza.
• Da se izvini ostecnom
• da u okviru sopstvenih mogucnosti naknadi stetu koju je prouzrokova
• Da redvno pohadaja skolu ili ne izostaje sa posla
• Da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima I sklonostima
• Da se bez naknade ukljuci u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog lokalnog ili ekoloskog sadrzaja
• Da se ukljuci u odredjene sportske aktivnost
• Da se podvrsgne odgovarajucem ispitivanju I odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih picai li pojnih droga
• Da se ukljuci u pojedinacni ili grupni tretman u odgvarajucoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalistvu
• Da pohacja kurseve za strucno osposobljavanje ili da se priprema I polze ispite kojima se proverava odredjeno znanje
• Da ne moze da nepusti mesto prebivalista ili boravista bez sagalnosti suda I posebnog odobrenja organa sratreljstva.

• Vaspitne mere pojacanog nadzora – nase KZ predvidja cetiri

• Vaspitnu meru pojacanog nadzora od strane roditelja, usvojioca ili staraoca.
• Kad izrekne ovu meru sud ce rotilju ili starocu dati potrebna uputstva I naloziti mu da odredjene duznosti koje treba preuzeti za vaspitanje malolentika, njgovo lecenje, otklanja stetnih uticanja na njega.
• Organ sstarateljstva moze da proverava ove mere
• Trajanje ove mere ne moze biti krace od sest meseci ni duze od 2 godine
• Vaspitne mere pojacanog nadzora u drugoj poroci sud ce izreci onda kada rotilji, usvojilac ili staralc niu u mogucnosti da nad maloletnikom vrsi nadzor
• Ova mera moze trajati najmanje sest meseci, a najduze dve godine
• Vaspitna mera pojacanog nadzora organa starateljstva ukoliko roditleji, usovjilac odnosno staralac nisu u mogucnosti da vrse pojacan nadzor nad maloletnikom, a ne postoje uslovi za pojacan nadzor u drugoj
poroci. Tuesday, January 12, 2016
• Trajanje ove mere ne moze biti krace od sest meseci, niti duze od dve godine. Maloletnik ostaje da zivi kod rodiljeana clan 17 ZOMUKD
• Vaspitna mera pojacanog nadzora uz dnevni boravack u odgovrajucoj ustanovi za vaspitavanje I obrazovanje. Trajanje je isto kao I kod ostalih mera od 6 meseci do 2 godine
88. Vaspitne mere pojam I
vrste
• Zavodske vaspitne mere, predvidjene su tri:
• Upucivanje u vaspitnu ustanovu
• Izrice se maloletniku nad kojim treba obezbedti stalni nadzor od strane strucnih vaspitaca
• Moze trajati od 6 meseci do 2 godine
• O njenom trajanju sud naknadno odlucuje tako sto svakih sest meseci razmatra da li postoje osnvoni za obustavu njenog izvrsenja ili za njenu zamenu drugom
vaspitnom merom clan 20 ZOMUKD
• Upucivanje u vaspitno popravni dom
• Najrigoroznija vaspitna mera
• Prilikom izricanja ove mere sud ce uzeti u obzri tezniu I prirodu ucinnog dela I okolnosti da li su prema malolentiku ranije bile izrecene vaspitne mere I maloletnicki
zatvo
• Mera moze trajanti najmanje 6 meseci, a najduze cetiri godine. Trajanje vapsitne mere se ne odredjuje prilikom izricanje, vec sud o tome naknadno oducuje kao I
kod vapstne mere upucivanja u vapsitnu ustanovu clan 21 ZOMUKD
• Upucivznje u posebnu ustanovu za lecenje I osposobljavanje.
• Ona se primenjuje prema maloletniciam kojfi su ometeni u psihoficiom razvoju ili imaju psihicke poremecaje I sud je moze izreci umesto prethodnne dve vapsitne
mere
• u tom slucaju ona moze trajati najvise 3 godine, s tim da sud razmatra svakih sest meseci da li postoje osnovni za obustavu izvrsenja mere ili neju zamenu za
drugom merom.
• Obustava izvrsenja I zemna izrecene vasptne mere dugom vapstinom merom
• Odredba clan 24 ZOMUKD daje siroka ovlascena sudu koji moze izmeniti svoju odluku o vaspitnoj meri, odnosno obustaviti njeno izvfrsenje.
• Obustava/izmena moze se odnositi na sve vaspitne mere osim na suski ukor kod kojeg to zbog prirode te mere I ne dolazi u obzir.
• Osnovni za oubstavu mogu biti formalne I sustinske priorde.
• Razlozi formlane prirode su kada se poave nove okolnosti, kada maloletnik ili nejgovi roditleji ne postupaju po nalogu organ ili lica odredjenog za izvrsneje mere
ili pak u slucaju nastupanja drugih okolnosti predvidjenih zakonom
• Razlozi sustinski preirode za obustavu ili izmenu jesu postinuti uspeh u vaspitanju maloletnika. Podrazumeva se da jpostignu svrha vasptine mere I da zato
njno dalje izvrsenje nije potrebno.
Tuesday, January 12, 2016
• Zakon postavlja ogranicenje koja se tice minimalnog roka pre cijeg isteka se moea ne moze obustavit 6 meseci kod upucivanja u vasptinu ustanovu ili u vaspitno
propravni dom, dozvoljavajuci izuzentno zamenu samo odredjenom vaspitnom merom clan 24 stav 2.
89. Maloletnicki zatvor
• Kazniti se moze samo stariji maloltnik koji je ucinio krivicno delo zak oje je zakonom propisana kazna teza od pet godina
zatvroa, ako zbog viskogkog stpena krivicie, prirode I tezine krivicnog dela nae bi bilo opravdano izreci vaspitnu meru.
• Moze se kazniti samo stariji maloletnik uz ispunjavanje jod dva obavezna uslova
• Subjketinvi uslov da kod maloletnika posjti krivica
• Objektivni uslov da se radi o krivicnom delu za koje jje propisana kazna zatvora teza od pet godina.

• Okolnosti koje sud mora uzeti u obzir prilikom odlucivanja (viskok stpen krivice, prirodu I tezinu krivvicnog dela).
• Stepenovanje krivice treba rsti u osnovi na isti nacin kao sto se to cini kod odmeravanja kazne punoletnim liciam.
• Odlucujucu okolnost od koje zavisi izricanje kazne maloletnickog zatvora jpredstavlja visok stpen krivice.
• Visok stpen krivice ne posjti u slucaju da je ostavaren neki od osnva za ublazavanje kazne subjektivnog karaktera (na primer, bitno
msmanjena uracunljivost, otklonjiva pravna zabluda, ili delo ucinjno pod dejstvom kompulzivne sile ili pretnje)
• zOMUKD odrenjuje opsti minimum I maksimu kao I nacin izricanja clan 29 amaloletnickog zatvoa.ra
• Opsti minimum iznosi sest meseci
• Gornja granica je 5 godina
• Medjutim, ako se radi o sledeca dva slcuaja maloletnicki zatvor se moze izreci u trajanju do !O godina.
• Kada je ucinjno krivicno delo za koje se moze izreci kazna zatvora od dvadeset godina ili zatvor u trjanju od 30 do 40 gdina
• Kada je rec o krivicnim delima ucinjnim u sticaju od kojih su najmanje dva dela zaprecena kaznom zatvora tezom od deset godina

• Zakon predvidja posebne rokove zastarlosti izvrsenja kazne maloletnickog zatvora.

• 10 godina od osude na maloletncki zatvor preko 5 godina Tuesday, January 12, 2016
• 5 godina od osude na maloletnicki zatvor preko 3 godine
90. Uslovni otpust malolentih
ucinilaca
• Ta mogucnost postoji kod maloletnickog zatvora, kod vaspitnih mera, upucivanje u
vaspitno popravni dom
• Moraju biti ispunjena kumulativno dva uslova prvi je da je maloletnik prove najmanje 6
meseci
• Drugi uslov jeda je – maloletnik s obzirom na uspeh u vapsitnaju treba osnovano
ocekivati da ubuduce nece vrsiti krivicna dela I da se u sredini u kojoj je zivoe dobro
vladao
• Uslov u pogledu izdrzane kazne postavljen je tako da je dovoljno da je izdrzana
najmanjejedna trecina kazne (ali ne krace od 6 meseci)
• Trajanje – traje onoliko kao I kod punoletnih lica, onoliko vremena koliko iznosi
ostatak neizdrzane kazne.

Tuesday, January 12, 2016

Primena vaspitnih mera na punoletna
lica koja su izvrsila krivicno delo kao
maloletnici
 Moguci su slucajevi da neko lice krivicno delo ucini u vrme dok je bio maloletan, a postane punoletan u vrme sudjenja
 U slucaju da je delo ucinio kao mladji maloletnik – ZOMUKD eksplicitno iskljucuje svaku mogucnost sudjenja, odnosno izricanjea bilo koje krivicne
sankcije punoletniom licu koje je navrsilo 21 godinu, a krivicno delo je izvrsio kao mladji maloletnik
 Ako se radi o licu koje nije u vrme sudjenja navrsilo 21 godinu, njemu se pod odredjenim uslovima moze suditi za krivicna dela koje je izvrsio kao
maoletnika.
 Tom licu se moze izreci vasptina mera posebnih obaveza
 Vaspitna mera pojacanog nadzora
 Vapsitna mera upucivanja u vapsitno-porpavni dom, ili
 Kazna maloletnickog zatvora
 Pri oceni da li ce I koju od ovih sankcija izreci, sud ce uzeti u obzir sve okolnosti slucaja,
 a narocito tezinu ucinjnog dela,
 vrme koje je proteklo od njegovog izvrsenja,
 svojstva licnosti,
 vladanje ucinioca, kao I
 svrhu koju treba postici ovom snakcijom
 Ukoliko je punoletno lice u vrme sudjnja navrsilo dvadeset jednu godinu moze se izuetno za delo koje je izvrsilo koa stariji maloletnik umesto
maloletnickog zatvora izreci kazna zatvora ili uslovna osuda.
 Tu je sporno da li sud kod izricanja kazne zatvora vezan opstim minimumom I maksimom kazne maloletnickog zatvroa ili se primenjju opste
odredbe kojim je regulisano trjanja kazne zatvroa
 Misljenje je da bi se trebalo uzeti opsti maksimum maloletnickog zatvora

Tuesday, January 12, 2016

Primena vaspitnih mera na mladje
punoletne ucinoce krivicnih dela
 U slucaju da lice navrsili krivicno delo posle navrsenih 18 god – primenjuje se zakon koji
vazi za punoletne ucinioce
 Postoji mogucnost da se primeni I zakon za maloletne ucinioce
 Kategorija mladjih punoletnih lica od 18 do 21 godininu primenjuju se posebne odredbe o
maloletnicima, sto pre svega podrazumeva mogucnost izricanja odredjnih vaspitnih mera
 Za izricanje vaspitnih mera mladjem punoletnom licu potrebno je da taj status ima kako u
vrme izvrsenja krivicnog dela, tako I u vrme sudjenja
 Znaci da je lice u vreme izvrsenja krivicnog dela navrsilo 18 godina
 A u vreme sudjenja nije navrsilo 21 godinu
 Osim toga, potrebno je da se radi o takvom licu kod koga se s obzirom na obelezja njegove
licnosti
 I okolnosti pod kojima je delo ucinjno,
 Moze ocekivati da ce se vaspitnom merom postici svhra koja bi se ostvarila kaznjavanjem
Tuesday, January 12, 2016