OPŠTE KARAKTERISTIKE

CIJANOBAKTERIJA I
ALGI

Jelica Simeunović
Septembar, 2021.
 ŠTA SU ALGE?

• Oksigeni fotoautotrofni organizmi

• Udeo od 40% fotosinteze na globalnom nivou;
• Čine oko 10% biljnog carstva;
• Veliki diverzitet vrsta na Planeti (od 30000 do
milion vrsta; drugi izvor: 1-10 miliona vrsta)
• Široko rasprostranjene (voda, zemlja,
ekstremna staništa i dr.) - različite adaptivne
strategije -ogroman metabolički diverzitet

04/07/2024
•Alge - raznovrsna polifiletska grupa fotoautotrofa u carstvu Protista

•Cijanobakterije - prokariotski oksigeni fotoautotrofi svrstani u grupu Eubacteria

Veliki diverzitet u pogledu veličine talusa - mikroalge i makroalge
 mikroskopskih dimenzija –podgrupa mikroalgi (manje od 1 mm)
 džinovski talusa marinskih algi preko 60 metara (tkz. kelp) – podgrupa makroalgi

04/07/2024
 1. Morfološka organizacija talusa cijanobakterija i algi

•Morfološka složenost i građa talusa algi –osnovni tipovi:

jednoćelijski
kolonijski
kapsalni
sifonalni
višećelijski

04/07/2024
1. Jednoćelijski talusi - 3 razvojne linije:

a) rizopodijalni (prisustvo rizopodija kao lokomotornih organela),

b) monadoidni (aktivno pokretni talus usled prisustva flagela)
c) kokoidni (nepokretan talus sa diferenciranim ćelijskim zidom)

rizopodijalni monadoidni kokoidni

04/07/2024
2. Kolonijski tip talusa:

a) kolonija otvorenog tipa

b) cenobije

c) monomorfne kolonije i cenobije

d) polimorfne kolonije i cenobije

e) pokretne
f) nepokretne

3. Kapsalna organizacija talusa algi

predstavlja prelazni tip između monadnog i
kokoidnog tipa talusa

04/07/2024
4. Sifonalni talus -specifičan tip jednoćelijskog talusa –pregrade se
obrazuju samo u određenim okolnostima
cenocitičan
sifonokladalan

5. Višećelijski talus - složenost

morfološke organizacije:
trihalni
 -negranat (jednostavan)
 -granat
heterotrihalni
pseudoparenhimatičan
parenhimatičan
kormoidan

04/07/2024
 2. Funkcionalna građa ćelija algi i cijanobakterija

•Dva osnovna tipa ćelije - prokariotski i eukariotski tip

A) Omotači ćelija algi :

 gimnoplasti
 periplast (pelikula)
 čvrst omotač u vidu teke (vatrene alge)
 pancir (silikatne alge)
 ćelijski zid

04/07/2024
• Ćelijski zid:

prokariotske ćelije cijanobakterija -

višeslojan ćelijski zid od četiri sloja (L1-
L4), od kojih rigidni L2 sloj sadrži murein

eukariotske alge -ćelijski zid izgrađen

od polisaharida koji se produkuju
aktivnošću Goldžijev aparata;

ćelijski zid se sastoji iz dve

komponente:
1) fibrilarna komponenta koja formira
skelet zida i
2) amorfna komponenta koja formira
matriks u koji su uronjene fibrilarne
komponente
 B) Jedro

• Prokariotske Cyanophyta nemaju diferencirano jedro, već kao genetički materijal

sadrže kružne bezhistonske molekule DNK koje su nalaze slobodne u centralnom delu
citoplazme (centroplazma ili nukleoplazma)

DNK

04/07/2024
•Eukariotske alge - genetički materijal u formi DNK zajedno sa elementima kontrole
ekspresije genetičke informacije smešten u jedru (genom), mitohondrijama (hondrom) i
plastidima (plastom)
•Hloroplasna i mitohondrijalna DNK su autonomne, cirkularne, obično veći broj kopija
•Jedro eukariotskih algi: dugi, linearni, nerazgranati molekuli DNK povezani sa proteinima
histonima i malom količinom RNK
•Postojanje dve vrste proteina: 1) histoni (oko 20) kao ralativno jednoobrazni proteini
uključeni u organizaciju molekula DNK i 2) vrlo promenljivi proteini koji učestvuju u
regulaciji aktivnosti gena, poput DNK i RNK polimeraza
•Kompleks DNK-protein, koji se sastoji od ponavljajućih jedinica, nukleozoma, = hromatin,
koji je obično raspršen u interfaznom jedru
•Složenost građe jedra-nekoliko specifičnih tipova koji su odlika pojedinih grupa algi
•Vatrene alge (Dynophyta) odlikuju se primitivnim jedrom koje se naziva dinokarion
•Dinokarion poseduje dvoslojnu perforiranu membranu i veliku količinu DNK (5-10 puta
veću od uobičajene za eukariotske alge), visok procenat (G + C) 55–70% – hromozomi ostaju
konstantno u kondenzovanom stanju i vidljivi su tokom interfaze i mitoze
•Specifična karakteristika ovog
jedra je i to što DNK nije
povezana sa histonima (nisu
prisutni), što je u hromozomima
prisutna velika količina kalcijuma
i drugih dvovalentnih metala (Fe,
Ni, Cu) koji mogu imati ulogu u
hromozomskoj organizaciji

04/07/2024
•Euglenoidne alge (Euglenophyta) – jedro sa hromozomima koji ostaju u kondenzovanom
stanju tokom deobe, ali za trazliku od dinokariona, sadrže DNK koja je vezana u komplekse
sa histonima

• Kriptomonade (Cryptophyta) -4 genoma, postoji i posebna organela koja se naziva

nukleomorf i koja je smeštena u prostoru između hloroplasnog endoplazmatskog
retikuluma i omotača hloroplasta = periplazmatski kompartment

Euglenoidne alge Kriptomonade

 C) Plastidi

•Prokariotske cijanobakterije u ćelijama ne sadrže

hloroplaste-fotosintetski aparat čine pojedinačni tilakoidi
koji su smešteni u perifernom delu citoplazme koja se
naziva hromatoplazma
•Na membrani tilakoida smešteni su fikobilizomi koji
sadrže pigmente iz grupe fikobiliproteina

•Eukariotske alge:

hloroplast
hromoplast (hromatofor)
leukoplast

Omotač hloroplasta čine duple membrane (Chlorophyta i

Rhodophyta)

Kod ostalih eukariotskih algi omotač hloroplasta je
dodatno obavijen sa jednom ili dve membrane
hloroplasnog endoplazmatskog retikuluma
Types of chloroplast structure in eukaryotic algae. (a) One thylakoid per band , no chloroplast
endoplasmic reticulum (Rhodophyta). (b) Two thylakoids per band, two membranes of
chloroplast E.R. (Cryptophyta). (c) Three thylakoids per band, one membrane of chloroplast
E.R. (Dinophyta, Euglenophyta). (d) Three thylakoids per band, two membranes of chloroplast
E.R. (Prymnesiophyta and Heterokontophyta). (e) Two to six thylakoids per band, no
chloroplast E.R. (Chlorophyta).

04/07/2024
•Osnovu strukturu fotosintetičkog aparata hloroplasta čine tilakoidi (membranozne,
meškolike vezikule) i matriks ili stroma

•Tilakoidi sadrže fotosintetičke pigmente i predstavljaju mesta fotohemijske reakcije

fiksacije ugljen-dioksida

•Tilakoidi unutar hloroplasta mogu biti pojedinačni, slobodni (crvene alge) kod kojih se na
membranama tilakoida javljaju fikobilizomi koji sadrže fikobiliproteinske pigmente

•Kod svih ostalih algi tilakoidi mogu biti grupisani tako da grade tilakoidne lamele, pri
čemu je broj tilakoida u takvim formacijama različit (2, 3, 6 )

•Pirenoid predstavlja specifično diferenciran region unutar hloroplasta ili van njega, koji
ima ulogu u nakupljenju rezervne materije, sadrži Rubisco enzim za fiksaciju CO2

04/07/2024
 •Karboksizomi kod cijanobakterija partikule obavijene proteinskim
omotačem sadrže Rubisco enzim
•Rubisco (ribulozo-1,5-bifosfat karbosilaza/oksigenaza) -proces fiksacije
ugljen-dioksida
•Dve osnovne forme Rubisco enzima:
forma I -kod cijanobakterija i većine eukaritskih algi sastoji se od 8 krupnih
i 8 sitnih subjedinica
forma II - kod nekih eubakterija i dinoflagelata, a sastoji se od dve krupne
subjedinice Elektron mikrografija
A- Anabaena
B- Chlamydomonas
C-Amphora
D- Chlamydomonas-pirenoid

Rubisco -forma I Rubisco -forma II

04/07/2024
•Hloroplasti sadrže i prokaritoski tip ribozama 70 S i molekule DNK bez histona,

•Alge se mogu podeliti u dve osnovne grupe u zavisnosti od rasporeda DNK u

hloroplastima:

Prva grupa (Cryptophyta, Dinophyta, Rhodophyta, Chlorophyta) se karakteriše

hloroplastima u kojima su grudvice DNK rasute svuda po stromi
Druga grupa (Chrysophyta, Bacillariophyta, Xanthophyta osim roda Vaucheria),
DNK se javlja u vidu prstena u okviru lamelarnog pojasa
Euglenoidne alge ne pripadaju ni jednoj od tih grupa, s obzirom da im je
svojstvena promenljiva distribucija hloroplasne DNK

DNK

04/07/2024
Alge kao fotoautotrofi sadrže fosintetičke pigmente od kojih su najznačajniji
hlorofili: a, b, c (c1 i c2) i d
karotenoidi su žuti, narandžasti ili crveni pigmenti koji obuhvataju dve velike klase
pigmenata: 1) bezkiseonični ugljovodonici - karoteni i 2) oksidovani derivati karotena-
ksantofili
cijanobakterija, crvene alge i Cryptophyta - u okviru fotosintetičkog aparata pored
karotenoida kao pomoćnih javljaju i antena pigmenti iz grupe fikobiliproteina
Razdeo Naziv Osnovni i glavni pomoćni pigmenti
Chlorophyta Zelene alge Hlorofil a i b, karotenoidi
Charophyta Pršljenčice Hlorofil a i b, karotenoidi

Euglenophyta Euglenoidne alge Hlorofil a i b, karotenoidi

Phaeophyta Mrke alge Hlorofil a, c1, c2, karoteni i fukoksantin

Xanthophyta Žuto-zelene alge Hlorofil a, c1, c2 i karotenoidi

Chrysophyta Zlatne alge Hlorofil a, c1, c2, karoteni i fukoksantin

Bacillariophyta Silikatne alge Hlorofil a, c1, c2, karoteni i dijatomin

Pyrrophyta Vatrene alge Hlorofil a, c, karoteni i peridinin

Cryptophyta Kriptomonade Hlorofil a, c2, karotenoidi i fikobilini

Rhodophyta Crvene alge Hlorofil a, d, karotenoidi i fikobilini

Cyanophyta Modro-zelene alge Hlorofil a, karotenoidi i fikobilini

04/07/2024
 D) Rezervne materije

1) jedinjenja velike molekulske mase - tri velike podgrupe:

a) α-1,4 vezani glukani u koje se ubrajaju cijanoficinski skrob (cijanobakterije),
floridea skrob (crvene alge), skrob (zelene, vatrene alge i pršljenčice)
b) β-1,3 vezani glukani: laminarin (mrke alge), hrizolaminarin ili leukozin
(zlatne, silikatne, žuto-zelene i vatrene alge), paramilon (euglenoidne i neke
žuto-zelene alge)
c) fruktozani (Acetabularia) inulinu sličan produkt koji se sastoji od serije 1,2
povezanih fruktoznih jedinica koje se završavaju glukoznom grupom

2) jedinjenja male molekulske mase :

a) šećeri (sukroza kod zelenih i euglenoidnih, trehaloza kod cijanobakterija i
crvenih algi)
b) glikozidi (glicerol glikozidi, floriozidi i izofloridozidi su široko distribuirani u
okviru crvenih algi)
c) polioli (manitol kod mrkih i crvenih, glicerol koji se javlja kod većine algi)

04/07/2024
 E) Mitohondrije, peroksizomi i Goldži kompleks

•Mitohondrije karakteristične samo za eukariotske alge čija je osnovna funkcija u procesu

respiracije. Imaju omatač u vidu dvostruke membrane, sadrže 70S ribozome i molekul DNK
•Dva tipa mitohondrija algi:
Mitohondrije sa ravnim lamelarnim kristama (crvene, zelene, euglenoidne alge i Cryptophyta)
 Mitohondrije sa tubularnim kristama su zastupljene kod heterokontnih i haptofitnih algi

•Peroksizomi (pojedinačna telašca u citoplazmi obavijena sopstvenom membranom, glikolat

oksidaza u degradaciji glikolata)
•Goldži aparat se sastoji od brojnih membranskih meškolikih vrećica koje se nazivaju cisterne –
sekrecija polisaharida

Transmission electron micrograph (TEM) of Goldži aparat

Transmission electron micrograph
(TEM) of mitochondria in
. The freshwater alga Micrasterias
denticulata
a section through an algal cell showing the
close proximity of lipid droplets and
04/07/2024
peroxisomes. The freshwater alga
Micrasterias denticulata
 F) Vakuole kod algi

•Aktivno pokretne alge imaju poseban tip vakuola koje se nazivaju kontraktilne
(pulsativne) vakuole čija je osnovna funkcija u osmoregulaciji

•Prokariotske cijanobakterije - u citoplazmi se nalaze specifični prostori ispunjeni gasom

(najčešće azotom) koje se nazivaju gasne ili pseudovakuole- uloga u promeni položaja
u vodi

04/07/2024
 G) Lokomotorne organele algi

•Aktivno pokretne alge poseduju odgovarajuće lokomotorne ogranele poput

pseudopodija (rizopodije) i flagela

•Građa flagele:
•bazalno telo, vrat flagele, slobodni deo flagela prolazi ćelijski omotač i izlazi van

•Za bazalno telo mogu biti pričvršćeni sistemi mikrotubula i isprepletane fibrilarne
strukture, što sve zajedno čini rizoplaste koji odlaze u protoplazmu i orijentisani su ka
jedru
•Slobodni deo flagele: građene od jedne aksoneme koja se sastoji od devet parova
mikrotubula raspoređenih u perifernom delu i dve centralno postavljene mikrotubule

A mikrotubula

B mikrotubula

2 centralne mikrotubule

Membrana flagele

04/07/2024
•Membrana flagele može biti

 gola bez izraštaja na svojoj površini (akronematična flagela)

 sa dlakolikim izraštajima u vidu mastigonema (pantonematična flagela)

 osnovni tipovi flagela kod algi:

 izokonte
 anizokonte
 heterokonte
 stefanokonte

04/07/2024
 3. Razmnožavanje algi

•Vegetativno, bespolno (sporulativno) i polno

1. Vegetativno razmnožavanje se ostvaruje u zavisnosti od morfološke organizacije

talusa, deobom ćelije, fragmentacijom, puzećim kauloidima, krtolicama (samo kod
pršljenčica)

2. Bespolno razmnožavanje podrazumeva obrazovanje bespolnih spora koje mogu biti

pokretne (zoospore) i nepokretne (aplanospore, autospore, monospore, tetraspore,
endospore, egzospore)

04/07/2024
•Polno razmnožavanje podrazumeva obrazovanje polnih ćelija, haploidnih gameta u
posebno diferenciranim gametangijama

•Spajanjem (singamije) nastaje diploidan zigot koji može odmah da klija u novu jedinku
ili nakon perioda mirovanja

•Tipovi polne reprodukcije algi:

 hologamija
 izogamija
 heterogamija (anizogamija)
 oogamija
 konjugacija

04/07/2024
Smena haploidne i diploidne faze = smena jedrovih
faza

Tri tipa smene jedrovih faza u zavisnosti od toga kada

se i gde dešavaju singamija i mejoza:

1. haplontska ili zigotska (mejoza u zigotu, talus

alge haplont - n) (primer je rod Chlamydomonas)

2. diplontska ili gametska (mejoza pri formiranju

gameta, talus alge diplont-2n) (primer je rod
Fucus)

3. haplodiplontska ili intermedijarna smena

(mejoza pri formiranju bespolnih spora na
sporofitu koji je 2n, iz bespolnih spora se razvijaju
haploidni gametofiti na kojima se formiraju
haploidni gameti koji kopuliraju dajući 2n zigot iz
kojeg se razvija 2n sporofit) (Cladophora)

Izomorfna smena “generacija” (rod Ulva)

heteromorfna smena “generacija” (rod Laminaria)

04/07/2024
 4. Ishrana algi

•Obligatno fototrofne alge: Primarni način ishrane im je fototrofija bez koje ne mogu funkcionisati, ali
mogu u nepovoljnim svetlosnim uslovima ishranu dopuniti fagotrofijom i/ili osmotrofijom (npr.
Dinobryon divergens, Heterokontophyta)
•Obligatno heterotrofne alge: Primarno su heterotrofne i koriste organsku materiju kao glavni izvor
ugljenika, ne vrše proces fotosinteze (npr. Peranema, Euglenophyta)
•Fakultativno fototrofne/heterotrofne: Mogu podjednako dobro rasti kao fototrofi i kao heterotrofi,
odnosno mogu u zavisnosti od potreba i dostupnosti nutrijenata preći sa jednog na drugi tip ishrane, ali
generalno uvek bolje rastu na jednom od ta dva tipa (npr. Fragilidium subglobosum, Dinophyta)
•Obligatne miksotrofne alge: Primarni način ishrane im je fototrofija uz obavezne korišćenje organskog
izvora ugljenika (procesima fagotrofije i/ili osmotrofije) čime obezbeđuju supstance neophodne za rast
(fotoauksotrofne alge) (npr. Euglena gracilis, Euglenophyta).
Svetlost
Ugljendioksid

Voda
Fototrofija
Miksotrofija ALGE

Heterotrofija

Šećeri, masti, i dr.

Kiseonik

04/07/2024
 5. Ekologija algi

Četiri osnovne grupe algi:

1. Akvatične (a - slatkovodne i b- marinske),

2. Terestrične,
3. Aerofitne/subaerofitne (aeroterestrične),
4. Alge neobičnih staništa – ekstremofilne alge

04/07/2024
1. Akvatične alge naseljavaju slatkovodne (reke, potoci, jezera, akumulacije, rezervoare,
močvare) i marinske ekosisteme (mora, okeani)

S obzirom na način života u vodenim staništima ove alge se mogu svrstati u jednu od
sledećih podgrupa: a) plankton i b) bentos

A) Fitoplankton:

•Način života
euplankton -slobodno plivajuće alge
tihoplankton -u početku razvoja pričvršćene,
a kasnije se slobodno plivajuće

•Veličina ćelija u okviru fitoplanktona:

mikroplankton (20-200µm),
nanoplankton (2-20 µm) i
pikoplankton (<2 µm)

B) Bentosne alge provode ceo životni ciklus na

dnu vodenih ekosistema:
pričvršćene (sesilne) ili slobodne forme

04/07/2024 Cladophora aegagropila -Marimo

 Euplankton: Pediastrum, Oscillatoria, Cosmarium, Chlamydomonas i dr.)

Tihoplankton: Ulothirix, Zygnema, Oedogonium, Cladophora i dr.

•Razvoj pokretnih mehanizama (bičevi, gasne vakuole) tipična su
adaptacija za planktonski način života
•Strukture za pričvršćivanje nitastih algi i rafe, sluz i stabljike
penatnih dijatomeja su tipične adaptacije na bentosnu životnu
sredinu

04/07/2024
Distribucija fitoplanktona unutar vodenog stuba

•Dinamična i usko povezana sa parametrima životne sredine i njihovim

sezonskim / dnevnim promenama unutar vodenog stuba

•Migracija fitoplanktona

a) gasne vakuole (mehanizam uzgona kod npr.

cijanobakterija) ili
b) lokomotorni aparat (bičevi kod monadnih algi)

•Uključuje dve različite, međusobno povezane

aktivnosti:

- dnevnu migraciju (kretanje velikih razmera) i

- dubinsku regulaciju (vertikalno pozicioniranje malih
razmera)

04/07/2024
Fitoplankton

Dimenzije fitoplanktona važne za procenu biovolumena, kategorije veličine algi (od

pikoplanktona do makro planktona) i njihove biološke aktivnosti - bolja procena relativne
biomase i doprinosa ukupnoj produktivnosti u vodi
Veličina i oblik fitoplanktona važni za fiziološke procese (površinska razmena materijala,
apsorpcija svetlosti, sposobnost brzog rasta), distribuciju u vodenom stubu (pasivno
kretanje, taloženje, pokretljivost) i otpor prema ingestiji od strane zooplanktona – uticaj
na sastav vrsta vodenih zajednica
Razlike u odnosu površine i zapremine (S/V) –razlike u fiziološkoj aktivnosti algi
Brojnost i diverzitet vrsta u okviru mešovitog fitoplanktonskog uzorka ukazuje na
promenu populacija i biodiverziteta, a manji značaj za procenu biovolumena
Određivanje nakon fiksiranja prirodnih uzoraka kalijum-jodidom u komori za brojanje

04/07/2024
•Bentosne alge sadrže složenu mešavinu mikro i makroalgi: modro-zelene, zelene i
dijatomeje (pretežno u slatkovodnim ekosistemima) i zelene, crvene, mrke alge
(pretežno u morima i okeanima)
•Fizički i hemijski parametri - promene kvalitativnog i kvantitativnog sastava algalnih
zajednica
•Litoralne zone- visok bidiverzitet i visoka produktivnost

•Različita trofična stanja karakterišu određene dominantne vrste i određene grupe

algi

04/07/2024
 Aktivnosti algi u vodenim sredinama

1. Primarna produkcija organske materije

2. Osnova lanaca ishrane u vodi
3. Produkcija kiseonika
4. Činioci procesa prečišćavanja voda/autopurifikacije
5. Učesnici biogeohemijskih ciklusa kruženja elemenata
6. Fiksacija elementarnog azota
7. Pružaju stanište i zaklon vodenim organizmima
8. Cvetanje algi

04/07/2024
2. Terestrične alge naseljavaju zemljište, stene, peščane i druge podloge:

safofite–na zemljištu,
kriptofite –u zemljištu,
epilitne- na stenama,
endolitne –u stenama,
hazmolitne-u pukotinama stena
pećinske alge

•Ukoliko se razvijaju na peskovitom zemljištu onda je moguće razlikovati epidafne (na

površini podloge) i endodafne (u podlozi)
•Najveći broj vrsta i individua se nalazi u
površinskim slojevima do dubine od 0 do1cm

04/07/2024
•Faktori sredine – izražena varijabilnost: makro, mezo, mikro i
nanoklimatski nivo

•Diverzitet zemljišnih algi –otežana identifikacija –obogaćene

kulture
•Najčešće se javljaju zelene, modro-zelene, dijatomeje

•Svetlost ključan faktor u vertikalnoj distribuciji algi

•Metabolički aktivni i dormantni oblici algi

•Posebno prilagođene na fluktuacije vlage –vijabilne vrste

cijanobakterija u 87 godina starom herbarskom materijalu

04/07/2024
Zemljišne alge razvile čitav niz prilagođenosti uslovima
sredine:

1.Produkcija polisaharida i prisustvo sluzavih

omotača
2.Obrazovanje dormantnih oblika (spora)
3.Kratak ciklus razvića
4.Sinteza fotoprotektivnih ppigmenata
5.Brz prelazak iz stanja mirovanja u aktivno stanje
i obrnuto
 Aktivnosti algi u terestričnim sredinama
1. Produkcija organske materije-formiranje zemljišta
2. Učesnici biogeohemijskih ciklusa kruženja elemenata
3. Stvaranje humusa, lesa
4. Vezuju čestice peska i zemljišta -sprečavanje erozije tla
5. Fiksacija elementarnog azota-biofertilizatori
6. Utiču na zadržavanje vlage
7. Produkcija fitohormona-biostimulatori

04/07/2024
3. Aerofitne alge naseljavaju različite objekte koji se nalaze iznad zemlje i okružene su
vazduhom (kora i listovi biljaka, na životinjama, na fasadama zgrada, betonskim
konstrukcijama, spomenicima, i nizu drugih veštačkih struktura i podloga):

epifite (žive na biljkama),

epifilne (žive na listovima biljaka),
kortikozne (naseljavaju koru i stabla biljaka),
epizoične (žive na površini životinja),
endozoične (u telu životinja),
litofilne (na stenama i kamenju),
simbiontske (u lišajevima)

04/07/2024
Aerofitnim predstavnicima algi pripadaju najčešće:

a) Cijanobakterije –
1. Chroococcales (Aphanocapsa, Aphanotheca,
Gleocapsa i dr.)
2. Oscillatoriales (Oscillatoria, Lyngbya, Planktothrix,
Phormidium)
3. Nostocales (Nostoc, Calothrix, Scytonema,
Rivularia)
4. Stigonematales (Stigonema)
b) Zelene alge-
1. Trentepohliales (Trentepohlia, Phyopeltis,
Cephaleuros i dr.)
Posebna ekološka grupa –alge u specifičnim
zajednica

1. Epifitne alge- cijanobakterije, zelene i silikatne alge

2. Endofitne –cijanobakterije (Anabaena, Synechocystis),
zelene (Chlorocytrium)
3. Parazitske – Rhyllobium, Rhodochitrium
4. Simbiontske – zoohlorele (Chlorella udružena sa
hidrama)
- zooksantele (Cryptomonas u morskim
radiolarijama)
- cijanele (cijanobakterije udružene sa
protozoama ili vatrenim algama)
4. Ekstremofilne alge
•Alge i cijanobakterije naseljavaju i negostoljubiva staništa koja se odlikuju nepovoljnim
uslovima životne sredine su ektremofilne alge
•Adaptacija podrazumeva genetički fiksiran (filogenetski) odgovor na uslove spoljašnje
sredine
•Aklimatizacija podrazumeva ontogenetski odgovor algi na sporadične sezonske
ekstremne uslove spoljašnje sredine kao što je niska temperatura ili suša
•Aklimacija se smatra odgovorom algi na laboratorijske uslove tokom procesa kultivacije
(npr. u kolekcijama kultura)

Chlamydomonas nivalis
04/07/2024
 Ekološki faktori i alge

•Velik broj ekološki faktora utiče na razvoj i distribuciju algalnih vrsta u različitim
životnim sredinama:

temperatura
svetlost (UV zračenje),
dostupnost vode (i suša)
količina mineralnih soli (toksičnost)

04/07/2024
Temperatura

•Najveći broj algi ima sličan temperaturni opseg kao i većina drugih mikroorganizama i
viših organizama (30-40ºC)
•Temperaturni limiti za rast (minimum, optimum i maksimum) se kreću od vrednosti koje
su ispod nule pa do temperature ključanja

•Grupe algi:
•psihrofili (i psihrotrofi - fakultativni psihrofili) -optimum za rast ispod 15 ºC a
maksimalno tolerišu temerature ispod 20 ºC
•mezofili -temperaturni optimum u opsegu od 20-45 ºC, minimum je 15 ºC , a
maksimum je oko 45 ºC
•termofili (i termotrofi)-temperatura u opsegu od 55-85 ºC, otpimalni rast se javlja u
uslovima od 55-65 ºC
•hipertermofili - optimalni rast pri temperatutama koje su između 85 i 113 ºC

Chlamydomonas nivalis Gloeocystis sp. Phormidium laminosum

04/07/2024
Svetlost

•Svetlost je u poređenju sa drugim ekološkim faktorima jedan od najekstremnijih u

pogledu varijacije u vremenu, kako u intenzitetu tako i u spektralnom kvalitetu

•Građa fotosintetičkog aparata i sastav pigmenata važni taksonomski i filogentski

pokazatelji

•Hromatska adaptacija kod nekih (cijanobakterije, crvene alge i dr.)

•Grupe algi:

•Fotofilne
•Fotoindeferentne
•Fotofobne

04/07/2024
Dostupnost vode i osmotski pritisak

•Alge izložene različitim vrstama stresa, pri čemu su dva tipa osnovna i povezana su sa
nedostatkom vode (fizička suša) i visokim koncentracijama soli (fiziološka suša)
•Vodni stres posebno izražen kod terestričnih algi
•U ćelijama algi se obično nakupljaju sukroza i polioli (arabitol, glicerol, manitol) kao
osmoprotektivna jedinjenja
•U pogledu zahteva prema koncentraciji soli alge se mogu podeliti u dve grupe:

 oligohalobne (obuhvataju podgrupe halofilne, halotolerantne i halofobne)-

koncentracija soli ne prelazi 0,5%

euhalobne (polihalobne i mezohalobne) -stanovnici marskih sredina i za svoj za rast

zahtevaju veće koncentracije soli

Zygnema-plazmoliza

04/07/2024
 Strategije adaptacije i aklimatizacije cijanobakterija i algi različitim ekološkim uslovima :

•Promene diverziteta vrsta u vremenu i prostoru (redukcija diverziteta vrsta, različite migratorne
strategije i sl.)
•Promene u nivou i intenzitetu fizioloških i biohemijskih procesa (redukcija procesa fotosinteze,
respiracije, obrazovanje spora i dr.)
•Promene na nivou strukture/kompozicije biomembrana i kao posledica toga promene u njihovoj
fluidnosti, produkcija polisaharida (ekstremno visoke i niske temperature, desikacija, toksičnost soli i
teških metala i sl.)
•Produkcija specifičnih protektivnih supstanci (fotoprotektivni pigmenti i amino kiseline, enzimi za
zaštitu od denaturacije, ugljeni hidrati ili hidrofobni proteini kao osmoprotektivna jedinjenja,
antioksidativna jedinjenja, biotransformacija toksikanata u organska jedinjenja i sl.)

Sluzavi omotač-Nostoc
04/07/2024
 Cano Cristales
https://www.businessinsider.com/colombia-beautiful-rainbow-
cano-cristales-river-colours-macarenia-clavigera-2017-8?amp
INSERT IMAGE HERE
IMAGE SHOULD
BLEED TO EDGES