Tehnike prenosa podataka

 Povezivanje svih U/I uređaja sa

mikroračunarskim sistemom zahteva
postojanje podsistema za spregu – interfejsa
(interface) koji može da varira po složenosti
od nekoliko registara i logičkih kola do
izuzetno složenih logičkih sklopova.
 Karakteristika svih podsistema za spregu je

da oni rade sinhrono u odnosu na računar i

da pri tom rade sa mnogo manjom brzinom
od računara.
 Bezuslovni prenos podataka – kod uređaja
koji su uvek u stanju da prime podatke od
računara ili sa njih računar može uvek
preuzeti podatke.
 Uslovni prenos podataka – kod koga računar
ispituje da li je uređaj spreman da primi ili da
preda podatak. Uslovni prenos može se
realizovati na dva načina:
 Programskim ispitivanjem statusa (polling);
 Sistemom prekida (interrupt).
 Programsko ispitivanje statusa
 Ideja programskog ispitivanja statusa sastoji se
u tome da se očita sadržaj registra stanja koji
se nalazi u podsistemu za spregu sa datim U/I
uređajem. Kada računar upravlja procesom, na
njega je prikačeno više različitih U/I uređaja,
kojim se sukcesivno ispituje status svih
uređaja. Programer formira program tako da se
stanje svih uređaja proverava u adekvatnim
vremenskim intervalima. Ovaj potprogram je
sastavni deo algoritma i na njega se periodično
skače u toku izvođenja programa.
 Ispitivanje stanja nekog uređaja može se
zameniti programskom petljom za merenje
vremena. Ova vrsta čekanja ima isti
nedostatak kao i petlja u okviru koje se
ispituje stanje uređaja, jer je procesor sve
vreme zauzet i ne može da obavlja neki drugi
posao.
 Vreme odziva sistema – vreme od trenutka
kada je neki uređaj spreman za prenos do
trenutka kada se taj prenos obavi.
 Ova tehnika se preporučuje dokle god njena
realizacija preterano ne opterećuje
mikroprocesor i dok je ostvareno vreme
odziva zadovoljavajuće. Kada navedeni uslovi
nisu ispunjeni, prenos podataka se realizuje
preko sistema prekida.
 Sistem prekida
 Realizacija sistema prekida obuhvata:
detekciju signala prekida, suspenziju
trenutne aktivnosti, pronalaženje uređaja koji
je tražio prekid, opsluživanje prekida i
nastavak suspendovane aktivnosti.
 Kod sistema za rad u realnom vremenu
sistem prekida se koristi kao:
◦ Časovnik realnog vremena;
◦ Alarmi;
◦ Ručno upravljanje;
◦ Indikacije hardverskog otkaza;
◦ Pomoć pri traženju grešaka u programu;
◦ Nestanak napajanja.
Direktan pristup memoriji
 Tehnika prenosa podataka koja se označava
kao direktan pristup memoriji podrazumeva
uspostavljanje direktne veze između U/I
uređaja i memorije, tako da se prenos
podataka odvija bez učešća procesora.
Prenosom upravlja specijalan podsistem –
DMA (Direct Memmory Access). Za realizaciju
ovog prenosa koriste se tri metode.
 Prva metoda sastoji se u tome da se potpuno
obustavi rad procesora, da DMA podsistem
preuzme upravljanje magistralama i obavi
prenos podataka. Ova metoda se ne koristi
kod sistema za rad u realnom vremenu.
 Druga metoda sastoji se u tome da DMA
podsistem sa vremena na vreme koristi
poneki ciklus mikroprocesora za prenos
podataka. Gubitak ciklusa se može negativno
odraziti na one delove programa u kojima je
realizovano softversko merenje vremena.
 Treća metoda zasniva se na ideji da se prenos
podataka obavi tako da se uopšte ne remeti
normalan rad procesora. Ovo se realizuje
tako što DMA podsistem prenosi podatke
samo u onim ciklusima rada procesora u
kojima on ne koristi magistrale. Na taj način
glavni program se izvršava nesmanjenom
brzinom, što je najpovoljnije ako se radi u
realnom vremenu. Ovaj metod je daleko
najsporiji u pogledu prenosa podataka
između U/I uređaja i memorije.
 Prilikom korišćenja računara za upravljanje
procesima veoma retko se javlja potreba za
prenosom velikog broja podataka. Otuda se
tehnika prenosa preko direktnog pristupa
memoriji gotovo i ne sreće kod ovih sistema.
 Serijski prenos informacija
 Prenos paralelnih digitalnih signala ograničen
je na manja rastojanja. SPP (Standard Parallel
Port) maksimalna brzina prenosa 150Kb/s.
EPP (Enhanced Parallel Port)-IEEE1284
maksimalna brzina prenosa 2Mb/s, a dužina
kabla je ograničena na 9m.
Odlika serijskog prenosa informacija ja da na
mestu predajnika – informacija je
predstavljena u obliku bajta, reči ili grupe
bajtova i da se preko serijske komunikacione
veze prenosi bit po bit informacije. Na mestu
prijema – prispeli bitovi se ponovo grupišu
tako da se dobije početni oblik informacije.
Brzina prenosa se meri brojem boda, 1 bod
(baud) = 1bit/s.
 Zavisno od brzine koja se želi postići pri
prenosu informacija, kao i od obima
informacija koje se odjedanput prenosi, u
upotrebi su dve tehnike serijskog prenosa:
 Asinhroni prenos;
 Sinhroni prenos.
 Maksimalna brzina prenosa univerzalne
serijske magistrale USB 1.1 je 12Mb/s, dok za
USB 2.0 je 480Mb/s. Maksimalna dižina
kabla: 3m (USB 1.1), 5m (USB 2.0). Vbus=5V.
 Asinhroni prenos
 Asinhron znači da ne postoji signal za
sinhronizaciju ili vremenski signal, tako da se
znakovi mogu slati u bilo kakvim vremenskim
intervalima. Serijski se odnosi na to da se
podaci šalju preko samo jednog voda i da se
bitovi ređaju u seriju kako se šalju. Ta vrsta
povezivanja se koristi u telefonskom sistemu,
po jedan vod za svaki smer podataka.
 Sinhroni prenos
 Kod sinhronog prenosa se simboli ili reči
informacije grupišu u blok odrešene dužine.
Ovom bloku se dodaju zajednički START i
STOP bitovi i on se ceo prenosi preko
komunikacione veze. Signal takta za ceo
sistem obezbeđuje predajnik. Ovaj oblik
prenosa je karakterističan za vezu između
dva računara.
 Univerzalni sinhrono/asinhroni
prijemnik i predajnik (USART)

 USART (Universal Synchronous/Asynchronous

Receiver/Transmitter).
 Za realizaciju serijskog prenosa informacija

proizvedeni su posebni standardizovani

čipovi, koji sadrže prijemnik i predajnik
informacija.