GLAVA 2

Istorijski razvoj organizacije

*Prvi pisani tragovi organizacije, Vavilon, 2285-2231
godina p.n.e., Hamurabijev zakon: planiranje rada,
kadrova, vođenje evidencije.
*Prvi radovi o podeli rada nalaze se u delima grčkih
filozofa Platona i Ksenofona, oko 400. godine p.n.e., u
vezi proizvodnje sandala za grčku vojsku.
*Osnivač jevrejske religije Mojsije, kao zakonodavac i
upravljač jevrejskih plemena, prenosio je ovlašćenja na
odabrane ljude da umesto njega rešavaju probleme, a
da on razmatra samo one nerešene.To je takođe primer
upravljanja i organizovanja rada.
Gradnja brojnih piramida i kineskog zida jasno govori
o postojanju i primeni organizacije.
 TRI FAZE RAZVOJA
ORGANIZACIJE
1. Od prvobitne zajednice do 17. veka- lako je zaključiti
da orgaizacija postoji otkad postoji i čovek, i da se
razvijaju paralelno.U prvoj fazi organizacija se razvijala
spontano- STIHIJSKI
2. 17.- 19. VEKA (Žak Savari)- Rani period trgovine i
industrijske proizvodnje.Razvoj je tekao
EMPIRIJSKI(zasnovan na sopstvenom ili tuđem
iskustvu).Nosioci ove faze razvoja su A.Smit,
R.Oven,...
3. Faza naučnog razvoja- Naučna metoda pored
empirije koristi i druge metode da bi analizirala uzroke i
posledice.Ova faza razvoja organizacije traje do
danas, i njeni nosioci su:Tejlor, Fejol, Veber.
 PRINCIPI NA KOJIMA SE RAZVILA
ORGANIZACIJA KAO NAUKA
• Princip evidencije- ukazuje da je tačno
samo ono što se može dokazati.
• Princip analize- svaku aktivnost treba
rasčlaniti na njene sastavne delove, a
zatim te delove treba analizirati
pojedinačno i detaljno.
• Princip sinteze- analizirati date
elemente unutar jedne celine.
• Princip kontrole- zaključke treba
donositi tek posle detaljne analize i
provera.
 SISTEMATIZACIJA TEORIJA
ORGANIZACIJE
• Ove teorije ne poništavaju jedna drugu, već se uvažavaju i nadograđuju
jedna na drugu.

1995. Teorija kulturnog sklada

1990. Procesna teerija

1980. Bihejvioristička teorija

1970. Situaciona teorija

1960. Sistemska teorija

1940. Kvantitativna teorija

1930. Škola međuljudskih odnosa

19/20 vek Klacična teorija organizacije

 KLASIČNA ŠKOLA
ORGANIZACIJE
• Toretičari su težili pronalazku univerzalnih principa
koji bi omogućili povećanu efikasnost organizacije.
Industrijska revolucija je stvarala fabrike sa mnogo
zaposlenih, čiji je rad trebalo adekvatno organizovati
u cilju povećanja produktivnosti i ekonomičnosti.
Uspeli su da povećaju produktivnost, ali su
istovremeno povećali i nezadovoljstvo radnika.
Predstavnici ovog inžinjerskog pristupa bili
su:Frederik Tejlor, Anri Fajol i Maks Veber.
Dva teorijska pravca:
• Teorija naučnog menadžmenta- Tejlor
• Klasična teorija organizacije- Fajol i Veber
 TEORIJA NAUČNOG MENADŽMENTA
Frederik Tejlor
• Radio u Čeličanama Midvej (SAD)
• Posmatrao organizaciju odozdo na gore.
• Studija pokreta – težnja ka izbacivanju suvišnih
pokreta kroz specijalizaciju.
• Uvođenje češćih odmora (bolji češći a kraći odmori)
• Ekonomska motivacija- nagrada je za zaposlene
isto toliko važna koliko je i gorivo važno za mašinu.
• Jedina greška u njegovom pristupu- norme je
određivao na osnovu učinka najsnažnijeg radnika
• Tejlorizam -naučni sistem za ceđenje radničkog
znoja (Lenjin)
 Sledbenici Tejlorovog učenja
• Henri Gant: Sistem nagrađivanja na osnovu
učinka prosečnog radnika, rezultate svojih
istraživanja izražavao grafički- Gantogrami -
osnov za CPM i PERT metode odlučivanja.
• Harington Emerson: definisao linijsko- štabni
model rukovođenja. Linija- rukovodioci između
direktora i radnika. Štab- skup specijalista,
savetodavci direktoru.
• Frank i Lilian Gilbert: Frank Gilbert je izučavao
pokrete kroz prizmu minimalnog zamaranja
radnika (uvažavanje ljudskog faktora).Lilien
Gilbert izučavala pitanja zamora, odmora i
stresa kod radnika.
 KLASIČNA TEORIJA ORGANIZACIJE
Anri Fajol
• Administrativna doktrina- Fajol je sve poslove u preduzeću
grupisao u 6 grupa, odnosni poslovnih funkcija:
• Tehnički poslovi- podrazumevaju osnovnu delatnost
preduzeća.
• Komercijalni poslovi- nabavka i prodaja
• Finansijski poslovi- obezbeđivanje finansijskih sredstava za
funkcionisanje preduzeća(krediti )
• Bezbednosni poslovi- zaštita od krađe, požara,...
• Računovodstveni poslovi- prikaz poslovanja preduzeća kroz
računovodsvene izveštaje
• Administrativni poslovi- Ovoj funkcji Fajol daje najveći značaj,
pa je po njoj doktrina i dobila ime.Odnosi se na povezivanje i
usklađivanje predhodnih pet funkcija, kroz sledećih pet
menadžerskih aktivnosti:
Planiranje,organizovanje,komandovanje,kordiniranje,kontrolisanje
 Maks Veber- Teorija birokratije
ORGANIZACIJA PREDUZEĆA=ORGANIZACIJA DRŽAVE

Birokratija- poštovanje usvojenih normi i odredaba

Osnovni elementi birokratije su:

• Specijalizacija- podrazumeva podelu rada u organizaciji na
osnovu kvalifikovanosti, a nikako preko veze (nasledstvo,
familija,...)
• Hijerarhija- podrazumeva centralizovano odlučivanje sa vrha
na dole, po hijerarhijskim nivoima.Poštovanje hijerarhije
obezbeđuje red.
• Formalizacija ponašanja- poštovanje propisanih pravila
• Službeni odnosi- podrazumevaju zvanično ponašanje i
ophođenje u organizaciji.
 OGRANIČENJA PRIMENE
KLASIČNE ŠKOLE
• Mnogo složeniji ambijent poslovanja.
• Promena mentalnog profila ljudi, a time i
odnosa između menadžera i radnika.
• Efikasna organizacija je mnogo
kopleksnija nego pre jedan vek.
• Tejlor ne uzima u obzir uticaje okruženja,
što je danas u izučavanju organizacije
nezamislivo.
 SISTEMATIZACIJA TEORIJA
ORGANIZACIJE

1995. Teorija kulturnog sklada

1990. Procesna teerija

1980. Bihejvioristička teorija

1970. Situaciona teorija

1960. Sistemska teorija

1940. Kvantitativna teorija

1930. Škola međuljudskih odnosa

19/20 vek Klacična teorija organizacije

 TEORIJA MEĐULJUDSKIH
ODNOSA
• Klasična teorija organizacije je praktično ignorisala
radnika kao ličnost. Radnicima je gore nego
mašinama. Stare mašine vlasnik popravlja, dok
istrošene radnike vlasnik zamenjuje novim radnicima.
Razvojem mehanizacije i automatizacije čovek sve
više počinje da liči na robota, dolazi do otuđenja,
otpora prema radu i nezainteresovanosti za uspeh
firme i razvoj organizacije. Dakle, može se reči da su
metode klasične škole povećale produktivnost u
preduzećima, ali istovremeno i nezadovoljstvo
radnika.
 Elton Mejo
• Psiholog i profesor na Harvardu. Bavio se čovekom
u organizaciji, zato što su radnici bili nezadovoljni i
nemotivisani.
• Hotorn studije: “Rezultati će biti bolji ukoliko se
radnicima ukaže pažnja i poverenje, ako su
informisani, uvaženi i ako postoji otvorena
komunikacija sa menadžerima”.
• Mejo insistira na:
– Zadovoljenju socijalnih potreba radnika.
– Dobrim međuljudskim odnosima.
– Da su radnici važan faktor organizacije.
 Abraham Maslov
• Svaka sledeća nezadovoljena potreba je
motivator za članove organizacije.

• Potrebe nižeg reda

1. Fiziološke potrebe.
2. Potrebe za sigurnošću (fizička i emocionalna
sigurnost).
• Potrebe višeg reda
1. Socijalne potrebe (pripadanje, ljubav, prijateljstvo).
2. Potrebe za poštovanjem (samopoštovanje,
društveni status).
3. Samoaktualizacija (sopstveni razvoj i
napredovanje).
 Daglas Mek Gregor
• Profesor na institutu Masečusets.
• XY teorija o motivaciji.
• X teorija: Čovek je po prirodi lenj i izbegava rad
kad god je to moguće. Rukovodioci moraju da
nateraju radnike da rade (kažnjavanje,
nagrađivanje,...). Doza straha u preduzeću mora
da postoji.
• Y teorija: Rukovodioci treba da koriste
psihologiju i sociologiju i da motivišu radnike i
“ubede” ih da ostvarenjem ciljeva organizacije
ostvaruju i svoje lične ciljeve. Bazira se na
human relations principima, zahteva drugačiji
pristup rukovodilaca.
 SISTEMATIZACIJA TEORIJA
ORGANIZACIJE

1995. Teorija kulturnog sklada

1990. Procesna teerija

1980. Bihejvioristička teorija

1970. Situaciona teorija

1960. Sistemska teorija Savremene teorije

organizacije
1940. Kvantitativna teorija

1930. Škola međuljudskih odnosa

19/20 vek Klacična teorija organizacije

 SAVREMENE TEORIJE
ORGANIZACIJE
Savremene teorije organizacije imaju tri
teorijska pravca:
• Kvantitativna teorija
• Sisitemska teorija
• Situaciona teorija
 KVANTITATIVNA TEORIJA
Intuicija menadžerima nije dovoljna kako bi doneli
najbolje odluke (pronašli optimalno rešenje).
Zato se danas prilikom procesa planiranja i
kontrole koriste mnoge kvantitativne metode,
pomoću miksa sledećih disciplina:
• matematika
• informatika
• teorija odlučivanja
• statistika i verovatnoća
• ekonometrija,...
 SISTEMSKA TEORIJA
Kategorije sistemskog pristupa su:
• Sistemi i podsistemi – više povezanih podsistema čine
sistem.Organizacija će biti onoliko uspešna koliko je
harmonizovano funkcionisanje podsistema.
• Interakcija- uticaji i odnosi između sistema i
podsistema.Organizacija je podsistem u odnosu na šire
okruženje
• Okruženje- Okruženje je sve ono izvan preduzeća što utiče na
ponašanje i efikasnost preduzeća.Okruženje preduzeća čine:

– tržište,
– institucionalni ambijent,
– društveno-politički uslovi,
– tehničko-tehnološki uslovi,
 SITUACIONA TEORIJA
Svaka nova situacija zahteva donošenje nove odluke.
Svaka odluka je najbolja samo za situaciju za koju je
donešena.

Karakteristike situacionog pristupa su:

• Prihvata se značaj otvorenog sistema, preuzetog od
sistemske teorije. Pri donošenju upravljačkih odluka
uvažavaju se uticaji i interne i eksterne sredine.
• Istraživačka orijentacija- iznalaženje rešenja za
konkretnu situaciju.
• Multivarijaciona analiza- tehnika istraživanja koju
koristi situacioni pristup.Multivarijaciona analiza promene
u jednoj promenljivoj objašnjava promenama u više
promenljivih.
 SISTEMATIZACIJA TEORIJA
ORGANIZACIJE

1995. Teorija kulturnog sklada

1990. Procesna teerija

1980. Bihejvioristička teorija

1970. Situaciona teorija

1960. Sistemska teorija

1940. Kvantitativna teorija

1930. Škola međuljudskih odnosa

19/20 vek Klacična teorija organizacije

BIHEJVIORISTIČKA TEORIJA
• Respektuje ponašanje kao bitan faktor
uspeha organizacije.
• U okviru ove teorije su se razvila 2 koncepta:
1. Organizaciono ponašanje- Japanske firme.
Uspeh se zasniva na “mekim” dimenzijama
organizacije. Kultura, klima i vođstvo,
zamenjuju tehnologiju, strukturu i strategiju.
Vilijem Ouči: “Preduzeće je zajednica ljudi koji
žele uspeh”.
2. Organizacioni razvoj- predstavlja sistem
učenja o upravljanju i promenama
organizacije.
 SISTEMATIZACIJA TEORIJA
ORGANIZACIJE

1995. Teorija kulturnog sklada

1990. Procesna teerija

1980. Bihejvioristička teorija

1970. Situaciona teorija

1960. Sistemska teorija

1940. Kvantitativna teorija

1930. Škola međuljudskih odnosa

19/20 vek Klacična teorija organizacije

NOVE TEORIJE ORGANIZACIJE
Podrazumevaju dva teorijska pravca:
• Procesna teorija
• Teorija kulturnog sklada
 PROCESNA TEORIJA
• Suština ove teorije je da organizaciju posmatra kao
mrežu poslovnih procesa kroz koje ona funkcioniše.
Proces predstavlja grupu zadataka čiji je cilj
povećanje vrednosti za potrošača, gde
unapređivanje procesa obezbeđuje poboljšanje
organizacije kao celine. Bitno je poređati procese
po važnosti za ostvarenje profita, a zatim ih
adekvatno dizajnirati da bi bili efikasniji.
• Procesna teorija se realizuje putem dva načina
promena organizacije:
• Upravljanje totalnim kvalitetom(TQM)
• Reinženjering poslovnih procesa
TEORIJA KULTURNOG SKLADA
• To je teorija menadžmenta i organizacije,
nastala pod uticajima globalizacije poslovanja i
procesa tranzicije privreda bivših socijalističkih
zemalja u tržišnu privredu. Na organizaciju i
vođenje firmi presudno utiču kulturna obeležja
sredine u kojoj firma egzistira. Najbolje rešeje
u jednoj kulturi ne mora biti dobro u nekoj drugoj
kulturi, zbog specifičnosti koje imaju različite
kulture (sistem vrednosti i stavovi o životu i
radu). Zato se menadžerima globalnih
preduzeća preporučuje da poštuju nacionalne
kulture i njihove specifičnosti i da iz jedne
sredine ne prenose automatski rešenja u neku
drugu sredinu.